Кажемо за особу чија висина прелази 2 метра и има такву снагу да волу реп може да ишчупа. Идеја за ову фразу долази од најпознатијег и вјероватно најбољег Литванског кошаркаша икада Арвидаса Сабониса који је висок 221 цм и има запањујућих 135 кг, човјек који је у своје вријеме могао да носи три човјека на леђима и лагано положи лопту на обруч. Иако сви старији зналци кошарке знаju да је '95 године наш непревазиђени кошаркаш Даниловић закуцао преко Сабониса и вјероватно учинио оно што никоме није пошло за руком, да га учини малим и слабашним.

Човек који би, да га нису убили, данас сам себи пресудио видевши у шта се претворила музика у којој он важи за најбољег.

Офингер за небитне ствари.

Најуспешнији трол (тролкиња?) на просторима од Аљаске до Камчатке. Након слушања њених изјава, сваки нормалан човек мора да нацепа 5 метара дрва тек да би елиминисао фрустрацију и дошао себи. Има лош утицај на све гледаоце, поготово на дијабетичаре и људе са слабим живцима. Заступа различите феминистичко-идиотске ставове од којих се, између осталог, суши кичма и коврџа коса, а деци расте реп. Надајмо се да ће доћи и тај дан кад ће људи схватити да она није ништа друго до обичан јебени трол, који има за циљ да вам од нервног система направи пихтије.

Каже се другару који намерава да упише факултет чију диплому може да окачи мачку о реп. Једноставно, овде нема посла за то, неће радити оно што је учио.
Археологија, андрагогија, историја уметности, светска књижевност... И са просечном оценом 9, нећеш моћи да нађеш посао у својој струци. Држави нису потребне те науке.
Али ћеш зато увек моћи да будеш магационер или касирка у Максију и успут декламоваћеш купцима своје опширно знање о тропским кишним шумама, ископинама у Јужној Италији, Леонардовом сликарском стваралаштву и онако, форе ради, изрецитовати неки Петраркин сонет. ''Макси'' је тужна истина и реченица после које креће преиспитивање својих планова за будућност.

мерна јединица за снагу.сврха ове мерне јединице је да маторци ваћаре младеж за неки посао док они ладе јаја.

По називу, који је морам признати одличан, неко би рекао да је то неки хард кор, реп кор, неко кидање. У ствари, тo вам је група 2-3 млада хомосексуалца који покушавају да прикрију да су геј тиме што снимају неке сладуњаво-тугаљиве песмице о томе како су их рибе оставиле, џа-бу. У ствари то је само маска, песме су 100% посвећене њиховим момцима. Зиљаве пичке отикдају на њихову музику ("ијаааааоооо како су романтични"), као и другари-сплавари и главати мајмуни ("јао брате, значи кад чујем ову песму брате, значи, ја се сетим оне дрољетине брате како ме је само оставила, јој, курва, јој, брате, значи испрангијаћу и њу и оног њеног новог јебача, значи тужан сам до јаја брате"). Такође су и млади момци исте сексуалне оријентације као и дотична повраћотина (бенд), њихови фанови.

Обавезан део Дневника РТС, осим кад изгубимо.

На пиједесталу влажних снова стоји она - прсата рекреативка, плаве косе везане у реп. Након што си, као напупели пубертелија, схватио куда путује абдоминална крв кад угледаш гузату рођаку на свадби сестре од тетке (пето колено) или седмакињу из школе којој су напрасно изникли сисићи, пушташ машти на вољу. Подстакнут холивудским серијама и тротоарима Пасадене (округ калифорнијски), те интересантним ТВ програмима обликовања женског тела путем зумбе и аеробика, правиш сценарија на које би Душко Ковачевић добио трансфер блама, упоређујући их са својом тако обичном сценом неуког трпања Неде Арнерић од стране Славка Штимца. Осим тога, Славко изгледа као адолесцентни тифусар, а ти си пастув калибра једног Џорџа Клунија са алатом Рона Џеремија.
Дакле, јебеш!
Па промениш руку.

Врло ретка и зајебана врста Кинеза, најчешће је срећемо на филмском платну. Наравно поред косурине, углавном уредно везане у реп (док не наиђе трећи пут на главног глумца, тад му фризура оде у курац), лице му је додатно украшено једним ожиљком посред ока (неретко и нема око него кликер, што доприноси још зајебанијем изгледу дотичног). Неретко, цело тело му је у тетоважама (змајеви и тигрови и остале кинеске пичке материне), и то не оним обичним што се раде машиницом него оне што се раде бамбусом, што боле као да ти чупају нокат ножног палца без анестезије. Одећа мора да буде максимум у две боје, од којих је једна обавезно црна или бела. Веома га је тешко убити, у филму главни глумац то чини више пута.

