Narodni, stari izraz da čovek iskreno iskaže kako ga neće u životu.
Kreneš jedno-neće, pokušaš drugo-neće. E, u kurac krasni. Da si kojim slučajem sujeveran, već bi babu iz komšiluka odavno optužio za veštičarenje. Kako škilji sa pendžera, ma to je nezdravo, jebala je njena mrena da je jebala, šatro ćorava, a svaki put te istroluje kad se pijan vraćaš kući. Da se utripuješ da si u Matriksu, jes' kurac, ko da bi tebe đembelog neko stavio u film sa Kijanu Rivsom. Premotaš film, da nije neka karma i čudesa, o tome ovih dana ljudi pričaju mahom, naročito starlete, mada ni sam nisi siguran šta znači tačno taj feng-šui... Imaš par neplaćenih kazni za parkiranje, malo si šarao s početka braka, ali što se ne zna nije se ni desilo, par puta si nekog po srpski zavrnuo za pedes'-sto jevreja, ali, jebeš ga, to se po nekom nepisanom pravilo mora - ko će narod i tradiciju izdavati sad kad je stani-pani, pa nisi Švajcarac da sve radiš pod vinklu...
Umoran dođeš kući s posla, maneš ženi k'o Papa s balkona, ako baš mora i poljubiš je, ostaviš stvari i lagano se prošetaš do prve kafane. Znaš da se neke lokalne sirovine okupljaju, ali ko ga jebe, i nisi krenuo na koncert kamerne muzike. Sedneš. Digneš ruku kao mlad štreber na času razredne nastave, nemaš kad čekati konobaricu da se seti da dođe, jebala je i turska serija sa sve onim Onurom. "Uh, kako je ona Ljovisna bila dobra pička!...". Istinita konstatacija, ali niđe veze. "Pukao si, jarane moj, k'o himen seljanke posle koncerta Zvezda Granda. Pukao!". Naručiš pivu. "Pa ni ovi rumunski narodnjaci nisu toliko loši, jebali mater svooooju. Bolje da pevaju, nego da prave Dačije. Nemam blage veze o čemu pevaju, ali neka je veselo, ko će slušati tuđu muku". Žensko čeljade te zagonetno gleda s kraja šanka. "U onim izlandranim helankama i nije nešto, ali ko normalan pravi pitanje na ovu nestašicu 'oćnih žemski?!" Da si malo bolje raspoložen, moglo bi se to i nagnati, lirski da se izrazimo. Ali noćas nije tvoje veče, a do sada je bome i ona skapirala da ovde nisu čista posla. Sa tim zakrvavljenim očima ili si N.N. lice sa neke poternice, ili imaš gadne probleme sa tvrdom stolicom. Za ovo drugo, i ne bi baš mnogo promašila, ali o tome drugom prilikom. Ali neka, noćas nije veče za privođenje nečeg sa strane... Došao si da piješ, to je ozbiljan posao - alkohol je otrov za telo, ali medecina za dušu. Ostavićemo sve sporedne stvari za neko drugo izvlačenje Binga, sad ne bi dobio ni zamenu listića, jedino možda neko nagradno otimanje, a i to je upitno kako te krenulo.
Čini ti se da se ljudi oko tebe ovih dana samo smeju na onim kurčevim šimejl reklamama za MTS promo-pakete. Neiskvarena maštanja klinca-tinejdžera o tome šta će mu život doneti i ono šta ostane od tog istog čoveka nakon što ga taj isti život sažvaka i ispljune su kao dve prave mimoilazne od -∞ do +∞, suviše gorde da nađu kompromis i u jednoj jednoj tački. Raščupane kose, nalakćen visiš na šanku, više podsećajući na povampirenog čubaku nego na pristojnog čoveka. Dva dugmeta košulje otkopčana, tako ti je malo lakše disati. Držiš i cuclaš onu pivu k'o da će ti je neko oteti, manijački uporno guleći etiketu, a između praznine u glavi ti jedina pomisao sasvim mirno dolazi: "U, jebote, k'o da sam žeg'o i palio..."
"Mala, 'de još jedno ladno, uzmi sebi štaš popiti, i uspi der još malo ovog kikirikija, jeb'o ga otac, al' je zaraza...."
Znaš šta? Ma, ko ga jebe.
Fraza se koristi uglavnom u situacijama kada se naruči neko alkoholno piće i dobije se manja količina istog od očekivane. Pošto je čovjek sklon eksperimentisanju, a prosječan Krajišnik je takođe čovjek, zaključujemo da je i prosječan Krajišnik sklon da nekad eksperimentiše, te prema tome, odlučuje se na hrabar potez naručivanja nepoznate supstance, čiju mu promociju na nos nabijaju hostese, ili je čuo negdje da je stiglo nešto novo.
Subota, standardni izlazak koji se završava u jedinom noćnom klubu u Mrkonjić Gradu, jer ne postoji opcija da se završi negdje drugo
Dim, glasna muzika, poprilično pijani jarani i hostese koje brižno trčkaraju uokolo nudeći gostima sve, osim onoga što bi gosti najviše htjeli. Ta noć je bila jedna od onih, gdje bi popili i kreč, samo da su nas ponudili. Znači, bili smo skloni eksperimentisanju.
:Prilazi hostesa:
-Ćao momci, kako ste? Večeras imamo promociju novog Spejsšatl bolslikera.
Dok je jedan drugar, praveći se kulturan, zapitkivao o novom piću, mi ostali smo je mjerkali i dobacivali jedan drugom "A JES DOBRA SAD BI JE OVDJE RAZMONTIRO". Na kraju smo odlučili da probamo taj novi otrov. Pošto su epruvete, koje inače nosi sa sobom, bile prazne, morala je da ode do šanka da ih napuni. Ne znajući koliko se ovog pića sipa u epruvetu, automatski smo mislili da je epruveta puna. Vratila se sa epruvetama, koje su bile samo do pola napunjene.
Jaran Mile: JEBEM TI NEDLJU ŠTAS MI OVO DONIJELA, PA JA OVO U OKO SASPEM!
Način na koji umiru bageri.
PC160: Jesi čuo šta je bilo sa Žutim?
PC350LC: Kojim Žutim?
PC160: Ma sa Žućom, PC2000.
PC350LC: Aaaa, ne nisam sta je bilo?!
PC160: Bacio kašiku!
PC350LC: Ajde?! Pa kako, kad, šta?
PC160: Pa poletio za kešom, otišao raditi u Kolubaru. Čuo da je tamo dobra zarada, ali nije znao da se tamo radi 25 sati na dan, i to bez odmora za vikend...i jebi ga, štaš, bacio kašiku.
PC350LC: Eee budale, a mogao je ovde s nama raditi na autoputu, solidan keš, a skoro ništ ne radimo...Eee, šta učini od sebe crni Žuti?!
Dogma zapadnog kapitalističkog društva gde je čovek prvo mušterija pa tek onda čovek. Izjednačiti slobodu sa srećom, izjednačiti izbor sa mogućnostima, ponuditi mogućnosti, a kad se već nudi to mora, bato, nešto i da košta, pa ne može baš toliki altruizam za džabe... Ali šta je nešto novca za sreću, zar ne, nisi neki sitničar, ili ne dao bog, smarač? Šta će mušterija, slegne mula ramenima, ionako već rinta da bi živeo, živi da bi radio. Pored 16 sati radnog vremena, kredita i lizinga, ko će razmišljati da li je starije kokoš ili jaje, ionako ih dele dve police u Merkatoru. A tu ima ne jedna kokoš, nego 36 vrsta, sa kostima, bez kostiju, veća, manje organska, neorganska, genetski modifikovana, sa obronaka Alpa, volja ti bataci, sa karijem.... A tek jaja, od S, M, L, XL, pa do P veličine, A ekstra, A, B klase, ekološki, štalski, kaveski uzgoj... Provuci platnu karticu, imaš ne jednu, nego sedam komada od četiri banke, i ne razmišljaš mnogo. Natakni sluške smartfona, pusti neku muziku i uživaj. Nešto ludo, opušteno i samo napred, jesi plejer, klaber ili si smarač. Dabome.
Ustavi malo, netemane jedan!
