Овај назив се користи у главном за необично огромну шницлу или пљеску. Обично u пределу Лесковца , јер тамо људи не жале квалитетне и обимне клопе.

дмт
То си ти, ти! Не верујеш!? Хах, па то ти је брате, неописиво, мада кад мало боље размислиш, можеш бацити које слово о томе. Узрок свему томе ти је ганџа албанка. Један цим и ту си, уствари ниси, али твој мозак јесте, то јест, као да јесте али није, уф! То ти је осећај када те боли јајо за све остало, већ само седнеш на терасу са погледом на град, гледаш како сунце залази, али не у Београду, већ у некој мало опуштенијој земљи, рецимо као Панама, Куба или Јамајка.. То ти оно кад се ушикаш, а твој мозак је најбрже превозно средство које је икад постојало, јер за трен можеш бити било где.
Пред тобом, са леве стране, као у највећем и најлепшем сну, као описи у "Белој Гриви", пролазе коњи са најлепшим шарама које се икад видео, њихови младунци трчкарају поред њих и вичу "мама, мама", и ето, то је једна твоја предност, ти можеш да разговараш са животињама. Са твоје десне стране, спушта се џунгла са свим могућим животињама које први пут видиш.
На месту где си ти, у окошеном дворишту, са базеном, поред тебе шанк где те служе најлепше девојке икада у оним топлесима од кокосових листова док твој најбољи друг Дред пушта транс и псај музику до даске.
Крај свега је омањи водопад који је скроз испред тебе, а изнад њега залази Сунце, лепше него икада, као у филмовима. Гледаш и не верујуеш. Твоје зенице се заврте као да упадају у транс, и враћаш се у нормалу, на тераси, у Београду, као опчињен се будиш уз речи "у јеботе, где сам сад био!". Ноћ је пала, Сунце је зашло.
Сад се питаш како то да си ти црвено Сунце на крају пута бесмисла!? Па лепо, то си ти, хеј, па ти! Ујутру изађеш нормалан, са лепим зрацима, увече залазиш у други свет, другу земљу, и више ниси ту. Брате, па ти си црвено Сунце на крају пута бесмисла!

Ситно женско чељаде које се нађе у вези са изразито крупнијим мушкарцем.

Последња сламка за коју можеш да се ухватиш, јер си у школи, факсу жешће сјебао и само ти то остаје. Најчешће ни то нема ефекта јер уместо да учиш ти се зајебаваш.

Надметање на највишем нивоу у алфа мужјак стилу. Кад вас пријатељи зову на пиво , а ви им кажете да идете сестри у посету... Настаје општа тишина која се карактерише као вид поштовања и жељења среће ортаку који иде да тестира изабраника своје сестре. Овај догађај са собом носи неколико неизбежних ствари :

- Гледање фудбалске утакмице
- По једно Лав пиво које се пијуцка током трајања утакмице
- Јебачко и споредно место у просторији где се гледа утакмица код зета. На споредном ( најчешће доста лош двосед ) се настањујете ви , док се на јебачком налази зет ( фотељчина тачно испред телевизора )
- Особа која заузима јебачко место има превласт , алфа мејл фазон ( наравно , у 99% случајева онај ко је домаћин заузима то место )
- Обавезно курчење зета како има неке ствари индиректно подјебавајући вас како их ви немате
- За крај , неизбежно супер снажно руковање у трајању од 2 минута уз осмех

