Израз који обично има намену лоше скривеног подсмеха од стране лоше поткованог мангупа. Користи се као одогвор на питања која се баве потражњом одређеног објекта.
Субјект жели да негира неки за њега апстрактни појам надовезујући се на други, у овом случају клавир, који је такође далеко од његове ширине интересовања. На тај начин он жели да изазове масовну реакцију која ће такође са одређеном дозом подсмеха подржати дотичног, јер ипак је то прилагођена маса.
Ако се зађе у аналитику објеката који обично остају на клавиру у највише случајева је то књига, паре, ако су школарци у питању свеска... из наведеног, субјекту клавир је исто што и сто, полица, али ипак он жели да остави добар дојам код саговорника зато и спомиње клавир.
Овај израз се користи у доста ситуација, али ако се погледа мотивација израза обично се користи у сврси претходног образложења.

Грмаљ. Стена је одваљена од њега.

Двометраш. Потомак џинова. С једнаком слашћу цепа вепрове ножице, к'о што су ономад радили му преци. Пушта браду јер је мужевно. Може да дели тестостероне. Пије к'о Ирац, на искап, али без педерских сукњи. Кад у кафани лупи шаком о сто, изазове земљотрес дванаест рихтера. Нико му никад није присрао. Ако и јесте данас га нема. Зову га неандерталцем. Личи стварно, ал' се не усуђуј да му кажеш! Постоји прича да су Етиопљани због њега гладни и жедни- баја их опустошио. Кад сврши, може и земљиште да оплоди. Кад прдне, вегетација нестаје. Није му потребан добар пребранац да испусти гротло унутрашњих гасова. У исто време боготац, к'о што је Гилгамеш био Сумерцима својевремено. Такође се верује да је голим рукама прокопао Ламанш. Ненадјебив.

Кад ти неко упути похвалну реченицу, и ти се таман обрадујеш, сав срећан, кад оно: има и наставак, који ти усере расположење.

Производ који би обавезно требало да се нађе у продаји, на основу изјаве господина Смореног Деда Мраза.

Министар са шеснаест мандата ће на иницијативу Владе отворити посебно дежурно одељење за смештај најкритичнијих случајева.

Бити говедо не мора увек да представља начин живота или погрешно исказивање сексуалне необузданости.

У модном свету Говедо је мушкарац (или жена, будибогснама) грађен тако да се не може рећи да је дебео или крупан на лош начин али, свеједно, може да убије загрљајем. Висина Говеда није битна, у крајњем случају ниско Говедо можемо назвати просто, Говече.

Сам израз је ставка одбране самог Говеда, које се самопрокламовало Говедом, понекад до те мере да се поноси својом способношћу да заклони Сунце раменима или да се поистовећује са Прометејем. Говедост није производ гутања разноразних гована у теретани, то је дар, или клетва, зависи како посматрате случај. Мајка ће рећи "к'о од брега одваљен", лекар ће питати "јеси ти рас'о на планини?", а крвна слика ће обично рећи да су билирубини скочили у пизду материну, као да је јео ауспухе мислећи да су штапићи Твикса.

Slično moši, s tom razlikom što nas je "žrtva" posle našeg zamaha kao da ćemo da je udarimo, dotakla (ne mora da bude udarac).
Kazna je ista kao i kod moše, udarac pesnajom u rame, samo je audio doživljaj delimično drugačiji jer udaracu prethodi uzvik: Toša!

Сленг из домена фудбала који означава специфичну технику маневрисања лоптом.
Да би се ударац ка голу квалификовао као идеални шкорпион, неопходно је да шутер постигне гол "у лету" тако што ће петом дочекати набачену лопту а рукама се ослонити на тло, што јасно подражава морфологију истоимене животиње.
Тим називом се може и окарактерисати шут из позиције налик шпаги.
Шкорпион такође упражњавају и чувари мреже са нешто тврђим aранжманом у гаћама.

Како извођење овакве мајсторије захтева или изузетну вештину или понашање штопера које се у најбољем случају може окарактерисати као ноншалантно, прилично је ретка појава у озбиљном фудбалу где је за њено практиковање ипак неопходно бити врстан дојајен.
У перцепцији коментатора зацементиран је као сасвим легитиман повод за проглашавање меча празником фудбала.
А у ширем смислу може бити било какав потез који тера сузе на очи, или је по свему судећи невероватан и неочекиван.

