Ući u ulogu, glumački, ući u lik.
- Jesmo li spremni za snimanje?
- Šefe, sve je spremno, scena, šminka, mikrofoni sakriveni, kamera spremna, svetlo podešeno. Stigla lažna voždova glava iz "Aurelia", znate kakva je, ko živa, mislim, ko mrtva, ali prava mrtva. Kravama poskidane oznake PKB-a, statisti kenjaju nešto u pozadini već deset minuta. Još samo Berček da se uloguje u čestitoga knjaza i može klapa.
- Daj da snimimo to pa da sečemo glavu, dok se puter ne otopi na ovoj vrućini.
Živa legenda svakog komšiluka, vlasnica lokalnog frizeraja-bjuti salona-solarijuma-buvare® i žena mističnih godina koja je šišala tvog dedu, tvog oca a otkad znaš za sebe šiša i tebe i stara se da u svet ne ideš izgledajući k'o šiptar ili, još gore, kao student Filozofije. Zapravo, svaki ortodoksni muškarac ima svoju Snežu i svojoj Sneži se uvek iznova vraća, kao što se Lesi vraća kući, pijanac kafani a ranjeni orao Slobodi Mićalović. To je taj neki odnos konstalacije tipa doktor↔pacijent, konobarica↔stalni gost - prefamozni krug poverenja koji ostaje za ceo život, momenta k'o kad zapatiš tazbinu...samo bez nedeljnih ručkova u tišini zveckanja srebrnim escajgom i nekog olinjalog diska Ćopavog Smrada od Panonije.
Zašto Sneža?, pitate se vi koji posećujete NJKV Panjkovića i plaćate tri tisuće za jedan pramen. Verujte - tako nešto se ne pita. Jer Sneža je ta koja me je ošišala kad sam kretao u 1.razred, pravila mi mini-val za obe mature (izvor: deky_aod), stavljala mi gel kad sam vodio Jasminu u Kinoteku na "Petra Pana" a Tamaru na koncert Sinana, lepila mi kosu s poda kad sam se ono prepio na Bir Festu pa dozvolio drugarici da me unakazi, rebnula na "nulu" kad sam izgubio opkladu da će Jugoslavija tući Argentinu...i u sijaset drugih prilika bila delom mog života a da za to često nikad nisam ni platio. Kakvi kurac stilisti, modelari kose, titanijumske makaze, češljevi od kornjačinog oklopa, pičke materine. Sa mašinicom u jednoj i cigarom u drugoj ruci, ta uvek nasmejana žena oblikovala je moju i kose generacija likova pre mene a da ja niti jednom nisam rekao koliko i kako da me ošiša...ili, eto, nije znala drugačije.
Što bi rek'o Sandi Cenov "...ima drugih, ima boljih, ali nebo zna, samo ti si jedna SNEŽANA."
- Ćao, Snežo, 'el može neki friz na brzinu, ovo-ono?
- Heheh, mali, pička ti materina, ne umeš da nazoveš telefonom, a? 'Ajde, nema veze, imam još samo ovog deda-prdonju da spičkam, pa ću tebe na brzaka, mašinicom. Može?
- Može, može, super!
- Sedaj tu, sine, a ako si gladan ima još malo gibanice što sam danas pravila, ostalo pojele mušter...A TI, DEDA, GLEDAJ PRAVO I NE MRDAJ SE, INAČE ĆU UVO DA TI OTFIKARIM, JEBEM TE U ĆELU ĆELAVU DA TE JEBEM JA!!
Ona je mamina komšinica , udovica, nekada je radila kao servirka na železničkoj stanici. Život je sa njom bio grub : rasla je bez roditelja, iz doma su je preuzeli usvojitelji. Nakon muževljeve smrti se lečila od raka i izlečila se. Moju mamu je posećivala svako popodne, pile su kafu.
Danas joj je pozlilo kad je krenula u samouslugu, deca iz komšiluka su joj pomogla da se vrati do stana. Pozvala je moju mamu, a ona mene.
