Glumci iz drugih država, potogovo evropljani, ma koliko god dobro znali englenski, koliko god im akcenat bio englenski ili američki, u većini slučajeva će morati da pričaju akcentom koji vuče na njihov jezik. Ako su manje poznati, uvek glume loše tipove.
Francuz uvek mora da vuče sa njihovim dugim RrrrR,
Nemac mora da priča kao da je došao iz tamo levog Bavarskog sela.
Isto stoji za Austriju.Italijan naravno neki pica majstor ili mafijaš, uvek sa njihovim akcentom, dugim samoglasnicima,
Srbin, Bosanac, Hrvat, Rus uglavnom neki teroristi, i svi moraju da vuku na ruski akcenat. (I da kažu poneku ružnu reč na maternjem kad promaše glavnog glumca sa snajperom)
Englez mora da ima svoj akcenat, i zbog njega je ili poštovan kao glavni um i organizator terorista ili lik koga svi sprdaju zbog akcenta.
Osušena iskorišćena slinava papirna maramica - nešto što veliki procenat ljudi pronađe u svojim pantalonama ili duksu s džepovima kad ih obuče nakon nekog vremena ili posle pranja. Dobro, desi se nekada da neko pronađe i pare, al' to je već naučna fantastika.
-Kevooo, opet nisi pretresala veš pre pranja!
Lutka od čoveka. Lutak, tačnije. Prelepo izgleda, ali je drven. Uštogljen, slabo pokretljiv. Sve mu je nelagodno, sve mu nekako smeta, ni u čemu i ni na čemu se ne oseća udobno, dobro...
Al' zato mu bar nos raste...a kakav nos, takav...drven!
Ovlaš naprskati parfemom, brzo i čisto iz navike. Ovaj vid trošenja mirisa praktikuju uglavnom žene, dok se zadrigliji pol krsti uglavnom u posebnim prilikama (posle kojih po pravilu završi sa glavom u ne toliko posebnoj činiji za paprike u luku, no dobro).
-Mala, aj' me krsti tim Dolčetom, uštrumpfovala sam se nešto na poslu, sva sam ko mangulica. Samo nemoj k'o prošli put- onako se ni sirće ne sipa. Celu me išnjufa taksista.
Sportski ekvivalent svima dobro poznate umotvorine na trenutnu situaciju u domaćem fudbalu. Jebalo se, pardon, igralo se kvalitetno i kod nas ranije, pričao mi čovek.
Izraz se koristi za osobe sa niskim nivoom kulturološke svesti i generalno svesti. To nisu divljaci koji ne silaze sa drveća i sa majmunima razgovaraju na maternjem, to su oni koji dobro napreduju u tom smeru.
-Ovaj tvoj komšija opet zapalio gume na sred dvorišta.
-Ma goni ga, taj je poludivlji.------------------------------------------------------------------
-Kakva je Markova nova riba?
-Znam je iz dana kad je sa Šomijem u osnovnoj tukla klince po WC-ima, kasnije je uhapsila murija jer je učestvovala u dogovorenoj navijačkoj tuči.
-Neka poludivlja, a?------------------------------------------------------------------
-Mama, cigani nam opet ukrali oluk!
-Pusti ih sine, oni su poludivlji.
Izvlačenje roditelja iz nezgodnih situacija,pred nekim osobama.Najčešće, vidiš da ti mama priča sa nekim nepoznatim čovekom,gledaš je i koliko je dobro poznaješ, vidiš da je smara čovek.
I, odakleN si ti mlada damo?
-Pa došla sam ovde na letovanje sa decom, muž ostao kod kuće i tako.
Hoćeš na piće da odemo,povedi i decu ako hoćeš.
-Paa,ma ne znam.. ovaaj..MAMA, Ratko plače, ne možemo da ga smirimo.
-Evo dušo idem.
Izvini,moram da idem da smirim maloga,ćaos.
Izraz koj koristimo kada neki lik (uglavnom žešći kompleksaš) primi kritiku na vrlo nezreo način. U tim trenucima izraz koristimo da pokažemo na istinitost naših tvrdnji.Dobro može se koristiti i u svrhu brutalnog maltretiranja ali to nije bitno.
Janko:Branko brate što ne promeniš frizera imaš frizuru kao zvonar bogorodičine crkve?
Branko :Brate koj ti je kurac što tako da mi kažeš žešći si debil!
Janko: Oladi dečko jel tako vičeš i na ogledalo?
Izreka večitih samaca koji su uvek tu da dobace primedbu na izgled vaše devojke (obično one za jedno veče), a pritom sami nisu sposobni ni za šta osim da drže pivsku flašu i dobacuju kako ova ili ona imaju dobro dupe.
-Hahahaha, brate na šta je ličila ona tvoja od sinoć, pa ja sa ovom stomačinom da sam stavio šminku i navuko haljinu bio bih bolja pička.