Тотални лузер који је обрукао целу своју фамилију - до дванаестог колена. Али то није обична пропалица, већ...
Бруковски. Чмарлс Бруковски.
Спој префињеног стила интелектуалца и примитивизма најгоре чобанчине са Овчара и Каблара, кога су и најсмрдљивије овце отерале са планине због одвратног понашања. Неке су га чак тужиле и за блуд.
Вулгаран лик, али са шармом. Има заводнички осмех, али кварне зубе. Лепо љуби, али му из уста смрди као вепру из дупета. Од врлина има само толико што кад прдне у јавном превозу за то оптужи бабу до себе уз речи: ``У реду је госпођо, свима се деси``.
Склон је лепим речима којима увије и најружније намере. Када би постојала скала за неморал, носила би његово име. Са поносом. Када је издегустирао овце, прешао је на жене, што не чуди. Али чуди чињеница да га жене воле. Бруковски је прешао и најлуђе бајке где жене љубе жабе. Не, овај лик је толико ружан да и најзатуцанијег верског фантика може да убеди да је човек настао од мајмуна. И то без иједне речи.
Пијандура, псовач, швалер, кретен, лузер... све оно чиме би описали локалног Чмарлса. У њега сви полажу наде да ће завршити у канализацији, где и јесте место друштвеном талогу. Због њега проклињете руралне средине или макар људе који су измислили пругу и аутобусе, којима су овакве сподобе догегале у велике градове. Или макар презирете људе из руралних средина што га нису убили као бесну лисицу него га протерали, не би ли се спасли од истог.

Али...
Живот ти се онда наруга и покаже како се наш драги Бруковски оженио 25 година млађом рибом, има пара к`о блата, вози бембару и боле га уво за све живо. Можеш само да се запиташ - КАКО? или ЗАШТО?

Овако, ово су нека правила којих би могли да се придржавате, у зависности од тога да ли сте поремећени мазохиста или једноставно волите да чачкате нос :

1. Да кренемо од кажипрста. Кажипрст је прст који се најчешће користе при чепркању, било да је реч о гузици, увету, оку, носу. Највише гурајте кажипрст до оног меканог дела на средини, јебем ли га како се зове. Е сад, уколико хоћете да уништите хрскавицу или изазовете крварење, набијте руку до лакта, и то ме заболе.

2. Не чачкајте нос када сте прехлађени. Сви мрзимо марамице, то је чињеница, али када је прехлада у питању, боље лепо издувајте нос, не чачкајте га. Јер уколико га чачкате, само ћете беспотребно да улепите прсте, јер је тада слина у фази растварања у водену течност. Не можете да направите гованце тада никада, једино ако имате неку моћ да направите фигурицу од течности.

3. Чачкање носа доста може да помогне уколико желите да проверите да ли су вам руке прљаве. Нормална боја гованцета је бела, осим ако нисте црнац, у њихова говна не бих да улазим. Извадите гованце, протрљајте га десетак секунди. Уколико промени боју у црну, то онда значи да је време за прање руку.

4. Уколико сте јебени мазохиста,болесник, уколико уживате у болу, онда је палац право решење за вас. Набијте цео палац у бабуру, окрећите га, правите вратоломије у вашој носној шупљини, ма будите маштовити.

5. Најфиније послове при чачкању носа завршава мали прст. Он се најчешће употребљава када вас нос баш, баш онако мало сврби. Када се најежите, као када чешкате муданца, па их онако протрљате. Е у таквим ситуацијама, само када је нос у питању, се користи мали прст.

6. Девојкама не могу да помогнем јбг. Јер оне иначе никад не чачкају нос, никад не прде, не подригују... Ма боли ме уво што сам одвратан. Чачкаћу нос заувек, волим то јбг...леп је осећај.

Добио пос'о у фотељи.

5.год - играш се са најбољим играчкама. Песак је за тебе безвезе, јер ти ћале донео из Шведске најновију верзију Нинтенда. Најзајебанији си у селу, деца из комшилука те мрзе јер морају да изнајмљују Терминатора док ти кући цепаш на својој новој конзоли Индијану Џонс и најновијег Супер Марија.

13.год - у школи си наравно лош, али увек имаш све петице, јер ћале купи два, три вискија и поклони наставницима. Немаш пријатеље, ћалета видиш два пута годишње, али боли те уво. Битно да ти свакодневно шаље кинту. Једеш најбољу храну, живиш у кући на 4 спрата. Јебено си уображен, мислиш да си неки курац а iq ти је сразмеран броју ципела...али броју ципела твог млађег брата који се тек родио.

