Izraz koji obično ima namenu loše skrivenog podsmeha od strane loše potkovanog mangupa. Koristi se kao odogvor na pitanja koja se bave potražnjom određenog objekta.
Subjekt želi da negira neki za njega apstraktni pojam nadovezujući se na drugi, u ovom slučaju klavir, koji je takođe daleko od njegove širine interesovanja. Na taj način on želi da izazove masovnu reakciju koja će takođe sa određenom dozom podsmeha podržati dotičnog, jer ipak je to prilagođena masa.
Ako se zađe u analitiku objekata koji obično ostaju na klaviru u najviše slučajeva je to knjiga, pare, ako su školarci u pitanju sveska... iz navedenog, subjektu klavir je isto što i sto, polica, ali ipak on želi da ostavi dobar dojam kod sagovornika zato i spominje klavir.
Ovaj izraz se koristi u dosta situacija, ali ako se pogleda motivacija izraza obično se koristi u svrsi prethodnog obrazloženja.
A: I jesi li čitao Braću Karamazov?
B: Jesam, ali nisam sve.
A: Zašto, pa gde ti je knjiga sada da je čitaš kada imaš vremena?
B: Ostala mi je na klaviru, dok sam je čitao.
--------------------------------------------------------------------------------
V: Izvinjavam se što kasnim i prekidam vas, vidim da ste počeli bez mene.
D: Pa gde si ti, samo se klavir čeka? Gde ti je klavir?
V: Ostao mi je kod kuće na klaviru.
Grmalj. Stena je odvaljena od njega.
Dvometraš. Potomak džinova. S jednakom slašću cepa veprove nožice, k'o što su onomad radili mu preci. Pušta bradu jer je muževno. Može da deli testosterone. Pije k'o Irac, na iskap, ali bez pederskih suknji. Kad u kafani lupi šakom o sto, izazove zemljotres dvanaest rihtera. Niko mu nikad nije prisrao. Ako i jeste danas ga nema. Zovu ga neandertalcem. Liči stvarno, al' se ne usuđuj da mu kažeš! Postoji priča da su Etiopljani zbog njega gladni i žedni- baja ih opustošio. Kad svrši, može i zemljište da oplodi. Kad prdne, vegetacija nestaje. Nije mu potreban dobar prebranac da ispusti grotlo unutrašnjih gasova. U isto vreme bogotac, k'o što je Gilgameš bio Sumercima svojevremeno. Takođe se veruje da je golim rukama prokopao Lamanš. Nenadjebiv.
-Torima, zakazao sam peglu s Kengurašima, opet su nam prozivali kraj!
-Je l' im dolazi Gregorije Rukonajebaosiakoteudari?
-Naravno, pa propušta li on neku peglu?
-E, zajebi, odoh tetki da odnesem lek, ovaj, zakazaćeš kad te dovati, gutalj vode mu napuni Bajkal... Lud si u svakom slučaju!
Kad ti neko uputi pohvalnu rečenicu, i ti se taman obraduješ, sav srećan, kad ono: ima i nastavak, koji ti usere raspoloženje.
-On je odličan fudbaler, svako bi ga poželeo u timu...protivničkog kluba.
-On je tajno oružje naše vojske...
-Kako bre?
-Rekli su mu da u slučaju rata pređe na stranu neprijatelja...-Zlatne ruke imaš majstore...serem ti se u njih...
-Rekla mi je da sam odličan...
-Pa super...
-Da, ali ima i nastavak...odličan, za potapanje kupusa...
Proizvod koji bi obavezno trebalo da se nađe u prodaji, na osnovu izjave gospodina Smorenog Deda Mraza.
Ministar sa šesnaest mandata će na inicijativu Vlade otvoriti posebno dežurno odeljenje za smeštaj najkritičnijih slučajeva.
Smoreni Deda Mraz: "Srbija je izašla iz krize, ali građani Srbije to neće osetiti..."
