Opšte poznata stvar da je u poslednjih par desetina godina vojna obaveza postala najveće zlo i da danas nije keršme onaj ko odsluži vojni rok, već onaj koji ga izbegne, pa stoga je i taj isti koverat, najčešće plave boje, u kojem se nalazi zlokobno pismo, najbolje odma pocepati i zatvoriti se u toplinu podruma dok ne dođe vojna policija da te vodi. Šalim se, ne moraš u podrum, lagano mož da iskuliraš dinu, dinu i po, osim ako baš nemaš sreće.
No, fazon je u tome da je zbog toga što je lako cepljiv, ovaj izraz dobio skroz drugi smisao. Gledano iz muškog ugla, pošto samo oni su i dobijali pozive za vojsku, kad se iskoristi sa zamenicom ženskog roda, može da znači da bi je otkinuli od kurca, tj pojebali je jako, da puca jer je mnogo jebozovna rava. Onako s merakom!
Sa zamenicom muškog roda je drugačije, osim ako niste pripadnik LGBT populacije pa vam dođe isto ko i u ovom slučaju sa ženama. Kad se koristi taj oblik znači da bi ga ugazili, rastavili, otvorili i jebali mu sve po spisku nekim pomagalima, npr vodovodnim cevima, palicama za golf ili buzdovanom. Odradili bi mu operaciju promene identiteta džabalesku. Znači klasična dominacija.
POCEPO MIKI DEKIJA, OČO OVAJ NA UŠIVANJA U GRAD, A MIKI MU POSLE JEBO DEVOJKU I TO NA SILU!
KKKKKKOMBO JEBENI!
Iako slično zvuči, suštinski različito od silovanja jezikom samim tim što potonje može biti sprovedeno i na fizičkom planu, pored mentalnog tj. verbalnog koji odlikuje obe pojave.
Pojava silovanja jezika je svojstvena novopečenim stručnjacima zaposlenim u predstavništvima stranih kompanija koji usled nedovoljnog poznavanja posla pri učenju iz stranih priručnika (najčešće na engleskom) nove pojmove usvajaju na stranom jeziku i u tim oblicima ih koriste silujući srpski jezik. Ova izopačenost nije ograničena samo na pomenute nesrećnike već i na novopečene (ali i nedopečene) u većini životnih situacija gde veliki značaj imaju nove tehnologije koje na žalost nisu u dovoljnoj meri približene govornicima našeg jezika usled nepostojanja prevoda, loše lokalizacije softvera (ako uopšte postoji) i sl.
U slučaju engleskih reči reč je o tzv. anglo-srpskom jeziku (serbliš ili srbliš). U korenu ove izopačenosti je neznanje, lenjost i nemar onih koji govore i onih koji su dužni da pomenute prevode, lokalizacije i sl. ponude.
Kod svesne i namerne zloupotrebe stranih reči reč je o patologiji svojstvenoj edukovanim ćurkama, pokondirenim tikvama i sličnim polupismenim (i često prepotentnim) klipanima sa manjkom samopoštovanja i potrebom da se predstave u, po njihovom mišljenju, što boljem svetlu.
- Ne, bre. Pejstuj to u novi šit. Ovde će se merdžovati pa neću moći da inkludujem dženerik paj čart jer će dejta biti korapted.
- Ma daj... Duvaj ga!
- Eto vidiš! Šta sam ti rek`o? Idi na andu... Ne ridu... Andu!
_____________________________________________________________- E, proveri lajabilitis.
- Aha.
- Zatim ekviti.
- Oki-doki.
- Kad završiš pošalji ovima u ofis, a meni forvarduj spredšit sa dženeral ledžerom... I ne zaboravi da je dedlajn do večeras u 9.
- Važi se.
- Odoh sad. Lep vikend.
_____________________________________________________________- Kara me onaj lup kad prolazim kroz rekordset posle komita pri čitanju ajdi-jeva iz baze.
- Je l` vajl petlja ili if-den? Ako je if-den proveri još jednom kondišn.
- U, jeee. U pravu si. Inkrementir`o sam kaunter počevši od nule.
- Hehe.
- Jebiga. Stvar navike. I ja još gledam... Vot d fak...