Zatekla sam je u krevetu, cipele razbacane, štap je bio u drugom kraju prostorije. Pokazivala mi je rukom na njega, verovatno je bila ubeđena da može da ustane. Pitala sam je šta oseća, opet jepokazivala na štap. Stavila sam joj štap u ruke i pitala da li zna ko sam ja.
"Znam. Maaajaaa"
Nije mogla da mi objasni šta se desilo, da li je nešto boli, gde su lekovi... Pozvala sam hitnu pomoć.
Hitnjaci su došli i radili svoje. Više nije mogla da govori. Držala me na oku. Kako je to tužan pogled...
Hitnjaci su odlučili da je prevezu do bolnice. Snosili su je sa trećeg sprata u kolicima. Sedela je umotana u ćebe, glava joj je klonula na grudi. Pokušala je da digne pogled, verujem da je htela da proveri da li je sa njenim stanom sve u redu. Posmatrala sam kako cimaju ta kolica niz uzano stepenište i kako joj glava leti levo-desno. Komšiluk je bio uznemiren: hitnjaci, cimanje niz stepenice; svi su izvirivali da provere ko i šta.
Vratila sam se do stana, potražila adresar i našla broj rođake M. Već su mi objasnili da mamina komšinica ima sa M. ugovor o doživotnom izdržavanju:
"Dobar dan, ja sam...., zovem iz stana ...., njoj je pozlilo i hitna pomoć je odvezla u bolnicu."
"Aha, je li živa'"
"Jeste. Trebalo bi da dođete, vaša rođaka je u bolnici"
"Verovatno će ishod biti fatalan. Doći ću sutra. Zdravo"
Ona je mala plavooka pametnica. Čita enciklopedije i to ne one dečije, ilustrovane, već one prave, od po nekoliko kilograma, za odrasle. Stalni je gost "Kefalice". Jasno je da će postati doktorka, boriće se protiv bolesti i nedaća koje su zadesile zemlje trećeg sveta. Sve to dok na klaviru komponuje himne dece iz Čada i Gvineje Bisao, igrajući balet poput Isidore Dankan, a reketom zamahuje kao Žistin Enan, dok po malenom stasu podseća na Anu Kurnjikovu. Roditelji komšijskoj deci već uveliko nabijaju komplekse kakvo čudo od deteta su stvorili.
Eto ga i prvo razočarenje! Umesto nje, na takmičenje iz matematike otići će ćorava Milena, jer je Milenina mama učiteljici donela neku kutiju u ukrasnom papiru, obmotanu belom mašnom. Plavooka pametnica, pogođena nepravdom, odustaje od svog sna. Reket je zamenila tastaturom, a baletanke ermaksom! Roditelji i dalje svoje plavooko čudo dižu u nebesa. Mala je pričljiva, ne zaklapa usta ni kad spava, sigurno će biti dobra advokatica. To je to, upisaće prava! Palata pravde premali je zalogaj za nju, jedino Strazbur je dovoljno dobar za njene apetite, misli se majka koja je takođe bila čudo od deteta, ali je zapela kod "rimskog", alavo trljajući dlanove na sve milione koje će njeno čedo zgrnuti svojom pametnom glavicom.
Stigli su i viši razredi osnovne škole, mala pravnica podseća na "Plavušu sa Harvadra". Umesto crnog tuša za likovno kupila je crni ajlajner, ne bi li se što više dopala onom osmaku sa papagajskim kopačkama, inače budućem Ronaldu. Pao je i prvi poljubac, a Vikipedija je odavno zamenjena Skajpom... umesto mikroskopa, za rođendan želi veb kameru.
Približio se prijemni za srednju školu, dežurne gluperde prezasićene pričama o njenom visočanstvu, greju stolicu da jednom za svagda speru ljagu sa svog imena koju su nabili kako njeni, tako i njihovi roditelji. A ona, ona greje "Ronaldovo" krilo, jer ipak je ona čudo kakvo svet nije video. Ona ne mora da uči jer još dok je bila u obliku jednog spermatozoida i jajne ćelije, primljena je u Mensu... njen embrion je već govorio da će postati nobelovka jednog dana.
