Izreka, koja, ako je nastala kod nas, imala je izvorište 99% u Beogradu.
Od cele naše Srbije, ovo pravilo doslovce može da se ispoštuje samo u prestonici, a da pritom ne okasnite ili devojku ne nađete. U Novom Sadu, npr, zbog velikog broja ženske čeljadi iz svih krajeva serbskih + raznih izvornih ovo za devojke stopostotno važi, ali za buseve nije tako ležerno...
Naravno, ne treba trčati doslovce i papučariti se, već se želi poručiti da se ne taktizira previše i apeluje na direktnost s mužjačke strane.
BG
D: "Brate, ode mi petnaestica ispred nosa...",
M: "Opušteno, sad će 83, 78, 75, 72... E, evo ga.".Serbaskoje seoce
(Dečko poštovao izreku, pa ga mrzelo da potrči, zavoravivši da nije u BGu)
Student BG univerziteta u svom mestu "Izvinite, kada imam sledeći bus za Rogaču?",
Čiča ispred prodavnice: "A koliko je sad sati, sinovac?",
SBGUSM: "10:15.".
ČIP: "Sinovac, ili se vrati kući, ili sedi da popiješ i odspavaš, sledeći ti je u 19:30.".Za devojke...
Kafana, par neženja, nemladih i jedan junior. Zabit.
Neženja: "Dečak, idi 'vataj onu malu tamo, ko zna da li će se opet pojaviti ovde.",
Junior neženja: "Ma, jok, za ženama i autobusima se ne trči.",
Neženja: "Blago čiči, uleti joj klizeći ako treba, jer ako nastaviš sa tim mudrolijama, završićeš isto ka' i mi.".A u BGu i NSu, realno, nema potrebe za žurbom.
Bajka u koju veruje veliki broj pripadnika naseg naroda ,koji takodje zivi u iluziji da smo mi Srbi nebeski narod.
Ljudi u Srbiji se dele na one koji veruju u njega i na one koji ne veruju.Oni koji veruju u njega,veruju i da smo pobedili NATO 99',iako smo izgubili deo teritorije,pristali na sve uslove koje su nam ponudili,izgubili dobar deo vojne tehnike i infrastrukture...Oni koji ne veruju u ovaj mit,bivaju proglasavani za izdajnike,nepatriote,otpadnike od vere(zasto pominju veru...jebem li ga)!
Kosovski mit,kao sto mu ime i kaze je mit,bajka,izmisljotina bez cinjenica.Jedino sto je tu tacno ,jeste da je na Kosovu bila bitka 1389 godine i da su Srbi pokusali da odbrane svoju teritoriju i da smo najebali ko zuti i isto kao i 99' i pristali da postanemo turski vazali.
Interesantan je podatak da o samoj bici nema zapisa,iako je i tada bilo pismenih ljudi,sto moze da znaci samo dve stvari,a one su da je svo pismeno stanovnistvo poginulo i da niko nije pretekao,ili da su hteli da sakriju sramotu koju smo tamo doziveli i zato su ostavili nepismenim guslarima da oni nacifraju sta je tamo bilo.Ono sto mi danas znao o tom boju ,znamo samo iz narodnih pesama koje su se prenosile sa kolena na koleno i svaki autor je dodavao nesto svoje,tako da je istinu tesko cak i naslutiti.
Ja postujem nasu istoriju i velike dogadjaje u kojima smo ucestvovali,ali smatram da svoju buducnost ne treba da zasnivamo na mitovima i bajkama,vec da ucimo na cinjenicama i greskama koje smo kao narod pravili kroz istoriju.
Verovatno će ostati noćna mora svakog stranca, a i Srbina koji je ikad bio prinudjen da prodje tom zemljom. Odprilike kroz brda i doline prolazi nešto što domoroci zovu auto put. Na "auto-putu" nema nikoga. Retko prodje po neko motorno vozilo koje podseća na automobil ali nije. Znači vi ste skoro jedini. Šta ako vam stane auto? Koga da zovete? Kako da zovete? Da li ima telefona u Albaniji? Kako da se sporazumete sa domorocima? Da li su domoroci ljudi? Da li će vas pojesti? Idete polu-putem u nadi da ćete sto pre ući u Crnu Goru, Makedoniju ili Grčku, izbegavajući Kosovo. Ponestaje vam gorivo, ogladneli ste, o neeeeee!!