Isto se zoveš kao pokojni deda. Seti se njegove priče... Dedu su oženili njegovi roditelji. Nije bio nešto lep, stidan je bio i pomalo klempav, kao i ti. Pričao ti je krišom da baba ne čuje da ni ona njemu nije bila nešto lepa, ali njegovi i njeni se našli, oboje iz siromašnih porodica, takva odluka pala. Za prvu bračnu noć posudio gaće nemecke proizvodnje od starijeg brata. Na početku su se on i baba gledali popreko, vremenom naučili da se tolerišu. Tolerancija je prerasla u poštovanje, poštovanje u ljubav. Četrdeset pet godina braka, dve kuće izgradili, ogromno imanje stekli, dvoje dece, pet unuka. A ti, ime dedino, u trideset i nekoj, nezaposlen, ti danas u dva ujutru spuštenih gaća stojiš kraj laptopa na jedanaestom tabu youjizza listaš da nađeš dovoljnu dobru žensku da ga izbaciš, jer jebiga šteta je baciti na neku lošu. Ali, da bi naći neku novu, nešto do sada neviđeno, ekstravagantno. Možda neka ektra riba ima na trećem tabu, šteta bi bilo stvarno... Jebote, pa listaš već par sati, štaš, nevoljno nađeš u bukmarku nešto provereno, mrziš sebe zbog jebenog kompromisa, ali pogledaš, pa da na miru možeš da legneš. Sam, u osam kvadrata iznajmljene sobe. Sutra je novi dan, iznajmljeno skupo popeglano odelo na jeftinom kineskom plastičnom ofingeru. Novi dan, četvrti razgovor za posao ovaj mesec. Pardon - invervju. Zadnji put si na intervjuu pao kad si nekom menadžeru na pitanje "Koje su Vaše mane?" rekao "Pa, iskreno, podosta ih imam", a i opet si zaboravio da se smeškaš, blago i poslovno odmereno, kako to tutoriali na netu savetuju. Treba sada leći, biti odmoran i nasmejan na novi razgovor za posao. Kutijica tableta za spavanje kraj kreveta... Doktor je lepo pitao, pružio izbor: Gospodine Kovačeviću, imate ove četiri vrste, koje želite, izbor je Vaš? Smrtna tišina mračne sobe budi usnule demone, nastanjene ispod tepiha šarenih laža. Tu, bato, Bajer tablete od 400 mg ne pomažu mnogo... Bol neki u duši, šta li je, jebem ga.
Kapitalistički marketing se zasniva na maksimizaciji profita pod paradigmom pružanja iluzije slobode. Iluzija slobode povećava očekivanja jer se nudi mnoštvo virtuelnih mogućnosti. Od toliko izbora, majku mu, jedan mora biti savršen. E, vidiš, kada prva kiša sapere tu šarenu fasadu, tu realnost opiči čoveka po čelu. Dilemom koliko je izgubljeno načinjenim, konkretnim izborom razočarenje se oduzme od sreće ponuđene čitavim spektrom mogućnosti, sve u svemu, matematika prvog razreda. Želja za novim mogućnostima povuče ponovo, i jovo nanovo, čovek kao miš vrzino kolo okreće.
Ključ sreće – ne očekuj mnogo i drži se stvari koje su se generacijama održale, jednostavnih principa koje je vreme proverilo. Samo se seti dede, imenjaka, i posuđenih nemeckih gaća.
Lepa mogućnost izbora, a opet mnogo gori paradoks. Jebala vas sloboda koja se meri sa 36 vrsta kokošijeg mesa u Merkatoru! Hoću obične gaće, dvoje farmerke, krevet da mogu zaspati u toplom, kajganu od običnih jaja. Ne treba mi mnogo, ali dovoljno da mogu sa nekim podeliti i konačno moći odahnuti, nasmejati se. Živeti, a ne biti kokoška u kavezu, ma kako šaren i lep bio.
Dobar dan, gospodine, izvolite, kako Vam možemo pomoći?
E, zdravo. Hteo bih da kupim neke farmerke?
Kakve bi gospodin želeo?
Hm, farmerke, imaš li neke plave ili neke crne, tamno sive? I, nema potrebe da mi persiraš, nisam neki gospodin, a tu smo i istih godina..
Oprostite, to je polisa naše kompanije, maksimalno ljubazni prema klijentima, Vi ste nama na prvom mestu xexe Gospodine, da li želite više tajt, prisajz ili fleksi u kukovima? Srednje, pliće ili duboke? Fleksibilne, sa ekstra strečem? Uski kroj ili kežual, sa dugmićima ili rajfešlusem, isprane, ili sa punom, zasićenom bojom?
U... Znaš šta, hvala ti, odoh ja ipak na pijacu, tamo sam kupivao kad sam bio studentarija. Radila je tamo jedna baba Selma, valjda nije umrla. Ona čim me vidi, nasmeje se, ošacuje odoka, odmah izvadi dvoje-troje. Ja probam, dve hiljade, hvala doviđenja. I molim te... taj osmeh... plaši me.
Lenčuga. Lik koji se trudi da mu dupe što manje puta vidi. Nema ni prihoda ni rashoda, a što je najvažnije ne mora ni da se cima da ustaje iz kreveta rano. Negde oko dva, pola tri, da ruča, uzme od keve novu paklicu cigareta, i vrati se u krevet. Da ne mora, ne bi išao ni da piša. Mrsko mu.
Jelte, kao što se elektron u kvantnoj fizici može naći u potencijalnoj jami, gde koristi minimum energije, tako se i on trudi da u sve uloži što manje napora, kako bi otaljao neku obavezu. Bilo da se radi o školi, sportu ili opštenju sa medenjakom na sve gleda sa nezadovoljstvom, i ima samo jedan cilj-da i to skine sa grbače.
Neuredan, čupav i bled, jer je svo Sunce koje je video na klipu sa Youtube-a, krmeljavih očiju pali komp i nastavlja gde je noćas stao. Sati neumitno prolaze, a on na to ni ne obraća pažnju, kao što kulira da mu se već par sati piša. Kad bešika već popusti, skoči do wc-a, olakša se, i ujedno iz kuhinje uzme nešto za večeru, nije još gladan, ali da ne ustaje dvaput.
Čak i kad mu ortaci predlože grad, a ćale ostavi ključeve kako bi ga bar jednom isterao iz kuće, predlaže drugu varijantu, blejanje na krovu uz vops i vinjau...a i vajrles hvata. Mrzovoljan, mršav i usporen, opijen konjićem razmišlja o svom životu, i kolotečini u kojoj se nalazi. Ipak, jebe mu se da bilo šta menja.
Jamaš, bacajući ranac s leđa: Ćale, stigao sam ja iz škole, daj nešto da se jede, da ne čekam kevu, al' daj ovamo u sobu!
Ćale: Ne može u sobu, petak je, da ručamo k'o ljudi! I ajde da mi pomogneš da postavimo sto, da iznenadimo jednom majku!
Jamaš: A daj ćale šta se tripuješ, nek' jede ona posle! Napravi mi dva sendviča, nemoj smarati!
Ćale: Sendviča? Pored ovakvog gulaša što sam napravio, 4 sam sata spremao! Polazi ovamo, i, ne pitah te, šta bi sa školom? Popravi li onog keca iz matematike?
Jamaš: Samo me smaraj i sa školom najbolje! Evo ti ovi tanjiri, ja ću samo malo da umočim!
Ćale: Čuješ li šta te pitam? Odgovaraj kad ti kažem!
Jamaš: Ma daaaj, popravljao sam, nisam popravio, imam još sledeću nedelju, opušteno! Znaš, nije ni škola sve u životu...
Ćale: Šakaeš? Pa vidiš kako se mi mučimo, a još smo nešto i završili, štaš ti kukavče? Ništa bre ne učiš, gledaj na šta ličiš? Ne mogu da te prepoznam više!
Jamaš: Ma ćale, učili smo ti mi iz fizike, ja sam ti jamaš, kao što elektron gleda da potroši što manje energije, tako i ja...
Ćale: Jamaš? Daću ja tebi jamaš po dupetu! A boli me uvo više, eno ti majke, nek' se ona bakće s tobom! Budeš li iš'o na polaganje, jama ti stvarno ne gine, srediću s ujakom da te zaposle u Lazarevcu, očiju mi!
Čuvena škola za najbolje od najboljih. Za elitu. Škola čija je selekcija brutalna i samo oni koji su najbolji u tome mogu da je pohađaju, a samo oni koji su istrajni i nikada se ne predaju mogu da je završe. Od njih, jedan bude najbolji. I on je Top Gan.
Top Gan je osnovao Enver, nakon gledanja istoimenog filma sa Tomom Kruzom, a ime škole nastalo je od engleske reči "top", što znači najbolji i "gan", što je skraćenica od reči ganci, koja je postala zabranjena pojavom izraza Romulanac.
Da bi se pristupilo ovoj školi potrebno je da se ima mnoštvo talenata, od razlikovanja vrednosti sirovina, preko samog nalaženja izvora, tihog otuđivanja, ali i sposobnosti da se samo od osnovnih, lako dostupnih materijala, napravi pobesneli maks vozilo koje mora da služi i za borbu i za beg.
Pitomac koji završi Top Gan obuku dobija sredstva da snimi album u kom god muzičkom pravcu želi, dens ili narodnjak, kao i dozvolu vrhovnog poglavara Džilasa da formira svoju favelu gde god poželi i dobija na poklon nekoliko moćnih artifakta kao što su dres Roberta Karlosa, vlas sa Šabanove perike i album Majkla Đeksona, Triler, koji su centralni deo svake favele.
Događaj koji se po istoričaru Džoletu Džoganiju zbiva dva meseca pre Rata Favela.
Avatar: Tatko, tatko!
Enver: Šta je Avatar, štas' dereš?
