Одрећи се нечега, али не својом вољом.

Златно правило кога се треба придржавати у исхрани и сексу.

Навика још из млађих дана, када смо са другарима мањег коефицијента инелигенције дијелили Крем бананицу на два дијела, гдје бисмо узели дебљи, и представљали то као равномјерну подјелу.

Изјава која заокружује ћалетово или кевино мишљење о твојој вожњи а уједно и пресуда којом те лишавају права на коришћење њиховог аута.

Реченица коју нам говори особа која управо пребаци филм.

Бесплатна, уникатна фризура домаће радиности.

Не слажем се уопште са твојим мишљењем или намерама, ал' ми глупо да ти кажем. У ствари, ако имаш имало мозга, отворено ти сугеришем да тотално ниси у праву, немач си појма и не знаш где си бушан, роде.

Оно што је заправо синоним за "нећу", "не може", "не дам". Неретко ову реченицу изговарају родитељи као одговор на неко од питања своје деце.

Пошалица упућена човеку који вас упорно наговара и тера да му платите пиће, а ако га избегавате, постаје све досаднији.

Обријати курац.

Човек који верује има све што има и безбожник. Са тим што поред људске науке верник има још једно додатно светло у виду вере. Не бих се ја баш хвалио затвореношћу ума и срца. Неверничка ограниченост људским умом само може да унесрећи човека.
За почетак покушајте да схватите да вера и религија нису супротстављене. Без вере нема ни нових научних проналазака. Како би Тесла открио било шта да није веровао?! Вера га је водила ка новим открићима, јер није могао знати да постоји то што је открио. Глупо би било мислити да трофазна струја није постојала док човек за њу није знао. Исто тако је још глупље мислити да Бог не постоји, само зато јер ви нисте спремни да га видите.
Можете ви и да не верујете да ће човек живети на Јупитеру, али то не значи да наука једног дана неће то и омогућити. И неће нас у нова достигнућа одвести људи без вере, већ научници са вером. Неверник није способан да отвори ум, једноставно је скучен простор његовог деловања.
Интересантно је да се кроз векове углавном Црква бавила моралом и етиком, а да су световне науке углавном ишле у правцу техничких достигнућа. Имамо ми данас много проналазака, медицина је узнапредовала, електротехника такође, да не причам о електроници, али човека и даље муче исти стари проблеми. Самоубиства, депресије, стресови, страхови...
Са друге стране, нико не каже да је верник по дефиницији бољи човек од неверника! Оно што ја кажем јесте да вера у Бога од човека прави бољу особу. То не значи да је неки верник обавезно добар, а неверник лош.
Познајем много лекара који пију алкохол, једу масну храну, не баве се спортом и пуше, а при томе ме саветују да ја живим здраво! Исто тако постоје свештеници који својим примером крше све оно што говоре. Као што ћеш послушати савет лекара и живети здраво, а нећеш живети као он и нећеш због његовог примера одбацити целу медицинску науку, исто тако је жалосно ако одбациш веру због лошег примера који неки свештеник пружа!
Знам људе који нису пушили, а добили су рак плућа. Значи ли то да пушење не штети плућима, јер од рака оболи и непушач?! Исто тако знам неке назови вернике који крше хришћанска правила, али нећу због њих одбацити веру.
Укратко: нећу одбацити чињеницу да је пушење штетно, ако лекар пуши!
Да се разумемо. Никада нисам, нити ћу рећи да је верник бољи човек од атеисте. То је заиста индивидуална ствар. А ако се још узме у обзир чињеница да је тешко одредити да ли је неко прави верник или се само тако представља.
Сматрам, уствари сам потпуно сигуран да Хришћанство прави од човека бољу особу. Хришћанство те тера да сваки дан преиспитујеш себе и своје поступке. Не дозвољава ти да мењаш друге, већ искључиво себе. Форсира те да кроз разноразне напоре свакога дана напредујеш. У Хришћанству се не сме ићи линијом мањег отпора.
Можемо ми да не верујеш у Бога, али то не значи да он не постоји...
На овом свету губитници су сви, и богати и сиромашни, ако не схвате шта је суштина живота. Смирење, стрпљење и трпљење.

