Ustaneš u 7 sati kako bi odgledao najnovije postere. Boli te pače za sve, znaš da kad otvoriš tu stranicu nećeš videti haha postere već kvalitetne da moraš da razmisliš malo da bi razumeo foru. Posle toga otvoriš definicije.....uff kako su tada definicije dobre bile. Odeš do foruma i ispemuješ par najnovijih tema, popiješ ban i nije ti žao jer se ceo forum smeje tvojim provalama. I ne dolaziš sa duplih nego odradiš ban do kraja. Ako je subota, odeš na VOS. Završi se VOS, a ti onda odeš kući i čitaš defke ortaka koje si toga dana na VOS-u upoznao. Ponekad odete zajedno na okupljanje, napiješ se kao svinja, odeš kući, a keva ti opali dva tri šamara jer nisi bio kući kad je dolazila tetka koju nisi video dve godine. Otvoriš najnovije postere, posle toga definicije, sve lepo oceniš, istuširaš se i legneš da spavaš.
Jebalo vas banovanje i štrajk, oću svoju Vukajliju nazad!
U svetu sve više i više preplavljenom modernim i drevnim dalekoistočnim borilačkim veštinama, boks-klubovima i kursevima samoodbrane, čovek mora da se okrene tradicionalnim vrednostima.
Prenošena sa čela na čelo (koji buzdovan bije šakom u kolena?), Šaka je drevna veština Hercegovaca praktikovana po mističnim arenama, u atmosferi dima i borovine, atmosferi prirode i srče. Tetrebi i mrče, gorske nemani od min-minimum dva metra vežbaju nad medvedima dovoljno nesrećnim da nabasaju na njih u planini, da bi, kada ojačaju dovoljno, mogli da se odmere u areni lokalne birtije.
Isto tako, da bi se Šaka razvila do punog potencijala, telo mladog Ercova ne sme da se često spušta na nadmorske visine manje od 1000 metara, da ne bi izgubio na tupoći (oštrina mu ne treba).
Glavni teoretski postulat Šake je sledeći: "Mali, ojačaj ti koliko možeš, pa ti nećeš osetiti mečku kojoj kolješ mečiće. A kad se izduva, udri."
Reči mudrog oca: "Sine, možeš ti njega da cepaš do mile volje, dovoljno je da njegova medveđa Šaka jednom padne, gotovo je."
Prevrtati se, stalno se okretati, najčešće u toku spavanja. Imati pundravce u dupetu.
-Ooo, dobro jutro. Kako sam odlično spavao sinoć hehehe. A ti, kako je tebi bilo?
-Šta kako je bilo? Posle onog dvominutnog bockanja, zaspao si kao klada. Onda, kad sam i ja pokušala da zaspim, šutnuo si me nogom, nisam znala gde se nalazim. Posle minut si me udario rukom po glavi, otkrio me skroz pa sam se otimala za ćebe s tobom. Ti si pobedio, naravno. U roku od deset minuta, prevrnuo si se jedno pedeset puta, da bi na kraju zaspao na mojoj ruci, evo celo jutro je ne osećam, kao da nije moja. Pa lakše bi mi bilo da sam na podu spavala, stoko neopevana! Više nećeš jebati. Mada, ni sad se nisi nešto pretrgao, ako ćemo pošteno.
Poslednji argument u svađi. Nakon što su se istrošila sva izlaganja iz verbalnog duela, a koškanja nisu bila dovoljna da naprave iskru koja će započeti tuču, jedan od učesnika u svađi odlučuje da napusti svađu. Tada drugi junak ne želeći da izvisi, odlučuje da iskoristi najprljaviji adut. Tada mu opsuje bližu porodicu sa kućnim ljubimcima, dodaje njegovoj devojci atribut vršioca najstarijeg zanata ili najčešće, naziva ga vaginom.
Nakon toga postoje 3 scenarija:
1. Ako si pametan, nećeš se obazirati na njega i jednostavno ćeš otići.
2. Ako nisi pametan, ali imaš fizičke predispozicije da ga nateraš da se ponovo slika za ličnu kartu, vratićeš se i ugazićeš ga tako da će morati da ide kod hirurga tri puta nedeljno.
3. Ako nisi pametan, a Majka priroda se okrutno našalila sa tvojim telesnim izgledom, vratićeš se i možeš samo da se nadaš da tvoji instikti za opstanak nisu kao kod Kenija iz Saut Parka.
