Ovaj naziv se koristi u glavnom za neobično ogromnu šniclu ili pljesku. Obično u predelu Leskovca , jer tamo ljudi ne žale kvalitetne i obimne klope.
Lik 1 : Brate bio sam u leskovcu juče , gotivni oni ljudi tamo .
Lik 2 : Ma sve je to OK buraz moj nego , jel si haso tamo neki roštilj kažu da su oni majstori za to ?
Lik 1 : Naravno burazeru za 200 kinti sam kupio pljeku neces mi verovati ali ko slonovo uvo imala je bar pola kile , ovde u Beogradu za 200 kinti nemožeš etiopljnina da nahraiš .
dmt
To si ti, ti! Ne veruješ!? Hah, pa to ti je brate, neopisivo, mada kad malo bolje razmisliš, možeš baciti koje slovo o tome. Uzrok svemu tome ti je gandža albanka. Jedan cim i tu si, ustvari nisi, ali tvoj mozak jeste, to jest, kao da jeste ali nije, uf! To ti je osećaj kada te boli jajo za sve ostalo, već samo sedneš na terasu sa pogledom na grad, gledaš kako sunce zalazi, ali ne u Beogradu, već u nekoj malo opuštenijoj zemlji, recimo kao Panama, Kuba ili Jamajka.. To ti ono kad se ušikaš, a tvoj mozak je najbrže prevozno sredstvo koje je ikad postojalo, jer za tren možeš biti bilo gde.
Pred tobom, sa leve strane, kao u najvećem i najlepšem snu, kao opisi u "Beloj Grivi", prolaze konji sa najlepšim šarama koje se ikad video, njihovi mladunci trčkaraju pored njih i viču "mama, mama", i eto, to je jedna tvoja prednost, ti možeš da razgovaraš sa životinjama. Sa tvoje desne strane, spušta se džungla sa svim mogućim životinjama koje prvi put vidiš.
Na mestu gde si ti, u okošenom dvorištu, sa bazenom, pored tebe šank gde te služe najlepše devojke ikada u onim toplesima od kokosovih listova dok tvoj najbolji drug Dred pušta trans i psaj muziku do daske.
Kraj svega je omanji vodopad koji je skroz ispred tebe, a iznad njega zalazi Sunce, lepše nego ikada, kao u filmovima. Gledaš i ne verujueš. Tvoje zenice se zavrte kao da upadaju u trans, i vraćaš se u normalu, na terasi, u Beogradu, kao opčinjen se budiš uz reči "u jebote, gde sam sad bio!". Noć je pala, Sunce je zašlo.
Sad se pitaš kako to da si ti crveno Sunce na kraju puta besmisla!? Pa lepo, to si ti, hej, pa ti! Ujutru izađeš normalan, sa lepim zracima, uveče zalaziš u drugi svet, drugu zemlju, i više nisi tu. Brate, pa ti si crveno Sunce na kraju puta besmisla!
Sitno žensko čeljade koje se nađe u vezi sa izrazito krupnijim muškarcem.
Džoni - Sine, brate, si video što je Kirća našo ribu, san snova!
Šomi - Video tebra, mala ide na umetničko klizanje.
Džoni - A Kirća car, jedino u čemu je uspeo u životu jeste da lomi mehanizme krušaka po vašarima.
Šomi - Boli ga uvo, može da je obrće, okreće, stavlja u džep...
Džoni - Lako upravljivo...
Zuga - Alo debili, bar je lik našo ribu, a vi? Imate 25 godina i duvate iza zgrade, bolidi jedni.
Poslednja slamka za koju možeš da se uhvatiš, jer si u školi, faksu žešće sjebao i samo ti to ostaje. Najčešće ni to nema efekta jer umesto da učiš ti se zajebavaš.
Ja: Kevo moram za koji dan da idem kod ortaka da mi objasni termodinamiku i organsku hemiju, nešto mi loše ide.
Keva: Ne prosipaj mi tu pamet, nego koliko komada imaš pričaj.
Ja: Ma nemam nijednog nego da ne rizikujem, sad će kraj godine.