Trenutak istine i rangiranje za srednju školu. Samouvereno korača ka spisku gde će pored svog imena ugledati "Treća beogradska gimnazija", jer svaka druga škola je za pičke i nižu klasu. Šok i fijasko! Držeći za ruke Ronalda koji je u šesnaest godina već pustio trbuh, pronalazi pored svog imena "Drvno-prerađivačku školu". Nema veze, idemo dalje. Majka je već sklepala priču kako to i jeste želja i cilj! Postaće svetski čuvena dizajnerka nameštaja jednog dana, evo, već je traže iz Ikee.
Srednja škola i zaključak da je fakultet kod nas čisto gubljenje vremena. Ronaldu su nudili višemilionski ugovor u Ajaksu, ali šta će on u Holandiji?! Ostaje u majci Srbiji i IMR-u, to je pravi klub za njega, koji bez njega ne može, a zbog izrazitog lokalpatriotizma rešen je da mu pomogne. Ronaldo je našao novu, još mlađu pametnicu! Zanat, to je danas na ceni... ćorava Milena će se drkati na fakultetu godinama i šta onda?! Ovako odmah imaš posao u rukama. Đuro Salaj, kurs za izradu akrilnih noktića i čupanja malja šećernim voskom i Bog da te vidi! Stisnuće zube i istrpeće matorana da joj otvori još jedan od više miliona kozmetičkih salona u Beogradu, a posle toga će sve ići svojim tokom. Sam svoj gazda! Čad i Gvineju već odavno ne ume da nabode na karti.
Jebi ga, beda udarila, konkurencija prevelika, a muka naterala žene da same čupaju kudravost! Nesuđena lekarka, pravnica, borac za ljudska prava, teniserka, balerina, vajarka i kompozitorka primorana je da potraži komad hleba na drugom mestu.
-Gde si Stano sto godina? Šta rade tvoji? Mala je završila dva fakulteta do sada verujem, ona moja lenčuga još se bakće sa ovim jednim! Zamisli koja je to propalica, obnovio godinu na ovu bedu, ne mogu živa da se nadižem kredita za školarinu... A ova tvoja, sigurno dobila fotelju u nekom ministarstvu, a?
-Khm, ma ne... malo odmara od učenja, radi u Maksiju znaš, privremeno!
-Oho, nisam znala da se preorijentisala na ekonomiju, pa lepo! Gde je, jel u upravi?
-Paa, ne baš, u prodavnici, za kasom, ali to joj je za neko istraživanje!
Postoje. Prave se od jeftinijih materijala, tipa skaj, a dole je karton u boji kao imitacija djona.
Ziva istina...
Stariji lik, penzioner, inace nevidjena stipsa iako ima gastarbajtersku penziju, kupio cipele na buvljaku i raduje se jer je jeftino prosao, a cipele em dobre, em lagane...
Padne prva kisa, on ih prosetao. Upio karton vodu i sjebase mu se.
Tek kad je odneo obucaru, ovaj ga je sa zaprepascenjem prosvetlio o cemu se radi. Pricu je ubrzo saznao ceo grad, a simptomaticno je da se lik bas zove Toma, ko Toma grobar, a sad mu je nadimak Toma mrtvak.
Još jedna višeznačna sintagma koja pokazuje svo bogatstvo našeg lepog jezika.
- Sredina, mrdni malo nazad, da uđe još ovih dva'es'-tri'es' nevoljnika...
- Mrdnem ti ja malo mami! Zatvaraj prednja i kreći, podavismo se bre!
***
- Ženo, daj ono pivo iz frižidera!
- E pazi da ti ne donesem! Mrdni bre malo iz te fotelje, nije ni čudo što si zapatio tol'ke šuljeve!
***
- Je l' veliki, a?
- O-o-o-ogroman je...
- A to je tek pola. Pazi sad, opaaa!
- Kgjhgh-gh-h...
