Ортачки савет који казује не смемо шалити шалом и играњем са успаљеном гузном мувом, јер ако нам се накачи, једино да се селимо у Бурундију.

Вицешампион. Онај небитнији брат близанац који се не истиче и тиме не потура под нос својим родитељима чињеницу да заправо вреди више него буразер. Можда га боли уво да се цима па живи живот од данас до сутра као и већина нас кичмењака. А можда је и хендикепиран на неки начин, па и да жели да уложи крајњи напор како би почупао своју лобању из живог блата, једноставно не може; јер је осакаћен у старту.

Предгрупа је Фелипе Маса док у сенци моћног Шумија покушава да се ископрца за пол-позицију, бар у свом тиму, не и укупно. Али, не вреди. Да се разумемо, једе и он нека слатка животна говна. Убоде понеко зрно, само не у оној мери у којој би желео. Као што је и Шкоцки-Британац Мареј рођен онда кад не треба, па ће због тога увек да купи мрвице, лиже послужавнике и безуспешно се труди да саплете оне који су изнад њега.

То је млада Звезда Гранда из Ћићевца којој се свидео Шапкетов трилер у песми "Дођи да остаримо заједно" па покушава да га "скине" мислећи притом да уколико је успео може да повуче Бога за курац. А уствари је подсетио на гребање шпанског зида кашиком за ципеле, јбг. Обично не оду даље од другог круга.

Термин из наслова је Крилин, мали мртвак који нашем шампиону Гôци, даје покварено јело како би био бољи и спремнији. Е нећеш га мајци, ти шестотачкасти манипулатору без носа!

Неизоставан иритирајући додатак саговорника на нашу констатацију о прекиду вршења радње која није уродила плодом и коју не мислимо да понављамо у наредном периоду.
K'о из топа испаљен напамет научен и до аутоматизма усавршен надовез на чувену нашу ''Нећу више...'', који није добар као у случају када га ми изговоримо. У овој ситуацији баш иритира.

Последица гледања турских серија међ' србадијом.

Кошаркаш који вазда постеризује. Небески летач који је у својој каријери закуцао више противника него мајстор Мића ексера за четрес година рада у дрвном комбинату.

Кад убедиш бабу да је ризла листић купуса, а трава уствари месо.

Све је могуће, дешава се. И кад најмање очекујеш, нешто може да искрсне. Нађе се неки кртичњак на том равном путу који у суштини може да се одрони и поремети све.

Чудна ствар. Кад цигарета не догорева у твојој руци, ствар која ти највише смета, боде очи, штипа нос, удара у главу. Истог тог тренутка ако запалиш, апсолутно не смета.

Последњи услов за извођење пенала. Кап која прељева чашу жучоидне течности.
Први и други пут се толеришу и таложе. На трећи пада клапна.
Код треће корне и Бог крши пословицу, шатро се заброји и не помаже.

Кад загуглате овај термин свемогући претраживач вам као први резултат избаци ово. Ако вам на први поглед не делује сумњиво треба да се запитате да ли можда и сами не спадате међу рајетине.
Рајетин чак није ни чист турцизам, како су нас учили наши врли наставници језика сербскога. Има га и у арапском и, гле чуда, раја означава стадо.
Следећа нелогичност у објашњењу појма је – хришћанин. Глупости !
Рајетин нема везе ни са вером ни са нацијом на овим нашим просторима. Рајетин не можеш постати, рајетином се родиш. Или јеси – или ниси ...
Доказ ?
Хех, осврните се око себе. Посматрајте децу у игри. Ослушните њихове разговоре. Мале рајетине ћете одмах непогрешиво препознати. Киње слабију децу од себе, нарочито кад су у чопору, а кад се појави ауторитет у виду старијег брата, оца или било кога спремног да заштити нејач, беже подвијена репа. У разговору су надобудни и хвалисави дозлабога и углавном се хвале оним што им очеви ИМАЈУ, а не шта УМЕЈУ. Митоманија и идолопоклонство владају њиховим душама.
Од малих рајетина настају велики рајетини. На списак објеката идолопоклонства из дечјег узраста (углавном естрада и спорт) се додају нови (властодршци, политичари и тајкуни). Осећања су помешана – од имбецилне опчињености, преко страхопоштовања до клице мржње закопане негде на дну душе.

Рајетини и рајетинство, дакле, није турцизам. Турци су само кумовали.

И то не она коју ћеш платити, па јебати. Не. Живот је она нечастива курва која ће ти узети дебелу кинту, и побећи са њом остављајући ти две гориле да те лемају јер си хтео да је "зајебеш".

Живот је курва.
Према свакоме, без изузетака.
И онај ратни злочинац што је дочекао старост у својој фотељи, гледајући јапански дневник, а исто тако и онај доброћудни чича што храни голубове и прича унуцима догодовштине из детињства. Једина разлика је што је живот првог зајебао самим рођењем, дарујући му тежак бол који га је разарао, и који је желео да подели са другима. Њему је убиство, мучење и плач других тренутни аналгетик са краткотрајним дејством. Оног другог су, пак, сви заборавили. Остао је сам у запећку собе, ти исти унуци га посете једном у месец дана, а што су старији, то ређе.