Mole se građani Srbije svih starosnih uzrasta, od 0,7 do 107 godina da se jave najbližoj ambulantnoj ustanovi u slučaju da osete simptome izlaska iz ekonomske krize, ove nove, opake bolesti.
Biti govedo ne mora uvek da predstavlja način života ili pogrešno iskazivanje seksualne neobuzdanosti.
U modnom svetu Govedo je muškarac (ili žena, budibogsnama) građen tako da se ne može reći da je debeo ili krupan na loš način ali, svejedno, može da ubije zagrljajem. Visina Goveda nije bitna, u krajnjem slučaju nisko Govedo možemo nazvati prosto, Goveče.
Sam izraz je stavka odbrane samog Goveda, koje se samoproklamovalo Govedom, ponekad do te mere da se ponosi svojom sposobnošću da zakloni Sunce ramenima ili da se poistovećuje sa Prometejem. Govedost nije proizvod gutanja raznoraznih govana u teretani, to je dar, ili kletva, zavisi kako posmatrate slučaj. Majka će reći "k'o od brega odvaljen", lekar će pitati "jesi ti ras'o na planini?", a krvna slika će obično reći da su bilirubini skočili u pizdu materinu, kao da je jeo auspuhe misleći da su štapići Tviksa.
-Ne ne, kontam ja, ti si samo krup..
-Govedo.
-?
-Pa govedo. Skraćeni izraz za to.
-Super, aj Govedo ne bilo ti zapoveđeno otvori ovaj Smoki.(čupa kesu oponašajući Hulka u napadu šizofrenije)
Slično moši, s tom razlikom što nas je "žrtva" posle našeg zamaha kao da ćemo da je udarimo, dotakla (ne mora da bude udarac).
Kazna je ista kao i kod moše, udarac pesnajom u rame, samo je audio doživljaj delimično drugačiji jer udaracu prethodi uzvik: Toša!
Ababovic je ovo napisao za mošu:"Mislim da tačno ovaj zakon nije propisan u Ustavu Evropske Unije, ali u svakom slučaju, ukoliko ti neko ne da da mu lupiš "mošu", imaš pravo da ga tužiš sudu u Strazburu."
Za "nedozvoljavanje lupanja toše" nadležan je međunarodni sud u Hagu (da ne putujete bez razloga u Strazbur).
Sleng iz domena fudbala koji označava specifičnu tehniku manevrisanja loptom.
Da bi se udarac ka golu kvalifikovao kao idealni škorpion, neophodno je da šuter postigne gol "u letu" tako što će petom dočekati nabačenu loptu a rukama se osloniti na tlo, što jasno podražava morfologiju istoimene životinje.
Tim nazivom se može i okarakterisati šut iz pozicije nalik špagi.
Škorpion takođe upražnjavaju i čuvari mreže sa nešto tvrđim aranžmanom u gaćama.
Kako izvođenje ovakve majstorije zahteva ili izuzetnu veštinu ili ponašanje štopera koje se u najboljem slučaju može okarakterisati kao nonšalantno, prilično je retka pojava u ozbiljnom fudbalu gde je za njeno praktikovanje ipak neophodno biti vrstan dojajen.
U percepciji komentatora zacementiran je kao sasvim legitiman povod za proglašavanje meča praznikom fudbala.
A u širem smislu može biti bilo kakav potez koji tera suze na oči, ili je po svemu sudeći neverovatan i neočekivan.
Ovako to izgleda u praksi - na terenu.
-------------------------------------------------------------------------------------------------------
- A evo i Dareta, mladog i nezasitog pastuva Leštana! Čija li si vlažna bdenja oplemenio sinoć?
- Ma kitu sam oplemenio, riba me dočekala na škorpiona, nije bilo nikakve nade za pogodak.
- Ajde?
- Majkemi. Taman kad je trebalo da predložim da svrati do mene da slušamo ploče, mala mi se poverava kako već duže vreme planira da zavešta pičku Gospodu.