Keva: Ma šupičkumaterinu idi boli me uvo.
Ja: E imaš 150 kinti mi daš za pljuge?
Keva: Ajde idi uči pa zaradi.
Nadmetanje na najvišem nivou u alfa mužjak stilu. Kad vas prijatelji zovu na pivo , a vi im kažete da idete sestri u posetu... Nastaje opšta tišina koja se karakteriše kao vid poštovanja i željenja sreće ortaku koji ide da testira izabranika svoje sestre. Ovaj događaj sa sobom nosi nekoliko neizbežnih stvari :
- Gledanje fudbalske utakmice
- Po jedno Lav pivo koje se pijucka tokom trajanja utakmice
- Jebačko i sporedno mesto u prostoriji gde se gleda utakmica kod zeta. Na sporednom ( najčešće dosta loš dvosed ) se nastanjujete vi , dok se na jebačkom nalazi zet ( foteljčina tačno ispred televizora )
- Osoba koja zauzima jebačko mesto ima prevlast , alfa mejl fazon ( naravno , u 99% slučajeva onaj ko je domaćin zauzima to mesto )
- Obavezno kurčenje zeta kako ima neke stvari indirektno podjebavajući vas kako ih vi nemate
- Za kraj , neizbežno super snažno rukovanje u trajanju od 2 minuta uz osmeh
( Situacija : Gleda se Aston Vila - Mančester. Zet razgaćaren , cucla Lava. Šogor ga informiše kako još jedino Mančester čeka za 13 soma. Pola sata kasnije , pri vođstvu Mančestera zet komentariše )
- Ajde bre dajte gol domaćini , da se razbije malo monotonost. Šogore , jel imaš ti ovaj SportKlub ?
- Nemam. Imam samo SportKlub+ i jebeni EuroSport.
- E jebi ga. ( Prebacuje redom kanale ) Evo ja imam Arenu 1 i 2 , SportKlub Prajm , ove Mađare...
- Boli te uvo.
Totalni luzer koji je obrukao celu svoju familiju - do dvanaestog kolena. Ali to nije obična propalica, već...
Brukovski. Čmarls Brukovski.
Spoj prefinjenog stila intelektualca i primitivizma najgore čobančine sa Ovčara i Kablara, koga su i najsmrdljivije ovce oterale sa planine zbog odvratnog ponašanja. Neke su ga čak tužile i za blud.
Vulgaran lik, ali sa šarmom. Ima zavodnički osmeh, ali kvarne zube. Lepo ljubi, ali mu iz usta smrdi kao vepru iz dupeta. Od vrlina ima samo toliko što kad prdne u javnom prevozu za to optuži babu do sebe uz reči: ``U redu je gospođo, svima se desi``.
Sklon je lepim rečima kojima uvije i najružnije namere. Kada bi postojala skala za nemoral, nosila bi njegovo ime. Sa ponosom. Kada je izdegustirao ovce, prešao je na žene, što ne čudi. Ali čudi činjenica da ga žene vole. Brukovski je prešao i najluđe bajke gde žene ljube žabe. Ne, ovaj lik je toliko ružan da i najzatucanijeg verskog fantika može da ubedi da je čovek nastao od majmuna. I to bez ijedne reči.
Pijandura, psovač, švaler, kreten, luzer... sve ono čime bi opisali lokalnog Čmarlsa. U njega svi polažu nade da će završiti u kanalizaciji, gde i jeste mesto društvenom talogu. Zbog njega proklinjete ruralne sredine ili makar ljude koji su izmislili prugu i autobuse, kojima su ovakve spodobe dogegale u velike gradove. Ili makar prezirete ljude iz ruralnih sredina što ga nisu ubili kao besnu lisicu nego ga proterali, ne bi li se spasli od istog.
Ali...
Život ti se onda naruga i pokaže kako se naš dragi Brukovski oženio 25 godina mlađom ribom, ima para k`o blata, vozi bembaru i bole ga uvo za sve živo. Možeš samo da se zapitaš - KAKO? ili ZAŠTO?