18.год - баталио си средњу школу, није то за тебе. Идеш у Шведску са ћалетом. Рмбаш као коњ, гураш колица са цементом, радиш на мешалици. За време паузе пијеш пиво са гастарбајтерима из Нигерије и Чада. Смрдиш као свиња, прљав си, личиш на онај најгори слој, али кинта се само слива.

25.год - Враћаш се у своје родно село, разбацујеш се парама, људи ти се диве. Возиш изнајмљени мерцедес а курчиш се да си га купио од најбољег друга из Берлина. Носиш кајлу од два кила, коју такође ниси ти купио, већ ти је онај Нигеријац поклонио. Он је пронашао док је у Сомалији радио у неком руднику злата, али није смео да је задржи јер му вера то не дозвољава.

32. год - Рмбаш као коњ, гураш колица са цементом, радиш на мешалици. За време паузе пијеш пиво са гастарбајтером из Нигерије. Лик из Чада је доживео инфаркт. Смрдиш као свиња, прљав си, личиш на онај најгори слој, али кинта се само слива.

59.год - Опет си кући и одлучио си да престанеш са гастарбајтерским послом. Зарадио си довољно да живиш у овој бедној држави. Уколико ти зафали кинта, ту је увек син да ти помогне и да ти пошаље неки динар из Русије.

80. год - Умиреш као легенда. Сахрањен си на најелитнијем месту на гробљу.

Ефикасан подсетник на важне догађаје, људе и датуме.

Дечији гробови. Израз који се користи за опис величине нечијих патика, или 'пак за подјебавање људи са малим стопалима, приликом тражења одгаварајућег броја за њихова стопалца...Никада не досади да некоме одмажеш при куповини било чега, а поготову при куповини обуће, пошто је у данашње време све више веома интересантних шимика, баканџи, кломпи, различитог дизајна...

Порука, коју би, да смо нормални као што нисмо, пренели највећим шминкерима међу нашим спортистима.

За разлику од невиности много се теже губи. А за сличност са невиности, пожељно је да се што пре изгуби. У сваком случају потребно је да те неко добро изјебе да би изгубио наивност и схватио да не треба баш свакоме веровати и да не говори баш свако истину без обзира што има тако добре намере и искрен осмех.
Многима се то деси у раној младости а многи цео живот остану наивни док их упоредо јебе ко стигне, док сваких пар година, држава организује колективан тест наивности, чисто из зајебанције, да види да ли може да јебе народ и даље, и колико дубоко.

Изложити масу информација у што краћем временском периоду и тиме слушаоца оставити у крајњем одушевљењу или потпуном ужасу, али у сваком случају - без текста и коментара. Или једноставније: курчити се обиљем (често небитних) података.

Кад спрцаш 18 година у дупе, а кева и ћале те избаце са њиховог платног списка, тј џепарца. И онда крећу муке.

Теби је живот у хаосу. Живиш у Србији, са родитељима.
Немаш ауто, немаш бус-плус, немаш мотивацију ни да пошаљеш предлог за афоризам недеље вечерњим новостима.
Навикао си се и на политичаре али их пљујеш из навике, а и да те не гледају као да си ненормалан.
Не знаш куд ћеш и чему све то.
И онда пошто су ти твоји проблеми досадили одеш на кафу да чујеш "праве" проблеме.
А пошто је ОН престао да иде код психијатра зове тебе да ти се изјада.