Ratko: Neću više da se raspravljam sa tobom! Idem ja!
Radovan: Ma gilje su ti jašarske!
Ratko: Šta si rek'o?!
Fraza kojoj pribegavamo kada pokušavamo da nateramo sagovornika da našu pretnju shvati što ozbiljnije.
Jelena, ovoga mi krsta, nećeš izaći iz te sobe do kraja sledećeg meseca ako je ne središ!
Izreka kao stvorena za ljude koji imaju običaj da se mnogo prave pametni, a pritom su objektivno vrlo mladi i zeleni, i da zlo bude veće slabo se razumeju i u to o čemu druge oko sebe "savetuju".
Laza: "A što nećeš da se smuvaš sa Ivanom?"
Goksi: "Ne znam, mališa, šta se to uopšte tebe tiče? A šta misliš kako bi bilo da ti probaš po prvi put u životu da nađeš devojku, ne bi ti bilo loše?"
Laza: "Maaaa, pusti to...nego mislim da si glup što nećeš da probaš sa njom. Nemoj da te je sramota!"
Goksi: "E sinak, a da ti malo odjebeš sa svojim "savetima"... ne znaš još ni sline da obrišeš, a naš'o si meni da pričaš nešto!!!"
Suprotno od 'oćeš li, koristi se kada nekoga želimo da "zanećkamo" odnosno da mu stavimo doznanja da to neće dobiti.
A: Što nećeš čokolade?
B: Pa kad si me već fino ponudio ....
A: Aha, važi.
Izgovor lika koji se natrpao kao da kreće putem
Sibira ili Antarktika, a ne u grad na rakiju.
- Koji kurac, pa nećeš pušiti eskimu, idemo na piće!?!
- Ma sad sam se okupao.
Fraza koja se koristi za izuzetno veštog lika, pogotovo trgovca. Onog koji je spreman da učini sve da bi ispunio cilj i ispuni ga na kraju. Njegov moto je cilj opravdava sredstva i apsolutno ga se pridržava.
Kume, nećeš naći jeftinije patike nego ovde, a pošto si verna mušterija dobiješ i par belih sporCkih čarapa gratis, al samo za tebe.
onda kad uzmeš od vođe taurunum bojsa 1000 evra na kamatu kako bi odigrao keca na zvezdu protiv radničkog iz kragujevca,čisto da bi uzeo sigurnih sto evrića da imaš,jer je kvota 1.2 a sto moraš da daš u vidu kamate.Onda se ispostavi da tih sigurnih sto evrića i nije baš bilo toliko sigurno.Počneš da se znojiš,a onda ti zazvoni telefon,gde te zove dečko od devojke koju si pre dve večeri u stanju neuračunljivosti izazvane teškim konzumiranjem opojnih droga i 8 litara piva,spičio dok joj je dragi bio na nekoj fudbalskoj utakmici.Zatim,slušajući dok ti upućuje kvalifikovane pretnje da će napasti na tvoj život i jebati ti milu mater,i da će ti unakaziti buljsona čeličnom šipketinom,polako počinješ shvatati da ti je taj glas poznat.Naime čuo si ga pre neki dan,jebeno si uveren da je tako.Nakon dva minuta prisećanja i razmišljanja,počnu ti ruke podrhtavati ko u Jovanke Orleanke,jer shvataš - DA SI JEBO DEVOJKU ZEMUNCA KOJI TI JE DAO PARE NA KAMATU!
Glavni i najveći grad Libana, luka na samoj obali Mediterana i glavni univerzitetski i kulturni centar u regiji. Njegovo ime se u istoriji prvi put spominje 2 milenijuma p.n.e, a kao grad-država javlja se pod antičkim nazivom Be'erot, što se prevodi kao "česma". Tokom 1950-ih i 1960-ih grad se mogao pohvaliti i laskavom titulom "Pariza Orijenta", pre svega zbog svog bogatog noćnog života i raznovrsne kabaretsko-teatarske ponude tokom cele nedelje. Bratski je grad sa Sarajevom, što se, pak, prevodi kao "mesto na kome sultan ima snošaj(e) - harem".
