
Особа која у свакој обичној ствари види претњу по опште добро и по његов учварени живот потопљен у навику.
,,-Ајој,како овај кер диже ногу,здесна на лево,па није чудо што је овогодишњи род шаргарепе исхлапео... Децо моја,све је то америчка завера...''
Ау какве су то легенде биле, брате мили! Наиме они су играли за Југославију у Монтевидеу бокте обневидео, али то је била СРБИЈАААА, јер је Рват издао. Тоша је био стандардан, али је Пирке морао да улети. Добро и Бугари су ту испали дасе па су нас пустили да идемо. И онда је он учио и фудбалски и јебачки занат од Тоше јебајући предратне курабештије по Карабурми. А за све то време мали Пирке има флешеве из прошлости кад му је дошао генерал Франше Депере и реко му ШУУУТНИИИ ШУТНИИИ. И овај шутно, и јебе кеве отад.
- Је ли мали, добро смо карали оне курве јуче, иако ти прво ниси 'тео јер волиш Босу.
- Тако је Тошо, гуру мој!
- Ај' набаци ми на главу да дам го маказицама.
- Де је лопта, де је мали богаљ Благоје да кења?
Скупо продати робу сумњивог квалитета.
Или јефтино пазарити робу прве класе.
Ућарити нешто, добро проћи.
Пера : - Јеси продо југића ?
Ђока : - Фала драгом Богу, једва.
Пера : - Кога си зајебо, мајке ти ?
Ђока : - Што зајебо? Дошо лик, тресно 7 стоја, ја њему кључеве, обавили препис. Све по протоколу...
Пера : - Па, јел тај зна да си нагуро најлон чарапе у трепне, да ламела проклизава, да си се преврћо са њим ономад. Јел гледо саобраћајну?
Ђока : - Наравно да саму рекао да је југа само деда возио до пијаце и да га сад продаје, јер му нису продужили возачку. А и подмладио сам га мало.
Пера : - Док је оваца, биће и новаца.
Ђока : - Немој тако, то је задовољан купац. Отишо је срећан бајо, све се ногама у дупе шутао. Мисли, ваљда зајебо ме. Јел знаш ти како ја блентаво изгледам кад ставим ђозлуке ?
Не, није од стида, већ од батина.
Боја коју попримите када вас неко добро ишамара.
Крагујевац, насеље "Аеродром"
-Куд се журиш, хеј, животе? Тек пола седам, а ти на ногама.
-Ништа ме не питај, идем у болницу...
-Што? Шта је било?
-Ма Миле се нешто удварао жени оног Стојана Рајковог. Овај га ухватио, једва жив претекао, замало га утепа.
-Црвени се, значи.
2 километра одатле
-Добар дан, Ви сте Стојан?
-Да, изволите?
-Ми сми из полиције. Имамо дојаву да сте мучки претукли М.М. из овог града.
-Ма ни пипнуо, лаже.
-Па зашто се онда црвени лик?
-Мора да га је стид што ми је јебао жену.
Придев који се користи како бисмо нагласили да је неко или нешто добро, лепо, или штавише савршено.
Пример 1
Седиш с другаром у некој биртији, ви већ мртви пијани и стиже вам ракија за коју само Бог и конобар знају ко је наручио. Наравно, ви немате ни кинте, јер сте сваки новчић који сте имали дали за цирку. Почињете да се пипате по џеповима у нади за којом кинтом, и конобар то спази.
-Момци, у реду је, кућа части ову туру.
-Е, хвала ти, брате, прави си!
Пример 2
Комшија те зове да му помогнеш око уношења угља. Кад завршиш посао, ко сваки домаћин износи ракију. После првог гутљаја правиш блажену фацу, укршташ очима осећајући невероватно задовољство и изговараш речи:
Е, комшија, права је!
Одеш у град са ортацима пијете све буде супер није те брига за сутра, све си у стању да урадиш, имаш осећај да си најјачи али онда дође јутро и схватиш да су проблеми и даље ту, добијеш онај осећај празнине, кева те опет смара, књиге чекају а од пијанства од синоћ остала је само исповраћана кошуља, празан џеп и срања која си направио.