-Šta ti moraš uvek nešto da kenjaš, što onda ti nisi našao nešto bolje?
-Pa ja nisam ni tražio.
-(ironičan smeh)
Vaspitati nekoga, dresirati ga i vratiti ga u normalu. Edukovati i naučiti primitivca lepim manirima, radikalno ga promeniti, za njegovo dobro. Napraviti od divljaka pravo pitomo čeljade, napraviti sedlo za neposlušnog konja i osedlati ga. Pokazati friškom, vrućem vosku pravi put, dok se potpuno ne osuši.
-Znate, Vaš sin cele nedelje nije bio u školi, a i nagurao je četiri keca. Stvarno ne znam šta ćemo sa njim.
-A je l tako? Osedlaću ja njega, ne brinite, samo da mi padne šaka...
Najblaženija stvar koju možete da doživite prilikom rješavanja bilo kakvih matematičkih problema. Prava nagrada mozgu za sav uloženi trud. Naznaka da ste vjerovatno uradili sve po peesu.
U životu se ovaj izraz koristi kada želimo da okarakterišemo dobro odrađene, zaslužene stvari.
Pička mu materina, dobio sam sto dvajes četiri trideset-petine. Ništa da se skrati...Ovo mora da ne valja, moram ponovo.
__________________
A: Brate vidio sam juče malog Milana, što je išo s nama u srednju.
E: Ne seri!? Musavi Milan? Mali štreber. Šta on radi?
A: Sad je u Beču. Završio faks, našo poso, plata deset soma jevreja. Vozi novog mercedesa. Kaže, oženio Jelenu Mićinu.
E: Jelenu?! Avion Jelenu? Najbolju ribu u gradu...
A: Jebiga, tako je to. Svi izrazi u životu mu se skratili. Isto kao nekada u matematici...
Direktna posledica prve bračne noći.
Dobro jutro komšinice, kako se pokazala snajka sinoć?
Pokazala se kako dolikuje jednoj čestitoj i poštenoj devojci!
Pa čekamo ovde već dva sata da vidimo taj čaršaf, već smo pomislile da je rabljena!
Ma nije to nego mladenci dobili mašinu za pranje i sušenje veša pa smo odlučili da je odma probamo!
Ili u pojedinim slučajevima (kada je već kasno) „Završio na lipi.“ Prosto rečeno - umro.
Izraz vrlo poznat u Banjoj Luci, a objašnjenje je sljedeće:
Kako je Banja Luka oduvijek bila poznata po zelenilu, između ostalog i po velikom broju lipa koje su širom nje zasađenje, tako se nekako nametnuo običaj, da se smrtovnice lijepe po lipama širom grada, a takođe i u samom dijelu grada u kojem je pokojnik živio, pod uslovom naravno da u istom ima lipa. Ako ne, obavezno se jedna morala naći na nekoj lipi u blizini nekog od sastajališta penzionera, koji se iskupe svako jutro ili poslijepodne, da prokomentarišu dešavanja, na dnevnoj ili sedmičnoj bazi.
- O Simo.
- Ooo komšija Petre! Dugo te nisam vidio, nema te nigdje čovječe, da nema nekih problema možda?
- Nema, no sam imao nekih obaveza. Ženina familija i tako to... Znaš već... Onaj njen brat...
- Da, pričao si mi jedne prilike. Zbilja, kako je? Je l’ se oporavio?
- Ma jok. Završio na lipi...
- U Boga ti... Bješe li sahrana?
- Jeste, nek’ mu je laka zemlja.
- E vala, nek’ je. ’Ajde da odigramo po jednu.
---
1: Ima li nade da se oporavi onaj mali?
2: Koji mali čovječe, ima 35 godina! Čovjek čitav jebote!
3: O kome pričate?
1: ’Ajde ti, šta si planuo, mlad je momak. O Jankoviću, pričaju da je slab, koma valjda, šta li je.
3: A to. Ma jok. Nema ništa od toga, neće taj još dugo.
2: Misliš?
3: Ma jašta. Završiće na lipi.
Lapot je drevni srpski ritual javnog ubijanja starih i iznemoglih - preteča slešer filmova, samo sa pravim žrtvama. Da su imali kameru i snimali, zvalo bi se snaf. Tako napuni baba 80 godina, nema više vajde od nje, samo sedi i jede sira, ništa ne može da radi, izlapela, nervira ukućane. Onda ukućani postignu dogovor da je izmasakriraju i jednog dana joj kažu: ''Baba, idemo u varoš!'' A u varoši se sjatili brđani sa kopačima, sekirama, satarama, kocima i toljagama. Ponesu i ukućani svako po nož, sekiricu, šilo, iglu za pletenje, ko ima martinke ponese martinke, ko nema - može i truperke, sukaljku i sve čime možeš dobro da opaučiš (da je postojala kompanija ACME, verovatno bi kupili specijalnu palicu za prebijanje baba). Kad stignu u varoš, posade babu na stolicu, izljube se s njom srpski triput, a onda udri, šutiraj, mazgaj, bodi, seci sekirom ruke noge, vrši liposukciju, deri kožu, krv pljušti na sve strane, i sve tako dok ne naprave od babe kašu.