Почиње са причом да "не зна где бије", а и да зна није ОН у фазону да бије.
Украли су му трећи телефон ове недеље, али није због телефона већ га "баш боли уво" и "јебе му се баш".
Добио је деветку из "Медијског промовисања за мала и средња предузећа", иначе новом предмету на приватном факултету за пиарове и ејчарове. Криво му је само што је онлајн полагао, иначе би "напљувао матору раву само тако".
Девојка га нервира јер су је опет звали да се слика за Максим, а он јој не да, а она каже: "А мица.." и "ладно се слика брате".
Сморио се и за нову годину јер је на свих седам места повраћао, слушао само народњаке и пушио томпус, "је л си пушио некад томпус"?
"Упуцао" се и на зимовању.
Не зна где на летовање. Све му "исти курац".
Са ћалетом не прича и радиће још само пар година код њега у фирми, колико да га "испоштује".
А поред свега тога зајебава га мењач на џипу. Остаје му само да "мења мењач, хахахаха...а шта мислиш ти да ја мењам или да једноставно куп.."

Ти га слушаш и слушаш и слушаш...
И онда када панкреас престане да боли одеш кући, скуваш подравка супицу, сјебеш прекидач за светло у купатилу, пишаш себи на ноге док се купаш у мраку. Отвориш фрижидер пети пут да се увериш да је паштета од нове године и даље у горњем десном углу. Прошеташ каналима тамо и назад. Задржиш се на прељубницима на пинку. Псујеш им и оца и мајку.
Размишљаш о мистеријама универзума десетак минута.
И онда легнеш да спаваш.. Срећан.

Главни узрок прегојености на нашим просторима.

Да се разумемо одма', разуме се да неки људи имају проблема са метаболизмом, крупним костима, спорим желуцем (или брзим, како год) и сличним стварима, али по некој слободној процени можемо рећи да је разлог за гојазност 90% људи заправо неумереност у храни и пићу, и то поготову у овом првом. Дакле, пасуљчина за вечеру, кило 'леба дневно у просеку, хасање месишта из куваних јела као да сутра не постоји, газирани сокови, масне пљескавице са гомилом прилога и слично. Воле људи да једу, јебига.

Е сад, свако од нас је милион пута у животу принуђен да једе "у јавности", са ортацима и ортакињама по разним пљескавџиницама, пицеријама, кафанама и осталим угоститељским објектима намењеним стрикно за ждерање. Они који су на своју линију поносни, или их за њу боли уво, у тој ситуацији јешће као што то и иначе раде. С друге стране, они који од разговора о својој тежини беже к'о Веља Илић од хране која не садржи барем 50% масти, у тим ситуацијама углавном глуме незаинтересованост или пак стриктно одбијају храну, испадају лицемершине нивоа Пижона кад каже да је сам састављао списак за пријатељску са увек неугодном репрезентацијом Сао Томеа и Принципеа.

Ај овако, враћаш се с друштвом са свирке, или са било ког провода који је захтевао макар минималну физичку активност у виду климања главом. Уморни сте и гладни, па је ред да се у пола ноћи бане у неочекивану посету некој рандом пљескавџници. Нормалан, уморан човек ће том приликом у циљу задовољавања сопственог желуца узети нешто типа "гурманска пљескавица пуњена ролованом пилетином и умотана у сланину, па све то у кајмаку". Дебељан ће том приликом одмахивати руком уз: "Нека, нисам гладан, нећу ја ништа..."

Еј бре!

Као да остали не знају да једва чека да дође кући и направи кајгану од 10 јаја са кило месишта и збирним бројем калорија које дуплирају оних 2000 дневно што стоје препоручени на флаши кока-коле. Као да смо јели стиропор па му/јој верујемо док нам прича да му/јој је тај мали понфри сасвим довољан за вечеру, док кеви куца поруку да греје суљпа.

Наручи оно што ће да те засити и на шта си највећу балу пустио гледајући мени, немој да глумиш Др Филгуда к'о да сви не видимо да ни сам не знаш где да сместиш тих 20 кила вишка.

Изузетно досадан мужјак. У шпицу (обично када је нека текма, па се сви набију у кафић) ће вас питати по сто пута да ли сте завршили, да би вам наплатио и отерао вас са стола, не би ли села нова муштерија.

Мерна јединица села у крви.
Само пољопривредници, шљакери и психички поремећени људи устају рано.