Успомена са Златибора која ће вам добро доћи ако путујете у Новосибирск. Златне руке златиборских бака, брже од колибријевих крила, претварају три овце у три голуждрава створења и један џемпер док трепнеш. Модели се крећу од кул чисто сивих за дечаке, па све до ремек дела наивне уметности за раскошне госпође. Планинске кућице и пропланци, шљивици у освит зоре, јесењи пољовривредни радови, берба грожђа, живописни пејзажи и пасторале, све то са пуно љубави уткано у вунени панцир. Једина незгода је што морате још и добро да се обучете испод, због високих абразивних својстава материјала, тако да у суштини нећете ни имати прилике да прошетате своју нову "крпицу", осим ако се не бавите екстремним риболовом или освајањем врхова.
- Брате, одакле ти пуловер од митрила?
- Кева била на Чиготи
То су оне особе које ма колико их добро познавали зовемо тим изразом јел је то једноставно тако...
Лик1 : Чек` чек`...јел то она што има сису ?
Лик2 : А не знам брате има ваљда и главу !
Аргументи веома добро поткрепљени чињеницама који те убеде да извадиш све из џепова и поклониш групици случајних пролазника са боксерима и ножевима.
- Свиђа ми се твоја капа Гари!
- Изволи...
Прсо. Пролупао. Излапео. Нема додирних тачака са стварношћу. Не разликује добро од зла. И нема му спаса.
- Шта се то десило са малим Укијем?
- Ма, дечко је апсолутно отуђен од мозга, 'тео да полиже бандеру на минус 5 степени, језик му се залепио, он цимао и цимао и откиде пола!
- Какав мајстор...
Исто што и гласати за политичара за кога наивно верујеш да ће радити за твоје добро.
Остало им је само још да уведу порез на клупу испред куће.
Овако Бамбија и остале припаднике његове врсте зову искусни гурмани, чија је специјализација срнетина, који знају да је то месо зло добро.
Манијак: Је ли, мала, ош на вечеру?
Срна: Хм, зависи... Шта си планирао?
Манијак: Па ништа посебно, вечерица код мене у стану, романтика, ово, оно.
Срна: Па.. мооже. Али само ако ти куваш, то ме пали, мушкарци који знају да се брину за своје женке...
*то вече*
Манијак кува вечеру својој драгој, и намерачио се да спрема нешто ултимативно тешко, срнетину. Након сати и сати у кухињи и пручавања бабиних шкработина, сконтао је тајни рецепт!
Манијак: Ево маче, спремио сам срнетину, и није било тешко, знајући да спремам за неког посебног, баш као што си ти *јебачки поглед*
Што смо романтични вечерас... *узвраћа поглед*
Јој мацане, ово срнетина не да је добра, него је зламби! Како си само знао да сам велики гурман?
Манијак: Хех, ја знам да се бринем о својој женки.
ЕПИЛОГ:
То вече је пала трсња између двоје голупчића само захваљујући зламбију! Буде се срећни и задовољени, и испуњени радошћу.
Одговор старог реуматичара на питање ''Како си?''
Подразумева ''не баш тако добро, али знам и за горе па се не жалим...''
...питање на које већином слиједи одговор : није, а након тога и реплика: е добро онда ћу ја...и испијање чаше воде о којој се води цијела прича...
Прилично савитљива. Толико савитљива, да се запиташ да ли си јој заиста потребан, јер имаш утисак да може саму себе учинити срећном кад год пожели. Она не седи као сав нормалан свет, већ околини излаже своје табане на начин који ни најискусније ортопеде не оставља равнодушним. Она сем тога и медитира. Дише на неки ултимативно зајебан начин, мислима контролише рад својих унутрашњих органа, каналише проток енергије кроз своје чакре, и усмерава крв из ножних прстију право у мозак. Једном речју, иде ти на живце. Кад се после 10 сати пробудиш искривљен, укочен и уморан, она ће те питати да ли и ти желиш шољу њеног усраног жуто-браон напитка који узима свако јутро у шест и десет како би спорије старила.
- Дедер, жено, размотај се и скокни до драгстора по једно ладно!
- Боље да те научим како правилно да дишеш. Алкохол може да ти нашкоди.
- Слушај, бре, трансформерсу један! Научио сам да дишем када ме је бабица извукла из пичке, дигла за ноге, окренула наглавачке и ошинула по гузици, још у породилишту. Севај по то пиво да те не завежем у чвор који ни Коперфилд неће развезати!
Потпуно друкчије од "боли те курац". "Боли те курац" значи да те баш брига, опуштен си, јебе ти се тачно. Добро си прошао, али оно, пет пара ти не дајеш што би рекли старији.