- Šta kažeš, a? ...Dušo, šta ti je? Dušice, kaži nešto... Uh, kuku meni, hajd' bar mrdni malo da vidim da si živa...
Trenutak ili period u životu kada ti je najpotrebnija pomoć prijatelja.
S: „Mislila sam da vam ne kažem, ali evo, predomislila sam se: idem na Madonin koncert u ponedeljak.“
I: „Ahahahahahahahahaha!“
Ž: „Ako more, da si ti nama živa i zdrava!“
S: „Prvo sam htela da vam kažem tek kad se vratim sa koncerta, da me ne biste zajebavale, ali nema veze, bi šta bi.“
I: „Pfff, bolje što si nam rekla, treba da ti se nađemo sad kad ti je najteže.“
S: „More, mrš!“
Stari glomazni mobilni telefon koji obično damo babi, da se ne baci.
Stana: Viđaš li Milašinku ikako, jel živa?
Radojka: Ma ne izlazi iz kuće, po ceo dan se igra sa mobilnim.
Stana: Kako se igra?
Radojka: Ima vibraciju, pa ga turi u gaće i zove sa fiksnog... Ej, vidi evo je!
Stana: Otkud ti Milašinka, čudo ne zoveš svoje međunožje?
Milašinka: Ma neću to više da radim.
Radojka: Što, leba ti?
Milašinka: Jutros mi se neko javio.
Tehnika graviranja pokorne površine, kao što je drvo ili linoleum. U procesu se prvo stvara crtež na običnom papiru. Zatim se crtez lijepi na medijum, i kopira na nj uz pomoć indigo papira. Kada su linoleum, drvo, ili ljudska koža iscrtani, rezovi mogu da počnu. Dleto se zabada u jednu od ivica i pocinje da je prati. Istanjena metalna noga dleta se izvlači iz jedne brazde i zariva u drugu kao testera dok pravi rovove i jarkove u materijalu. U toku ovog procesa, prvi viškovi originalnog materijala se zgrušavaju na površini, i odbacuju kao zgomilana prašina. Nakon što su konture djela izorane, na red dolazi obrada unutrašnjih djelova cjelokupne slike. U duborezu, krajnja primjena izrezbarenog linoleuma, ljudske kože, ili drveta, je stvaranje maske od istih, koja će moći u više navrata da se koristi za presliakvanje i štampu željenog crteža umjetnika. Da bi se ovo postiglo, sve površine koje se žele preslikati, ostavljaju se netaknute, dok se šuplje površine izdubljuju. Tako na primjer - izdubićemo oči, ali ćemo nos ostaviti netaknutim. Udubljenja moraju biti duboko razrivena, da bi se izbjeglo njihovo slučajno preštampavanje. Naravno, mora se voditi računa da se površina linoleuma i drveta, dakle čovjeka, ne probije dok bušite po njemu kako bi stvorili svoju sliku. Površina mora ostati živa i funkcionalna, kako bi bila upotrebljiva za stvaranje ovih jednostavnih, ali dopadljivih, i nadasve jeftinih umjetničkih uradaka. Na kraju, tako dobijene izrazite površine se premazuju bojom, recimo tušem, i metodom utiskivanja preslikavaju na nove podloge, uglavnom na čisti debeli papir. Ovako dobijeni posteri se prodaju po cijenama pristupačnim i osobama slabije platežne moći koji osjećaju ljubav prema umjetnosti i ljubav uopšte.
Nakon duže upotrebe, recimo od hiljadu primjeraka, medijum propada. Za pravilno odlaganje, prije potpunog odbacivanja sipati jedinjenje na bazi soli u sve otvorene pore, radi brže razgradnje štetnih maziva.