Avatar: Ja sam se zaljubio i 'oću das' ženim.
Enver: Jeste, dvanajsta ti je skoro, ali Avatar, ja imam za tebe veće planove. Grandiozne.
Avatar: Ali tatko, ja Kasandru volim i oću da se skućim.
Enver: Ne! Prvo sa tu kurvu ne'š da se skućiš, jer ni otac je više neće, nego ćemo ti naći pravu mladu.
Avatar: Ali tatko, ja je volim.
Enver: Dosta! Ti ćeš da pohađaš Top Gan. Danas su se starine složile. Od sutra ideš pod Gazelu da se priključiš ostalima.
Avatar: Tatko, a Kasandra?
Enver: Kasandru vodi Džej u Italiju kod Đanga, zaboravićeš je i nećeš je više spominjati. Top Gan je tvoja prilika. Tu školu su završili i Keba i Sinan i Jašar i Fanki Đi i Baki Bi Tri i Mina i mnogi drugi.
Avatar: Ali neću to. Neću da pevam. Oću da svijem gnezdo sa Kasandrom.
Enver: Sine, to ti je jedini način da jednom imaš garniseru, ako jedan moj veliki plan propadne.
Avatar: A nek' ide Đedaj tamo.
Enver: Đedaj je dobar al' je na majku povuk'o malo. Duva mu promaja sa neke strane. Uzmi Zorana i javi se sutra ujutru Đejki na početak obuke. On jeste mali, ali skočan je i do'vati svaki kontejner. Naučiće te mnogim stvarima. Srećno sine. Ači devleha.
Avatar: Tatko!
Enver: Dva puta ne ponavljam. Uzmi i ovu kobru. Mnogima je presudila. I čuvaj se matematićara. Umeju da nagrnu. Top Gan im je trn u oku.
U nekim porodicama, nepisano je pravilo, da astal posle jela rasprema onaj ko poslednji ostane da hasa.
Ćale: Alo kamikaza, šta si navalio kao cigan na kontejner, polako sa tim mesom.
Sin: Jebiga ćale, vojska učinila svoje, od sad pa na dalje ti raspremaš siniju OPAAAA!
Ćale: Neš to viđet pod krovom mojijem!
Sin: Prepisuj onda imanje da pravim kuću i da se ženim, štas' se stiso k'o četrn'es dinara.
Ćale: Ne dam zemlju da spičiš i raskućiš! Gaji kuče da te izujeda!
Sin: Čitav sepet oko kuće stoji, ti se flaše do'vatio žute, majku Milku slomio od rada, ne daš zemlju u grob ćeš je nosiš!
Ćale: Slušaj sinko roditelja svoga, nije sepet od rakije ljute, već je sepet u tvojega ćala, zbog jedinog sina neradnika!
Sin: Malo li je selom diskoteka, lepih žena s'nokti lakirani', kad da stignem sepet da raspremim, kad je mladost moja tek počela?
Ćale: Ženo Milka podajde sikiru, da zamanem ja desnicom rukom, da zabodem u astala sofru, krv ti spalim da ti krv ne spalim!
Sin: Nemoj ćale sikire ti tvoje, nije sinko nikad nadžak bio, sad će sinko astal da raspremi, jedinoga oca d'ispoštuje.
Ćale: Kad to čuo ćale od jedinca, proli suze niz obraze svoje, čet'ri stotke izvadi iz džepa, da sin ima kad noću izađe, pak on reče sinu jedinome: Sine Rale jedini u oca, nećeš sine sam da ga raspremiš, nego ćemo sinko mi zajedno...
Nije to ništa, momak. Slušaj 'vamo. Rodio sam se u vreme prve petoletke, tamo negde krajem četrdesetih. Stari mi je radio u metalskoj industriji, stara bila daktilograf u administraciji. Oboje behu prvoborci, a za vreme kralja disidenti i progonjeni. Zadojen crvenom sisom, rastao okružen marksističkim učenjem, moj se put već mogao naslutiti. Beše te godine onaj talas demonstracija što pokrenuše studentska govna, koja će nam, kako će vreme pokazati, i doći glave. Ja tek izvadio crveni pasoš, završio za metalostrugara, zaposlim se kod staroga u fabrici. Nije prošlo ni pola godine, primiše mene u Partiju, kao vrednog i poštenog radnika. Postao sam nedugo zatim i član radničkog saveta, najviše samoupravne instance. Tu sam iz petnih žila urgirao za zapošljavanje mladih ljudi, držao vatrene govore u slavu socijalizma i marksizma, i- primetiše me. Oni. UDBA. Stiže meni poziv za askaru, napraviše mi ispratnicu, odoh ja u Maribor da odslužim domovini 18 meseci. Prođe i ta godina i po, ja put pod noge, pa za Ljubljanu. Stignem ja u Ljubljanu, odem na železničku, da sačekam voz via Beograd. Kad ono..
Prilaze mi dva starija druga, odeveni u dugačke kožne mantile.
- Drug Vojin Krešimirović?
- Taj sam.
- Budite ljubazni, pa pođite sa nama.
Ja šta ću, pođem sa njima. Stigosmo do nekog crnog Tristaća, otvaraju mi vrata, sedam ja unutra, kad tamo sve koža i jambolija. Rekoše mi da me voze u Beograd. Kod Njega lično. Uz put nismo više progovorili. Pustili na radiju neku muziku, voze me i ćute. Zagreb, pa autoputom Bratstva i Jedinstva, stižemo mi do pred zgradu SIV-a na Novom Beogradu. Uz pratnju ove dvojice, ulazim unutra, vode me do nekog lifta, pa njime u podzemlje zgrade. Otvara se lift, pred nama dugačak i širok hodnik, a na kraju velika, masivna, izrezbarena vrata od slavonske hrastovine. Otvaraju mi vrata, ulazim unutra, kad tamo- On, jebote!
- Pomaže Bog, druže Tito.
- Bog ti pomogao, druže Vojine. Sjedi. Hoćeš li popiti jedan dupli viski sa mnom, majku ti božju?
- Zašto da ne. Počastvovan sam.
- Kohibu?
- Može. Hvala. Čemu dugujem ovoliku čast, druže Tito?
- Kak da ti kažem, majku mu božju, dobio sam dojavu od državne bezbjednosti da si istaknut član Partije, vjeruješ u ideju marksizma, sposoban si i pametan čovjek. Hoćeš li da radiš kao tajni agent, da štitiš interese naših naroda i narodnosti?
- Pristajem bez razmišljanja, druže Vrhovni. Izdajte mi naređenje!
- Ćuj me ovako. Zamijetili smo izvjestan rast nacionalističkih struja u našim bratskim republikama, a izvor im je u dijaspori. Tačnije, jugoslavenske ustaše pokreće Ante Pavelić, a četnike Đujić. Tvoj zadatak bit će da ih likvidiraš. Jesi li spreman na takvo što? Možeš li podnijeti toliku količinu odgovornosti, majku mu božju?
- Naravno da mogu, druže Tito.
Dadoše meni štednu knjižicu sa neograničenom pristupom gotovini, nov pasoš pod lažnim imenom, mobilni telefon, ganc novu Volgu i koverat sa instruktažom. Zapalim ja Volgom do Lamanša, prevezu mene i auto trajektom do Britanije, pa odande nastavim autom do Sautemptona, tamo ostavim auto i ukrcam se na prekookeanski brod za Južnu Ameriku. Pravac- Argentina. Posle dve nedelje partijanja, pičaka i kockanja, stižem ja u Buenos Ajres. Aj reko da svratim dudarim vinjak u obližnjoj kafani, ulazim unutra, kad jebemti Ante Pavelić karta briškule sa Geringom i Hitlerom! Izvadim tetku, pobijem govna, odlazim do šanka, sedam.
- Štaš popit?
- O, zemljak! Daj dupli vinjak, pa da palim.
Popijem ja piće, natrag na pristanište, kad..
Drug Stari FIX calling
Answer?
- Au jebote, čim zove sa fiksnog, mora da sam nešto debelo zasro.. Hh-Halo? Druže Tito?
- PA DOBRO MAJKU MU BOŽJU DRUŽE KREŠIMIROVIĆU JESAM LI IZRIČITO NARJEDIO DA SAMO PAVELIĆA LIKVIDIRATE. HITLER I GERING SU BILI REZERVIRANI OD STRANE HRUŠČOVA. NIJE RED DA SAD SAMO MI JUGOSLAVENI PRIGRABIMO SVU SLAVU.
- Druže Tito, ja zaist..