Valjda ima negde u blizini pumpa? Vidite natpis za neki grad, ulazite u njega, osim sivih zgrada iz komunizma i blatnjavih kuća nema ničega, tu i tamo nekakva šupa, ogradjena resetkama, koja treba da liči na trafiku (mogu se videti i danas u Bugarskoj, verovatno i u Rumuniji). Na policama "trafike" su rasporedjeni retki albanski slatkisi, albanske cigare uz poneku paklicu Pall Malla ili možda Camela. Uzimate nešto na čemu piše "Qumësht çokollatë" i za divno čudo nalazite limenku Coca-Cole.
FUCK!!! Kako ćete da platite? Ko jos zna koja je valuta u Albaniji? Gde da promenite novac? Koji je kurs? Zajebi to! Uzimate jos nešto, i dajete nadrkanoj prodavačici 5 eura, ona vas gleda kao Boga. Da ste pitali da je jebete odmah bi pristala. Uzima novac i vi odlazite. Nadjete i pumpu i dopunite gorivo, uz istu pricu kao i na trafici, dajete 10 eura, i odlazite. U gradu prodje po neko musavo šiptarsko dete, po neki čovek na biciklu, i eventualno neki penzioner. Grad kao da je mrtav. Ponekad dobijete oštar pogled domorodaca. Odlazite iz grada i dajete gas da što pre izadjete iz ove proklete države ničega i bunkera iz vremena komunizma.
Pogledajte kartu Evrope gde je nacrtana železnicka i putna mreža. Pogledajte zemlje Beneluxa (u jeee), pogledajte onda Srbiju (slabo slabo), pogledajte onda Albaniju (empty).
Verujem da bi režiseri raznih Road, Boat i ostalih Tripova mogli dobar horor da naprave sa AlbaniaTrip!
Jedna od omiljenih doskočica režisera B i C filmova. Dva lika koja su prvo bila super, pa su izašla na krv i nož sada kao treba da se izmire. Kako kad nema argumenata?
E, sad je tu ta rečenica koja će otkriti da još nečega pomirljivog između njih ima, posle čega će oni opet udruženi da se bore protiv zloća. Jer, naravno, u 99,9% slučajeva do udarca neće doći (dobro, ponekad i dođe, uglavnom kada su filmovi bazirani na stvarnom životu).
Marko Antonije: Dakle ti dođe...
Oktavijan: Dođe...
Marko Antonije: A nisi tako mislio kad su me tvoji razbili u Bici kod Mutine...
Oktavijan: Marko, bilo pa prošlo... Evo, udari me ako ćeš se bolje osećati...
:trenutak tišine:
Marko Antonije: Kvintilijane! Donesi bačvu vina za mog druga i mene!
Oktavijan: To mi reci! Idemu sada da jebemo oca očinjeg Brutu i Kasiju...
Klasičan maler.
To ti je kao ono kad upadneš u bob stazu jednog baksuza, pa možeš samo da mrdneš malo levo pa desno, što bi jedna pesma rekla. Ali ne možeš da izađeš iz nje kad hoćeš, nego kad se poklope sve kockice.
Loša sreća je kada si okoreli fan Nedeljka Bilkića, kupiš kartu za sedište na dva metra od bine i dan pred koncert dobiješ zauške. Kada te banuju u trenutku uplaćivanja ktitor naloga. Kad te potera cvrca kod ribe na gajbi. Ili kad protivnik za tvoj blef ukapira da je blef. Pa shvati da laješ a ne ujedaš. Odnosno shvati da kokoška koja mnogo kokodače, malo jaja nosi.
:::Bašta u blizini zatvora Bastilje, omrznutog simbola monarhije u Francuskoj. Razgovor između komšija Pjera i Žaka. Današnji datum: 14. jul 1789. godine:::
Paradajz Žak: Imam neki gadan predosećaj. Grče mi se žilice u semenu. Bode me pod list.
Jabuka Pjer: Je l' si ti gledao vesti jutros?
Paradajz Žak: Nisam. Vodio sam dete na čas kuvanja kečapa. Toliko mu se svidelo da nije hteo sa mnom da se vrati. Što pitaš?
Jabuka Pjer: Slušaj. Neću da te lažem. Javili su da marva kreće ka ovamo. Dvaesiljada njih se pobunilo protiv kralja. Ako krenu da gađaju tvorza, velika je verovatnoća da ćeš najebati, brale.
Paradajz Žak: Kuku mene! Poterala me loša sreća u poslednje vreme. Prvo mali, pa grčevi, pa sad to! :čuje se neko kršenje preko ograde:
Jabuka Pjer: Izgleda da se približavaju!
Grašak Žorž: Dobar dan.
Banana Gael: Dobar dan.