Прво и основно је да мушкарци не плачу. НЕ ПЛАЧУ. Иако ти је мама говорила да ниси пизда као што су друга деца рекла да јеси пошто ти је Биџа из осмог два клепио шућку испашћеш и што је најважније, јеси пизда ако цмиздриш. Из било ког разлога. Нема ништа горе од власника пише када се зароза и рида као нарикача пошто прими двеста евра да оплаче покојног гангстера, ништа, ни граматика домаћих фудбалера није срамотна колико тако нешто.
Једино што је допуштено мушкарцу је да му упадне нешто у око, једино и то само и искључиво само у следеће три ствари:

1. Родила ти се ћерка, смеш и да пустиш сузу. Не мораш ни да се вадиш да је то труње или шпона од фиберке, слободно. Не важи ако је син, ако за њим пустиш слину он ће после да пуста бале за другим батама, а нећемо да наследник буде Бошко зар не.

2. Удајеш горепоменуту ћерку, око твоје, татину цурицу, иде код неког тамо да јој ради ко зна шта јебему маму дегенеричну. У случају да ти зет долази у кућу смеш слободно да кукаш на глас, од муке.

3. Срцепарајућа сцена у филму. И не мислим на јебеног делфина на стероидима који глуми панду и прескаче зидове или Хју Гранта мртвог који остатак својих јаја, поноса и кичме пакује у сеф, закључава га, баца са све кључем на дно Маријанског рова и трчи у сусрет некој сараги која је коначно схватила да је он човек њеног живота пошто је орално одрадила целу поставу ЛА Лејкерса са све Шакил О'Нила јер нису Лејкерси то то без Шека. Не. Ту се мушкарци разликују од жена, док оне могу да плачу на тужне филмове, срећне филмове, клипове са бебама, слике са трудним другарицама, мале мачке и керове, јер је данас леп дан па да обележе то којом сузом а и јер им се ето приплакало, мушкарци немају ту потребу, али зато могу да протрљају око десно, јуначко у случају да се Мел Гибсон дерња "СЛООООООБООООООДАААААААА" док му енглез смрад, деца му уназад ишла, тупим ножем одстрањује дванаестопалачно црево и сличне јуначке сцене у којима се слави несаломивост духа, принцип и јебена муда к'о у плавог кита. Велика, дебела, са набреклим венама алфа мужјак муда.

Тешки смор од појаве. Оличење свега што се паралелно прати у снази дављења; као рецимо свакодневне информације о животу тенисера број један, притом уз то иде појава њушке на насловним страницама и провлачење излизаних опаски ''да Ђовак плати порез''. Триангла тешка стотину килограма, огромна количина досаде са снагом да те за секунд из маније пребаци у дубоку сету. Све у рангу са водитељком тв слагалице, свадбара, очајног професора филозофије, сувопарног градива, статистике, економије, бјелања у истој просторији са ликушом средњовековног менталитета, очај очај и очај. Тип који је спреман да издекламује целу историју аутомобила који му одвуче пажњу, што радо и чини упркос твојој неизаинтересованости. Од кубикаже, преко фелна, јачине мотора па до катастрофалне задње вуче. Лобања која на женку обрати пажњу само у случају ако је он на сајму аутомобила, а она једна од позерки. Неретко га зову Стојке.

Финални аргумент у ортачкој расправи око сестре.

Залепио си се за њу и поред тога што је забрањено воће. Хоће и она тебе, али велики брат не да. Тврдо се противи јер је свестан да се између "ја" и "него" крије глагол јебати, у првом лицу једнине презента.

Он зна твоју прошлост, оно о чему његова сеја појма нема, а да зна, као припадница женског рода би ти вероватно клештима здробила оно ниже, лево јаје. Упознат је са перфектом твог живота, кад си за једну љуту гурманску натерао дебелу Јецу да ти блајва у школсом вецеу за време великог одмора и кад си први пут некој тигритзи нафиловао буљу семеном течношћу.

Свестан је каква си свиња и да је твоје кењање како ћеш се у овом случају променити равно организацији свињокоља у Меки, иако ти упорно тврдиш да си боља опција од било ког непознатог лика јер те зна, а не схваташ да ти је баш зато ти не да.

Сремска Митровица, ћорка, "круг" илити затворени део, први павиљон, соба II/1.

- Купање и лична хигијена:

Да би се свакодневно окупао, правац у кењару, кабина с' чучавцем. У папучама са ортопедским ђоновима, с' кофом загрејане воде и бокалчетом левитираш у истој неби ли избегао да дотакнеш зидове облепљене исеченим страницама из "Анала", живописно прошаране говњавим прстима, шорком и запеклом спермом. Фасцинација физичком спремом коју показујем тако што се атомски брзо окупам за тренутак заслепљује моју шокираност новонасталим (не)хигијенским условима. Прање зуба, бријање и сечење ноктију обављам након "хорор" купања, злу не требало.