- Samo opušteno, biće jednom. Makar si je učvrstio u veri, majstore.
Prvo i osnovno je da muškarci ne plaču. NE PLAČU. Iako ti je mama govorila da nisi pizda kao što su druga deca rekla da jesi pošto ti je Bidža iz osmog dva klepio šućku ispašćeš i što je najvažnije, jesi pizda ako cmizdriš. Iz bilo kog razloga. Nema ništa gore od vlasnika piše kada se zaroza i rida kao narikača pošto primi dvesta evra da oplače pokojnog gangstera, ništa, ni gramatika domaćih fudbalera nije sramotna koliko tako nešto.
Jedino što je dopušteno muškarcu je da mu upadne nešto u oko, jedino i to samo i isključivo samo u sledeće tri stvari:
1. Rodila ti se ćerka, smeš i da pustiš suzu. Ne moraš ni da se vadiš da je to trunje ili špona od fiberke, slobodno. Ne važi ako je sin, ako za njim pustiš slinu on će posle da pusta bale za drugim batama, a nećemo da naslednik bude Boško zar ne.
2. Udaješ gorepomenutu ćerku, oko tvoje, tatinu curicu, ide kod nekog tamo da joj radi ko zna šta jebemu mamu degeneričnu. U slučaju da ti zet dolazi u kuću smeš slobodno da kukaš na glas, od muke.
3. Srceparajuća scena u filmu. I ne mislim na jebenog delfina na steroidima koji glumi pandu i preskače zidove ili Hju Granta mrtvog koji ostatak svojih jaja, ponosa i kičme pakuje u sef, zaključava ga, baca sa sve ključem na dno Marijanskog rova i trči u susret nekoj saragi koja je konačno shvatila da je on čovek njenog života pošto je oralno odradila celu postavu LA Lejkersa sa sve Šakil O'Nila jer nisu Lejkersi to to bez Šeka. Ne. Tu se muškarci razlikuju od žena, dok one mogu da plaču na tužne filmove, srećne filmove, klipove sa bebama, slike sa trudnim drugaricama, male mačke i kerove, jer je danas lep dan pa da obeleže to kojom suzom a i jer im se eto priplakalo, muškarci nemaju tu potrebu, ali zato mogu da protrljaju oko desno, junačko u slučaju da se Mel Gibson dernja "SLOOOOOOBOOOOOODAAAAAAAA" dok mu englez smrad, deca mu unazad išla, tupim nožem odstranjuje dvanaestopalačno crevo i slične junačke scene u kojima se slavi nesalomivost duha, princip i jebena muda k'o u plavog kita. Velika, debela, sa nabreklim venama alfa mužjak muda.
- Kmeee, kmeee, kmeee, on umire i i potanja u vodu a ona će ceo život da ostane nesrećna zbog te ljubavi, kmeee, kmeee, kmeee, a vidi ga kaki je lep sa plavom kosicom i plavim okicama, kmeee, kmeee, kmeee.
- (Da se skotina buržujska pomerila deset santimetara u desno spaslo bi se još deset ljudi a ne samo Di Kaprio) De de ljubavi, de de, dođi ovamo, nasloni se deder na rame, isplači dušu. (Pa da mi daš malo vagine, ipak sam zaslužio posle 4 sata ove govnurde od filma.) De de, sve je u redu.
----------------------------------------------------------------------------------------
- Je l' to opet da gledaš Povratak kralj 'leba ti? Aha, dobro, evo su ovi na konjima, sad će da sjebu ove ružne likove i još malo pa kraj, u osam mi kreće Mala nevesta da znaš. Koji ti je kurac? Zašto trljaš oko?
- Ma upala mi prašina neka, nije ništa.