Fino rekoše braća Brkovi, ali zajebi rođače niko to danas ne sluša. Svi bi da budu deo hipnotisane gomile, da mrču koks sa sisa rasne plavuše koja puni osamnaest godina u julu, ali naredne godine i da u svom tom ludilu ne žale da daju čitavu platu a nerijetko i regres ako se nađe pri ruci. Što da se ne proslavi pa nije groznica subotnje večeri svaki dan majku mu božiju. I dok se široka javnost uveliko uvlači i svoju markiranu robu sa buvljaka, maže rusne kose gelovima i guši se u smradu šanerskih parfema kupljenih kod lokalnog cige koji valja original Hugo Boss i ostala govna što fensi narod trpa na i u sebe. Mora da jadni misle da su sve reklame živa istina, pa ako on nakon jednog nanošenja parfema privuče najbolju ženku u klubu zamisli tek kako ću ja da jebem kada natočim po' kile boss-a na maljava prsa. A da, da, malo sam odlutao od teme, nego da se vratimo na spremanje za klabing, dok se oni uvlače u večernje kombinacije iz "blic žene" i "kurirovog kutka za muški trenutak" ja po ko zna koji put bojkotujem disko i čari koje dotični ćumez donosi. Sada ću da vam kažem i zašto:
- Neću da udišem isparavanja toksičnih ciginih parfema pomiješanih sa mirisima tjelesnih tekućina oznojenih rumenih seljaka i seljanki.
- Ne želim da me konobar gleda kao vanzemaljca ako ga pitam ima li pivo da je pakovano u pivsku flašu a ne u flašice za prihranu novorođenčadi.
- Neću da mi jutro nakon izlaska počne sa optužnicom za seksualno uznemiravanje maloljetnice.
- I na kraju neću da budem dio jebene mase !!!
- Batice hoćeš da idemo u neki klabing večeras da profuram novu dizel šulju, keva mi kupila pa red bi bio da se krsti povraćkom neke maloljetnice.
Zajebi to starac neću da idem u disko skup, a toplo je napolju hajmo da ločemo vops i varimo do svitanja.
- Jao kakva si ti klošarčina, druže imamo 20 godina nisu parkovi više za nas vrijeme je da se uozbiljimo. Ma nosi se u tri pičke materine i ti i ozbiljnost idi u taj tvoj klabing dabogda te u crnu hroniku stavili sutra. Znaš da bude puna takvih kao ti kretenčino retardirana.
Zakon koji kaže da se devojka najbrže osvaja ostavljanjem pozitivnog utiska na neko drugo žensko u njenoj neposrednoj blizini. Ovde pod osvajanjem podrazumevamo izazivanje osećaja zaljubljenosti, kasnije i ljubavi kod Vaše izabranice.
Metod najbolje drugarice - prva i najčešće korišćena metoda, koja ne garantuje uspeh, ali predstavlja dobru potporu za dalje delovanje, čak i ako odmah ne donese željene efekte. Potpuno paradoksalno, ali šarmiranjem najbolje drugarice posredno utičete na glavnu premiju. Osvojiš drugaricu, drugarica ti drži stranu, devojka padne.
Metod posebne drugarice - velika većina žena ima tzv posebnu drugaricu, osobu koju ne smatra niti naziva najboljim prijateljem, ali sa kojom deli gotovo isključivo priče vezane za ljubav, veze, emocije, seks, itd. Metod je sličan prethodnom, ali ovde biste možda mogli više da potencirate na nekim svojim "pastuv" kvalitetima, ako ih posedujete. Devojka pada kao u varijanti 1.
Metod mame - svima dobro poznata metoda koja stupa na snagu ako dobijete priliku da joj upoznate majku. Od očeve ljubavi i poštovanja se možete odmah oprostiti, posebno ako isti prepozna sebe u Vama. Impresioniranje majke je pipava rabota, koja se bazira na dobroj početnoj proceni ličnosti uvažene, takođe treba imati na umu da su majke daleko prepredenije od ćerki. Najteži način, najbolji rezultati.
Metod bake - prilično zapostavljen i retko korišćen način, koji je izvodljiv ako je dotična bliska sa svojom bakom, tj ako je gospođa i dalje živa, što je, prirodno, vrlo bitan preduslov. Ovo je poslednji stepen osvajanja, koji relativno lako pali, jer je uglavnom najvažnije da izgledate pristojno i posedujete barem osnovne karakteristike džentlmena. Problem ove metode je u tome što će unuka baku jako retko slušati, isključivo zbog jaza među generacijama i drugačijeg sistema vrednosti.