Летњи распуст је можда највећа радост школараца. А и професора још више. Када календар неопажено пређе на другу половину јуна, сви дигну све четири у вис. Нема пропитивања, домаћих, учења, излазака до 2 и осталих забрана и граница. Све је отвворено као аутопут кроз Европску Унију.

Сећаћу се тог летовања и кад као пензионер будем пушио лулицу у старом олупаном чамцу на Сави. Прво летовање с друштвом је незаборавно лајферисање. И јесте било, али не баш у позитивном контексту. Пошао сам на пут са мојим друштвом и још пре поласка, крилатица летовања је смишљена. ''Идемо да пијемо, да јебемо, да се дрогирамо, купамо и ждеремо''.
И где ћемо? Зна се. Грчка, Закинтос. Идемо у поход на луку у Јонском мору.

Пре мора су се неки ортаци набуџили, вредно вежбајући своје тело. Мене је болело уво, јер знао сам да нећу ништа јебати и нисам се трудио да набацим дефиницију. Изгледао сам ко офингер, као незрели осмак. Нисам имао ни трунке мишићне масе, само жиле.Први дани су најбоље прошли. Одлазили бисмо на плажу око три, пили пиво на плажи из ледених кибла, вечерали у различитим ресторанима. Потом смо одлазили у собе и утврђивали буџет са куповину пића. Опијали бисмо се доста касно, око пола један у собама, па смо одлазили у клабинге обучени у Бенетон и Зарине кошуље. Додуше не увек, зато што смо играли магарца у облику скок-шута у води. Онај који изгуби је облачио сандале са белим чарапама и одвратне мајице са шљокицама и костурским главама у клабинг. Свако вече смо стартовали рибе, што је био главни циљ летовања-јебати! До половине летовања, самопоуздање је расло, да би постепено почело да опада. И тих дана смо открили траву. Пробао сам сканк. Није било репрезентативно искуство, ниједном ме није дирнуло. Нисам га користио после зато што ми је био срање.
Повраћао нисам током целог летовања али свако вече сам био добрано пијан. Водка-енергетик-фанта је био еликсир младости који смо с уживањем пили.

И тако пијан, једно вече сам добио батине. Због рибе, филмски. Примицао се дан поласка, а ја сам иза себе имао 13 фејлова. Ниједном нисам успео, ваљда што сам носио наочаре и изгледао ко Хари Потер у петом наставку. Враћао сам се у собу сам, измучен гужвом и недостатком ваздуха у клубу. Група напаљених Грка је покушала да злоставља једну Српкињу на празној плажи док се враћала из клабинга. Хтео сам да изигравам Робин Худа и хероја улцие и притрчао да је одбраним. Једино што сам успео је било да опалим добар леви кроше главном сељаку. Онда сам завршио своју улогу. Добио сам посекотину од ножа по руци, неколико масница по телу, раздеротине по коленима и лактовима, поцепана уста и кратер испод ока. Грци су заборавили на ову девојку док су ме савијали од батина.

Пришла је нечујно док се море таласало на месечини и као Косовка девојка ставила ми главу у њено крило. Већ сам јој упрљао хаљину крвљу из носа. Видео сам јој лице и сузе. Одједном сам се насмејао. Била је опако лепа, баш мој стил. Имала је кестенасту браон косу која је падала преко ушију и увлачила се у велику плетеницу, крупне смеђе очи, танка уста, црвенило на образима, мали, прав нос. Флаша неког вискија се створила поред и цугнуо сам мало. ''Зашто си тако храбар, лудаче један?''
Муда су ми порасла. Што од шутирања у гениталије, што од самопоуздања. Знао сам да ћу да је смувам, или она мене, знао сам то. Иако ми то није била примаран циљ и уопште нисам размишљао о томе кад сам се супротставио напасницима, схватио сам да је ово нека космичка правда. Даница је била моја.
Поцепала је део хаљине и видала ми ране, бришући ми крв са фаце. Пукле су ми наочаре али сам је некако добро видео. Плакала је и обасипала ме страсним пољупцима у исто време. У себи сам се смејао и мислио на реакцију другара нолајфера кад се вратим у собу. Опет су фејловали сигурно, ништа нису смували а ја овако разбијен, јесам. Зајебаваћу их ко никад.

