Скупо продати робу сумњивог квалитета.
Или јефтино пазарити робу прве класе.
Ућарити нешто, добро проћи.
Пера : - Јеси продо југића ?
Ђока : - Фала драгом Богу, једва.
Пера : - Кога си зајебо, мајке ти ?
Ђока : - Што зајебо? Дошо лик, тресно 7 стоја, ја њему кључеве, обавили препис. Све по протоколу...
Пера : - Па, јел тај зна да си нагуро најлон чарапе у трепне, да ламела проклизава, да си се преврћо са њим ономад. Јел гледо саобраћајну?
Ђока : - Наравно да саму рекао да је југа само деда возио до пијаце и да га сад продаје, јер му нису продужили возачку. А и подмладио сам га мало.
Пера : - Док је оваца, биће и новаца.
Ђока : - Немој тако, то је задовољан купац. Отишо је срећан бајо, све се ногама у дупе шутао. Мисли, ваљда зајебо ме. Јел знаш ти како ја блентаво изгледам кад ставим ђозлуке ?
Osim velikih istorijskih i nacionalnih zabluda, podložni smo i onim „sitnijim”, ali koje nam određuju svakodnevicu. „Ne valja da se sedi na kućnom pragu, posebno kad grmi”, „Hleb od 500 grama je opšteprihvaćen pod nazivom kilo hleba”, „Ne valja da se zviždi u kući, to privlači miševe”, „Ne valja da se otvara kišobran u kući”, „Žvakanje žvaka može da deformiše vilicu”, „Ma koliko vruće i zagušljivo bilo, ne otvarati prozor, ubiće promaja”, navode na popularnom internet portalu „Vukajlija” niz sujeverja i zabluda našeg naroda.
Politika · 31. Januar 2011.