Pratično posmatrano, manifestacija problema je sledeća:
Preko naj drugarice
-Ovaj novi ti je baš šmeker, skroz me je oduševio poznavanjem Kanta, voli Bodlera, duhovit tip, totalno te usralo sestro!
-Ma znam, ali ono, ponekad je sav u dubiozama, zna da me smori, zapušila bih mu usta pikslom kadaa krene pred svima da priča svašta...Preko posebne drugarice
-Uuuu, matora, oldskul, pravo muško, reci ti meni jel "čekić" u krevetu, ili šta a?? Hihihihihiii!
-Pa nisam nešto impresionirana, veličina na mestu, radnja na mestu, ali nekako, nikako "one" zvezdice da vidim i osetim "onaj" zanos, kada mi se orosi čelo, a nebo se spusti tako da ga mogu dotaći...
-Ti si idiot, ljubavi.Preko mame
-Fin momak, vidi se da je vaspitan, jel to ozbiljno?
-E kevo, ajde mani me te priče, htela si faks da mi odabereš, sad ćeš i za tipove da mi sufliraš.
-Dobro, majka samo kaže...e da, usput, ćale je rekao da misli da je on neki mangup, pa je planirao sam da ga dočeka idući put, ali vidi da se to ne desi, ok? I nisam ti ništa rekla!
-Ahh, tatica mooooj cmoki cmoki!Preko bake
-Joooj siiine, što ti je galantan onaj mladić! Maniri, lepo vaspitan, začešljan "na pristojno" milina da ga gledaš! Nego, jel nam to zet budući, reci ti baki?
-Ma kakvi bako, malo gubim vreme.
-Sine, nemoj tako, pa danas je teško valjanog naći! U moje vreme..
-(naglo prekida) Naravno da valja baba, pa ja manje ne zaslužujem, ajde pričaćemo sutra o tome ok? Laku noooć!
Kulminacija bolesti marketinškog uma.
Deca polaze na put, odlaze na avion i svi su srećni. Pre opraštanja sa mamom, pokazuju joj natpis "Ništa ne brini mama". A zašto da ne brine? Najpre, postoji velika, više nego 99-procentna šansa da će joj se deca sa puta vratiti živa i zdrava. A ako joj se čak i ne vrate, Bože moj, događa se, ona će dobiti silnu lovu, jer je platila polisu osiguranja, pa je to isto kao da su joj se deca vratila.
Sine Bane a šta sad studiraš? Legendarna rečenica bake komšinice u seriji "Jagode u grlu" upućena Banetu Bumbaru. Univerzalno pitanje biznismenima tipa Del Boj kada se posle izvesnog vremena pojave u poznatoj ekipi. Takodje standarno pitanje profesionalnim zavodnicima.
1. - Sine Bane a šta sad studiraš?
- E, evo imam neke šorceve za kupanje, odlični, jeftino.
- U kojim bojama?
- Dezen američke zastave, ali materijal je super.2. - Sine Bane a šta sad studiraš?
- U, prodajem jednom ortaku vikendicu na Avali. Sve ima, bunar, radnja na 600 metara, dzabe.
3. - Sine Bane a šta sad studiraš?
- U letnjem ispitnom roku imam jednu plavušu iz Bosanske krupe, manekenka. Jednu učiteljicu iz Sevojna. Živa vatra samo ima dlakave noge. I polažem jednu omladinku rodjena beogradjanka. Iz Padinske skele.
1.poznato i kao meksicka sahrana,cesto vrsta odmazde,a ponekad i ljudske greske.Poznato je da su u Teksasu ljude sahranjivali sa poklopcima pomalo odskrinutim ne bi li mogli vikati u pomoc ukoliko su zivi,a u Engleskoj su sprovodili kanap do kovcega kojeg bi "zivi mrtvac" cimao ne bi li privukao paznju zvoncetom koje je stajalo pored nadgrobnog spomenika.Naravno,ne svima.