Ovako, ovo su neka pravila kojih bi mogli da se pridržavate, u zavisnosti od toga da li ste poremećeni mazohista ili jednostavno volite da čačkate nos :
1. Da krenemo od kažiprsta. Kažiprst je prst koji se najčešće koriste pri čeprkanju, bilo da je reč o guzici, uvetu, oku, nosu. Najviše gurajte kažiprst do onog mekanog dela na sredini, jebem li ga kako se zove. E sad, ukoliko hoćete da uništite hrskavicu ili izazovete krvarenje, nabijte ruku do lakta, i to me zabole.
2. Ne čačkajte nos kada ste prehlađeni. Svi mrzimo maramice, to je činjenica, ali kada je prehlada u pitanju, bolje lepo izduvajte nos, ne čačkajte ga. Jer ukoliko ga čačkate, samo ćete bespotrebno da ulepite prste, jer je tada slina u fazi rastvaranja u vodenu tečnost. Ne možete da napravite govance tada nikada, jedino ako imate neku moć da napravite figuricu od tečnosti.
3. Čačkanje nosa dosta može da pomogne ukoliko želite da proverite da li su vam ruke prljave. Normalna boja govanceta je bela, osim ako niste crnac, u njihova govna ne bih da ulazim. Izvadite govance, protrljajte ga desetak sekundi. Ukoliko promeni boju u crnu, to onda znači da je vreme za pranje ruku.
4. Ukoliko ste jebeni mazohista,bolesnik, ukoliko uživate u bolu, onda je palac pravo rešenje za vas. Nabijte ceo palac u baburu, okrećite ga, pravite vratolomije u vašoj nosnoj šupljini, ma budite maštoviti.
5. Najfinije poslove pri čačkanju nosa završava mali prst. On se najčešće upotrebljava kada vas nos baš, baš onako malo svrbi. Kada se naježite, kao kada češkate mudanca, pa ih onako protrljate. E u takvim situacijama, samo kada je nos u pitanju, se koristi mali prst.
6. Devojkama ne mogu da pomognem jbg. Jer one inače nikad ne čačkaju nos, nikad ne prde, ne podriguju... Ma boli me uvo što sam odvratan. Čačkaću nos zauvek, volim to jbg...lep je osećaj.
Dobio pos'o u fotelji.
- Prijatelju, moram da ti se pohvalim!
- Šta je bilo, jel' žena napokon dala pičke?
- Nije, al' daće večeras, dobio sam pos'o.
- Ti dobio pos'o, koja budala tebi dade pos'o?
- Ma nek je i budala, plata je samo tak'a...
- Gdje si dobio pos'o?
- Radim kao sekjuriti ispred NLB banke.
- Funkcija ti je kao kod bijele bojice.
- Nemoj tako...
- Šta nemoj, pa ta banka će već sutra biti opljakčana, al' boli te uvo, samo stojiš i klimaš glavom...
5.god - igraš se sa najboljim igračkama. Pesak je za tebe bezveze, jer ti ćale doneo iz Švedske najnoviju verziju Nintenda. Najzajebaniji si u selu, deca iz komšiluka te mrze jer moraju da iznajmljuju Terminatora dok ti kući cepaš na svojoj novoj konzoli Indijanu Džons i najnovijeg Super Marija.
13.god - u školi si naravno loš, ali uvek imaš sve petice, jer ćale kupi dva, tri viskija i pokloni nastavnicima. Nemaš prijatelje, ćaleta vidiš dva puta godišnje, ali boli te uvo. Bitno da ti svakodnevno šalje kintu. Jedeš najbolju hranu, živiš u kući na 4 sprata. Jebeno si uobražen, misliš da si neki kurac a iq ti je srazmeran broju cipela...ali broju cipela tvog mlađeg brata koji se tek rodio.
18.god - batalio si srednju školu, nije to za tebe. Ideš u Švedsku sa ćaletom. Rmbaš kao konj, guraš kolica sa cementom, radiš na mešalici. Za vreme pauze piješ pivo sa gastarbajterima iz Nigerije i Čada. Smrdiš kao svinja, prljav si, ličiš na onaj najgori sloj, ali kinta se samo sliva.