- Ma i meni se to dešavalo. Zabaguje se tako čim ga ranujem i pokušam dilit ajtema prijavi mi eror, nešto kao nal ajdi i narušeni referenšal integriti. Nego, ne zaboravi da ga opet iskompajliraš...
- Da, brate. Još i to...
_____________________________________________________________- O, batice... Pa gde si ti?
- Zaglavio sam sinoć. Radio sam onu animaciju za baner u Flešu. Karao me je tranzišn batona za link ka sajtu pri hoveru mišom sve dok ga nisam transformis`o u video klip.
- Too, matori. Evo i ja sam u stajlšitu podesio hedinge. Stavio sam border od 2 piksela. Nisam dirao bekgraund, ostalo je ono od juče.
- Do jaja. Ostaje još da odlučimo da li ćemo na kontakt strani da postavimo i gestlist i da vidimo da li da polja forme pozicioniramo sa tabelama ili tejbles.
- Ma to je pis of kejk. Nego, ja bih promenio boju bulita. Ne sviđa mi se mađenta._____________________________________________________________
- Prvo levim klikom miša selektujte prevojnu tačku, onda istovremeno pritisnite alt taster i prevucite dok se ne pojavi hendl. Taaako... Levi kraj hendla izvučete dok ne dobijete željeni oblik krive.
- U što je super...
- E sad kliknete na 3D transform alatku u tulboksu, a onda desnim klikom na crtež. U drop-daun meniju odaberite opciju ekstrud i bevel. U dijalog boksu u polje za imidž hajt stavite 10. Kliknite na okej.
- A šta znači ovaj ček-boks pored hajta?
- To nije bitno za sada. Ako te bude zanimalo pogledaj u helpu kad dođeš kući. Ako ste svi završili da pređemo na renderovanje?
Karta za budućnost. Hartija od vrednosti pomoću koje biramo da li ćemo biti okruženi bogatim ili siromašnim ljudima. Dokaz zrelosti. Ispitni list na kome sabiramo svo naše znanje, iskustvo i pamet - krajnja ocena - to smo mi! Nekada su bili uskraćeni ženama, a i dan danas su ženama zabranjeni u većini muslimanskih zemalja. Doduše, ni naše, emancipovane žene ne umeju pravilno da ih koriste, jer neretko pokazuju svoje detinjasto ponašanje i razmišljanje prilikom iskazivanja izborne volje. Mada ni muškarci nisu pokazali preteranu zrelost u korišćenju istih.
Česta apstinencija od popunjavanja glasačkih listića zna da utiče veoma negativno na pojedinca, ali i čitavo društvo. Zato se stalno apeluje na sve građane da ne ostavljaju bele glasačke listiće, jer tako gora opcija pobeđuje.
Sa druge strane, redovno popunjavanje glasačkih listića dovodi do pročišćenja situacije, što sveukupno za krajnji rezultat ima ekonomski i socijalni napredak pojedinca i društva.
Glasački listići dolaze najčešće u dva oblika - kao četvrtasti paprići ili kao rolne. U svakom slučaju završavaju posao, osim u islamskim zemljama gde se umesto njih koristi flaša sa vodom, poznatija na Balkanu kao šUptarski bide. Ko je služio JNA zna, ko nije - nek se nada da nikada neće ni saznati.
- Ženoooooooooooooooo! Žeeeeeeeeeeeno!
- Šta se dereš, konju?!
- Vreme je za glasanje, davaj glasačke listiće!
- Opet si otišao na sranje bez toalet papira? Ko te jebe, obriši se novinama!
- Pa kako da obrišem guzicu sa Vučićem? Žao mi dupeta!
Jedan od načina da opravdaš svaki svoj ispad. Kakvo god sranje nastalo (pretilo da nastane) ma koliko drugi bili zabezeknuti tvojim postupkom, vađenje je na dohvat ruke: šmekerski pogled, blag osmeh, reči iz naslova i izvukao si se.
Nešto kao prosto proširena rečenica "maa šaaaalim se/šalio sam se", samo efikasnije.
- Čuo sam da si startovao onu ribu, šapn'o joj nešto i da ti je zveknula šljagu, onako iz ramena?
- Ma matori, to je opklada bila u pitanju...