Jabuka Pjer: Izvinite, da niste slučajno zalutali?
Grašak Žorž: Je l' ovo Kvejkovo sokače?
Jabuka Pjer: Ne, brate. Promašili ste skretanje. Trebalo je da cepiš levo pre, cirka, 50 kilometara.
Grašak Žorž: Au, jebote! Imam još jedno zrno u rezervoaru, a kasnimo u pičku materinu! Ništa. Izvinite na smetnji. Prijatno i hvala. Gael, navuci jaknu, oš se pre'ladiš! :odlaze:
Paradajz Žak: Vala, ima nas raznih.
Jabuka Pjer: Da znaš. Ali to ne menja činjenicu da si ga najebao. :uključuje MP4 plejer i pušta Marseljezu:
Paradajz Žak: Šta radiš to?
Jabuka Pjer: Ispraćam te kako dolikuje. Bio si dobar drug, dobar komšija, dobar čovek ♡♡♡
Paradajz Žak: Pomolimo se za mene. Daj granu ovamo.:::U blizini se čuje čopor razuzdanih duša. Nezadovoljni naviru sa svih strana. 20K likova se sjatiše ka Bastilji. Muzika iz reklame za Kalgon piči u pozadini:::
Paradajz Žak: Nek mi je Bog u poooooomoooći! Ne booooojim se umreeeeeti, AAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAA!
Lik iz mase: Hvatajte jabuke, one su tvrđe od paradajza! Gaaaaađaaaaaaaj!
Jabuka Pjer: :Slow Motion: I-M-A-T-E P-O-G-R-E-Š-N-U B-I-Lj-K-U, J-E-B-E-M V-A-M O-O-O-O-O-C-A-A-A-A-A!Pisano za takmičenje: Pojzenizam
Bolest koja je nastala na myspace a onda se brzo prenela na facebook. Upravo ovde se govori o pojedinim user-ima facebook-a sa 93497234174 friends-ova od kojih 99.9999999% ni nepoznaju. Addkoholičar nema na koga da nije naletio na facebook-u a da mu/joj nije poslao "add as friend request". Ova bolest je najopasnija i najčešće se pojavljuje medju omladinom od 15 do 25 godina pogotovo kad nalete na neku nepoznatu zgodnu osobu na facebook-u. Do sada lek još nije pronadjen.
Situacija: addkoholičar kod doktora
Godina: 2089Doktor: Jel imate istorije sa addkoholizmom u porodici?
nesto sto nije onako kako bi trebalo da bude...
daska za WC solju - u 99 procenata slucajeva ona je plasticna...
Simpatična potreba našeg naroda (a vjerovatno i drugih) da u trenucima najveće nesreće i tuge šaljivim komentarima pokušaju da izmame osmijeh na tuđe lice.
Oni će, skoro svaki put, kad se nešto loše desi, prokomentarisati to kao nešto potpuno suprotno, zbog čega će se sagovornik ili obradovati ili beskrajno rastužiti.
Doduše, češće će se obradovati, ipak smo to mi, naviknuti da se nesreći smijemo u facu.
Bitna stvar je takođe da ti komentari nikada nisu zlobni, već u 99% slučajeva sa ciljem da oraspolože nekoga.
:kiša pljušti:
- Jebem ti život i kišu, samo što mi se veš osušio, pu jebem ti jesen, i sve, sad ga moram ponovo prat', ma marš u pičku materinu!
- O, komšinice, šta'š ti napolju po ovom suncu, izgorićeš k'o lila, ulazi u kuću!
- :sddfhgdhgdhdfgdhgd:--------------------------------------------------------------
- Jebiga, rekao je da moramo da se iselimo do sutra, već je našao novog stanara, idemo kod mojih, pa ću probat' tamo neki posao naći.. De, nemojte me tako gledati, biće sve okej.
:nailazi drugar:
- O, Markane, to se za more spremaš? Vidi vidiii, a sve se nema. Ja mislio ti skroman čo'ek! Neka, neka, tako i treba, samo udri!
- :sjfdhjdfgh: Oho, 'odi vam da ti pokažem ovu moju pušku iz rata, ev' nisam je još spakov'o, da vi'š kako je lijepa!
- Ne, nemoj mi prići.. Aj, uzdravlje.
Ime za ćaleta i kevu onda kad ti trebaju neke pare.
"Tata, mama...da nemate možda 100 eura, treba mi da kupim nešto..?"
Tekst koji je ispisan na pakovanju proizvoda na jeziku nerazumljivom 99.9% prosečnih građana, a da bi se ipak pročitao potreban je mikroskop.