25.god - Vraćaš se u svoje rodno selo, razbacuješ se parama, ljudi ti se dive. Voziš iznajmljeni mercedes a kurčiš se da si ga kupio od najboljeg druga iz Berlina. Nosiš kajlu od dva kila, koju takođe nisi ti kupio, već ti je onaj Nigerijac poklonio. On je pronašao dok je u Somaliji radio u nekom rudniku zlata, ali nije smeo da je zadrži jer mu vera to ne dozvoljava.
32. god - Rmbaš kao konj, guraš kolica sa cementom, radiš na mešalici. Za vreme pauze piješ pivo sa gastarbajterom iz Nigerije. Lik iz Čada je doživeo infarkt. Smrdiš kao svinja, prljav si, ličiš na onaj najgori sloj, ali kinta se samo sliva.
59.god - Opet si kući i odlučio si da prestaneš sa gastarbajterskim poslom. Zaradio si dovoljno da živiš u ovoj bednoj državi. Ukoliko ti zafali kinta, tu je uvek sin da ti pomogne i da ti pošalje neki dinar iz Rusije.
80. god - Umireš kao legenda. Sahranjen si na najelitnijem mestu na groblju.
Efikasan podsetnik na važne događaje, ljude i datume.
"Kad ti zviznem jedan šamar pamtićeš me celog života, a uvo će da ti zvoni svake godine na današnji dan. Čisto da te seća na dan kad si prvi i poslednji put u životu digla glas na Miloja Stanića, ovako pred ljudima!"
---------------------------------------------------------------------------------
- Izvolite, šta ćete popiti?
- Ja ću jedan sok od Koka-kole.
- U redu. A Vi gospodine?
- Ja ću jedan šamar, al` jak da bude! Da upamtim dan kad sam prvi i poslednji put izveo ovakvu ćurku!
Dečiji grobovi. Izraz koji se koristi za opis veličine nečijih patika, ili 'pak za podjebavanje ljudi sa malim stopalima, prilikom traženja odgavarajućeg broja za njihova stopalca...Nikada ne dosadi da nekome odmažeš pri kupovini bilo čega, a pogotovu pri kupovini obuće, pošto je u današnje vreme sve više veoma interesantnih šimika, bakandži, klompi, različitog dizajna...
Y:"Šta je bre ovo, nema normalnih patika!?"
X ( uzimajući cipelicu za bebe u ruke):"Ne seri bre, evo, vidi ove kako su do jaja!''
Y:"Ma jedi bre govna budalo, ne znam koji moj te vodim sa sobom..."
X:"Ajde, ajde, što si na kraj srca! Evo uzmi ove! (uzima u ruke bakandže broj 49)"
Y:"Dečko, ja nosim 39, šta će mi to!?''
X:"Boli te uvo, možeš da živiš u njima, konačno i tvoje sunce da obasja, da te ne gledaju više!"
Y:"Ma sisaj..."
Poruka, koju bi, da smo normalni kao što nismo, preneli najvećim šminkerima među našim sportistima.
Košarkaši:
Uspesi: evropski vicešampioni, umalo i svetski. Igraju muški, ginu za svaku loptu. Bili najjači na svetu, na dobrom putu da se vrate na stare staze.
Doza poštovanja: Skoro nikakva. Došli u Kovilovo, a sačekao ih natpis "Srećno, fudbaleri!". Kasne isplate mnogim zaposlenima;
Odbojka.
Uspesi: Na svim evropskim i svetskim prvenstvima, ligama i olimpijskim igrama su u samom vrhu.
Doza poštovanja: Osrednja.
Vaterpolisti.
Uspesi: Osvojili sve što su mogli, jedini naši ekipni sportisti koji bi bez problema osvojili i vanplanetarno prvenstvo, ukoliko se otkrije da na Marsu ima vode, naravno.