- - - - - - - - - - - -
- Video sam te danas u parkiću sa cigaretom u ruci bitango mala, dođi vamo... dođi, dođi!
- Nemoj ćale, iskuliraj, znaš izgubio sam oplkadu, pa sam morao da...
- - - - - - - - - - - -
- Dobro veče momci, vaše lične kate molim. Da li je neko od vas osuđivan? Dajte mi tu torbu... Šta imate unutra? Ohohooho kakvo je ovo zelenilo?!
- Paa znate, mi smo se večeras baš kladili da ću ja u torbi da nosim a da ćete vi da da prođete ovuda ii...
(nije potvrđeno da li radi u ovom poslednjem slučaju)
Ulazi u učionicu prvi čas dok je napaljeni maloletnici željno iščekuju. Da je lepa, jeste, ali deluje nestvarno lepa nakon celokupnog školovanja provedenog gledajući naborana lica i renesansne bokove uskoro penzionisanih profesorki.
Moli da joj neko zatvori vrata jer ih je prethodno jedva otvorila noseći laptop, tašnu i ruke prepune knjiga, beleški i raznih propratnih materijala za učenike, koje nesebično deli, ne žaleći ni papir ni ketridž. Ima se, može se, sve je to zarad obrazovanja.
Sve lekcije i predavanja čita sa papira - što je sigurno, sigurno je. Tu već polako opada ona euforija, ali je i dalje na zavidnom nivou, jer, Bože moj, neiskusna je. Eventualno je imala nekolikomesečno iskustvo u osnovnoj školi. U tom slučaju predavanja će po težini biti srazmerna univerzitetskim, a metode kao za predškolce.
Dok šeta kroz učionicu i samo zadaje nove zadatke (praćena odmeravanjem dobrog dela devojaka iz odeljenja) sva ambiciozna i puna svežeg znanja, buljiš u njen dekolte i kontaš da je domaći najmanje što bi uradio za nju dok te tako gleda.
Sledeće nedelje, ubeđen da si stekao njenu naklonost - zaključak proistekao zbog nekoliko osmeha i što si među prvima kojima je zapamtila ime, dođe i sva slatka ti zabiberi keca.
Česte, ogromne greške koje prave sportski komentatori prateći utakmicu i ocenjivajući pojave. Sjajan primer možemo videti kod Slobodana Šarenca, legende komentarisanja košarkaških utakmica, kome je dugotrajno proučavanje košarke očigledno oslabilo vid.
- Navaro, NAVARO! I, pogađa! Ostaje nam da vidimo da li je ovo bio šut za tri poena! (Španac je prešao liniju za čitavih pola metra) Čini mi se da je nagazio. Da, bio sam u pravu. Dvojka za Špance.
- Teodosić! Bravo, Teo majstore! Nova trojka za Srbiju! (pogodio je sa ''reketa'')
Neee, ipak je to bio šut za dva poena. Šteta.U slučaju da legenda ne primeti da je pogrešio, kasnije će okriviti organizatore za očajno vođenje statistike na celokupnom turniru.
Pojava ravna bradatom bombašu-samoubici, razbojniku koji upravo beži iz banke sa sve mitraljezom u rukama, ili, što je kod naših medija popularno, navijaču (tj. huliganu) koji sa šest upaljenih baklji trči i baca bombe unaokolo, sa sve nožem među zubima.
Jednostavno, da bi stigao do cilja i željene (voljene) osobe, mora se mimoići sa podosta ljudi ukoliko se nalazi u nekom većem mestu. Pritom će izazvati sijaset negativnih reakcija od raznih tipova ljudi prilikom tih mimoilaženja...
1. "Vidiš kako on nosi cveće devojci, a ti meni ni ružu, a kamoli buket?" (devojka dečku);
2. "(U sebi) Mamu mu jebem, sad je ovaj bilmez morao da prođe" (taj dečko);
3. "(U.s.) E, kad sam ja mojoj Mileni kupovao cveće... A ona me prevari sa onim...". "Izvinite, imate li žilete? Nebitna marka, samo da su oštri." (nesrećno zaljubljeni mužjak);
4. "(U.s.) On sad nosi cveće nekoj... Kao nekad Branislav meni... Šmrc!" (nesrećno zaljubljena)...