- Прање гардеробе, гаћа и чарапа:

Веровали или не, на задовољавајућем нивоу, бар' у овом случају. Ствари пере Шандор звани "Шаци", ђарма, главни геј у соби. Мардеља ту због неке пљачке гробова. Ради иначе у вешерници па ће ти за две паклице "Фаста" фино опрати све, откуваће ти бели веш, испеглати и "војнички" сложити.

- Постељина:

Од куће, куће и само од куће. Не дај да те неко збари. Реци својима да ти пошаљу још постељине од куће.

Очајнички вапај студента/ученика/испитаника који апсолутно ни у једном случају нећете чути од особе која ће заиста бити најгора (на дотичном виду испитивања). Не, ово говоре искључито особе које су се у потпуности спремиле и на неком подсвјесном нивоу желе да се изједначе са својим слабије спремљеним колегама. Док ће особа, која стварно није спремна, на неки начин покушавати да убаци у мождани спремник коју информацију, и надати се лудачком удару среће при извлачењу питања, "бићу најгори!" тип ће трчкарати около од особе до особе и свима на различите начине демонстрирати своју "неспремност". Највише оцјене које "бићу најгори" тип добије на крају у својој алтернативној реалности приписују срећи, а не непроспаваним ноћима крај књиге и литрима испијеног Турбоћина.

Пита од јабука.

или, да се изразим мало модерније "ходање по ивичњаку".
Омиљена форица код деце свих узраста и свих генерација. Може да се изводи практично било где. И није ти потребно никакво посебно знање нити техника нити ишта друго - само ти и ивичњак. Можеш потпуно празних руку то да радиш. А и пожељно је да се ради празних руку, да би лакше могла да се одржи равнотежа...
Само се попнеш на ивичњак и полако ногу пред ногу. У случају да се заљуљаш, само рашириш руке. Ко жели може и брже, ни то није против правила. Мада правила и нема... Само затвориш очи и замислиш да ходаш по жици као они у циркусу...
Од куће до школе, од школе до куће, по парку итд.
Још ако негде налетиш на неки ивичњак који се постепено уздиже, иде у висину - е, то је права уживањција. А тек филинг кад са таквог ивичњака, кад стигнеш до краја - скочиш!

У случају премоштавања "Шта има-Ево блеја" баријере у разговору између две јединке са простатом, прво питање које се поставља, уколико се саговорници нису видели неко време. Ово питање представља заповест у мушким необавезним разговорима, те онај који га поставља, не сме прекршити канон, иако му је остатак разговора унапред познат, као водитељу САТ ПЛУС емисије, пут на релацији Београд - Будва.

У највећем броју случајева одговор је: "Брате, нисам", уз "боли ме баш курац" израз лица и интонацију. Шансе да неко ко себе сматра достојним представником особа мушког пола, призна да је добио педалу, једнака је шансама да Парис Хилтон направи пиџама журку у Приштини, а следећа тема је сигурно зашто - кад - како - ко је кога шутнуо?
Следи процес убеђивања саговорника, да девојка смувана то вече у "Театро бару" док јој је и душа била горка од пелинковца, заправо много смара, још увек је заљубљена у лика са Дорћола, и нема неку сису, а дупе јој је к'о да је три године постила на води и бонжити, тако да је морао да је шутне, а и није му фрка јер има још гомилу комбинација. Саговорник додаје "Тај фазон-тако је брате" дозу подршке, зна да овај лаже к'о сведоци одбране на Петом општинском суду у Београду, али би и он исто поступио, те се између двојице ствара нит међусобног разумевања. Уз "морам да палим" поклич стране која се у конверзацији више сморила, самопрокламовани Распућин враћа цвиџе на вр' носа, тешећи се што га сигурно није оставила јер му је омален к'о у Микеланђеловог Давида, пошто он у недељу и по дана дугој вези, није добио прилику ни да га извади.

Разлог број 1 због којег се у сервису или продајној станици уређаја утврди да гаранција више не важи. Тако да га треба уврстити код свих апарата који се продају у Србији.

Постоји одређени тип мушкараца који изабраницама срца свога тепају са именима стеларних објеката. Зашто они то чине? Ако детаљно анализирамо ове изливе милоште, доћи ћемо до пар закључака:

Као прво, не би требало уопште правити разлику између Сунца и осталих звезда, пошто су све одреда огромне лопте усијаног гаса и енормне масе. Самим тим, Сунце је звезда колико су и остале звезде Сунце.

До сад се да видети да мушкарац (назовимо га Миле) који подилази на тај начин својој драгој има потајне фантазије које укључују њено претварање у огромну светлећу лопту која би била у стању да га усмрти количином радијације и топлоте којом зрачи већ на 1 000 000 000 километара удаљености од ње.