Doza poštovanja: sramotna. Da bi išli na prvenstva, moraju da podižu kredite, a da bi odradili običan trening, još malo pa će morati da idu u susedne države da obave isti. Prosto moraju da mole presveto ministarstvo da im sagrade pišljivi bazen.
Fudbaleri.
Uspesi: Nikakvi. Odrade nekako mučno kvalifikacije. Kurče se kao da su uhvatili boga za onu stvar kada se plasiraju negde. A tu gde odu, bivaju napunjeni i od ovih i od onih. Nikada nisu oni krivi, već neka viša sila. Krivicu ne preuzimaju na sebe, čak ni kada ih uhvate kako puše i piju za vreme prvenstva, a ponašaju se kao da su izmislili fudbal.
Doza poštovanja: kao da su bogovi. Sagrađena im je kuća fudbala, plaćeno im je sve, od krampona preko gelova za tuširanje do svake spomenute i nespomenute premije, a zauzvrat igraju kao babe. Jednostavno, prenakurčeni fenseri koje boli uvo za naše nerviranje, jer- to je za njih samo posao.
Jebite se, fudbaleri!
Za razliku od nevinosti mnogo se teže gubi. A za sličnost sa nevinosti, poželjno je da se što pre izgubi. U svakom slučaju potrebno je da te neko dobro izjebe da bi izgubio naivnost i shvatio da ne treba baš svakome verovati i da ne govori baš svako istinu bez obzira što ima tako dobre namere i iskren osmeh.
Mnogima se to desi u ranoj mladosti a mnogi ceo život ostanu naivni dok ih uporedo jebe ko stigne, dok svakih par godina, država organizuje kolektivan test naivnosti, čisto iz zajebancije, da vidi da li može da jebe narod i dalje, i koliko duboko.
- Au brate, auu....
- Šta je bilo? Što si se smorio?
- Znaš onog Mikija, Jeleninog gej drugara?
- Znam. I? Jebala se sa njim, a?
- Da. Bio si u pravu, ne može ćelavi lik sa tetovažom pičke na potiljku biti peder.
- Konačno da i ti izgubiš naivnost... Šta sad, teraj dalje, drolja, ko je jebe.
- Ali rekla mi je da je sve bilo slučajno, da su bili pijani i to.
- I? Šta si ti uradio? Oprostio joj?
- Pa ono, u suštini, jesam. Dao sam joj ključeve od vikendice na Zlatiboru, treba joj da razmisli o svemu.
- Daaaj! Heh, još mi reci da će je Miki baciti do tamo, heheh.
- Pa meni su kola na popravci znaš i...
- Au brate, auuu...___________________________________________________________________
Dovoljno je pogledati njuške koje skidaju naivnost.
Izložiti masu informacija u što kraćem vremenskom periodu i time slušaoca ostaviti u krajnjem oduševljenju ili potpunom užasu, ali u svakom slučaju - bez teksta i komentara. Ili jednostavnije: kurčiti se obiljem (često nebitnih) podataka.
Baba 1: Jaroslava, 'e li znadeš koga vide' 'nomad pred prodavnice?
Baba 2 (ushićeno zavrće maramu za uvo): Jok, Stanoslava, kazuj, pričaj, deder, sva sam se načuljila!
Baba 1: Pa Milosava onog...
Baba 2: Kuj Milosav, more?!
Baba 3: Ma Milosav, more, ženo, onaj Milosav što je stric pašenoga tvog brata od druge tetke koja je strina Jovankine ćerke iz Donje Zabiti, ona što je ima iz trećeg braka, što joj čovek 'nomad pogibe na bandere.
Baba 2: A taj Milosav...
Baba 1 i 3 (u isto vreme): Ma taj, more, jašta...
Kad sprcaš 18 godina u dupe, a keva i ćale te izbace sa njihovog platnog spiska, tj džeparca. I onda kreću muke.
-Kevo daj 200 kinti. Ionako si mi dala samo 30 jevreja za 18-i.
-Sine, nemoj da ti otkinem muda zubima, slino zaheftana, sprc'o si 18-u i od sad si na samofinansirajućem. I boli me čka da ti ja plaćam tu travuljinu odvratnu, vidim ja s terase šta ti radiš.