А ово "боле те курац" није само погрешни облик глагола "болети" у презенту 3. лица једнина, осим ако ниси у неким српским пиздовцима или на снимању "Село гори а баба се чешља". Ово је заправо одговор када правог одговора нема. Ово вади из непријатне ситуације, просто олакшава ствар. Шта рећи? Треба рећи нешто што ће завршити разговор, дати закључак. Али шта? Па псовку наравно. Коју? Боле те курац. Наравно ово ће само теби олакшати ствар, за разлику од саговорника.
-Извините.
-Шта је?
-Хоће ли кренути више то чудо наше железнице које ми прецењено зовемо "возом"? Па већ четири и по сата чекам утер'о матери! Имам и ја обавезе, а не само да чекам ова ваша говна на шинама. Ма и ја сам још већа будала што уопште идем возом. Тако ми и треба. И нека ме је жена оставила, који сам ја пацер...
-А шта ћеш, баш касне ових дана...
-Ма бре, жено божја, је л' Ви схватате да ја овде чамим скоро пет сати?
-А добро, боле те курац.
-Сине, имаш ли девојку?
-Немам.
-Баш ниједну?
-Баш ниједну.
-Хе, а твој деда у твојим годинама по три шетао у исто време.
-Добро, баба...
-Њега су жене баш волеле, знаш каки је само био?!
-У реду је...
-А добро, боле те курац, и боље ти је овако, барем имаш јаку руку ако ништа друго...
Ауууу, како ја волим овај израз. Користи се за исказивање будућих активности које, као што сам израз каже, неће донети ништа добро. Потрошиће се пуно пара, попиће се пуно алкохола, прилазиће се десетинама риба, већина ће вероватно одбити, али, нема везе, и првобитна намера је била: Отићи у штету. Овај израз, тиме што се не чује тако често од младих људи, има неки архаични шарм, док изговарате то, осећате се некако одрасло, али, опет са детињастим намерама, зезањем.
Мајка:Сине, 'де ћете?
Син: Кево, идемо у штету!
Мајка: А, добро. Немојте да се оштетите много!
Келе: Матори, 'де си био синоћ, вид'о сам те да си иш'о према граду?
Цоне: Причај тише мало, глава ми пуца, ишли смо у штету синоћ.
Доказ да, у животу, ако нешто наумимо, има да га остваримо не бирајући како, било то добро или не!
Истинито саопштење једног младог вукајлијаша:
-Нећу умрети невин, па макар јебо овцу!
У суштини доброћудан и на прву непримјетан, све док нешто не одвали. Жваљо је вазда за какве акције, свугдје би се хтио уклопити али у најбољем случају можда му неко опсује мајку. Неће га народ. Сиров и неотесан, не жели ти зло а ти га свеједно гађаш говнима. Стари му је алкос и пензију троши на вопи, тако да жваљо хода одрпан а тикепа су му малене па је изрезао сприједа да могу прсти изаћи. Али, боли њега курац. Сунце сија и цвијеће мирише. Њему је супер. Кад порасте каже да ће бити возач шлепера. У кабини ће шмекати постер Драгане Мирковић. Кад скрпи за мобилни назваће Аду Гегаја на 225-883, али му се Адо неће јавити. Самоук је и зна извалити браник од ладе без ичије помоћи. Назваће баби из комшилука добро јутро и помоћи са кесама. Од ње ће понекад добити марку и то му је једини извор прихода. Штеди и не троши на храну, него једе пиљевину са оближње бренте јер је несташица камења од како су били херцеговци на екскурзији и однијели шта им припада. Нажалост, тако отуђен од свијета под старе дане скрене. Вјероватно сте га видјели у граду. Позравља семафоре на начин који сваком семафору импонује - са испруженим дланом и на енглеском језику.
- Ооо раја, јел се то фудбала разбацало? Ко игра?
- Ја, Обло, Ћошко, Коцко, Усро и Шиме.
- Бил' мог'о и ја упаст'?
- Можеш жваљо једино стативу да глумиш. Ај' магла!
Štek je dobro sakriveno mesto. Varijacija ima bezbroj: recimo štek-ocene su „isključivo dobre ocene koje se čuvaju za ‘ne daj Bože' situacije, odnosno period kada pljušte kečevi“, piše jedna vukajlijašica. Tako će iskusni školarac prećutati roditeljima da je dobio peticu, a to će im saopštiti tek kada dobije i nekog keca – da bi ublažio negativni efekat.
Deutsche Welle · 29. April 2011.