Ima tu još primera i-ha-haj, ovo su samo neki. U svakom slučaju, ovakve situacije su čist dokaz da u svakom dobru ima i neko zlo. Tog dana ćete, ukoliko ste taj dečko, biti na vrhu top liste najomraženijih osoba dana kod bar 10% mimoilaznika, kod 5% ćete biti na nedeljnoj listi i bar 1% na mesečnoj.
No, za sve vas to zabole ako ste usrećili onu kojoj ste naumili da uručite taj buket. A ako ona bude ravnodušna nakon svih muka koje ste proživeli i ružama takvu energiju prenosili- onda je reč o velikom sjebeksu...
Lihvarska hulja, taj đavo. Sve ti da, sve što ti srce ište, a još više ti uzme i duplo otme. A čovek k'o Grčka, pao mu kreditni rejting. Klonuo duhom i celim bićem. Otišao u stečaj, opkolili ga poverioci. Kažu, nema od njega ništa, propada. Još kažu, najbolje ga privatizovati. A đavo upravo to i ima na umu.
Kada čovek svesno prepiše dušu na đavola, obično to radi sa nekom, po njemu, adekvatnom kompenzacijom na umu. Slava, uspeh, novci. Tri reči, jedan pojam. Kad imaš jedno, imaš sva tri. Zdravlje i dug život retko ko traži, što je i razumljivo jer je retko ko tako prizeman i skroman, a i zato što se to baš to dobro zdravlje veoma često uzima zdravo za gotovo. Dok god se njime može pohvaliti ne pridaje mu se mnogo značaja.
A željeni društveni status i ispunjenje snova koštaju. Mnogo. Mnogo odricanja u oba slučaja. U ovom slučaju, odricanje od sopstvene duše. Odricanje zarad snevanja sna na javi, koji naspram večnosti u paklu, zaista deluje kao intermeco između dva veoma mračna čina Fausta.
Seljačina nije čovek koji živi na selu. Ljudi koji žive na selu su normalni ljudi, seljaci, osobe koje se brinu za stoku ili baštu ili šta već koji od njih poseduje.
Seljačina za razliku od seljaka može da živi i gradskim, prigradskim naseljima pa i u samom centru neke metropole. Lako se prepoznaju na ulici. To je onaj jadni pokušaj nafuranog lika/nafurane ribe, sa jadnim fazonima i totalno promašenim pokušajem praćenja aktuelnog stila oblačenja. Obavezno puši, praveći one retardirane face dok uvlači dim. Pljuvanje je 'mast' kod muškaraca.
Koriste totalno izlizane fazone, u proseku do godinu i po dana starosti, koji više nikome nisu smešni i neretko kupe fazone svojih ortaka iz društva koji su smešni jedino u slučaju kada ih ta osoba originalno priča, nipošto u interpretaciji seljačine.
Ribe muvaju na uvek retardirane šabanske načine, za ljubav nikad nisu čuli. Svakoj pokušavaju samo da se uvuku u gaće. Devojke tog tipa su radodajke, u pokušaju da na taj način steku neku popularnost, jer nemaju nijedan drugi kvalitet i smatraju to jako bitnim. Takvim ljudima nije ni blizu jasno koliko su ti svi postupci smešni.
Svako mesto ima bar jednu ovakvu osobu, onako sa pola mozga i prate je gore navedeni i slični nekvaliteti. Žalost današnjeg društva.
Poslednji stupanj na improvizovanom merilu smora.
Niti da se jebe za pare, ni za džabe, ni da se jebe uopšte, ni da ti izdrka u mimohodu za somundaru, jednostavno bolE nju kurac.
-I, tako drage kolege, to bi vam bilo komanditno društvo, uz naravno dopune i izmene našeg milog nam zakona iz dve 'iljade šeste.
-Dovrši li ovaj, aman?
-Samo još trenutak drage kolege, čisto da vam napomenem esencijalnu razliku između komanditora i koplementora, načinu unošenja sredstava i DA, naravno da ste već pretpostavili, mada bih sada ladno mogao da vam pričam o tome kako nisam trsio ženu već par meseci pošto me niko ne sluša, i o transferu sredstava u slučaju smene i jednih i drugih.
-U, jebote, dokle više, šta bulazni ovaj, smorih se k'o kurva u menopauzi?