Мошница илити тестис (од свиње, овна, вола, пса). Обично се сервира у пару са мало руске салате у крај тањира и помфритом.

Парадоксална реченица, која можда најбоље описује положај широких народних маса у Србији, које никако да схвате да, шта год се десило и каква год се "фундаментална промена" догодила (а били смо сведоци многих кроз историју), не доноси никакву суштинску добробит и благостање њима, јер се оне заправо ништа и не питају и све воде много јачи играчи. Главно питање после било каквих потреса и турбуленција (у многим другим аспектима, а не само друштвено-политичким) је "А шта сад?", на које обично не постоји одговор, или ако постоји - то је замка. Проблем и зачкољицу у овом врзином колу представља и извитоперена логика "Тај не ваља, али нема ко други, па нек остане овај", која тек нема везе са мозгом. Тада се налазимо у ситуацији да "не можемо да се ухватимо ни за главу, ни за реп", која је осликана реченицом из наслова.

Када догурате некога до ивице провалије а онда му као чин добре воље понудите курац да се придржи да не оде у амбис.Користи се у васпитне мере, мада не ваља кад пређе у навику.

Начин споразумевања ноторних алкоса. Занимљиво је што их особа која је апсолутно трезна не може никако разумети, све док се и сама не напије бар толико да се загреје. Кружиле су гласине да су уместо Навахо индијанаца, шифранти у II С. Рату требали да буду баш мајстори овог дијалекта, али су се онда Американци досетили и једноставно наредили Навахлијама да се опијају бесомучно као групица буржуја за време прохибиције.

Песме које су обележиле крај веселих деведесетих и почетак још веселијег 21. века. Ове песме су углавном биле у извођењу репера и хип-хопера, најчешће група из Београда, који су саосећали са народом и слали поруку истом да је режим лош, да је живот и систем вредности још гори, да смо у курцу и да нам треба спас. Ове групе су махом имале и подршку најпознатијег независног и слободарског медија, тако да су увек имали добар одјек у јавности. Међу њима је предњачио Београдски Синдикат, а песме и поруке су већини познате.
Данас, међутим, да ли због тога што нам тече мед и млеко, што смо на корак од ЕУ, што живимо у правној држави где нема криминала, а још мање корупције, оваквих или сличних група нема. Поред Наполеона, Добермена, Шонета и Неше и сличних, који представљају нуспроизвод овог нашег интегрисања у цивилазицију, можда једину наду за оздрављење анти-владине реп сцене представља:

Тесно крвно сродство; нешто попут "чорбине чорбе чорба" или
"моја баба и његова баба су две.........................................................бабе!"
*Посебно употребљива дефиниција када одједном постанете познати (да ли по 48 сати свадбе, Велики брат, Све за љубав, или по некој другој ријалити сељани) или добијете паруштине на некој игри на срећу, или вас извуку из бубња, или пак освојите какву медаљу на такмичењу и сл...
Углавном Вам се тад јавља сва та сумњива родбина, којој до тад очи нисте видели, да се огребе да л' због пара, да л' због славе, или чисто да опиче на фејсбуку, ради неке јефтине популарности, како сте вас двоје нераздвојни још од како је крме увило реп!
** Није искључено да ће Вам сутра тражити, зарад добрих времена проведених заједно, какав зајам или чашћавање.
*** И недао Вам Бог да то одбијете, иначе ће Вас на истом том фејсбуку
толико испљувати да Вам слободно не треба гори душманин!

Каже се за особу која са собом понесе 10.000 динара а потроши 15.000, како то изведе питај Бога...

Реакција мушког ортака на женску жалбу да је сви похотно одмеравају на улици као комад меса.

С пет на девет.
Фушерски рађен посао, тачније започет.
Почети једно, па прећи на друго, па на треће, а ни једну ствар од тих не завршити.

У нашем Зоо-врту живи један поспани крокодил. Он увек дрема и никад се не помера. Досадни посетиоци га гађају новчићима у нади да ће он да се помери, а неко чак баци и камен. Али његов оклоп одбија све док се он сунча на зубатом сунцу. Само би понекад када га неко одвали гранитном коцком преко леђа поскочио, а онда би се вратио у првобитно стање. Ко га је пажљиво посматрао видео би да упркос томе што је у сивом и депресивном празном базену он има неки злуради израз лица налик на осмех. Задовољан, али злобан осмех. Нико не зна узрок тога. Што се крокодила тиче, ни не треба да зна. Он игра на карту бесконачне људске глупости.И јако добро зна да ће му једном неко прићи преблизу да се увери да ли је жив. И тада ће тријумфовати. Ујешће што јаче може и подсетити се старих дана када је жарио и палио мочварама африке...То ће се сигурно једном десити, као ономад кад је онај ментол гурнуо руку у кавез да помази тигра. А времена има...Не жури он нигде.