Teški smor od pojave. Oličenje svega što se paralelno prati u snazi davljenja; kao recimo svakodnevne informacije o životu tenisera broj jedan, pritom uz to ide pojava njuške na naslovnim stranicama i provlačenje izlizanih opaski ''da Đovak plati porez''. Triangla teška stotinu kilograma, ogromna količina dosade sa snagom da te za sekund iz manije prebaci u duboku setu. Sve u rangu sa voditeljkom tv slagalice, svadbara, očajnog profesora filozofije, suvoparnog gradiva, statistike, ekonomije, bjelanja u istoj prostoriji sa likušom srednjovekovnog mentaliteta, očaj očaj i očaj. Tip koji je spreman da izdeklamuje celu istoriju automobila koji mu odvuče pažnju, što rado i čini uprkos tvojoj neizainteresovanosti. Od kubikaže, preko felna, jačine motora pa do katastrofalne zadnje vuče. Lobanja koja na ženku obrati pažnju samo u slučaju ako je on na sajmu automobila, a ona jedna od pozerki. Neretko ga zovu Stojke.
- Pazi audi pazi audiii!
- Moj ti naudiiiiiii opaaaa.
- 'De, Te-te. Pogledaj ga.
- Predkan za kurčenje, za projuriti kroz centar grada, ukoliko imaš keša.
- 'De bre, jeftino je to, četri 'iljada eura iz nemačke, polovni, lagano možeš naći, više te izađe jebeni prevoz preko grane. Za 5,3 jebene sekunde od nula do sto! Ej! Mada je teško vnugo što se tiče putovanja, jedino sa nekom ribom, prodično je njaaaah. Dvosed. Al pogleee brateee, pogle kako izgleda, pogle kako sijaaa!
- Okej okej....
Finalni argument u ortačkoj raspravi oko sestre.
Zalepio si se za nju i pored toga što je zabranjeno voće. Hoće i ona tebe, ali veliki brat ne da. Tvrdo se protivi jer je svestan da se između "ja" i "nego" krije glagol jebati, u prvom licu jednine prezenta.
On zna tvoju prošlost, ono o čemu njegova seja pojma nema, a da zna, kao pripadnica ženskog roda bi ti verovatno kleštima zdrobila ono niže, levo jaje. Upoznat je sa perfektom tvog života, kad si za jednu ljutu gurmansku naterao debelu Jecu da ti blajva u školsom veceu za vreme velikog odmora i kad si prvi put nekoj tigritzi nafilovao bulju semenom tečnošću.
Svestan je kakva si svinja i da je tvoje kenjanje kako ćeš se u ovom slučaju promeniti ravno organizaciji svinjokolja u Meki, iako ti uporno tvrdiš da si bolja opcija od bilo kog nepoznatog lika jer te zna, a ne shvataš da ti je baš zato ti ne da.
- Da te pitam sad nešto kad smo sami. Video sam kod Milice u sobi tvoju sliku. Pa se pitam, šta će njoj tvoja slika jer nisam baš siguran da pravi kolekciju lokalnih alkosa i ljubitelja azijskih abrnormalnih švedskih akcionih filmova?
- E baš sam hteo da porazgovaram sa tobom o tome, ako me razumeš...
- Ako te dobro razumem, bolje da tu ideju zaboraviš preko noći.
- A šta meni fali?
- Fali ti što se družimo još od vrtića. Ostalo manje-više.
- Pa pazi, ljudi se menjaju. Bolje ja da ti budem zet nego neko levi kog ne znaš.
- Ništa se ti ne sekiraj za mog zeta. 'Ajde lepo da se maneš ove pesme pa da mi i dalje k'o ljudi igramo PES.
Sremska Mitrovica, ćorka, "krug" iliti zatvoreni deo, prvi paviljon, soba II/1.
- Kupanje i lična higijena:
Da bi se svakodnevno okupao, pravac u kenjaru, kabina s' čučavcem. U papučama sa ortopedskim đonovima, s' kofom zagrejane vode i bokalčetom levitiraš u istoj nebi li izbegao da dotakneš zidove oblepljene isečenim stranicama iz "Anala", živopisno prošarane govnjavim prstima, šorkom i zapeklom spermom. Fascinacija fizičkom spremom koju pokazujem tako što se atomski brzo okupam za trenutak zaslepljuje moju šokiranost novonastalim (ne)higijenskim uslovima. Pranje zuba, brijanje i sečenje noktiju obavljam nakon "horor" kupanja, zlu ne trebalo.