2.Naziv za osobu kojeg su ljudi poklopili smaranjem sa svih strana kritikom il "dobronamjernim pricama"
3.Stanje balkanskog naroda,poklopljenog govnima sto sa strane,sto iznutra.
1.Kao mali sam vidio zadnju epizodu jedne sapunice u kojoj je negativka ziva sahranjena u metalnom kovcegu(ne,ne tice se muzike),zena je umrla u najgorim mukama-glad,zedj,utopljena u sopstvenim izlucevinama,plus insekti.Vrlo mastovito,ne?
2.Ja za porodicnim ruckom dok sam jos imao dugu kosu
3.Veliki Brat,Farma,tabloidi,religija,dobronamjerne posjete stranih diplomata koji dolaze ne bi li pomogli nasem ratom razorenom prostoru.
Drkadzije,to je bilo prije vise od 15 godina,ej,vi nam ne date da napredujemo!
Superego na delu. Hipernadmetnost, u svojoj najsurovijoj formi, zakucava provokativni ekser direktno u žrtvino srce. Međutim, nekad se desi da je materijal od kog je sačinjena žrtva tvrđi od eksera, pa se sve vrati bumerang efektom.
- Joj, kako sam srećan. Ova moja nova riba je blago. Em je dobra k'o lebac, em je živa vatra u krevetu.
- Hm, reci mi nešto što ne znam. Drugar, ja sam je isprobao još odavno. Aj sad, mora palim, stiže mi prevoz.
- Ček, jebote, pa ti si bio sa...o_O!!!
----------------------
Rutinska policijska kontrola.
- Momak! Ti u braon jakni, dođi ovamo. Ličnu kartu, moliću.
- Vi baš nemate pametnija posla nego da pored milion kriminalaca legitimišete baš mene.
- Ti si kanda neki šaljivdžija, a? Duhovit si, nema šta.
- Reci mi nešto što ne znam.
- Ok, aj ti s nama lepo u dva'esdeveti, pa ćeš tamo da propevaš i ono što znaš i ono što ne znaš.
- A, čekajte, daću vam ličnu kartu, ljudi, samo sam se šali...
- Ulazi u kola, bre!
Sprava u teretani o kojoj prosječni tinejdžeri početnici pričaju non stop.
- Brate, vidi ovoga kako je nabreka'. Diže sto dvajes iz benča...
- Kojeg, ovog ćelavog?
- E, kako se lik izdefinis'o...
- A znam ja ovoga, prije tri mjeseca je bio ka' čačkalica, a sad se nakljuk'o kreatina i tih sranja...A prije nije moga' izbacit' šeset.
- Ja sam čuo da pije samo živa jaja, a to proteini, kreatini ništa...
- Jes', kako da ne... Što ja ne dižem toliko, a idem po godine u teretanu? E jebi ga brate, ja neću da se drogiram, meni to nije cilj...
- Da... Ajde, jesi li završio, da pređemo na kosi?...
Usljed konstantnog prihvatanja stranih riječi i izraza, te generacijskog jaza međ' narodom, čak i ako zanemarimo da je prosječan nivo pismenosti kod nas na ne tako zavidnom nivou, sasvim logičan sastojak skoro svakog današnjeg razgovora ljudi različitih generacija, kasti i stanja na računu.
- Jao bako, vid' što sam kupila foooon, totalno kuuuul, pičim selfije samo tako.
- Eee, sine, baka je druge stvari pičila kad je bila tvojih godina, da s' ti meni živa i zdrava.
- Bakuta, pa ti si aut, ne znaš ni stajling da napraviš kako treba.
- Zna baka da pravi pite. Dosta. Nego šta bi ti jela, ljubi baka?
- Pa ono... Big mek, pomfrit i koca.
- De prevedi sine, il' mi reci šta je taj big mek i pomfrit, a ko'ca ima svaka taraba.