-Ma bre nije za travu, šta god tražim ti spominješ travu! Treba mi za skank. I boli me uvo, onda lepo idem da se bavim kriminalom, da dilujem drogu i da bijem babe po ulici, a neke ću i oralno zadovoljiti. Čuo sam da tu kaplje ozbiljna lova.
-Super sine. Poslaćeš mi tvoj novi broj, da ga ja prosledim policiji.
Tebi je život u haosu. Živiš u Srbiji, sa roditeljima.
Nemaš auto, nemaš bus-plus, nemaš motivaciju ni da pošalješ predlog za aforizam nedelje večernjim novostima.
Navikao si se i na političare ali ih pljuješ iz navike, a i da te ne gledaju kao da si nenormalan.
Ne znaš kud ćeš i čemu sve to.
I onda pošto su ti tvoji problemi dosadili odeš na kafu da čuješ "prave" probleme.
A pošto je ON prestao da ide kod psihijatra zove tebe da ti se izjada.
Počinje sa pričom da "ne zna gde bije", a i da zna nije ON u fazonu da bije.
Ukrali su mu treći telefon ove nedelje, ali nije zbog telefona već ga "baš boli uvo" i "jebe mu se baš".
Dobio je devetku iz "Medijskog promovisanja za mala i srednja preduzeća", inače novom predmetu na privatnom fakultetu za piarove i ejčarove. Krivo mu je samo što je onlajn polagao, inače bi "napljuvao matoru ravu samo tako".
Devojka ga nervira jer su je opet zvali da se slika za Maksim, a on joj ne da, a ona kaže: "A mica.." i "ladno se slika brate".
Smorio se i za novu godinu jer je na svih sedam mesta povraćao, slušao samo narodnjake i pušio tompus, "je l si pušio nekad tompus"?
"Upucao" se i na zimovanju.
Ne zna gde na letovanje. Sve mu "isti kurac".
Sa ćaletom ne priča i radiće još samo par godina kod njega u firmi, koliko da ga "ispoštuje".
A pored svega toga zajebava ga menjač na džipu. Ostaje mu samo da "menja menjač, hahahaha...a šta misliš ti da ja menjam ili da jednostavno kup.."
Ti ga slušaš i slušaš i slušaš...
I onda kada pankreas prestane da boli odeš kući, skuvaš podravka supicu, sjebeš prekidač za svetlo u kupatilu, pišaš sebi na noge dok se kupaš u mraku. Otvoriš frižider peti put da se uveriš da je pašteta od nove godine i dalje u gornjem desnom uglu. Prošetaš kanalima tamo i nazad. Zadržiš se na preljubnicima na pinku. Psuješ im i oca i majku.
Razmišljaš o misterijama univerzuma desetak minuta.
I onda legneš da spavaš.. Srećan.
Glavni uzrok pregojenosti na našim prostorima.
- Jaoo kevo, ne mogu ovo zadnje parče. Ali, stvarno ne mogu.
- Aaa bre, Siniša, de pojedi da se ne baci to. Ja sam platila od svojih para. Kad ti budeš kupovao bacaj šta 'oćeš. Sad pojedi molim te!
- Ma neće ništa da ti bude za jedno parče..
- Jedi bre, šteta baciti!
- E'o aj, jedem...-------
- Jovoo, jesi gladan još?
- Nisam bre ženo, poj'o sam dva puna tanjira pasulja i veknu hleba, ne mogu više ni zalogaja.. A ni da mrdnem čoveče.. Sve me boli ovaj treću stomak nešto.. Što pitaš?
- A reko ostala nam od prekjuče neka supa, dobra ima piletine, pa reko danas zadnji dan da valja, a znaš da je šteta da se baca... Nismo je za džabe našli..
- Es' vala, šteta bogami... Ajde poješću kad baš insistiraš..