- Pranje garderobe, gaća i čarapa:
Verovali ili ne, na zadovoljavajućem nivou, bar' u ovom slučaju. Stvari pere Šandor zvani "Šaci", đarma, glavni gej u sobi. Mardelja tu zbog neke pljačke grobova. Radi inače u vešernici pa će ti za dve paklice "Fasta" fino oprati sve, otkuvaće ti beli veš, ispeglati i "vojnički" složiti.
- Posteljina:
Od kuće, kuće i samo od kuće. Ne daj da te neko zbari. Reci svojima da ti pošalju još posteljine od kuće.
Primer je autobiografski.
Očajnički vapaj studenta/učenika/ispitanika koji apsolutno ni u jednom slučaju nećete čuti od osobe koja će zaista biti najgora (na dotičnom vidu ispitivanja). Ne, ovo govore isključito osobe koje su se u potpunosti spremile i na nekom podsvjesnom nivou žele da se izjednače sa svojim slabije spremljenim kolegama. Dok će osoba, koja stvarno nije spremna, na neki način pokušavati da ubaci u moždani spremnik koju informaciju, i nadati se ludačkom udaru sreće pri izvlačenju pitanja, "biću najgori!" tip će trčkarati okolo od osobe do osobe i svima na različite načine demonstrirati svoju "nespremnost". Najviše ocjene koje "biću najgori" tip dobije na kraju u svojoj alternativnoj realnosti pripisuju sreći, a ne neprospavanim noćima kraj knjige i litrima ispijenog Turboćina.
- Ništa ne znaaaaaaaaam! Pa, biću najgori kao i uvijek! Najbolje da ne izađem, jebeš ispit!
- Pa sjedi, uči nešto? Šta samo trčiš okolo, smiri se više!
- Ma nemam šta da učim, ionako ništa ne znam, sve će mi se izmiješati! Ne vrijedi! Jadan ja!
- ?!$#$%!$&
Pita od jabuka.
- `Oćeš pitu s jabukama?
- `De idu sir i jabuke? Jedno s drugim ne ide. Daj mi samo pitu...
- Hehe... Ama, nije pita sa sirom, nego s jabukama. Od jabuka...
- Aaaaa... E u tom slučaju može.
- To mi kaži.
ili, da se izrazim malo modernije "hodanje po ivičnjaku".
Omiljena forica kod dece svih uzrasta i svih generacija. Može da se izvodi praktično bilo gde. I nije ti potrebno nikakvo posebno znanje niti tehnika niti išta drugo - samo ti i ivičnjak. Možeš potpuno praznih ruku to da radiš. A i poželjno je da se radi praznih ruku, da bi lakše mogla da se održi ravnoteža...
Samo se popneš na ivičnjak i polako nogu pred nogu. U slučaju da se zaljuljaš, samo raširiš ruke. Ko želi može i brže, ni to nije protiv pravila. Mada pravila i nema... Samo zatvoriš oči i zamisliš da hodaš po žici kao oni u cirkusu...
Od kuće do škole, od škole do kuće, po parku itd.
Još ako negde naletiš na neki ivičnjak koji se postepeno uzdiže, ide u visinu - e, to je prava uživanjcija. A tek filing kad sa takvog ivičnjaka, kad stigneš do kraja - skočiš!
U slučaju premoštavanja "Šta ima-Evo bleja" barijere u razgovoru između dve jedinke sa prostatom, prvo pitanje koje se postavlja, ukoliko se sagovornici nisu videli neko vreme. Ovo pitanje predstavlja zapovest u muškim neobaveznim razgovorima, te onaj koji ga postavlja, ne sme prekršiti kanon, iako mu je ostatak razgovora unapred poznat, kao voditelju SAT PLUS emisije, put na relaciji Beograd - Budva.