Navodno objašnjava satav proizvoda, ali kome je to važno kada i ovako ne može da se pročita. Datum do kada je upotrebljiv proizvod utisnut je na rubu kesice pakovanje koga nema a obično je nevidljiv ili utisnut naopačke. U ostalom, ko preživi, znaće da je proizvod dobar, a ko ne, njegovo stradanje, naravno, nema veze sa datim proizvodom.
Najsavršeniji modni dodatak. Uz kilo pudera, ogromne naočare i korektor na usnama, samo će vas ove čizme učiniti dovljno kul i pokazati svim tim ljubomornim dušama da i vi mozete da prošetate ulicom u opuštenoj kombinaciji. A ukoliko još želite da im stavite do znanja da vam fizicki izgled UOPŠTE nije bitan, e onda obucite i trenerku (ali, onako, neku minijaturnu, da se vidi swarowski kristal i ljubičaste tange) i svi će pozeleneti od zavisti što možete da izgledate tako dobro i tokom obične popodnevne šetnje.
Zahvaljujući Kinezima, možete ih imati u hiljadu i jednoj boji, ali naravno da vi vaše Ugg čizme kupujute samo ako koštaju preko 100 eura i ukoliko se naučno dokaže da je zbog one vune u njima upravo odrana jedna merino ovca.
- Jao Jelisaveta kako su ti sjajne te čizme u boji suvih šljiva !
- Jao dušo, baš ti hvala. Bilo mi smor da se sredjujem danas, pa sam ih samo navukla i izašla da prošetam malo po ovom suncu.
- A koliko si to šminku navlačila, leba ti ?
- Molim ?
- Šta me moliš, pitam te fino koliko si to dugo šminku navlačila, četiri sata popodne je, ne mogu oči da ti vidim od tog crnila na njima, a odavno sam prestala da se pitam kako li ti izgleda koža ispod svih tih slojeva. I što nisi neku jaknu onda navukla ili možda misliš da je dovoljno da prislonis tu Lujštotijaznam torbetinu uz rebra ?
- Ha! Ti si samo ljubomorna što ne možeš da izgledaš tako kul i kežual kao ja. E pa, ljubomorne duše mogu da mi puše! Ha!
Nezaobilazan praznični ritual, kojeg se roditelj ne odriče lako, bez obzira na sve traume koje može nositi sa sobom.
Stvar je u tome što ljudska bića opsega starosti između godinu i tri (a i šire) prosto ne žele da se slikaju, a naročito ne u krilu glasnog, četvorookog crveno-belog međeda, koji otpuhuje miks Rubina i Besta. Mladunac pokušava da se otrgne, uvija se, pojačava vrisku na level 99, dok pršti bela staza, a fotograf hvata kadar.
Jebe se matorcima, ima da dokumentuju taj prizor razgoropađnog derišteta i novogodišnjeg sponzora i kapak.
- Ahaha, pogledajte kakav je ovde Sima ispao!
- Daj, kevo, ne blamiraj me, normalno da sam takav kad ste me onolicnog uvalili kod pripitog debelog zvezdaša! Vidi mi facu samo! A i ovaj nazovi-deda me uhvatio ko stegom... Koga li ste ovo retarda samo doveli? Aaaaa, bre, ćale, što po glavi!?
- Imaš triput da pogađaš!
Verovatno jedna od najkontradiktornijih stvari ikada. Pošto u 99% slučajeva on neće otići na fensi žurku sam, biće da je nekom ortaku ili ortakinji rođendan ili tako nešto. Obično ima jednu majicu ili košulju za takve prilike, a u nekim slučajevima zajmi od ortaka. Svako društvo ima jednog takvog. On ne đuska uz beat, već samo sedi/stoji i cirka, eventualno puši i na svakih 15 minuta postavlja pitanje ortacima:"Brate, kad idemo više?!" Međutim, ako se oleši od alkohola, u stanju je da igra, da peva, pa čak i da se povata sa nekom fensi likušom ako uspe išta da smuva.
Metalac i drugar fenser u klubu, aproksimativno pola 1 ujutru:
M: brate, do kad traje ovo, smorio sam se više.
DF: batice, žurka samo što je počela.
M: aaaa braaateeee...
DF: ajde bre, iskuliraj, popij koje pivo.
-----------
koji sat i litar piva kasnije...
-----------
M: pomozite mi drugoviii, da naaađeem spaas od ljuubaviii...!
DF: toooo Bokoooo, vidiš kako može!!
M: do jajaaaaaa!!