Čak i posle deset godina od udaje prijateljeve ćerke za njihovog milog sinčića, tetke i teče i ostali njegovi rođaci, kad god vide snaju, ponašaju se kao pčele koje obleću oko cveta, kao da su dobili skupocen poklon pa ga zagledaju sa sviju strana, kao da je snaja turistička atrakcija koju vredi posetiti i videti po stoti put, odmah se pali neizdrživa želja za ispitivanjem.
- Jao kako je lepa snajka!
Snaja se smeši.
- Baš je slatka, i pametna.
Snaja već crveni:
- Izvolte kafu.
- Hvala dete, i ljubazna je. Lepo kuva kafu.
- I lepo se oblačii, pristojno a ne ko neke tamo.
Snaji već neprijatno.
- Nek si ti meni živa i zdrava.
- A sad pričaj, kako se slažete vas dvoje? Je l' te sluša ovaj naš mamlaz?
Snaji već dozlogrdilo: Izvinjavam se, moram da izađem, neko me zove na telefon.
- Kulturna ova snaja.
jedan od najboljih odgovora za udaljavanje i ućutkivanje retardiranih smorova koji po ceo dan zapitkuju i time trose i svoje i tvoje vreme...Naravno, potpuno je nebitno kakvog je tipa pitanje, jer je odgovor tu samo da bi otkantao ili eventualno zbunio navalentnu osobu...
Šetaš ulicom i nailazi ti mali ciga i traži 20 dinara.
Ciga: E brate imaš 20 dinara živa ti deca?
Ja : Ne, a ti? (nakon odgovora samo produžim dalje)
:cigina faca :S:Sede 2 ortaka, 1 bleji razmišlja o ko zna čemu a drugi naravno smara glupim pitanjima
Pera: E matori jel znas kako da predjem onu misiju u..
Mika : Ne, a ti?
Pera: Pa brt nisam ti jos rekao..
Mika : Ne, a ti?
Pera : Ma teraj se... (pridružuje se ortaku u nemom razmišljanju)
Ovo je jedna igra lopticom i palicama koja se igra u potamiškim selima i tu je i nastala pre nekih 300 godina.
Pravila:
Postoje dve ekipe od kojih jedna rilja a jedna šora, ko šta radi odlučuje se bacanjem palice i hahvativanjem.
Oni koji šoraju svako uzima po jednu palicu i stacionira se kod cure. Cura je nešto ekvivalentno golu i na terenu ima dve cure. Kada igraš šorne, to jest kada udari lopticu koju mu podbacije jedan od igrača koji riljaju, on trči od jedne do druge cure kako bi ponovo mogao da šora... i tako dalje. Ako ga tokom trčanja pogodi loptica ili ako mu neko od igrača koji riljaju uhvati lopticu u letu onda je ekipa koja šora presušila i onda se menjaju uloge.
U slučaju da više nema igrača sa pravom šoranja i svi se nalaze na drugoj curi onda je rizik i tada se ekipa koja šora mora da vrati bar jednog igrača u prvu curu kako bi on šorao a oni što riljaju ga gađaju.
Izrazi:
Baskija: palica kojom se šora
Riljari: Ekipa koja rilja, to jest hvata loptu
Cura: ima ih dve. Sa jedne kreće do druge, tamo može da se zadrži i bezbedan je, a da bi ponovo šorao mora da se vrati na prvu.
Bacanje palice i nahvativanje: Igrač jende ekipe baca palicu igraču druge, ovaj je hvata i onda igrač koji je bacio palicu stavlja šaku do njegove i tako do vrha palice, tako se odlučuje koja ekipa rilja a koja šora. kome se šaka nađe na vrhu i nema više mesta ta ekipa šora.
Presušiti: Ekipa presuši kada je pogođen jedan od igrača, a igrač presušuje kada mu se uhvati živa loptica koju je šornuo i nije pala na zemlju ili kada baci palicu. Kada ekipa presuši onda odlati da rilja, a kada igrač presuši onda nema pravo da šora dok ne protrči kroz cure.
Kažu da je ovu igru Mihajlo Pupin odneo iz Idvora u SAD i da je tako nastao Base bol