U najvećem broju slučajeva odgovor je: "Brate, nisam", uz "boli me baš kurac" izraz lica i intonaciju. Šanse da neko ko sebe smatra dostojnim predstavnikom osoba muškog pola, prizna da je dobio pedalu, jednaka je šansama da Paris Hilton napravi pidžama žurku u Prištini, a sledeća tema je sigurno zašto - kad - kako - ko je koga šutnuo?
Sledi proces ubeđivanja sagovornika, da devojka smuvana to veče u "Teatro baru" dok joj je i duša bila gorka od pelinkovca, zapravo mnogo smara, još uvek je zaljubljena u lika sa Dorćola, i nema neku sisu, a dupe joj je k'o da je tri godine postila na vodi i bonžiti, tako da je morao da je šutne, a i nije mu frka jer ima još gomilu kombinacija. Sagovornik dodaje "Taj fazon-tako je brate" dozu podrške, zna da ovaj laže k'o svedoci odbrane na Petom opštinskom sudu u Beogradu, ali bi i on isto postupio, te se između dvojice stvara nit međusobnog razumevanja. Uz "moram da palim" poklič strane koja se u konverzaciji više smorila, samoproklamovani Raspućin vraća cvidže na vr' nosa, tešeći se što ga sigurno nije ostavila jer mu je omalen k'o u Mikelanđelovog Davida, pošto on u nedelju i po dana dugoj vezi, nije dobio priliku ni da ga izvadi.
A: Ooo, šta ima?
V: Evo, bleja. A ti, si još sa onom ribom?
A: Ma jok, smara me, a i nije neka. Imam kombinaciju, 'naš sa onom...
V: Moram da palim, eno mi ga bus.
A: Od kad ti ideš u pravcu Vinče?
B: Ma samo da proverim, kako napreduje srpski program za razvijanje nuklearnog naoružanja, ajd vidimo se.
Razlog broj 1 zbog kojeg se u servisu ili prodajnoj stanici uređaja utvrdi da garancija više ne važi. Tako da ga treba uvrstiti kod svih aparata koji se prodaju u Srbiji.
- A šta ste vi, gospodine, radili sa ovim televizorom pa mu je crkao ekran? Da li vam je ispao tokom transporta. Garancija u tom slučaju ne važi.
- Nije mi ispao, gađao sam ga pepeljarom! U garanciji ne piše da ne važi ako ga gađam pepeljarom.
Postoji određeni tip muškaraca koji izabranicama srca svoga tepaju sa imenima stelarnih objekata. Zašto oni to čine? Ako detaljno analiziramo ove izlive milošte, doći ćemo do par zaključaka:
Kao prvo, ne bi trebalo uopšte praviti razliku između Sunca i ostalih zvezda, pošto su sve odreda ogromne lopte usijanog gasa i enormne mase. Samim tim, Sunce je zvezda koliko su i ostale zvezde Sunce.
Do sad se da videti da muškarac (nazovimo ga Mile) koji podilazi na taj način svojoj dragoj ima potajne fantazije koje uključuju njeno pretvaranje u ogromnu svetleću loptu koja bi bila u stanju da ga usmrti količinom radijacije i toplote kojom zrači već na 1 000 000 000 kilometara udaljenosti od nje.
Ali, kakve Mile ima koristi ima od posedovanja lopte usijanog gasa i čelika koja lebdi u vakuumu od početka prostora i vremena? Kurčenje pred ostatkom ekipe sigurno nije dovoljno. Izvor ovih tendencija bi trebalo potražiti u kolektivnoj ljudskoj svesti iz prošlosti:
Danas nam je poznato da su se u ranijim vremenima zvezde (među njima i Sunce) gledale kao božanske nekretnine tamo gore. Bog Sunca je uobičajeno bio vrhovni bog u panteonu većine civilizacija. To nas dovodi do zaključka da Mile želi da se autodeifikuje pomoću svoje devojke: Nazivajući je svojom zvezdom, on sebe automatski postavlja kao u najboljem slučaju njemu ravnog a u najgorem slučaju kao dominantnog nad njom. (Feministi, odložite svoje sekire, ja sam moderan čovek i brinem o političkoj korektnosti, pravima, jednakosti polova, siru i vojnoj muzici.)