Naravno, sve ovo ni najmanje moguće veze nema sa činjenicom da ti jebena soba izgleda k'o da je u njoj vođen višegodišnji građanski rat između garderobe i nameštaja, a koji je onda konačno razrešen padom jedne atomske bombe...na obostranu štetu, razume se.
Elem, šutni tog mrtvog goluba ispod kreveta, nećeš valjda da ti bakutaner rikne pre vremena.
- Paaaaa? Pričaj, bre, nemoj da ti izvlačim reči iz usta, hihihi...
- Ma, i nema šta da se izvuče, draga moja, odlazak kod njega na gajbu je bila čista ludost!
- Što? Nisi još spremna za seks na prvom dejtu ili...?
- Jok, bre, nego mu stan izgleda k'o Bejrut 80-ih, obe štikle sam polomila dok smo stigli do kreveta, a onda sam legla na nešto što je kvrcnulo, rek'o, sad odosmo u pizdu materinu oboje!
- Jao, pa baš mi krivo, draga...
- Meni nije. 'Ajd ja što sam imala trip da će svaki čas da me rokne zolja...al' kako ON živi tamo - e, to mi nikad neće biti jasno!................................................................................................
- AUJEBOTEBOG! Pa, kako ti živiš u ovom Bejrutu, brate?? Ne, ustvari...kako ti *dišeš ovde, jebeno??
- Njah, navikneš posle nekog vremena, brate, opušteno...E, pazi gde staješ, pobeg'o mi hrčak pre neki dan, cenim da 'oće da emigrira...
Fizikalci na gradilištu.
- Slušaj sine, ako nećeš da učiš, ima da ideš u masone!
- Šššmolim? Kkkkako?
- Da radiš na mešalici, mamicu ti lenju!
Ne znam pojma. Ne posedujem informaciju koja bi zadovoljila odgovor na vaše pitanje. Nesam školovala.
- Kud nestade onaj tvoj ludi brat sinoć, iščeznu odjednom?
- Vrag će ga znati. Otišao jebati nije sigurno!
-------------------------------------------------
- Baba, jel ima još uštipaka od juče?
- Vrag će ih znati sine, ide baba u špajz da vidi.
To je kad, u početku, niko ni pojma nema o tebi, a onda počnu da te saleću ljudi koji, ni pojma nemaju o tebi.
- Nećeš mi verovati, kog sam danas sreo. Pazi sliku.
- Ne seeeri! Jesi uzeo autogram?
Ceo život, kroz istoriju čovečanstva, učimo kako su ljudi različiti. I učimo da te razlike treba poštovati (kao npr. kad si normalan pa ne mriš crnce i žutaće). Ali onda shvatimo da su nam neke stvari ipak svima zajedničke: svi starimo, svi ćemo jednoga dana umreti, svi moramo da udišemo vazduh, svi imamo ruke i noge (dobro, trebalo bi svi da ih imamo), svi lažemo, svi jedemo, svi seremo (i žene seru, ne zavaravj se!), svi bi mi jebali nešto... Ali se nekad desi da neko nema osnovne karakteristike kao svi ostali. Jedni od njih su sigurno oni ljudi koji kažu da ne uče poslednjeg dana pred ispit.
Teško je ovo shvatiti, ali se čini da ipak postoje. Glupo je da lažeš, nije nikakav blam učiti poslednjeg dana (neki samo tada i uče) a nema nekog logičnog razloga zašto ne bi rekao istinu. Uzmimo sada u obzir da ti stvarno ne učiš poslednjeg dana.
Zašto? Naučio si sve još pre mesec dana i sve savršeno znaš tako da nema potrebe. Čuo si da je dobro da ti poslednjeg dana odmara mozak tako da je bolje da taj dan provedeš sa prijateljima igrajući golf a posle da odeš na izložbu fotografija mladog umetnika iz Aleksinca.
To su laži i priče za malu decu, a ako zaista tako provodiš taj poslednji dan, ili si sa druge planete ili te boli kurac za sve, kako nikog drugog ne boli!
Taj poslednji dan je svetinja, dan kada saznaješ za neke stranice knjige, koje nisi ni znao da postoje. To je zapravo dan otkrovenje kada ti se pokazuje predmet onim kakvim jeste. Dolazi do neke zbrke, ali jebi ga, nešto će ostati. Bez obzira, sigurno nećeš sedeti skrštenih ruku gledajući Pozorište u kući i smejući se na Rođine asocijalne ispade znajući da postoji velika varovatnoća da nećeš proći jer si se poslednjih dana zajebavao ili barem učio manje nego što bi trebalo. Zato učiš poslednjeg dana kao lud. Svaki minuta spavanja, ako ga uopšte i bude, dobro je došao.
