Све чешћа деформација код малишана на улицама садашње Србије. Наиме то су деца до 15-ак година који под утицајем разних филмова, улице и околине "бирају тежи и бржи начин живота". Док говоре, говоре што гласније, а кад се смеју, смеју се што упадљивије. Њихов фонд речи је обично сведен на 20-ак, где су неизоставне речи обележавања непостојеће родбинске везе(брате,сине,сестро...). Најчешће причају како су некога, или како би некога откинули, било од батина, било од секса.

Стил облачења је другачији од других - неизоставан је шушкавац, који је купљен преко административне забране једног од запослених родитеља, али је веома битно да такав нема нико други у школи или у крају. Такође је пожељно да шушкавац има на себи што већи знак или натпис "Nike" и да буде што упадљивији. Због тога су поштовани од стране других клинаца који желе да буду као они.

Убеђења су им ултра-националистичка, што највише показују на својим Фејсбук статусима, где пишу како би убили/заклали све што није српско и што хода на две ноге.

Када излазе у град битно је да буду "најлуђи,најбржи" и да изгледају што пијаније. Што се тиче музике углавном воле електро хаус, али такође лудују уз хитове Секе,Гоге,Тине,Мине и осталих псеудопеваљки...

Израз који , ироније ли , користе највише особе које у животу нису подигле "мотику" то јест радиле неки поштен посао.

Израз који се користи када хоћемо да дочарамо да нам је у датој ситуацији нешто баш пријало, лепо нам се наместило или народски речено, баш нам "легло".

Иако се већина жена неоспорно јебе, ову титулу неправедно носе само оне које су у неком тренутку ухваћене на делу, па се абер проширио, или су се снимиле, па се снимак проширио. Нетом.

А то је много више неопростиво од самог јебања.

Питање које се поставља када си у неверици, само на башСрпски начин. Понекада може доћи и до неспоразума, у случају да саговорник није баш упућен у значење овог глагола?