Али, какве Миле има користи има од поседовања лопте усијаног гаса и челика која лебди у вакууму од почетка простора и времена? Курчење пред остатком екипе сигурно није довољно. Извор ових тенденција би требало потражити у колективној људској свести из прошлости:

Данас нам је познато да су се у ранијим временима звезде (међу њима и Сунце) гледале као божанске некретнине тамо горе. Бог Сунца је уобичајено био врховни бог у пантеону већине цивилизација. То нас доводи до закључка да Миле жели да се аутодеификује помоћу своје девојке: Називајући је својом звездом, он себе аутоматски поставља као у најбољем случају њему равног а у најгорем случају као доминантног над њом. (Феминисти, одложите своје секире, ја сам модеран човек и бринем о политичкој коректности, правима, једнакости полова, сиру и војној музици.)

Због чега се у Милету родила жеља за аутодеификацијом?

Ако задремо у мутне воде психоанализе, може се приметити да жеља за издизањем себе потиче из осећаја сопствене инфериорности. Шта би Милета могло да начини да се осећа толико инфериорно, да би спас потражио у аутодеификацији? Погледајмо још дубље: Он своју девојку назива нечим што би могло да га убије у милисекунди. Да се закључити да он подсвесно жели да се клони своје девојке. Због чега жели да је се клони? Зато што се боји да ће бити разочарана у њега, или још горе, да ће му се подсмевати.

Ниједан други закључак се не може извести осим оног очигледног:
Миле има малу пишу.

Професионални судија кога чешће можете видети на РТС-у уторком и средом навече, него на терену. Боли га курац, што би се јурио са фузбалерима Јеленове Суперлиге по Новом Пазару и Светозареву кад за исте паре може да паламуди у полувремену и на крају утакмица Лиге шампиона код Тијанића.
И сад, сваки пут кад се игра нека текма, ето га Страјнић, врхунски спортски новинар и коментатор, овог пута у улози водитеља, затим еминентни стручнњак, типа Ненад Јестровић и наравно он. Не Џеј, но судија Милан Караџић. И док Пеђа и овај други гост анализирају утакмицу (читај- утркују се ко ће лепши хвалоспев о Барселони изрецитовати), Милан даје стручни осврт на суђење. А пошто је Милан велики човек, пун солидарности и пролетерске колегијалности, он никад неће рећи да је суђење лоше, ма колико то очигледно било. НЕ! Судије су под великим притиском, те ако погреше, онда то није њихова грешка.
У сваком случају, остаје жал што се све речи изговорене у овој емисији не трансформишу органски у помије. Колико би се само крмади наранило.

Дечји квиз који се приказивао до средине деведесетих година прошлог века. Водио га је Ненад Ненадовић. Фора се састојала у томе да се два буљука деце такмиче ко ће да погоди скривену животињу иза табле са нумерисаним пољима. У почетку, Ненад Ненадовић је морао ручно да скида она поља, па је стално зајебавао децу и ложио их да се неко поље заглавило, те да неће да се скине кад год би захтевали да се склони неко кључно поље после чијег скидања би погодили о којој животињи се ради. После су увели дигиталну слику на неком екрану, па више није могао да их трипује.
У сваком случају, гледаш оно и смејеш се како деца лупају глупости, нпр. јасно се види крило од неке птице, а деца нагађају да је то муфлон. Или се види дупе од свиње, а дете каже да је то белоглави суп.
Екипа која погоди животињу добије слаткише, а она друга га испуши за слаткише, те им пусте утешни цртани филм. Онда на сцену ступа неки бркати зоолог Аца који деци прича о дотичној животињи, а деца му постављају разна питања, понекад јако морбидна, нпр. једно га је дете питало да ли се могу укрстити човек и мајмун, а Аца је измуљао неки одговор како не могу добити потомство, али није одбацио опцију да може да дође до парења.

Међ' нама Србима, омиљено и крајње слободно интерпретирано естетско решење када је у питању неки градивно-репараторски пос'о. Уствари, глагол из наслова у датом случају представља савршено перфидну варијацију глагола умети, јер како другачије објаснити процес у којем је једном припаднику небеског народа - а кад смо већ ту, пођимо и од мене, што да не? - 'место да нешто сагради из корена тј. да штогод направи, поправи, преправи и, уопште, УРАДИ како Бог заповеда, библијски пута драже (и исто толико пута лакше, да се не лажемо) да тај незахвални и, свакако, квалитативни труд замени забашуривањем, шминкањем, гурањем под тепих и осталим сличним видовима на око љуцког, ал' изнутра трулог рада. Добро - оно, реално, у неким екстремно хитним случајевима треба прибегавати и екстремно хитним решењима, али, брате, да ми продају причу о мултифункционалном спиралном шеталишту на Калемегдану као прекопотребној ствари у овом граду, заиста је џукачки, бре.

Ае, нећу више да се нервирам, ћао.