-Ma, gde znam. :nastavlja da nevešto crta falus markerom po klupi:
Ko zna što je to dobro. Ne znaš ni sam kako si je dobio, ne možeš da vratiš film. Dolaziš iz bolnice i sedaš za fejs da bi javio to nekim ortacima. Oni kažu svojima, tako da za 5 dana dosta njih sazna. Ti ceo dan sediš i kuckaš se, umireš od dosada, a uključuju se neki levi likovi kojima se jedva javljaš, da te pitaju kako si, ali ipak bitnije im je kako si je dobio i onda i sami vraćaju film da l` slučajno nisu pili posle tebe na nekoj pijanci, ili jeli. Pola njih i ne zna šta je to, pa si sa vikipedije napravio prečicu da bi im kopirao link ako te pitaju, ali su čuli da je nešto zajebano, da nećeš smeti da piješ 6 meseci i da moraš da ležiš mesec dana. Svi se odjednom nešto interesuju i šlihtaju, zapitaš se koliko si ti ustvari važan. Baba i deda redovno počeli da donose ručkove posebno pravljene za mene, sećajući se kroz maglu šta volim i smem da jedem, jer daleko žive, u zgradi prekoputa, pa se zato veoma često viđamo, na nekih mesec dana i kada deda primi penziju. Sve se na kraju svede na jednog, dva, ili, u najboljem slučaju tri čoveka koji nisu dupelisci, pored roditelja, rođene braće i ponekih iz uže rodbine kojima je stalo do tebe i koji se stvarno interesuju i za tvoje zdravlje.
Danas je ćata postao istorizam. Može se sresti jednno na retkim seosko-šatorskim svadbama. Sada je takvih veselja sve manje.
Ćata je čovek zadužen za popisivanje koverti i poklona koje mladenci dobiju na svadbi. On mora biti poverljiv porodici mladenaca, proveren čovek.Kada se gosti izljube sa roditeljima mladenaca i kumom, dolaze do jednog stola i knjižurine nad kojom ćata piše. Onda gosti izvuku kovertu ili neki poklon, a on zapiše koliki su iznos doneli i koji je predmet u pitanju ako nije novac. Pored njega uvek stoji jedan mlad dečko koji sve to unosi u sobicu preko puta.
I tako sve dok gosti dolaze. Ništa se ne ostavlja slučaju, koverte se odmah otvaraju i pregledaju, poverenje ne postoji. U Bosni se dešavalo da gosti donose prazne koverte a kažu da unutra ima petsto maraka. U Šumadiji to ne prolazi. Nekad pored ćate stoji mikrofon i direktno u šator se saopštava ''A od Jove Jankovića, blender i trista maraka za drage mladence!''
Posle svadbe se vrše analize dobijenih stvari. Gleda se koja porodica je koliko dala i vraća se istom merom na njihovim svadbama. Ćata je bio daleko uvažen ali se dešavalo da neki nekoliko koverata smota za sebe. Zato s vremena na vreme, odrasli pošalju nekog klinca koji se stalno mota okolo dok gosti daju koverte i poklone, da bi se uverili da ćata ne prisvaja novac u svoju korist.
Kada elokventna osoba ostane bez argumenata na sve do tada rečeno.
(jutro posle izlaska, mamuraš, pališ komp, iskače poruka)
-Slatka gospođice Slađana, sinoć ste meni poslali poruku, verovatno greškom. Elem, nisam platio račun pa nisam mogao da vam odgovorim, u slučaju da ste nekim slučajem stvarno i hteli meni istu da pošaljete.
U svakom slučaju, ja mislim da je to sudbina.
Srdačan pozdrav iz Mramorka, Darko Cvijanović ;)
-O.o Mislim da si pogrešio nešto....
-Nisam : „Biću u gradu sa drugaricama još sat vremena, gde si ti?“
-Ok, greška, koristim stari telefon, prsao je skroz, mada ne znam odakle mi tvoj broj, sori, neće se ponoviti, poz.
-Hehehe, ja ti kažem sudbina ;)
-Verujem u karmu, a ništa loše nisam uradila da me sudbina spoji sa tobom ...