Остао сам на плажи до свитања са Даницом и појавио се у рано јутро у соби сам. Њу сам отпратио до њеног хотела а народ је успут гледао у мене као у наказу. Отворио сам врата собе. Они нису спавали. Частили су се колачима, пили вино и пиво, славили. Курчио сам се како сам претукао чету Грка и смувао девојку коју су хтели да силију. ''А ви сте и даље нолајферисали у клабингу хахахаха'', викао сам и смејао се што од бола, што од самопоуздања.
А онда су они пали у несвест. Ваљали су се, вриштали, кидали се од налета смеха. ''Ти си смуво, јадниче, а ми, мииии, ЈЕБАЛИ СМО!'' Показали су ми празне куртоне, слике тих риба сликаних телефоном док су се пресвлачиле на мом кревету. Наватали су пијане Крагујевчанке, које нису имале праг толеранције према момцима, смували их, довели у собу и одрадили. То ме је оборило. Пао сам...

И дан данас ме товаре за то, глупост што сам улетео у тучу у нади да ћу јебати. Није ми то био циљ али како објаснити. Нисам јебо' то лето, а они јесу. Морално нисам посустао и вођен системом ''Свакога дана, у сваком погледу, све више напредујем'', улазио сам поносно у проблеме као оно вече у Грке. Даницу сам виђао у Београду после, и оне батине су се исплатиле и више него што сам могао да претпоставим.

Изговори упућени од стране особа нетолерантних на алкохол, или ти млакоња.
Нисам јео па ми празан стомак, убила ме ова цигара, нећу супу да пијем, морам пену да проспем.

Типична реченица родитеља кад им кажемо за нешто да нису у праву или да не знају.

Особа (углавном женског пола) која пуши само у друштву. Кући неће, да је не би провалили.

Девојка најзајебанијег лика у крају. Цура на нинџу. Она на коју ти крену бале и горе и доле, јер, јеби га, свестан си да је никада нећеш имати, а у људској природи је да жели недостижно. Фиктивна јунакиња акционих рото романа са краја осмадесетих. Отелотворење мушких чежњи и влажних снова. Софистицираног интелекта, извајаног тела, урођене доброте, израженог сексипила, оријенталне спољашњости и још оријенталније унутрашњости - зло од рибе. А трпа је ту неки локални пајсер! Ал је нинџа. Ај ти буди нинџа? Ево ти курац. У најбољем случају можеш бити Табаско Пит, дежурни зајебант увек под опијатима, веома близак нинџи, а тако удаљен од Сумико. И даље можеш само да га дркаш мислећи на онај њен сажаљиви поглед који ти је упутила кад си се оно једаред одро од овогодишње ракије. Криво ти је и пуцаш од љубоморе, знаш да нинџа трси још 5 фуфица из краја, па забога, Сумико заслужује бољег! Не, па ти је не би ни спавао, само би је гледао док спава и слушао како дише, јебо те Парни Ваљак, да те јебо!
Али не вреди, пријатељу, и живот пише рото романе, тако је то одувек било: ''најгора свиња поједе најлепшу јабуку''. Ти лепо појачаш конзумацију опијата, додуше гледаш да не допаднеш поповима у шаке, и то после прође, временом. Касније, нађеш и ти своју Сумико и волиш је, и спаваш је и будеш јој нинџа. И она се боде само на твоје шурикене, не третира околне Табаско Питове и остале килавце. Гледа те оним верним, а опет мистичним, искошеним очима, и не мора ништа да ти каже, јер твој харагеи ти говори: она је твој трешњин цвет.

Иронично упућен израз саговорнику који изузетно много извољева.

Довољан разлог, да се неко откачи и не запиткује стално за разлог неке калимерности.

Овај узвик се обично јавља када глупи/а добрица навикне своје колеге из школе/са факса/са посла да је увек ту за њих и онда их једном после многих година одбије.

Крајњи степен рмбачења по робовласничком систему јединица.

У очајничкој потрази за послом, несретник ће лако пречути ову бенигно интонирану клаузулу, ситно краснописану, крвљу печатирану.