Није све тако црно, има и бијелих поља, је л' да ?
Ал' идемо редом. Знате ли онај осјећај кад мислите да је Бог откопчао шлиц, извадио своје њихало и почео да вас тушира жутом бојом ? А не, још ни дотле нисмо дошли, идемо још мало у назад.
Капирам, прво сам са Дејаном причао о концетрационом логору у Билећи, јебеш ми матер ако знам због чега, онда је неко позвонио на вратима. Друг ме зове да с њим одем по цигаре, ајде идемо.. Сјећам се , затим, искеширо је за двије лименке ултра енерџија, изгледа да ми течност није добро пала, стиг'о сам кући са одвратном мучнином, сјећам се како су ми се центрипеталном силом цријева окретала у стомаку, догегам се до компа, пробам да прелистам форум, ал' не иде, одем на чет кад тамо дежурне смарачице причају о дијетама.Зајеби, пребацио сам се на други таб, на јутјубу спичио неки екс ју рок од седам сати јер ми је требала дрога, ал' не схватите погрешно, у последње вријеме су Азра,Чорба и Електрични оргазам били моји наркотици. Ти су ме звуци пратили наредних седам сати, те сам звуке стрпао у вене.
Нисам се ни пресвукао а бацио сам се на кревет, имао сам страшне трипове, морону, пробудио сам се после,цирка, петнаест минута, и четвороношке се одгегао до купатила.Загрлио сам wc шољу к'о да је била Сандра Африка, отворио се ко Пандорина кутијао и искашљао најодвратније избљувке које сам видио у животу, само је Џек Сперов могао да схвати како сам се осјећао, ал' капирам да ни Кракенов дах није био толико одвратан. Добро, кунем се морону једно пет минута је капало из мене, повраћао сам ко курва којој је Бора Дрљача наплатио да му језиком измасира прсте на ногама.
Кревет ми никад у животу није био даљи, шаховска табла ми никад у животу није била ближа, зајеби, што не преспавам у купатилу ?
Ето тако, није прошло ни годину дана од смрти два највећа човјека која сам упознао, нисам се ни надао да ћу да их видим поново.Последње чега се сјећам из риал лајфа је било да сам зурио у бијеле купатилске плочице, поглед ми је био све мање фокусиран и бацио сам се у сан.
Ух, све ме је пробадало, и мучнина и бол, к'о да сам попио литар течног есида, но добро, ушао сам у врло познату просторију. Корачао сам полако, али нисам видио под од магле која ми је облизивала чланке, отворио сам врата и у невјерици почео да се штипам.За столом су били моји ђедови:
-Оде ти дама, сад си готов..
Брате, играли су шах, два поштена старца, пардон, два поштено упокојена старца играју шах и расправљају се око тога ко је варао. Ја стојим и гледам, они на мене не обраћају пажњу:
-Признај да си украо пијуна..
Ја и даље не могу да вјерујем. Можда је то било у сновима али опет је трајало дуго. И ништа није могло да се деси, ја сам их дозивао, они нису обраћали пажњу на мене, погледи су им били фокусирани на шаховску таблу.
Отворио сам очи, чудно да ме је заслијепљело свјетло које се пробијало кроз ролетне, јесен је, сву ноћ је падала киша а сад Сунце ?
Погледао сам самог себе, био сам одвратан,повраћао сам по мајици, по тепиху..Ето, морону какве сам трипове имао, и одједном сам почео да мислим на све које сам изгубио, мислио сам и на оне које имам али их губим, мислио сам на малу Лини која је требала да "свари" неке једва изговорене реченице. У том тренутку сам попустио, плакао сам. Плакао сам и био сам црвен у лицу,било ми је хладно и лежао сам поред исповраћане шоље.Јецао сам ко најобичнија вагина, мушкарци не плачу ко вагине ?Ето, ту смо стали, у том тренутку Господ откопчава шлиц и на мене почиње да капа жућкаста киша.Осјећам се јадно и немоћно, нисам више за шаховском таблом, мислио сам на моју малу Лини, мислио дуго и плакао.
Отворио сам врата и поново четвороношке вукао своје тијело до кревета, у пролазу сам обратио пажњу на рисивер у дневној соби,зелени бројеви су показивали 05:43. Смрзнут ко пичка стискам песнице. Гурнуо сам врата од моје собе, ух , изгледа да је на ред дошао инструментал од Црног лептира. Како сам био погођен, ајде пробај да се ставиш на моје мјесто, морону, буквално сам имао осјећај да и мене ко и лептира убија "њене" свјетлости сјај.Попео сам се на кревет, ко ме јебе, спавао сам.
Ето тако, нема ово никакве везе са дефкама, можда је и за гробље, ово је исповјест, прича о рату између црних и бијелих, идем сад да оперем зубе још осјећам одвратан мирис у устима.

Празно. Шворц. Нема бато. Израз који користимо кад хоћемо да опишемо да нисмо при кешу или да нечега немамо.

Ударци надуваног Гронда о капије Минас Тирита.

Празна прича, шупљак.

Ово је један од диалектизама са југа Србије. Право значење ове речи може да се окарактерише као "дно дна" или што би многи рекли "крај крајева". Многима је ова реч страна, али се на југу Србије баш одомаћила.

Пошто су Симпсонови предвидели све могуће и немогуће појаве, ово је нешто што надмашује све поменуто.

... и остале речце и скраћенице коришћене за узалудно трошење телефонског кредита, или за несвесно, лењошћу индуковано нервирање особе којој је била потребна нека шира информација и одредница.

Београд (број становника: 2 152 000) је главни град Србије. Познат је по најуређенијим и најзеленијим парковима на свету. Ова ваздушна бања, стециште је многих туриста који ту долазе због одмора, рехабилитације и забаве. Такође саобраћај у Београду је веома развијен. Градом непрекидно крстари преко 20 возова Метроа Београд који ће вас одбацити са краја на крај града за мање од 10 минута. Улице су веома чисте, а грађани стално насмејани. Београд има и купалишта која су оплемењена најчистијим песком и кристално чистом водом. Са било ког од 8 београдских мостова, занемећете погледавши у реке испод. Сава и Дунав су толико чисти, да можете видети речне јегуље како светле у води, стварајући јединствен, опуштајући призор који се не може видети више нигде на свету. Поглед на његових 8 мостова са куле Нова Београђанка високе 214 метара је предиван. У Београду, пекаре су познате широм света по свом, првокласном, чистом, дивном хлебу. Широки булевари, дуууги дрвореди, одлична инфраструктура, нарочито у центру града, чине Београд градом без саобраћајних гужви, загађења и сличних проблема који се срећу у убогим, заосталим, земљама трећег света. Грађани, увек са осмехом на лицу, увек ће вас поздравити. Можете бити потпуно сигурни у Београду што се тиче вашег аутомобила, новчаника... Овом причом смо показали свима оправданост цена кућа и станова у Београду.