Onda svi odu kući srećni i zadovoljni, a naročito babini ukućani.
Severni narodi su imali drugačiju verziju. Stave babu/dedu na santu leda i samo gurnu santu u smeru otvorenog mora. I dan-danas nalaze konzervirane babe i dede koje plutaju po ledenim morima.
- Dete, pomeri se da prođem!
- Beži, bre, babo, da ti sad ne priredim lapot!
-------------------
- Gde si, baba, što si se snuždila, k'o na lapot da si krenula!
Osoba koja ne pada u teški bedak, tačnije ni malo je ne tangira, kada je šutnu ili izignorišu osobe iz okruženja. U stanju je da joj bude sasvim dobro i kada je sama.
Mnogo jedna dobra i korisna osobina, za onoga ko je ima.
- E, Mirka, dolaziš večeras?
- Pa šta znam, mislila sam da ne dolazim, napolju je baš hladno.
- Okej (:pali komp, Main Menu, New Game, Single Player...).
- Okej?
- Da, bre, okej. No frks. (:Custom Scenario: Random Map..)
- Uh, pa super, mislila sam da ćeš da se skenjaš... znam da bi voleo da dođem.
- Voleo bih, naravno (:Start Game:).
- Čekaj, pa zar nije logično da se skenjaš bar malo, ako bi voleo da dođem, a ja ne dođem? Mislim, izvini što te sada gnjavim sa ovim, ali nije mi baš jasno...
- Mirka, ja sam ti ono, samodovoljan, ako me razumeš. Super mi je i samom, imam šta da radim. Nego ako možeš da me izvineš sada, moram da odigram svoj potez.
- Šta moraš?
- ...
- Halo? Jesi tu?
- Jesam, izvini, igrao sam potez. Reci sad?
- E, hajde doći ću ja ipak, nije baš toliko hladno, zbog toga sam se dvoumila...
- Okej, dođi.
- Okej?
- Da, bre. No frks. Ponesi neko vino ako imaš. E jebem ti mapu, nigde rudnika drva.
- A?
- Ništa, ništa, kažem, dođi samo.
- Krećem...
Običaj u našem narodu,prema kome je obedovati na groblju nešto najnormalnije.Neki čak i jedva čekaju ovaj dan kako bi se dobro najeli i napili i pokazali pred rodbinom iz grada koliki su domaćini.Zadušnice inače bi trebalo da predstavljaju dan kada se vrši pomen pokojniku.
...kada odu svi gosti a domaćica sa djecom otvara poklone dok se domaćin zeznuto oblizuje oko usta govoreći joj da dobro pamti šta su od koga dobili da slučajno ne odnesu tj vrate , taj poklon dotičnoj osobi kada ona bude slavila...
Izraz kojim započinje akcija najvišeg stepena muško-ženske podele rada pri obedovanju. Žena će spremiti kojekakve đakonije, dok će pravi gurman, koji zna šta je dobro, ne samo pojesti to, već i hlebom pokupiti sve one sosove i sokove što su ostali po tanjiru, kako bi olakšao domaćici mukotrpan posao pranja tanjira.
- Vid' ovo od turšije i ajvara što je ostalo! Deder, dodaj mi lebac, red je da se počisti, da domaćica ne mora da pere!
Nema nikakvog končića, naravno, ali eto,
nekako ti je došlo da joj pipneš sisu,
baš sad, makar i tako kroz odelo. I to je nešto.
Rečenica sasvim zgodna kada nisi toliko dobar
sa njom da bi joj opušteno dirao sisu, pa imaginarni
končić nekako dobro dođe.
- E, ček' ...imaš neki končić ovde.
- A? Gde je...
- Ček, ček... ah, evo.. u, ček zakačio se... Evo, skinuo sam ga.
...a nakon 10 minuta:- Jes' ti to negde sedela?
- A?
- Na nekoj klupi ili nešto?
- Ne...
- Ma imaš nešto ovde nazad... neka travka...
Jedna od bolesti 21. veka,od koje sam se pribojavao sve dok nisam zatekao dedu na babi. Ukoliko je nekoga moj deda zajebo, pa ovaj postao impotentan, preporučujem mu da dobro spremi usmeni, kao i ručni rad, a piŠmeni neka ostavi po strani.
Ako nekome treba nabaviću recept od dede