-E ovo je bilo nisko ;) Ali želim da ti stavim k' znanju da i dalje odvojim vreme za tebe ;)
-Srce mi je puno, oplodi me Darko, želim tvoje dete!
-He he he, nemoj odmah sve karte na sto ;)
-Ne, ozbiljno, želja mi je da imam dete, ružno i glupo, pomalo retardirano, a pošto nemam genetskih predispozicija želim da me staviš u blagosloveno stanje ....
-Jebiga, ružno dete može da se prolepša, šteta je što si ti nepismena kao i ranije ;)
-Kako si me spustio :( odoh da se ubijem, ne zaslužujem da živim više, avaj!
-Samo želim da ti pokažem da eksplicitna vređanja kojima si ti sklona ne da nemaju nikakvog efekta nego su i smešna. Realno, ružan sam, glup, šta je sledeće, gurnućeš me sa klackalice i srušiti kulu od peska, hahahahaha!
-Razmišljala sam o tome, ali bojim se da ćeš se žaliti mami ....
Mala, plastična kuglica, obično narandžaste boje, koja se ubacivala u dečije puške kineskog porekla. Glavna, neretko i jedina municija u čuvenim ratovima i zasedama. Jauk prilikom, boga mi jakog bola u slučaju da je hitac ispaljen iz neposredne blizine, bio je i ostao glavni dokaz da ste ''mrtvi'' i izbačeni iz igre. Svaki klinac koji je rođen devedesetih, odnosno onda kada je puška i bila najprometniji proizvod, zna kako izgleda ovo maleno ubojito oružje. Najčešća boja bila je narandžasta, česti su bili i oni beli, plavi i crveni, a crni su bili u posedu samo onih najvećih jebača u društvu.
Pištolj ili puška, oružje predviđeno za ovakvu vrstu municije, uvek se moralo ''repertirati'' kako bi pucanj bio omogućen. Ovo je za mnoge mlakonje predstavljao neprevaziđen problem, barem do polaska u školu. Municija se kupovala u obližnjoj radnji, sve dok se ne bi iscrpli i poslednji znaci razumevanja naših roditelja. Nakon nestašice, nastala bi opšta potera i domišljatost, čime su naši klinci ovog doba postali jedini konkurenti za nenadjebivost junacima partizanskih filmova. Osim novca, roiteljima, naročito mamama, predstavljao je izvestan problem i činjenica, tačnije njihova briga, da će nas ove plastične stvarčice povrediti, naročito ako budemo pogođeni u oko. Smatrajući prevaziđenim, verujući u nove ideale japanskih animiranih filmova, i ne zanimajući se uopšte za oružje, nova klinačka generacija zapostavlja metkiće puštajući ovu umetnost da izumire, živeći jedino u sećanjima onih koji su je odavno prerasli.
Osoba čije je genetsko stablo satrulilo. Nesposobna za samostalno normalno funkcionisanje, oslanja se na okolinu da ga održava u životu. Ali, okolina ga je odstranjivala hirurški.
Nekada su se genetski ćorsokaci tako i završavali, ćorskokakom. Sada, oni se množe. I množe.
70.000 godina p.n.e., negde kod, šta znam, Kilimandžara.
Mbo se pitao zašto se probudio sam. Saplemenika nije bilo nigde. Vatra se davno ugasila, i Mbo je bio žedan i gladan. Ustao je da potraži svoje saplemenike. Prolazeći pored pećine, video je gomilu velikih mačića sa vrlo dugim očnjacima. Izgovorio je na svom škljocavom jeziku ekvivalent "mac mac mac!!!" i razdragan krenuo da se igra sa njima. Nije ni stigao da vidi lavicu.
2000 godina p.n.e., Memfis, Egipat.
Knum-štaphet je čekao već dosta vremena u glavnoj odaji. Voleo je da igra žmurke, iako je uglavnom on bio onaj koji traži. Ili onaj kog udaraju u zucama. Ili onaj koji proverava da li ima krokodila u reci na dan kupanja.
U svakom slučaju, prvi put igra žmurke u piramidi. Rekli su mu da broji do 10000. Zatvorili su vrata da ne bi gledao, iako Knum-štaphet nikada nije varao. Sedmi put se zabrojao, ali neka. On ne vara. Malo mu je bilo čudno što je trideset radnika zatvaralo vrata, ali neka.1453. godina, n.e., turska opsada Carigrada.