Katalog kvazi sniženja iz supermarketa
- Jabuke sa 100 din snižene na 99! Vau! (Mrš!)
Nešto najljigavije i svakako najogavnije što treći ljudi mogu tražiti od dece roditelja kojima se raspada brak.
Ko da situacija već nije dovoljno posrana samom činjenicom da deca ne svojom krivicom ispaštaju zbog poremećenih odnosa svojih roditelja, koji se u 99,6% slučajeva ne mogu popraviti, još se pronađe tu neki pametnjaković koji urgira na decu da "ne daju da se rastura porodica". Uglavnom je reč o nekom od deda i baba, tj. ćaletu ili kevi nekog od roditelja.
Jednostavno, ne mogu da shvate da se razbijena vaza ne može tretirati lepkom.
Deda: Je li sine, kako si mi? Kako Marko i ti prolazite kroz sve ovo?
Unuk: Guramo, deda, preživećemo...
Deda: Ja ih iskreno ne razumem. Porodicu da rasture...
Unuk: ...
Deda: A je li, sine, da te ja nešto pitam: da li bi ti onako kao prvenac mogao da klekneš pred roditelje i zamoliš ih da se izljube i izmire?
Unuk: ... A!?
Deda: Pa da se porodica ne rastura. Evo, sutra će navratiti i kum, on je stari prijatelj, šteta bi bilo i da to strada zbog jednog malog nesporazuma.
Unuk: Deda, šta je tebi?
Deda: Pa mislim, šta će reći svet...
Unuk: Šta kaže da kaže, Mare i ja ne možemo više da trpimo svađu po ceo dan, i tako već godinu dana. Daj da se to već jednom završi!
Prodavačica u nekoj kvazi fensi prodavnici koja te odmeri odmah pri ulasku i kad na osnovu njoj znanih parametara (čitaj garderobe, frizure, nakita,...) proceni koliko para imaš, u skladu sa tim dozira svoju ljubaznost (čitaj uvlačenje u dupe).
Imamo više stepena "ljubaznosti":
stepen 1: Baba sa 7 kila zlata na sebi i drečavim komadima,svaki 100 eura-ovakvi klijenti se zumiraju u sekundu i dupeuvlačenje počinje odmah ekstremnim intenzitetom
stepen 2: Čovek u odelu, doterana žena- manji stepen uvlačenja ali lažna ljubaznost je i dalje tu
stepen 3: Mlađa osoba u farkama i majici-ovakvi klijenti su za procenjivačicu najniži stepen i dupeuvlačenje za nju tu nema smisla
Sve u svemu ako radi "na procenat" još je i možemo razumeti a u drugačijem slučaju to je samo jadno. Ovo se naravno ne odnosi na sve prodavačice nego na par "blistavih" primeraka.
Zena pandur koja ima vise testosterona i od one atleticarke iz juzne afrike. Kada vas startuje za licnu kartu pokusava da izigrava neku zesce zajebanu ribu,pa se dere kao musko i pretresa kao musko. Ribe koje postaju policajke su najcesce glupace koje ne mogu nijedan fakultet da upisu i onda se odlucuju za policijsku akademiju. Mnoge upisu zato jer su i dalje nevine pa kontaju da ce se omrsiti na akamediji gde je 99% muskaraca. Mnoge i ostanu nevine.
Predstavlja duopson dva najbogatija španska kluba. Naime, već par godina Barselona i Real Madrid igraju ovu ligu u dvoje. Ostali klubovi su u 99 posto slučajeva nemi posmatrači u utakmicama protiv navedenih timova, a kako i ne bi, kad su im pokupili sve sto vredi. I dok je mlađim fanovima Barselone i Reala interesantno da gledaju kako se njihov tim iživljava nad ostalima, onima sa iskustvom u podrzavanju voljenog tima već postaje monotono. Jedini mečevi koji nose neizvesnost su upravo međusobni dueli ova dva giganta.
pr 1.
Barselona - Sevilja ( kvota na pobedu Barse 1,15 )74. minut i dalje je 0-0...AJMO SEVILJA
pr 2.
Autobuska stanica u nekom mestu u unutrašnjosti...stoje dva lika
Lik1: Kojim busom ćemo do bg-a?
Lik2: Zar je bitno? I jedni i drugi deru ko da troše kerozin. Vidiš da igraju "Primeru" ovde, niko ne može da se probije od "Reala i Barselone".
Pesma koju je Kneginja Milica zapevala kada je konačno Lazaru lepo zategla opasač i pustila ga da ide da krlja Turke.