- MA NIŠ, DRUŽE KREŠIMIROVIĆU, NIŠ. SADA VIŠE NIJE VAŽNO. NASTAVITE DELATI PO DALJNJIM UPUTAMA. tu tu tu tu
Ništa, nastavljam ja ukrcavanje na brod i odlazim za Njujork. Stižem posle desetak dana, sedam u taxi i kažem mu da me vozi direkt za Čikago. A imao sam pun kurac para, jebiga. Eto mene u Čikagu, svratim u neku pekaru da doručkujem burek sa sirom, kad tamo leb ti jebem sedi Đujić bradonja, tamani masnu gibanicu, a ona mast iz gibe sve mu se sliva niz onu bradurinu i na pola puta nestaje u njoj. Potegnem ti ja prangiju, roknem govno, i opet uzmem taxi pa zapalim za Njujork. Iz Njujorka uhvatim brod za Bar. Stižem u milu našu domovinu, a ono- priča tek počinje..
Ova nazovi "definicija" i hrpa esejističkih govana je pisana za takmičenje lovačkih priča, ali ja se nisam prijavio, tako da možete da je brišete i da me banujete zbog kršenja pravila.
Sitničar u duši. Došao na pijac da zajebava pošten svet. Ukratko penzioner.
Ode malo proba sira, malo kajmaka. Drmne par rakijica i sa gađenjem ostavi čašicu kao slaba mu, a rakija etanol da menja kolko je dobra.
Razbije pokoje jaje poštenoj domaćici da vidi da li su sveža, odjutros, dal su koke jele koncentrat il čupkale travu zelenu.
I na kraju kad se i nakani da kupi nešto krene neverovatno cepidlačenje da je za njega i škotlanđanin malo dete.
-KROMPIR, LUK, PARADAJZ, JAJA, SVEGA IMA KOD HAMZE IZVOLTE NARODE, NAVALI NARODE!!!!
-Zdrao...
-DOBRO JUTRO KOMŠIJA! KAKO SMO DANAS? TREBAL IČEGA?
-Štas bre dereš? I odkad smo mi komšije bemlimufameliju, tis ovde u Boleč a ja došo iz Begaljicu.
-Pa eto izvinte, ja to tako iz dobre namre, nisam teo, oprostite.
-Da nis ti Izbosne?
-Jesam jarane, što pitaš? Znaš li mene il nekog iz moje familije bolan?
-Znao sam... Nakupac... Pa bre ko kusih pasa vas ima detemujebem, ne mož čovek seljak od vas ni da živi, e!
-Mora se živjet nekako, snalazi se. Nego trebal čega? Evo ima oraja, ima graa, ima rakije domaće...
-A jel baš domaća?
-Baš! Nako, peko tu jedan jaran iz Zaklopače, odlična kajsija materem, oli probat?
-Ajd... RK!!!! PU!!!!! DOBRA?! PA JA SE UMIVO VAKOM JUTROS KAD SAM SE BRIJO BOKTEJEBO,MENE SI NAŠO ZAJEBAVATI!
-Tiše malo bona rasteraćete mi raju, evo za vas, upola cene, more?
-Može, i dodaćeš mi tih oraha kilo jedno.
-More komš.... Gospodne, može. Evo na tas... OP! Evo još malo!!! Evo tačno kilo, da zavežemo kes...
-ČEKAJ!
-Šta je sad?
-Moram ja videti... JE LI RAVNO OVO?! DA ME NE ZAJEBEŠ?! JE LI RAVNO?
-Pa ti mene... vezuje kesu DRŽI! NOSI! NOSI ALAHA TI! NA I RAKIJE! NA I ORAJA! EVO I TEGLA MEDA! U TEGLI TE SARANLI DABOGDA! DABOGDA TI DJECA PJEVALA NA PINKU! DABOGDA TI METALIKE PO GROBU SKAKALE! BJEŽI MI ODAVLE!!! MRŠĆI!
Matora pank-rokerka, pedes i kusur koja fura fazon Džoan Džet a himna joj je pesma "I love RnR", a stihove "I knew he was about seventeen", shvata doslovno.
-Jel si probudila onog konja?
-Nemoj bre, kasno je došao sinoć i otprilike da je tu sa nekom devojcicom hihi...
-A tatin sin je to, nema zezanja! Al drva neće da se svuku i umetre sama, tako da idi budi ga, glupo ja da ulazim da prestravim to dete.
-Kuckuc-
-Sine.. Sine, izvini MOLIM TE što ulazim al kaže ti otac... LJUBINKA!!! Pa štaš tu pizda li ti materina pedofilska!
-Eeeee Caco, ćao nismo se videle sto godina...
-Ne videla dana više daBogda, MRŠ napolje, kako te nije sramota kobilo matora...
-E mojne Kevo da -šljas-
-Ostavi ga na miru i nemoj da mi TI glumiš finoću jel znaš, a kad smo 86 na gitarijadi onoj dvojici engleza pokazivale kako...
-Šta je bilo, oće li da ustaje il da ga... E de si Ljubinka ša ima?-Dva sata, jedna intervencija policije kasnije, na traktoru-
-E moj sine, crni moj sine... Pa de nagazi na onu Džetsonku.
-Ma pusti me u kurac, ne znam sad kako ću kevi na oči.
-Aaaaaj LAV ROKENDROL, pam param in d džuboks bejbe HAHAHAHA!
-E nemoj me jebeš, dosta mi je...
-Jeli jel ga još blajva vrhunski, stereo sa masažom jaja?
-ŠKK???
-Ma zajebavam te bre, babojebac... Matoro je to za mene, razjebano, razlokano, rasprdjeno, ne bi je jebo da mi daš soliter! Svaka ti čast kad si mogo, svima ću da pričam koji si heroj.
-Nemoj kad te molim!
-Dobro, ceo levi zabran je tvoj da središ letos.
-CEO ZABRAN! Pa jel si ti...
-AAAAAJ LAV...
-Dobro dogovorili smo se.
-Ih ljudino tatina!
Umetničko ime bosanske pevačice, misteriozne žene, koja je i dalje predmet rasprave naučnika sa balkanskog poluostrva i kolega sa Masačusetsa.
Pitanja je milion a odgovora, tek po neki.
Ko je ova romantična plavuša? Ime i prezime skroz nepoznato...
Iz kog dela Bosne? To se samo pretpostavlja... NASA tvrdi da je poreklom iz Dimenzije X...
Ko piše pesme? Pitaj kurac.
Da li je svesna? To ni EEG ne zna, uvek daje drugačije rezultate...
Meštani bosanskog gradića Visokog čuvaju vekovnu tajnu. Bliska rođaka sa Novelom i potomak faraona Hajrudinzsa XIII, prvog narko bosa u istoriji starog sveta. To svedoče i hijeroglifi. Pored njegovog imena prvi put se pojavljuju simboli za teške droge.
Jebe se sa Supermenom!
... u toku je emisija Kvadratura oktaedra...
Jelena Bačić Alimpić: Kakvi su ovo naslovi u novinama, pobogu Senny??? Ovo je smejanje.
Senny: A štaš ba, šejtan ih nosio. A jes ti prijatno ovde u studiju.
Jelena Bačić Alimpić: Kako možete biti tako hladnokrvni prema ovome? Čuj, Seks u Renou 4, Pra-pra-pra-deda ipak bio bivši legionar, Senny sunča ribicu na Kopu, Vitez Koja ubijen u Pukovac..., a ne, pogrešna strana.
Senny: Ljubomora. Ma, šta me briga, meni je super.
Jelena Bačić Alimpić: Ma da. Žena tolike harizme ne zaslužuje ovo zaista. Ccc.
Senny: Hihihi.
Jelena Bačić Alimpić: Ma mogu da vam puše kurac. Ali, zaista. Onaj hit Rastafarijanska je tuga pregolema ne silazi sa top lista mesecima. Prodaja suvog vrata sa vašim likom je ojačala ekonomiju na ovim prostorima. Ma, kad bolje razmislim, serem im se u usta. :okreće se publici: Izvinite ali moja čeljusna drobilica nije mogla da izdrži. Iju, šta mi bi?
Senny: Opušteno, samo opušteno. Rileks.
Jelena Bačić Alimpić: Cepaj ribo, pokaži ko je najbolji na estradi. Režija, pusti onu moju.
Senny: IDEMOOOOOOOOO... Boj, boj, boooj, ti si belaj boj...
Publika: SENNY MI TE VOLIMO! SENNY MI TE VOLIMO!
Jelena Bačić Alimpić: Toooooooooo mačkooooooo... jebote, kakva podrška. Dragi gledaoci, gori nebo zemllja se otvorila. U studiju je looodilo...... kisss za režiju, Dana --- poruka za Tamaru: ako si za ljubav u dvoje javi se na 064/2277XXX --- Senny, oprosti... Imaš li malo ljubavi za mene, stare vatre nisu zgasle... Klark K. :( ---
Moja baba: Ovo sve drogirano!
Težak zajeb.Zajebe te dok si reko kurac.Ni ne provalis da te zajebo.Psihologija matori,psihologija.
''Dobar dan dragi gledaoci,danas ćemo vam predstaviti novi kurcomatriks 6000.Ne samo što čisti,pegla,pere,svira nosnu flautu,popravlja deci ocene,čisti toalet,uspavljuje,kastrira po potrebi ovaj neverovatan uredjam moze biti vaš za samo 9999dinara.Da narode,dobro ste čuli samo 9999 dinara,a ukoliko pozovete u narednih pola sata dobićete i specijalni kurcotron 5000 uz pomoć kojeg vaš kurcomatriks 6000 može da kuva i kafu od sperme.Naručite odmah!