Оба старца су ухваћена у тежак вртлог живота. Један по рођењу, други, изненада и константно. Живот им је даровао само моменте среће, да би знали шта је бол. Каква курчева табулараза, да је човек испрва, празан лист хартије, не би се људи рађали са склоностима ка раку, срчаном обољењу, слабом виду, социјалном затупљеношћу и плачући. Устајеш ујутру да би преживео још један дан, гледаш како време пролази, чини ти се да стојиш, а заправо идеш још брже од тог времена. Јер секунда је довољна да ти се живот обрне за 180 степени. Секунда је довољна да напустиш тај исти шугави свет, и секунда је довољна да ти одреди остатак живота.

Нажалост, дарежљивост живота, и Бога - генетике је вазда била велика. Дарује ти буре гована, а ти гледаш како ћеш га прогутати. Да ли постепено, цео живот, или на моменте много, па одмарати до следећег момента.

Кроз призму песимисте, посматраш време које иде, а ти стојиш. Не, чекај. Ти идеш још брже.

Ниси јебао. Џаба си се цело вече цимао и трудио, умакања без. Боље да си попио флајку тињака са друштвом него што си њој пришао. А чинило ти се да ћеш је задовољавати целу ноћ као Роко Сифреди у најбољим данима.

Партибрејкерско питање које ти следи, ако још ниси постао човек, а планираш да се упустиш у нешто велико, или направиш неку глупост. Није све у љубави, има нешто и у лови.

Лик који се увек бори за нечија права. У главном иритантна особа, стално има да дода како то није у реду, не може то тако, ваљда се још неко пита и слично. Иако је израз дошао од функције из Старог Рима, где је плебејски трибун био човек који се бори за права плебиса у најширем смислу, користи за све групе и појединце који могу бити угрожени.

Трве демагози, исте крви, са гомилом жара у себи, који атакују на своје наследнике покушајем дестилације те крви, под великим притиском. Покушај справљања машине за новац често неславно завршаван. Иако суров и непрактичан, веома распрострањен феномен. Када су у питању паре, ти случајеви(да не кажем људи) умеју да буду веома гадни, потежу за целом артиљеријом безљудскости. Такве би свако иоле моралан пљунуо у лице, само кад би им знао право.
У блажем случају су то само неуспели научници, спортисти, музичари, који својој деци вештачки усађују интересовање(које ће бити кратког даха) за њихове неостварене снове, а затим форсирају оно што они нису успели, не остављајући деци ни мало простора да сами искажу своје интересовање.

Просеравање пар екселанс. Поетско самоубиство нове генерације у коме нема ни Б од бунта, шта год бунт данас могао да представља, пошто је тренутно у моди и губи му се сваки смисао.

Подразумева бес који се осећао у Детроиту осамдесетих али се испољава зато што је "мама опет кењала због фризуре". Такође подразумева идејну сврсисходност једног "Black Flag"-а али су идејни творци сложни само око чињенице да су бесни јер су им "маме опет кењале због фризуре". Та емотивно унакажена бића морају некако издркати тај преголеми бес и чамотињу из себе.

На сцену тада ступа дежурни поета. Данас га није тешко наћи јер је сваки божији млађи адолесцент са главом набијеном у МТВ убеђен да се у њему крије текстописац века. Поета је такође у већини случајева и крститељ бенда. То, рецимо, увек крене наопако јер нико не може схватити озбиљно бенд "Полуделе Пластичне Пиксле", неславно крштен тако зато што је поета такође и татин будући графички дизајнер и нацртао је између две песме савршен лого са три измешана слова "П".

Кад смо већ код песама, нема ту неке велике филозофије. Нема више елегичних, социјалних цвиљења и урлања са било каквим смислом. Ови храбри млади, а богами и старији људи (јер прогрес дозвољава све осим прогреса разума) уче нас да се у свакоме од нас крије песник у служби бунта. Јер и најмања трунка мотивације и једна једина страна вокабулара могу нас нагнати да склопимо осуду земље, политичара, "естаблишмента", глобализације, или маме која је опет кењала због фризуре.

Одличан израз да простаку кажете да је коњ,а да он мисли да га хвалите.

Још један генијалан обичај срба, служи за остранивање непожељног младожење. Наиме, поготком у јабуку младожења исказује своју прецизност, способност и вештину са ватреним оружјем, али уколико је младин отац има неки гадан пик на будућег зета поставаља се што је могуће ситинија јабука и што је могуће више. Уколико не погоди јабуку нема ништа од свадбе.

Добро позната метафора која означава незаситу, неретко и безобразну особу.Ипак, једна група се издваја - школски ортаци којима скоро увек фали лове, гутљаја жвака.У ретким тренуцима када су пуни, не дају ни динара.Некад су толико безобразни да ти на твој негативни одговор запрете грижењем за муда, а ту је сваки мушкарац најостељивији.

Не, него ја пизда ти материна! Па нормално да ти!
Упитна реченица у изведби лењивца изговорена с надом да изречена наредба можда није упућена њему, иако и сам лењивац зна да су вероватноће да је упућена другом равне могућности да вођа Радових навијача оде на концерт Елтон Џона.
Лош покушај избегавања обавезе.