Zašto onda reći da ne učiš? Ko si ti? Šta želiš od nas smrtnika? Ako lažeš, prestani i reci da i ti štrebaš i prelistavaš knjigu brzinom svetlosti da bi stigao sve da pređeš tog poslednjeg dana, pokaži da si čovek!
-Matori, hoćemo sutra na basket i posle na pivo ako ožednimo, šta kažeš?
-Nema šanse, sutra mi je ispit, učim bre danas k'o ludak!
-Ma daj, učiš već...cele nedelje se spremaš, odmori malo.
-Našao sam stranicu koja mi je bila zalepljena slinom, tek sam je danas otvorio jer sam video posle stranice 43 da ide 46 pa mi je bilo sumnjivo. K'o za inat, te dve stranice daju smisao celom univerzumu na veoma kompleksan način i imaju više podataka nego poruke gledaoca na pink mjuziku.
-Nisi normalan, treba bre da se odmaraš, ja recimo ne učim dan pred ispit nikad!
-Zašto lažeš?
-Ne lažem, majke mi, treba mi odmor da bih bio skoncentrisan.
-Mislio sam da te poznajem, Prerade, ali vidim da sam živeo u zabludi. Zbogom, Prerade...ako ti je to uošte pravo ime...
Najčešći izgovor nafuranih tinejdžerki za sopstvenu nesposobnost da nešto nauče, ili makar suprotstave svoje mišljenje nastavnici.
- Ona me mrzi! Opet mi je dala keca.
- Pa kad nećeš da naučiš, ćutiš i klimaš glavom.
Uz par šamara i koju vaspitnu, urazumiti se neverovatno brzo. Sve ono što ti je nekad bilo špansko selo, od tog trena postaje jasno k'o dan. Klijaš u razumno stvorenje. Opamećuješ se. Ma, došlo ti iz dupeta u glavu!
-Neću da učim!
-Nećeš?
-Neću!
Fljas.
-Ipak 'oću!
Svi ste gledali makar jednom neki film ili seriju gde se barem jedan kadar odigrava na operacionom stolu. Situacija- okupljena stručna lica bore se za život nesrećnika koji se de fakto i de jure prepušta nekom paralelnom univerzumu. U svojoj borbi nisu ni svesni nas koji ih gledamo kroz televizorsko uveličavajuće staklo. Ishod njihove borbe zavisi od reditelja -posrednika između njih i nas- koji ima zadatak da nam montažerskim potezima sugeriše šta se tu odigrava i kakav ishod sledi. Čim se snimak postavi u ptičiju perspektivu nad protagoniste i počne da se odaljava od njih prema gore, publika komotno može da kuva žito za nesrećnika na stolu. Džabe ovim hirurzima da ga dalje reanimiraju, režu, krpe i drže na aparatima- nisu ni svesni da je njihovoj bitki unapred udarena rampa.
Kad ti viša sila odzumira kadar, nadaj se da nećeš preći u svet iz stripa o Džeremaji, rođače
Redovan blejač u kladži, lik koji se ponaša i drži govore ko da je završio 4 fakulteta, a veliko pitanje je dokle je i sa osnovnom dogurao. Poseduje ga svaka kladionica u državi. U sve se razume, od politike pa do sporta, u šta spada delatnost kladionice. Kad god ideš da uplatiš tiket on će biti tamo, sedeće za stolom, cirkati pivo iz 0,5 flajke, pušiti meku sarajevsku Drinu i pričati kako ima proverenu dojavu za drugu Švedsku ligu. Naravno, nikad ga nećeš videti da diže neku ozbiljniju svotu (mada pitanje je dal ćeš ga videti da diže i bilo koju svotu) novca. Uvek ga zajebe poslednja tekma na tiketu i to za sume od 50 do 100 soma. Ako si kladioničar početnik, pri prvim tvojim susretima sa svetom kladže delovaće ti da taj lik pametno zbori i poslušaćeš njegov savet da odigraš iz keca u dva... naravno pućeš, al će ti to biti velika škola za nastavak tvog kladioničarskog života.