Zbog čega se u Miletu rodila želja za autodeifikacijom?
Ako zadremo u mutne vode psihoanalize, može se primetiti da želja za izdizanjem sebe potiče iz osećaja sopstvene inferiornosti. Šta bi Mileta moglo da načini da se oseća toliko inferiorno, da bi spas potražio u autodeifikaciji? Pogledajmo još dublje: On svoju devojku naziva nečim što bi moglo da ga ubije u milisekundi. Da se zaključiti da on podsvesno želi da se kloni svoje devojke. Zbog čega želi da je se kloni? Zato što se boji da će biti razočarana u njega, ili još gore, da će mu se podsmevati.
Nijedan drugi zaključak se ne može izvesti osim onog očiglednog:
Mile ima malu pišu.
Profesionalni sudija koga češće možete videti na RTS-u utorkom i sredom naveče, nego na terenu. Boli ga kurac, što bi se jurio sa fuzbalerima Jelenove Superlige po Novom Pazaru i Svetozarevu kad za iste pare može da palamudi u poluvremenu i na kraju utakmica Lige šampiona kod Tijanića.
I sad, svaki put kad se igra neka tekma, eto ga Strajnić, vrhunski sportski novinar i komentator, ovog puta u ulozi voditelja, zatim eminentni stručnnjak, tipa Nenad Jestrović i naravno on. Ne Džej, no sudija Milan Karadžić. I dok Peđa i ovaj drugi gost analiziraju utakmicu (čitaj- utrkuju se ko će lepši hvalospev o Barseloni izrecitovati), Milan daje stručni osvrt na suđenje. A pošto je Milan veliki čovek, pun solidarnosti i proleterske kolegijalnosti, on nikad neće reći da je suđenje loše, ma koliko to očigledno bilo. NE! Sudije su pod velikim pritiskom, te ako pogreše, onda to nije njihova greška.
U svakom slučaju, ostaje žal što se sve reči izgovorene u ovoj emisiji ne transformišu organski u pomije. Koliko bi se samo krmadi naranilo.
Strajnić- Gospodine Karadžiću, imali smo dve sporne situacije, ako možete da prokomentarišete to.
Karadžić- Pa da, evo prva situacija, vidimo Davida Vilju kako utrčava u prazan prostor između centralnih bekova Leverkuzena i postiže gol. Pomoćni sudija nije podigao zastavicu i bio je u pravu. Evo sada će se to i videti na usporenom snimku.
Strajnić- Meni se čini da je najmanje tri metra u ofsajdu.
Karadžić- Pa to vam se samo čini. Evo uporedite ove štrafte od trave. Jasno se vidi da je Vilja u liniji sa štoperom Leverkuzena.
Strajnić- Da, da, da, u pravu ste. Evo i druge situacije. Ovde imamo jedan oštar start Maskerana nad Rolfesom u kaznenom prostoru. Čini se da je ovo ne samo za najstrožu kaznu, nego i za crveni karton. Međutim, sudija nije pokazao na belu tačku. Mislite li da je pogrešio?
Karadžić- Pa ja mislim da je Ricoli bio u pravu što nije dosudio penal. Jer, evo vidimo sada da ga je Maskerano samo malo zakačio ramenom, a zatim ga slučajno zgazio sedam puta. To je čisto remplovanje. Još ako imamo u vidu činjenicu da je Ricolijev ujak početkom sedamdesetih tri meseca radio u pilani u Bristolu, onda tu vidimo jak uticaj engleskog fudbala, gde se, priznaćete, i igra malo grublje.