Злаћани круг се диже ка хоризонту, умилни хор птичица објављује да ће тај дан да исере тријес тона тичи гована, а ти треба да откинеш крмељ, јер је нека искомплексирана педерчина рекла како треба да се устане собајле, каже то ваља, лепо је да се устане рано. Јесте курац. Изађеш напоље, народ иде на курчеви посо, оно све зарозано, све неки погужвани људи, комшија из улаза Миљко Морон би реко "убијте ме" само да може, али не може, морон је. Оћеш да купиш цигаре на трафици, нема цигаре, није стигло, рано је, дођите други дан у нормално време, а што ти средовечна жено радиш у ненормално време само да би могла то да кажеш, каже она пуши курац, пијем бенседине од раног устајања, тачно ћу данас да се разведем колико сам полудела, реко немој због деце, каже немам децу, реко у чему ли теби живот прође. Па онда превоз јебени, људи смрде, киселило се то по меким душецима, све се онај пац наватао по мудишту, ноге се усириле, гледа ко да ће да убије, једино пензионери чили мајку им јебем, нема обавеза па се поткуветило, из беса то устаје рано, треба сваки леб да се опипа, подобијало то станове па сад прдуцка, пробудио их Тито у гробу курцем у уво дабогда. Па онда тај посо, једеш говна а дође газдин син престолонаследник Стефан Лав Цар Душан Димчески око подне аудијем, па исуче курац и удри пишај по нама сиротињи и поштеним привређивачима динара за сто грама котекс пацовске специјал и пола курве. Па онда кући, а тамо не можеш да се разабереш, треба живот да имаш а теби се спава, отац ћути мајка ломи руке и шапће ти тихо ко дјетету, каћеш каже снау да ми доведеш, да ми потапа бели веш у биљану а ја само да пијем кафу и уживам, а тебе неће ниједна јер ти подочњаци ко Наташи Нинковић а и пичке живе само ноћу, тад им је мрест, па одеш да наваташ на бућку, а оно трза трза па откине иљаду из новчаника, па ти ем сува курца, ем кратак за црвену, ем устајеш за три сата, ваља положај за пишање по теби да заузмеш.

Шта оћу да кажем?

Ми смо један сељачки народ. То навикло да устаје рано, да увати да одради за дана, па кад намири и обави, да дође кући а тамо попара са говнима врућа и брката жена дрља рутаву пичку да јој сурдукнеш наследника па да и он обавља и намирује. Па онда то преселило у град масовно и одмакло од домаћих животиња, ал гени су чудо што реко наш напаћени народ, па то укоренило у мозак, сељачки инстинкт, ко инсекти и онај кљунар из Аустралије што аутоматски мења боју кад се приближи коала, а у ствари му неће она ништа, само да се поиграју. И тако прва генерација устај рано ал шта: нигде ратлука, нигде бунарске воде ладне са ешерихијом од сенгрупа, нигде роса по травуљини мртвој, нема крава да се музу, нема њиве да се оре па прва бразда да се изведе Миона да плаче - значи нешто не ваља. Па ти прва генерација грацког човека осети ту неку празнину, устаје рано, научио га ђед Свињо, а нема зашто, па онда удри кукај у себи: ееееееее, леп ли је живот оно онда био, све природа па зелено, здраво бре било а не ко ово данас, све нездраво а не здраво ко онда. Па онда удри слушај Зорицу Брунцлик, и ветар се у пропаст спрема а тебе нема, конкретно стихови о сеоској идили, па се саживљуј, па кукај за детињством ко Крајишник. Е онда одреди да се устаје рано - тако радио ђед Свињо, тако и отац Пиздо, па шта им фалило, а били паметнији него ми данас без обзира што нису имали два дана школе и претурали аутобус да виде јел женско, може ли да оаутобуси младе. Јашта него тако, устај собајле, није битно што то везе нема са садашњим животом и што се не би снашо на селендри да се вратиш случајно - дркај курац на детињство цео живот.