Alija! Alija! Šta smo rekli?
Trkamo se!
Tako je. Ko se prvi popne na vrh zida, dobija bačvu alve!!!
A baklave? A baklave?
I baklave!
To! Alah je veliki!
Jašta!
Jeee!
Stani, alija! Uzmi buzdovan.
A, okej.2011. godina, n.e., Novi Beograd, neki stan u blokovima.
Milane!!!
Reci, kevo.
Opet si skuvao viršle u pakovanju.
A kevo, znaš da ne znam da spremim viršle.
Neka sine, tu je mama.
Tri osnovne teme turbo folk pesama/hitova. Zavisno od perioda godine, izvođači izbacuju pesme sa jednom od tri teme. Letnja pesma ide negde oko aprila/maja i postavlja se na jutjub uz obavezan dodatak LETNJI HIT! - nipošto bez keps loka i uzvičnika, jednog ili više. Za spot je dovoljna neka kafana, alkohol i polugole (više gole) plesačice.
Novogodišnja pesma izlazi uglavnom krajem novembra/početkom decembra, takođe okarakterisana na jutjubu kao HIT, MEGA HIT i slično iako u momentu davanja takvog imena pesmi, nema ni 100 pregleda, ali to je manje bitno.
Letnje i novogodišnje pesme se svake godine ponavljaju ako u tekstu se spominje ljubav na moru, šetanje uz plažu, žurke i slični motivi, kad otkuca sat biće ovo-ono itd.
Ljubavne pesme su vrhunac, mogu da se snimaju tokom cele godine i u slučaju da mogu da se slušaju uz alkohol, imaju dug vek trajanja. Ako se zapiči na nešto tehno pesma je kratkotrajne popularnosti jer će da smori vrlo brzo. A ako još se spomene neki alkohol, prevara, zašto si me ostavio/la?, gde si bila kad sam bio niko, dođi da me zagrliš, što se ne javljaš, pozivi neuzvraćeni, pišem ti pismo (ko još danas piše pisma? ) i slične teme, pa to je hiTčina!
p.s. bez uvrede na muzički žanr, realno je tako.
Zaaaaštooo si meee ostaviiilaaa, letooo je bilooo i mii kraaaj moraaaa, zaštooo si meee napuuustiiilaaa, zaaar ovo kraaaj biti moraaa? Pijeeem jednu za druuugooom, ostavi me tiii sa tuuugooom, ne javljaš seeee meniii višeee, rakijaaa miii suzeee brišeeee.... Novu godiiinuuu čekaćuu bez tebeee, zaželeećuu te u ponoć, da mi budeeeš srcu bliže, jer mom srcuuuu trebaaaa pomoooooć.....
:odoše čaše:
Jedna od najvećih iluzija kojoj svi vole da pribegavaju. Tako im je lakše. Ipak, to ne menja činjenicu da je to jedna od odvratnijih floskula koju je ljudski um porodio.
U najboljem slučaju, može da se promeni samo naš ugao gledanja na datu stvar, a nikako ništa suštinski u vezi s njom.
Ako te neka firma zajebala za posao i primila nekog preko stranke, vremenom možeš samo da odustaneš od namere da direktoru iste nabiješ Magnum 44 u usta i izdeklamuješ "Do I feel lucky" monolog. Ali, prolazak vremena ti neće doneti posao. Moraš sam da ustaneš, kucaš na vrata, vučeš za rukav, šalješ mejlove, praviš frku i ostalo. To deluje malo ispod časti, ali u zemlji u kojoj smo, ta sintagma odavno ne postoji.
Ako nisi uspeo ništa da uradiš kod ženke koja ti se dopada iz jednostavnog razloga što nisi ni pokušao, jer su ti se u odsudnim trenucima jajašca kompresovala na veličinu plastičnih kuglica za pištolje, vreme neće da ti je dovede u naručje. Ako želiš nešto, moraš da uložiš trud. A možda ni to ne bude dovoljno. Ali, bar nećeš da se grizeš.
Ako si izgubio dragu osobu, ona neće ponovo da ti poleti u zagrljaj kad prođe malo vremena. Možeš samo da prihvatiš da više nije tu.