Milunka:Radovaneeeeeeeeeeee trči na onaj bumkomat da digneš pare da kupimo ovoj!
Radovan:Marš,pička ti materina jednom su me zajebali,za onaj buljotriks,ili kako već,jebemliga nema šanse.
Milunka:Ma aj Radovane ne seri tu nego trči u grad uzimaj pare da te ne bih sad razgazila majke ti ga spalim!Ščuo?????
Radovan:Dobro,dobro(u sebi)majke ti ga raspale.
Milunka:Štas reko??
Radovan:Ma ništa,reko ćerke nam zaspale.
----------------------------------------------------------------------------------------------------
(Dva prosjaka ispred jednog piše srbin ispred drugog hrvat.Prvom ne daju nista a drugi se davi u novcanicama od 10 jevreja.)
Rendom tip:E bre srbine,glup si ko racku napisi i ti da si hrvat pa da dobijas i ti pare jebote.
Haso(prosjak ispred kojeg pise hrvat):E bolan Mujo on će nas učit marketingu.
Mujo:Jest' vala,ajd kupi kintu eno ga neki baja tera auto u perionu,nisam se kupo meses dana.
Haso:Hnjo,hnjo,ja reko crko ti tvor u gaćama.
Osoba, dogadjaj ili prostorvremenska tačka ili sve odjednom, koju svi zaobilaze, jer jebi ga, mnogo smaraju.
A i B, piju pivo ispred dragstora, nailazi, C!
A se uspaničeno okreće osobi B, i kaže:Magla sine, evo ide epicentar smora, bež pre no nas udavi.
---
A i B, razgovaraju o planovima za izlazak. A predlaže lokal X, ali se B skljoka na krevet i kaže: tamo je globalni epicentar smora, ne dolazi u obzir da večeras odem tamo, jer gostuju, OPET, neki usrani pank bendovi. Lupam---
A i B , bezuspešno, pokušavaju celo prepodne da izbegnu C, koja, ih najzad nahvata na sred ulice i tutne im po flajer u ruku.
C: E ć'o braćo, 'de ste, kako ste, večeras velika pank žurka u SKC-u, dođite, biće anarhija!
Nekoliko sekundi kasnije, glupavi irokez, nastavlja da smara sve u blizini pa i starice koje se vraćaju kući sa zelenjaka, dok ga A i B, začudjeno gledaju. Posle nekoliko sekundi, obojca, bacaju flajere i vade slušalice iz uveta.
A: Otišao?
B: Jesam li ti ikada rekao da si genije? Hahaha
A: Uh rekao sam ti, slušalice u ušima, neki metal pustiš do daske, da ne čuješ šta kaže i dan ti je spašen.
B: Blizu je bilo nego. . .Na pivo?
A:Daaaa, al, na Banjicu! Verujem da tamo neće da dodje!
B:Baci 5, izbegli smo uspešno epicentar smora.
A:Jes vala, ja častim.
Utom, osoba D, prilazi i uz grohotan smeh: Ha pičke, ko ide na Veliki Pank events u skc večeras.
A i B, prvo zgranute i ukočene, ali se najzad odlede, kad vide da je njihov drug D, čuo razgovor i zajebava ih.
A i B: šupičkumater, majmune. Štas nas zvao?
D: Mi palimo, za Ns, zvale nas ONE, pičke, a i da budemo nekih stotinak kilometara od epicentra smora. Polazi, jebeš pivo, jebeš Bg.
Kažu da postoji neki nevidljivi lanac na svakoj kući koji je zakačen za svakog čoveka ponaosob.
E baš taj lanac vas prati svuda po svetu i ma gde god otišli uvek se njemu vraćate, uvek se vraćate svom kućnom pragu gde je najsigurnije i najtoplije.
Nebitno gde idete, letovanje, zimovanje, poslovni put, škola, fakultet, kafana, splav, diskoteka.
Kući vas uvek čeka topli krevet, al čovek ko čovek đavo mu ne da mira i on bi još putovao i provodio se. Ali lanac je uvek tu da vas podseti gde vam je mesto.
-Ali mama ja neću u školu, tamo ima starijih dečaka, zezaće me što sam mali.
-Budi malo miran da ti zakopčam dugme na košulji, i slušaj me dobro, čim se završi škola pravo kući da si krenuo, jesmo se dogovorili?
-Dobro mama.
-E tako te volim, svuda pođi kući dođi. cmok Ajd sad idi.-Sine moj junački, vidi šta ti nosim!
-A.
-Sine...
-........
-SKIDAJ TA GOVNA SUŠIJU, ODVOJ SE OD TOG FEJSBUKA I OKREĆI SE OVAMO DA TI NE BI JEBO MATER PO SRED PIČKE!
-Dobro bre, evo imaš moju punu pažnju, šta je bilo?
-Vidi! maše plavom kovertom
-ĆALE NISAM KRIV MAJKE MI, NAGOVORILI SU ME DA DIGNEMO TU ASTRU NA BARSKE STOLICE, BILI PIJANI!
ŠLJIŠ
-POZIV ZA VOJSKU MAMU TI JEBEM, NE ZA SUD. A ZA TE STOLICE ĆEMO KASNIJE RAZGOVARATI!
-Ćale ja odma da ti kažem da neću da idem.
-ŠTAS REKO! Ima da ideš mićane moj, pa sve nogicama u dupe da udaraš. JASNO!
-Dobro, dobro, idem.
-I sinko, svuda pođi kući dođi!
-A AKO SE ZARATI, ŠTA ĆU ONDA!
-ONDA ĆE POGINEŠ KO BRAT TVOG DEDE ŠESTOG APRILA ČETRESPRVE KAD MU JE PALA BOMBA IZ AVIONA KROZ TAVAN DOK JE TASLAČIO, I UVATILI GA NESPREMNOG.-ŽENO! GDE MI JE KRAVATA! KAKO IZGUŽVAN NA POSO DA IDEM!
-Evo, evo, i kravata i košulja i odelo, i cipele sam ti izglancala.
-Danas ću možda malo zakasnim imam dosta posla da pozavršavam.
-Jel sa onom Jelenom iz kadrovske opet? Ona što ima nogu ko banderu, i miriše na rajsko voće?
-Da sa njom, što?
-Oćeš kurac da ostaneš duže, svuda pođi kući dođi, ako li mi zakasniš samo jedan minut odsećiću ti jaja pa ih posle traži u blenderu.
-Dobro dolazim kući pravo, pobedila si.
Omanja grupa ljudi, starosti 65-75 godina, koji su životnim iskustvom shvatili suštinu života i sada propovedaju o tome medjusobno. Mogu se naći svuda: u supermarketu, na autobuskoj stanici, parku... Vidjaju se u vremenu od 15-20h u letnjem periodu, kada `zaladi`. Najmudriji medju njima prepoznaje se po jačini tona njegovog glasa i rasponu tema o kojima zna sve. Teme su raznolike, a preovladavaju - politika, ratovi, 20 vek uopšte i život tada. U suštini- niko ne zna ništa i svi znaju sve .
( Na autobuskoj stanici )
Mudrac 1 : Sve prodje moj Milojko, i lepota, i stas, i snaga. Al ovo ovde (pokazuje prstom na glavu) ostaje zauvek. To treba da se ceni.
Mudrac 2 : Znači tebi Radovane nije ostalo ništa, a ?
(smeh saveta staraca)
Mudrac 1 : Još si ti zelen Milojko, koliko ti je tek-62 ? Ništa ti ne znaš ,ništa. Ti kad bi...
Mudrac 3 : Ma ljudi bre, stan`te. Sad sam se setio. Pero bre,kad ćemo ti i ja onu partiju šaha da odigramo? Duguješ mi partiju, i šljivovicu koliko se sećam? Nemoj sad tu samo mudro da ćutiš , neću ja da zaboravim nije ova glava za bacanje, neee.
Mudrac 4 : Kad naučiš koje godine je Djindjic bio u emisiji sa šešeljom. Ne znaš osnovne stvari a pričaš o politici. Ti bi vodio ovu našu državu? Pa ti bre toliko si zaboravan ima jedno jutro da zaboraviš da se probudiš uopšte.
Mudrac 3 : Lepo ti kažem Pero bilo je `97, znam ja to,nemoj da se opet ubedjujemo ko onomad......
Mudrac 1 : Milojko nemoj da me nerviraš, znaš vrlo dobro da sam u pravu balavče jedan. Ne znaš šta pricaš, pa ja bre savetujem u staračkom domu, poštovan sam, znaš li ti koliko sam knjiga pročitao? Pa ti nisi ni čuo za njih? Ih ja da nemam mozga,pazi njega!
Mudrac 2 : Ajde bre, koga savetuješ u domu? Onu ludu Stanojku? I koje si knjige pročitao? Bukvar se ne računa Radovane....