Da se razumemo odma', razume se da neki ljudi imaju problema sa metabolizmom, krupnim kostima, sporim želucem (ili brzim, kako god) i sličnim stvarima, ali po nekoj slobodnoj proceni možemo reći da je razlog za gojaznost 90% ljudi zapravo neumerenost u hrani i piću, i to pogotovu u ovom prvom. Dakle, pasuljčina za večeru, kilo 'leba dnevno u proseku, hasanje mesišta iz kuvanih jela kao da sutra ne postoji, gazirani sokovi, masne pljeskavice sa gomilom priloga i slično. Vole ljudi da jedu, jebiga.
E sad, svako od nas je milion puta u životu prinuđen da jede "u javnosti", sa ortacima i ortakinjama po raznim pljeskavdžinicama, picerijama, kafanama i ostalim ugostiteljskim objektima namenjenim strikno za žderanje. Oni koji su na svoju liniju ponosni, ili ih za nju boli uvo, u toj situaciji ješće kao što to i inače rade. S druge strane, oni koji od razgovora o svojoj težini beže k'o Velja Ilić od hrane koja ne sadrži barem 50% masti, u tim situacijama uglavnom glume nezainteresovanost ili pak striktno odbijaju hranu, ispadaju licemeršine nivoa Pižona kad kaže da je sam sastavljao spisak za prijateljsku sa uvek neugodnom reprezentacijom Sao Tomea i Principea.
Aj ovako, vraćaš se s društvom sa svirke, ili sa bilo kog provoda koji je zahtevao makar minimalnu fizičku aktivnost u vidu klimanja glavom. Umorni ste i gladni, pa je red da se u pola noći bane u neočekivanu posetu nekoj random pljeskavdžnici. Normalan, umoran čovek će tom prilikom u cilju zadovoljavanja sopstvenog želuca uzeti nešto tipa "gurmanska pljeskavica punjena rolovanom piletinom i umotana u slaninu, pa sve to u kajmaku". Debeljan će tom prilikom odmahivati rukom uz: "Neka, nisam gladan, neću ja ništa..."
Ej bre!
Kao da ostali ne znaju da jedva čeka da dođe kući i napravi kajganu od 10 jaja sa kilo mesišta i zbirnim brojem kalorija koje dupliraju onih 2000 dnevno što stoje preporučeni na flaši koka-kole. Kao da smo jeli stiropor pa mu/joj verujemo dok nam priča da mu/joj je taj mali ponfri sasvim dovoljan za večeru, dok kevi kuca poruku da greje suljpa.
Naruči ono što će da te zasiti i na šta si najveću balu pustio gledajući meni, nemoj da glumiš Dr Filguda k'o da svi ne vidimo da ni sam ne znaš gde da smestiš tih 20 kila viška.
Izuzetno dosadan mužjak. U špicu (obično kada je neka tekma, pa se svi nabiju u kafić) će vas pitati po sto puta da li ste završili, da bi vam naplatio i oterao vas sa stola, ne bi li sela nova mušterija.
- A ljubavi, kako ti se ovo sviđa.
- Dobro je, uf, samo tako udri.
- Aha. Kakav sam šampion reci? Je l' si svršila?
- Nisam još.
- Aha. Sada ćeš. Pazi ovu pozu. Ijaoooo! Kakav sam kralj! Je l' si sada svršila?
- Aman nisam.
- Aha. Sad ću da te urnišem. Idemoooo! Najjači sam! Je l' si svršila?
- AMAN BRE SMARAŠ! Kao konobar u gužvi! Više nisam ni vlažna od tvojih pitanja. Odoh kući.
- Čekaj bre? Ja nisam gotov.
- Ma završi sam smaraču. Boli me uvo.
Merna jedinica sela u krvi.
Samo poljoprivrednici, šljakeri i psihički poremećeni ljudi ustaju rano.