Što bi rekao univerzalno voljeni lik iz serije "Doing things changes things".
Jedina stvar koju vreme zaista menja je mesto boravka ljudi.
- Brate, ubiću se...obori me Suarez za jedan gol, za 125.000.
- Opušteno, brate, vreme menja sve, za koji dan se nećeš ni sećati toga.
- Neću se sećati, zato što neću ni biti živ, trebalo je da vratim te pare Žiletu Robiji, sad će da me spakuje u najlon kesu i da me baci u reku.- Čoveče, zapečatio sam sebi sudbinu...Maja zaglavila...
- Mala Maja, ćerka Miće Šakala? Sa tobom? Matori, voleo bih da ti kažem da će vreme promeniti sve, ali, iskreno, gotov si. Hoću da nasledim tvoj A4.
Izreka koja se koristi kada želimo da naglasimo da nije sve onako dobro kako izgleda na prvi pogled.
Goksi: "Kakva ti je ta nova firma gde si počeo da radiš?"
Miki: "Pa kad gledaš spolja, rekao bi čovek sve je sjajno i bajno... međutim "iznutra" posmatrano je sve to dosta drugačije!"
Goksi: "Znači, sinak, spolja gladac, a unutra jadac?"
Miki: "E baš to, matori!!!"
---------------------------------------------------------
Mare: "Kakva je "bomba" ova Dragana!"
Coa: "Dobro izgleda, nema šta... ali je cura baš ograničena, pričao sam juče sa njom pola sata!"
Mare: "U, jebote, baš šteta... a bio sam siguran da u njenom slučaju pamet prati lepotu!"
Coa: "Ni blizu, sinak, veruj mi... riba ti je ono: spolja gladac, a unutra jadac!!!"
Papučarska molba za oproštaj preko neta. Karakteristična za vrstu alfa papučara koji su u izvinjavanju konkurenti Borisu Tadiću.
On: Ljubavi izvini mnogo što sam popio ono jedno pivo sinoć, je l' mi opraštaš?
Ona: Kakvo pivo kakvi kurci? Ja tebe nikad nisam videla ni sa hladnom koka-kolom u ruci...
On: Pa primetila si da sam juče bio malo opušteniji, dokačio sam ti sisu svojim grudima dok smo se ljubili, e jes' me malo udarilo sad kad se prisetim. U svakom slučaju izvini!
Ona: ...
On: Je l' mi opraštaš?
Ona: 'Oladi bre!
On: Znao sam! Uvek se ljutiš za takve stvari...
Rendomli upoznaš likušu koja ti parira u smislu da slušate iste stvari,konta tvoje šale,pravi dobru sarmu,okej, možda ni ne znaš kako to radi u krevetu i da li uopšte smotava sarme ali shvataš poentu da je likuša super kul. Ali tebe drugi problem muči nije to zato što ona ima koju kilu viška (šta koju, brate tonu) niti što je krezubava,već što si tu gde jesi da polažeš ispite,duvaš,izlaziš,jebeš tu i tamo ništa za stalno,dobiješ diplomicu i doneseš ćaletu i kevi, u najboljem slučaju. Ili kreneš faks napustiš jer si skapirao da od faksa nema ništa da će firmica sa ortacima bolje ići (naravno roditeljima uBosni javiš da polažeš ispite sve po pe esu itd.) prosto uživaš u tom stilu života, i onda ti se pojavi ovo. Hteo bi da ispadneš fin,da ne povrediš njena mala osećanja (ma koja osećanja ko da je tebe neko pitao kako ti je bilo kada te ona prepička u srednjoj ostavila zbog Steve mesara) pa joj lepo kažeš "Ti si super devojka ali ja nisam spreman za super devojku".
Okrenuvši joj leđa sa mišlju da možda ipak dobro puši jer ima takvu nekakvu vilicu,osetiš jak bol u leđima probudiš se u urgentnom, da jbg nisi znao da oće i da bije.
"E ćao, ja sam...."
"Slušaj mala nisam ja za tebe ti za mene jesi, suprotno ne. Ščula!"
"Pa okej samo sam htela da vas pitam za pomoć deci iz Dečijeg sela..."
"Ma na evo vam novci, se nosite i vi i sve u ...."