Mudrac 5 : (upravo dolazi) šta ste se raspričali ko žene neke?!! 3 autobusa vam je prošlo, vi sedite, ko babe neke! Je li bre Milojko opet o knjigama? Pa dokle bre više, znamo svi ko ovde zna uopšte da čita, hehehe. Ajde, ajde svi kući, večeras da dodjete u park, koliko znam treba još par partija da pobedim, jel tako? Ajde,ajde,ustajte odatle.
(Odlaze svadjajuci se medjusobno)
Veoma retka pojava, al' ume da se dogodi.
Rat favela je sukob najvišeg intenziteta među Romulanskom populacijom i dešava se kada zbog nekog krupnog razloga zarate cele dve favele pa krenu u sukob jedna protiv druge.
Naravno, oružja koja se najčešće koriste su kobra, bokser, štangla ili obične motke i često se dešava samo jedna bitka pa ko pukovnik, ko pokojnik.
U tim sukobima često pobedu donosi konjica, to jest, vozači skalamerija sa kojima se ide u sakupljanje sekundarnih sirovina koje kada je rat, u korpama umesto sirovina imaju po dva mala naoružana Romulanca, koji mlate sa motkama sve oko sebe.
Pobednici onda ulaze u favelu poraženog, kupe plen, ruše im sve kartonjare i odlaze nazad do svoje favele, ovenčani slavom, uz muziku Dragana Kojića Kebe.
Hronologija velikog rata između favele kod Delta City-ja i favele preko puta pumpe na Bežanijskoj Kosi.
---01.04.2012.
07:30 Favela kod pumpe na Bežanijskoj Kosi.Randu: Znaš očem’ sam razmišljao Envere sine moj?
Enver: Očem’ tatko? Jes’ opet razmišlj’o da se odseliš u Marinkovu Baru?
Randu: Ne sine, gledam Avatara. Dvanajs mu je. Stas’o je za ženidbu. Ako ga uskoro ne priženimo k’o vo će da rilja.
Enver: Hoću tatko, ali nemo’ sada. Dobio sam jednu grandioznu ideju. Hoću da napravim Paradu Romulanaca i zauzet sam tim ostvarenjem mog sna, a i nisu vremena kao nekada. Sada se sve kasnije ženu. Neće pre trinajste pa to ti je.
Randu: Paz’ se te politike sine, mnogima je došla glave. Nego danas već da odeš do one favele kod Delta Sitija i da mu nađeš neku žensku, poslušaj oca.
Enver: Dobro tatko, skoknuću danas, taman tamo idem po neki šahtovi pa ću da svrnem.---01.04.2012.
18:30 Favela kod Delta City-ja.Halid: O Envere, otkud ti?
Enver: Pa bio sam tu poslom, pa reko’ da navratim, jer čuo sam da imaš jednu ćeru za udaju a ja imam sina za ženidbu pa da se orodimo.
Halid: Imam Envere, ćeru. al’ da se zna da nije jeftina. O Đelferijinoj lepoti se pesme pišu a čak je i Jašar dolazio da je prosi, al’ nisam je dao, imala je tek 8 godina. Za Đelferiju je napisao pesmu “Jagnje moje malo”.
Enver: Dobro tvrdiš pazar Halide, ali imam ja šta da ponudim. Dajem ti dve flaše vinjaka, boks drine i dres Roberta Karlosa.
Halid: To je i Jašar ponudio. Nije dosta.
Enver: Dobro, nudim i 50 kila kartona. To je dve kuće ovde da sagradiš.
Halid: Hmmmm...nećkam se, nećkam sada. Dobra ponuda.
Enver: Na sve to nudim i mog konja Zorana. To je moja poslednja ponuda. Zorana volim k’o sina rođenog.
Halid: Prihvatam. Daj ruku. Mo’š da vodiš Đelferiju. Dođ’ sledeće nedelje sa svatovima po nju.
Enver: Evo ruke. Sledeće nedelje, dolazimo po mladu.---01.04.2012.
20:30 Favela kod pumpe na Bežanijskoj Kosi.Enver: Tatko bio sam kod Halida. Isprosio sam lepu Đelferiju od njega. Morao sam i Zorana da dam za nju.
Randu: Đelferiju. Hmmmm.....jesi li siguran Envere da ona nije oštećena roba? Priča se da se Jašar oko nje vrzmao a i Keba isto. A ‘de se njih dvojica vrzmaju, tu je uvek belaj.
Enver: Čista je tatko kao suza. Pa ne bi se Halid sa time zajebav’o valjda.
Randu: Ne znam, videćemo. Diži šator Envere, zovi celu favelu, Avatar nam se ženi.
Avatar: Neću sa Đelferijom da se ženim. Ja volim Kasandru.
Enver: Prisluškuješ a? More nemoj da te sada odalamim sve zvezde da vidiš. Ženiš se sa Đelferijom i tačka.
Avatar: Neću bre tatko. Đelferija je bušna k’o goblen. Neću. Spav’o je ko je stig’o.
Enver: Ma sa’š ti da vidiš svoga Boga. Tatko, daj kaiš. Zorana sam dao za nju barabo nezahvalna.---08.04.2012.
12:00 Svadba Avatara i Đelferije u faveli kod pumpe na Bežanijskoj Kosi.
Sto za VIP zvanice.Keba: Lepa svadba Jašare. Enver se baš isprsio. Doveo je i Blek Panterse da pevaju. A vidi Džejku kako se razmahao i skače po stolovima. K’o malo majmunče je.
Jašar E Kebo, jeste lepa svadba, ali biće čupavo kada provali Enver da je mlada već probala zabranjeno voće.
Keba: Kako se ti Jašare poetski izražavaš, zato ljudi i vole tvoje pesme, ja to ne znam pa ih ‘vatam na eleganciju. A biće čupavo, i to čupavo k’o ta tvoja “šatorka” od frizure ali mi ćemo da se nakrkamo i bež’mo odmah odavde. Dok ne eskalira sukob.
Jašar A Đejka?
Keba: Ma ako ovde izbije, njega niko neće ni primetiti. On ti je k’o hobit. Protrči ispod stolova i pobegne.
Jašar Trpaj klopu u džepove pa da begamo još malo.---09.04.2012.
Jutro posle prvog dana svadbe, favela pored pumpe na Bežanijskoj Kosi.Enver: Tatko jesu se probudili više, da proverimo čaršafče?
Randu: Jesu Enver čulo se nešto. Neka me zla slutnja obuzela. Gde je Halid i njegovi gosti?
Enver: Odoše kod njih u favelu da se odmore malo pa dolaze opet u podne, da nastavimo.
Randu: To mi je sumnjivo Envere sine. Nisu ostali da prisustvuju starom običaju širenja japanske zastave. Ček’ evo Avatara.
Enver: Avatare sine, daj čaršaf, pa da nastavimo pijanku.
Avatar: Ovaj, tatko nisam je još spav’o, ovaj, bili smo umorni od svadbe i ovaj, kasnije ćemo....di ćeš tatko unutra, pa gola je....
Enver: Sklon’ se bre. Daj čaršaf ovamo. Šta je ovo? Prevareni smo!!!!!! U rat!!! Opremajte se odmah!!! Svi!!! I ti Avatare.
Avatar: Ali tatko, pa nema potrebe....
Enver: More uzimaj kobru i za pet minuta da si ispred.
Randu: Polazite svi. Idemo da im jebemo majku ciganjsku.---U isto vreme, favela kod Delta City-ja.
Motivacioni Govor Halida ratnicima iz njegove favele pred neminovni sukob sa Enverovom vojskom.
Halid: Braćo moja. Do sada su verovatno Enver i njegovi psi s’vatili da smo im uvalili raspalu Djelferiju, i krenuće ovamo svom silom na nas.
Mi smo spremni da branimo našu favelu i ako treba položimo živote za nju. Braćo moja, borite se kao da sunce sutra neće svanuti i ovo je poslednji dan vašeg života. Poslednja prilika da učinite neko slavno i odvažno delo koje će čergari prenositi na sve strane sveta. Danas je dan kada ćemo počiniti takva dela o kojima će Džej pevati balade. O kojima će Mel gibson snimiti film. Braćo moja. Danas ćemo pokazati da se naša favela saginjati neće.
Ogromna skupina naoružanih Romulanaca: OOOOOOOOOOOOO
Halid: Sačekaćemo ih kod Kineskog tržnog centra. Odatle će doći. Znam. Vi što trenirate boks i mečkari u prvi red stanite. Na moj znak prvo pustite mečke pa onda se zalećite. Ostali iza njih stojite i pre nego što mečke stignu do prvih Enverovih redova zaspite ih flašama i ciglama pa i vi u zalet. Slomićemo ih za minut.
Ogromna skupina naoružanih Romulanaca: OOOOOOOOOOOOOO
Halid: Krećemo! Živela favela kod Delta Sitija!