Zlaćani krug se diže ka horizontu, umilni hor ptičica objavljuje da će taj dan da isere trijes tona tiči govana, a ti treba da otkineš krmelj, jer je neka iskompleksirana pederčina rekla kako treba da se ustane sobajle, kaže to valja, lepo je da se ustane rano. Jeste kurac. Izađeš napolje, narod ide na kurčevi poso, ono sve zarozano, sve neki pogužvani ljudi, komšija iz ulaza Miljko Moron bi reko "ubijte me" samo da može, ali ne može, moron je. Oćeš da kupiš cigare na trafici, nema cigare, nije stiglo, rano je, dođite drugi dan u normalno vreme, a što ti sredovečna ženo radiš u nenormalno vreme samo da bi mogla to da kažeš, kaže ona puši kurac, pijem bensedine od ranog ustajanja, tačno ću danas da se razvedem koliko sam poludela, reko nemoj zbog dece, kaže nemam decu, reko u čemu li tebi život prođe. Pa onda prevoz jebeni, ljudi smrde, kiselilo se to po mekim dušecima, sve se onaj pac navatao po mudištu, noge se usirile, gleda ko da će da ubije, jedino penzioneri čili majku im jebem, nema obaveza pa se potkuvetilo, iz besa to ustaje rano, treba svaki leb da se opipa, podobijalo to stanove pa sad prducka, probudio ih Tito u grobu kurcem u uvo dabogda. Pa onda taj poso, jedeš govna a dođe gazdin sin prestolonaslednik Stefan Lav Car Dušan Dimčeski oko podne audijem, pa isuče kurac i udri pišaj po nama sirotinji i poštenim privređivačima dinara za sto grama koteks pacovske specijal i pola kurve. Pa onda kući, a tamo ne možeš da se razabereš, treba život da imaš a tebi se spava, otac ćuti majka lomi ruke i šapće ti tiho ko djetetu, kaćeš kaže snau da mi dovedeš, da mi potapa beli veš u biljanu a ja samo da pijem kafu i uživam, a tebe neće nijedna jer ti podočnjaci ko Nataši Ninković a i pičke žive samo noću, tad im je mrest, pa odeš da navataš na bućku, a ono trza trza pa otkine iljadu iz novčanika, pa ti em suva kurca, em kratak za crvenu, em ustaješ za tri sata, valja položaj za pišanje po tebi da zauzmeš.
Šta oću da kažem?
Mi smo jedan seljački narod. To naviklo da ustaje rano, da uvati da odradi za dana, pa kad namiri i obavi, da dođe kući a tamo popara sa govnima vruća i brkata žena drlja rutavu pičku da joj surdukneš naslednika pa da i on obavlja i namiruje. Pa onda to preselilo u grad masovno i odmaklo od domaćih životinja, al geni su čudo što reko naš napaćeni narod, pa to ukorenilo u mozak, seljački instinkt, ko insekti i onaj kljunar iz Australije što automatski menja boju kad se približi koala, a u stvari mu neće ona ništa, samo da se poigraju. I tako prva generacija ustaj rano al šta: nigde ratluka, nigde bunarske vode ladne sa ešerihijom od sengrupa, nigde rosa po travuljini mrtvoj, nema krava da se muzu, nema njive da se ore pa prva brazda da se izvede Miona da plače - znači nešto ne valja. Pa ti prva generacija grackog čoveka oseti tu neku prazninu, ustaje rano, naučio ga đed Svinjo, a nema zašto, pa onda udri kukaj u sebi: eeeeeeee, lep li je život ono onda bio, sve priroda pa zeleno, zdravo bre bilo a ne ko ovo danas, sve nezdravo a ne zdravo ko onda. Pa onda udri slušaj Zoricu Brunclik, i vetar se u propast sprema a tebe nema, konkretno stihovi o seoskoj idili, pa se saživljuj, pa kukaj za detinjstvom ko Krajišnik. E onda odredi da se ustaje rano - tako radio đed Svinjo, tako i otac Pizdo, pa šta im falilo, a bili pametniji nego mi danas bez obzira što nisu imali dva dana škole i preturali autobus da vide jel žensko, može li da oautobusi mlade. Jašta nego tako, ustaj sobajle, nije bitno što to veze nema sa sadašnjim životom i što se ne bi snašo na selendri da se vratiš slučajno - drkaj kurac na detinjstvo ceo život.