Реченица која се упућује младим, али и старијим људима, који из неког разлога осећају потребу да сачувају репутацију неких људи које су видели по филмовима или су за њих чули из народних прича.

Настала је тако што је млади Слободан као дете много пута гледао филм "Пут око света", са легендарним Чкаљом у улози Јованче из Јагодине.
Временом је Слободан набио комплекс и решио да мора свет да обиђе више пута него Јованче.
Уз све то, малог Слободна су као дете стално звали "Пера Путник", што је само доливало уље на ватру.

Једина ствар у Срба за коју се не хвале потрошеним новцем.

Специфичан филмски жанр, карактеристичан за СФРЈ кинематографију. Постао је посебно популаран последњих петнаестак година пред распад бивше нам заједничке државе, када су се народне масе заситиле прича из народноослободилачке борбе и окренуле свакодневним темама попут сексуалних слобода и кафанског живота.
Карактеристике: пола филма чине голишаве сцене са неком од глумица која у том тренутку широм СФРЈ важи за врх рибу; сваких неколико секунди у првом плану је гола сиса Лидије Вукићевић или Тање Бошковић; нека актуелна звезда југословенске фолк сцене појављује се у улози саме себе, и тек да подигне гледаност филму - такође је углавном обнажена; главни глумац је просечан српски домаћин, лишен интересовања за високу уметност и примисли о смислу живота; кроз цео филм је углавном пијан или мамуран, и склон испаљивању арсенала најпростијих домаћинских псовки, прошараних двосмисленим алузијама на секс, на опште одушевљење радничке публике којој баш то треба да падне у екстазу.
Филмови овог жанра изузетно су популарни у време новогодишњих и божићних празника када се на националном сервису врте по хиљадити пут, ваљда са циљем да у сваки дом унесу празнични дух и породичну атмосферу. Такође, незаобилазан су део асортимана сваког шофера за забављање путника на релацији Суботица-Београд-Кушадаси/Паралија/Сутоморе у јеку летње сезоне.

Будући мега-српски-über-балкански-бренд.

Дозволите д’образложим:
опште је позната маркетиншка стратегија да се производ заправо продаје УЗ неку апстраховану жељу/тежњу циљног потрошача. Нпр. ”слобода” продаје цигаре. Клише male bonding - мушке (читај: братске) присности, тако најчешће продаје пиво.
Тј. вопи.

Сисе су други принцип: секс и храна драже у људској јединки исти мождани центар награде. Притом имплементирана идеја да је кул да се лоче марка ”Х”, јер се под гасом замишља као познати Урбани Глумац из рекламе, а о њега се чешу рибе у јатима.
У рекламе.

Начин живота (тзв. лајфстајла) је краљ међу увалама. Конзумент користи производ ”ХУ” а уз њега добија читав пакет ’једниствених особина’ и припадност ’елитној’ групи. Најеклатантнији пример је Apple Mac са њиховим Think Different, где милиони џибера (част изузецима) верују да су заиста ’другојачији’.

Е ту спада Профи Пиво®™.

С једне стране се подилази урбаним професионалцима, који у потенцијаној реклами могу да виде аспекте свог (жељеног) статуса, штајазнам: лаптоп-кола-рибе-мермер-дискотека-актовка-са-шифром.

С друге стране се подилази ’транзиционим губитиницима’ који иако немају професију, уз ово се пиво осећају, брате, профи!

Притом, сленговно (слен-говно) је и примамно, за изговор и over-употребу.
Профи Пиво®™ уз благо искривљену ’браћеле’ усну, низ исту се скотрља,
само тако.

Квака питање које је увијено у форму безобличне свакодневнице, тако да ће наивни саговорник пожурити да пун себе каже то дугочекано да. Он зна да вози, положио је вожњу, и нека то сви знају. Још само да се одвезе.

Израз који се користи да би се описала физиономија и стање ректалног тракта неке девојке која је позната ако не по плиткој памети онда сигурно по броју људи што је њу навукло.

Последњи вапај безмудог "јебача" према некој до јаја риби за неким "озбиљнијим" физичким контактом.