Ogromna skupina naoružanih Romulanaca: Živela!---Epilog velikog rata između favele kod Delta City-ja i favele pored pumpe na Bežanijskoj Kosi iz pera Romulanskog istoričara i povremenog dens muzičara Hamita Đogaja poznatijeg pod scenskim imenom Đole Đogani.
Dana 09.04.2012. godine dogodila se velika bitka između dve favele, one kod Delta City-ja i one pored pumpe na Bežanijskoj Kosi, koje su do tada imale istoriju čarki, ali nikada se nije desio ovoliki sukob.
Sukob se odigrao kod kineskog tržnog centra, gde je Halid postavio svoju vojsku jer jer računao da će Enver u besu krenuti najbližim putem ka njegovoj faveli.
Vojsku je postavio savršeno i bio je brojčano nadmoćniji, ali Enver nije upao u zamku direktnog zaletanja u Halidovu vojsku, nego je mudro obišao Delta City i prvo uleteo u Halidovu favelu, potpuno je sravnivši sa zemljom a onda je došao Halidu sa leđa i jednim brzim jurišom, pre nego što se Halid snašao, uništio njegovu vojsku. Iako je Halid možda i tada mogao da se odbrani, ipak nije uspeo jer od iznenađenja dalekometno oružje (flaše i cigle) nije moglo da se iskoristi, a uznemirene mečke su se oslobodile i počele da prave rusvaj u njegovim redovima a ne neprijateljskim. Bitka je kratko trajala a Halid je uspeo jedini da pobegne iz nje jašući na konju Zoranu i dok je bežao, prokleo je Envera i zakleo se na osvetu.
Kasnije se pričalo da je Enver znao za Đelferiju i da se sa Gradonačelnikom Beograda Draganom Đilasom dogovorio da naprave ovaj rat, da bi očitili Halidovu favelu, zbog zgrada koje tu treba da se grade, ali to nikada nije dokazano.
Ne mora sve biti savršeno. Neke stvari su savršene takve kakve su, i ne treba ih dirati. Ne traži dlaku u jajetu. Ostavi, bitno je da si pogodio suštinu. A forma, ma jeb'o je ti, zadovolji osnovno i dosta. Odradi glavninu posla a o detaljima koliko ti vrijeme dozvoli. Odredi prioritet i šibaj. Ovako jureći za sitnicama izgubi se čovjek pa ne zna je l' doš'o il' je poš'o.
A i život je peder prema takvima, loži ih samo tako, oni jadni se stisnu kidaju, i kad pomisle da je sve savršeno ovaj stari zajebant im ubaci kamen u cipelu, iako je to sitno, dovoljno je da pokvari savršenost. Život to radi iskusno, može on satrati i cjepidlaku i ladimuda očas posla ali on to pomalo, ali konstatno jebe, pa ako si dovoljno pametan odustaćeš od ispravljanja krive Drine i naći neku prihvatljivu mjeru, dovoljno ispravljenu krivu Drinu i uživati.
Jebeš ga, nije svako Šešelj.
Mamurno jutro, napolju košava ja tražim bijelo u očima pred ogledalom... Did svojom kevom odškrinu vrata...
-Đe si mali? Vidim opet bortaš, jesi i sinoć der'o rebra od šank?
- Ma jok dide znaš i sam da sam lak na suzi kad gledam „Orlovi rano lete“ pa kad ona mala maše partizanima, ubi me , nego 'aj sjedi . Oš šta piti? Kava?
-KHM! JOK!
- SOK, ima i onaj što pršće u nos, hehe?ž
-HKM! C!
-Bijele kave?
-Mali dokle ti mene misliš jebati ovdje da prostiš?
-Dide znaš šta je doktor rekao jeb'o ga ti...
-Znam, prvi put da imam TBC i da mi nema spasa, drugi put kad me kombi spuco da mi je glava pukla, treći put da imam rak i da možete rezervisati raku.
-Konjak?
-TU TE ČEKAM!-Nego poslom sam ja došao. Vidim ja onu malu što se prikrada uvijek oko kuće k'o jejina... I drago mi je da poštujete tradiciju, oboje, rijetkost je to danas, a treba da se čuvaju običaji. Eto baš u ponedjeljak na Prskovdan, čujem ja nju đe viče „POPRSKAJ ME POPRSKAJ ME“ kad ste ono bili sami, e tako smo i mi na Prskovdan svaki Veliki Ponedjeljak obilježavali, ašikovali pa priđeš ljubovci, ili je malo kiselom varenikom poprskaš ili kasnije kolonjskom, falio sam te i ćaći...
-ŠTAS RADIO, JEBEM TI SUNCE BLENTINO, KAKI KURČEV PRSKOVDAN, JESI TI LUD ČOVJEK!
-Sad ja tebe malo zajebavam, čisto da ti vratim za ono maloprije. K'o da ja ne znam šta vama znači prskanje, jebem li vam pero sjajno, pa omakne se i meni nekad kad se ne da zaspati pa ko velim da pogledam Treći Dnevnik, a ono tamo skika stala onije curica. Majke mi, trebaju ono zvati TV „SVE U 16“ a ne TV1000.
-Dide, skoncentriši se.
-U redu. Sine ili se ženi ili ću napraviti škulja od tebe, a ti vidi.
-A jeb'o ga ti dide, nije to baš lako.
-Nemoj ti meni nije lako. Znam ja da bi ti pos'o, kuću, avto i 30000 na banku da se metne, al' ne ide to tako, ne bi bilo zanimljivo. E sad što je ova tvoja debelguza i što bi ti bolju pičku, to je već stvar režije. Samo nisi ni ti više mlad, i tica ti gnijezo na tjemenu svija već, razmisli ti. Jeb'o ga ti ne udaje se svaka počešljana, polako. Daće Bog i golji gaće. Et', ja ti rekoh a ti opet vidi sa sobom.
- Dide bolan, ona ima dijete sa drugim.
-Krava sa teletom je uvijek skuplja bila. Nek imaVeć na odlasku...
I recide joj nedljie ti da se ne pentra više na prozor, nije ona dijete, a i ne prave se ramovi više u dimenzijama njene guzice. Aj zivio.
Kao što je već pokušano sa objašnjavanjem kako bi se nastavila jedna kultna serija, trebalo bi videti i šta bi bilo sa jednom drugim, na našim prostorima ništa manje popularnim ostvarenjem.
Glavna junakinja, sada u svojim kasnim četrdesetim, živi kao tipična debela domaćica. Od Luisa Davida se razvela pre desetak godina, kad je shvatila da i ovaj pokušava da je ojadi za nasledstvo. Iz braka sa njim ima dvoje dece, Alfonsa Juniora i Andreinu koji su sada u svojim dvadesetim. Alfonso Junior se prihvatio ozbiljnog biznisa, ali je uhapšen u Španiji kad je terao neki kokain za Darka Šarića.
Andreina radi kao go go igračica u noćnom klubu koji su otvorili Luis David i Hektor.
Manrike i Roberto su na vreme ušli u stranku kod Čavesa, pa su postali ministri pravde i zdravlja. Manrike se oženio Normom, sa kojom se čak i u pedesetim satire od seksa. Ona je rodila dvoje dece, a da li su njegova, ne može se sasvim utvrditi. Roberto i Gema imaju troje debele usvojene dece, koju su razmazili do srži (sopstvenu decu nemaju, jer i pihtije idu sa godinama).
Dorinda i Elvira više nisu među živima.
Bivši cirkuzanti i dalje drže Randuov hotel, ali kako je kriza zakucala na vrata, krišom su ga pretvorili u bordel i sastajalište narko-kartela. Lilija Rosa je direktor, pa zahvaljujući tome što joj je otac ministar uspeva sve da zataškava.
Čabela je u međuvremenu osnovala sopstvenu firmu za marketing, Matijasa je smestila u dom za stare (iako mu ništa ne fali, i ja da jedem banane po ceo dan, doživeo bih stotu), a priča se da je njeno imbecilno dete zapravo nastalo iz polu-incestuozne veze sa Alfonsom Juniorom. Rosaura je još uvek živa i iako joj je ostalo još pet godina ćorke, već planira osvetu.
Kalunga se posle decenija lokanja prijavio na kliniku za bolesti zavisnosti. Po izlasku shvata da je njegov ortak iz detinjstva, Nikolas Maduro, postao predsednik, pa mu se javlja, najpre postaje maskota kampanje "Alkoholizam je izlečiv", potom poslanik, pa šef poslaničkog kluba, a u narednom mandatu je viđen za premijera.
Onaj španski pevač sa kojim je Kasandra nakratko bila za vreme njegove turneje po Venecueli se više nije vraćao. Kako je izgubio stas i glas, stupio je u kontakt sa Goranom Bregovićem, koji mu je napisao pesmu za Evroviziju, na kojoj je osvojio poslednje mesto, jer se pročulo da je pevao plagiranu melodiju iz "Ranjenog orla".