Strajnić- Da, o tome nam je pričao kolega Stojanović. Sve u svemu, sudija je uspeo da izađe na kraj sa pritiskom, jer kao što znamo, težak je to posao...
Dečji kviz koji se prikazivao do sredine devedesetih godina prošlog veka. Vodio ga je Nenad Nenadović. Fora se sastojala u tome da se dva buljuka dece takmiče ko će da pogodi skrivenu životinju iza table sa numerisanim poljima. U početku, Nenad Nenadović je morao ručno da skida ona polja, pa je stalno zajebavao decu i ložio ih da se neko polje zaglavilo, te da neće da se skine kad god bi zahtevali da se skloni neko ključno polje posle čijeg skidanja bi pogodili o kojoj životinji se radi. Posle su uveli digitalnu sliku na nekom ekranu, pa više nije mogao da ih tripuje.
U svakom slučaju, gledaš ono i smeješ se kako deca lupaju gluposti, npr. jasno se vidi krilo od neke ptice, a deca nagađaju da je to muflon. Ili se vidi dupe od svinje, a dete kaže da je to beloglavi sup.
Ekipa koja pogodi životinju dobije slatkiše, a ona druga ga ispuši za slatkiše, te im puste utešni crtani film. Onda na scenu stupa neki brkati zoolog Aca koji deci priča o dotičnoj životinji, a deca mu postavljaju razna pitanja, ponekad jako morbidna, npr. jedno ga je dete pitalo da li se mogu ukrstiti čovek i majmun, a Aca je izmuljao neki odgovor kako ne mogu dobiti potomstvo, ali nije odbacio opciju da može da dođe do parenja.
Međ' nama Srbima, omiljeno i krajnje slobodno interpretirano estetsko rešenje kada je u pitanju neki gradivno-reparatorski pos'o. Ustvari, glagol iz naslova u datom slučaju predstavlja savršeno perfidnu varijaciju glagola umeti, jer kako drugačije objasniti proces u kojem je jednom pripadniku nebeskog naroda - a kad smo već tu, pođimo i od mene, što da ne? - 'mesto da nešto sagradi iz korena tj. da štogod napravi, popravi, prepravi i, uopšte, URADI kako Bog zapoveda, biblijski puta draže (i isto toliko puta lakše, da se ne lažemo) da taj nezahvalni i, svakako, kvalitativni trud zameni zabašurivanjem, šminkanjem, guranjem pod tepih i ostalim sličnim vidovima na oko ljuckog, al' iznutra trulog rada. Dobro - ono, realno, u nekim ekstremno hitnim slučajevima treba pribegavati i ekstremno hitnim rešenjima, ali, brate, da mi prodaju priču o multifunkcionalnom spiralnom šetalištu na Kalemegdanu kao prekopotrebnoj stvari u ovom gradu, zaista je džukački, bre.
Ae, neću više da se nerviram, ćao.
- Au, brate, šta ću sad da radim jebeno??
- Š'o, torima?
- Kako što, bre, idiote jedan?! Pa, matorci mi se, fazon, za čuku vremena vraćaju sa ranča, a vidi na šta liči gajba, jebote?!?!
- Ma, opušteno, tebra. Umićemo malo, neće ništa izvaliti, videćeš...1 sat i 6 minuta kasnije...
- MIHAJLO, KAKVI SU OVO MRTVI GOLUBOVI ISPOD BRAČNOG KREVETA, JE LI, BRE, MAJMUNE JEDAN?!?!?!
•••
- E, tebrinjo, 'si vid'o kako su umili centar grada za novogodišnje praznike?
- Jesam, tebrinjo. Ono - izgleda da će ove godine Deda Mraz da navrati i u BeGe...
- Alo, majmune, Deda Mraz ne postoji, što si piglu, hohoho...
- Znam, brate, znam...E, pazi, ogromna rupa u zemlji...