„Sve je u životu prolazno, moj druže“- stihovi Tome Zdravkovića koji su nenadano označili sudbinu jednog od najpopularnijih krajiških sastava, Krajiških Rolingstonsa, Žare i Gocija. Nekada je ovaj dvojac prašio i uveseljavao široki auditotrijum, da se izrazim ko voditeljka televizije s a nacionalnom frekvencijom... Oni su bili odlično uigran tandem, Endi Kol i Dvajt Jork . Ali ko bi bili pomenuti momci od čokolade da iza njih cjevanice nije lomio veliki Roj Kin? Vjerovatno ne Taj Dvajt Jork i Taj Endi Kol. Tako i ovdje, Žara i Goci ne bi bili to što jesu da im iza leđa sigurnost nije ulivao On, Roca. Autor nezaboravnih minijatura na klavijaturi, druid čijom je magijom mnoga djevica prinijeta na žrtveni oltar u magacinu iza kafane, čovjek kriv za više polupanih glava nego mnogi srednjevjekovnni vladari... Što bi rekao reper Đus u antologijskom hitu, sve je počelo ovako: Jedne hladne decembarske zime u kafani u jednom selu na potezu Šipovo- Mrkonjić Grad- Ribnik dok je Žara basom dovodio atmosferu do usijanja a Goci šmekao pupoljke među ženskićima, nastala je dramska pauza a onda se čulo ROKAJ ROCA CA CA CA CA ... I tada... TTRTTTT TRRRTTTTR RRTRTTTTRTTTT TRTRTR... Vele da niko nije preživio.
Uglavnom, izraz je ušao u narod kao i sve drugo, dugoptrajnim ponavljanjem i širokom praktičnom primjenom. Dakle, kada želiš da izdominiraš, polomiš se od života, ojebeš i oplodiš, izvadiš građeinsku dozvolu, golim rukama prevrneš prikolicu đubra, digneš Opel Korsu na četiri barske stolice otkineš Janu od kurca... prekrstiš se i kažeš: Pomozi Bože. A sad ROKAJ ROCA!!!
Sanjao sam plavog slona od hiljadu tona...Probudio se, sav mokar, ustanem navijem one masirače ispod kreveta što držim mjesto antifriza, doručkujem, popijem šćaćom još jednu, odem namirim blago, i lagano, neradni je dan, lijepo vrijeme svratim malo kod Bate u kafanu tamo isti ko i ja...
-Dobro jutro, ljudi, srećna rađa, kako je? Brko, daj meni , daj njima.
-Jebem ti mladu nedlju jesam ti sto puta rekla da me ne zoveš brko, moram se i ja jednom udati, ne vjerujem da se ijedna zadržala k'o ja ovdje.
-Dobro izvini, uzmi i sebi štaš piti, i pristavi jaja i kobaja tamo negdje oko dva, prodao sam tele, neće me ni Žandarmerija izvući odavde, osim ako ne dovedu Amadeus da mi svira.I krenulo je rolanje, neumorna Rada je sukala brke i donosila, sve po instrukcijama, gotivila nas k'o da smo u hotelu Bate Buturovića, pokoj mu duši. Kad negdje oko osam zupade brat Boro, veli imaju Braća Lekići u Monaku, ode i on, stigla plata na brenti a došla nova konobarica... Ja sa njim u kola, did pod točkove pjan k'o sova ušara, veli stan'te djeco ja ne smijem babi ovakav na oči.
I otisli mi. Kad u Monaku imaš šta i vidjeti, auto do auta , jedni grcaju drugi riču, do ušiju nam dopire omladinski hit „Čke beogradske“ u interpretaciji pomenutog dvojca, sa jakim basom, i bez ženskih volaka... Ušli smo, stola ni za lijeka, ozvučenje probija i od kamena u bubregu pravi šoder, vidim padoše neka dvojica u povraćotinu i priđošmo za astal, sve kako treba. Dolazi konobarica...
-Zdravo momci, kako je čika Milorade, šta ćete?
-SEDAMDESETDVIJE PIVE.
-Da neće biti puno?- reče navlačeći očima na dida.
-Mala ne prdi, ja tih malih kurčića mogu popiti puna kolica, donesi to kad ti momci kažu!- dobi je baja na iskustvo.Nije bilo puno pive al se puno pripišalo... Ja u muški, sve zauzeto, a meni nije više bešika onih godina k'o nekad, šta ću kud ću, ja u ženski, skika vriska, vidi seljačine đe piša te vaki je te naki je, taman kad sam najveći pritisak nabio, neki ždral istetoviran iza mene poče se kostriješiti na me sa onom nedovršenom frizurom, pokušavao ja njemu objasniti da nisam mogao durati, al' kakav, ni da čuje. Krenu me lola gurati s leđa, ja opomenem on opet, ja opomenem on opet. E svez'o ja ponos, pa kad sam ga tljano nama' ga sorio. Poče vriska onih curica, ovaj dole leži k'o uboden, i mene panika uhvatila, gledam oko sebe, da mu udarim šamar -dva da ga povratim, one vrište „ajoooj ubi ga evo pop'o mu se na prsi“, uzmem skinem lavabo pa da ga polijem vodom ne bi li jadan došao sebi, utom uđe neki isti k'o ovaj što leži, iskolači oči i on misli da sam ga ubio, a ovaj stvarno k'o mrtav. Ja pokušao objasniti:
-Nisam nedilje mi neg dlanom ga udario.
Uteče, a ja iz klozeta k'o šlogiran, ispričam didu i brati, a vidim i ovi spremaju hajku sve reže prema nama, veli did:
-'Ajte djeco, ja ću braniti odstupnicu, da budem k'o Stevan Sinđelić, 'ajte sokolovi.
Mi na vrata...
MA ZAR DIDA OSTAVITI!!! ROKAJ ROCAAAA !!!!!
I na dušmane : Buč Kasidi, Sandens Kid i Did...
Izuzetna posvećenost u bavljenju određenim fenomenom.
Bro jutro!
Sine mili nije jutro, nego se smrkava, ali vidim da se tebi u kafani sve okrenulo pa ne znaš ni je l' se smrkava ili svanjiva. Dođi ovamo, moramo pričati. Vidi, mi smo shvatili da se sa tobom ne moze na silu, pa hoćemo ovako da na pofino da popričamo. Evo kako stoje stvari, mama tamo u tebe i ja... Jes' ti to opet pjan sve te plašilo da bi li, pa jes' lud više, šta to radiš od sebe svaki dan! A ljudi moji ja budale! Ženo daj krmećak da ga zakoljem da ne gledam govno više!
-Vid' stari, ne znam kako da ti objasnim, ja kad sam u kafani tu sam najmirniji, samo mi daj konobaricu, i sto u ćošku i nek piva ne kasni.
-Ma MRŠ! Međede, onaj gorski! Vidiš da si se presamitio, iskrivio se k'o potkovica. Ti i oni tvoji, ne zna se koji je gori. I jel mora rikanje okokuće svaki put kad se ide iz kafane. Bar da nečemu znate pjevati.
-Ćaća, ko pjeva zlo ne misli! Pa eto i ti si mi pričao, prije ljudi rade, nešto, sjednu da otpočnu malo, i udare po pjesmi.
-Ma ne misliš ti nikako! Konju! Volino! Po drobu me pojede! Prije drugo vrijeme bilo, drugi ljudi. Danas ako ne pjevas nisi normalan, ako zapjevaš budala si. Slušaš li ti mene alo! VID MA NE VADI TO EJ !ŠTAŠ SAD! NE OTRESATI! E JEBI MU SUNCE! Ženo , ne pij kavu otišla bala u šolju ova budala otresala otiće ti na stranu! Nego da nastavim... Praviš sine budalu od sebe. I opet si na svadbi jurio pjevaljku. Tebi samo pjevaljke i konobarice valjaju. Prije sam kontao, lijep je momak, jak zdrav završio te škole, šta će mu pjevaljka , upropastiti mi dijete. Ali bogami kad ja pogledo koliko je sati, daj Bože samo da žensko čeljade uđe u kuću, pa kakva je takva je! I mogao si se malo ugledati na kuma kad smo već kod žena. Eno svi se gastarbajteri vratili sa privremenog rada, vele bolje ima ovdje na brenti raditi za dvjesta maraka nego da im budala jebe žene i navlači muku na glavu, pola sela na njega liči k'o da je Mengele vršio eksperimente.
- Slušaj stari, to oko žena, ko što i sam veliš, vremena su se promjenila, ista ti je sad i konobarica i pjevaljka, i ova što se naormalnom naziva. Nijedna ti neće ustati sabajle kru zakuvati. A što se tiče pjevanja, nema mi većeg meraka nego sjesti kod direktora, i zapjevati onu „AJ ČIJA FRULA OVIM ŠOROM SVIRA“ sa posebnim naglaskom na stihovim“aj došlo vrijeme sve se preokrene“.
- E to nek'! To je u redu! Jebo mu onaj crnac iz Ajfora ženu po sred pičke!
- A što se tiče alkohola... Volim to, idem za tim. Jebi ga
