Izraz koji koristimo kako bismo nekog ubedili da ostane. Pošto je pepeljuga morala pre 12 biti kući kako se to ne bi desilo.
Marko : Ej ljudi moram kući vidimo se u ponedeljak na poslu.
Pera : Sedi bre di ćeš koji kurac. Neće ti se valjda Jugić pretvoriti u bundevu
Marko : Pa neće.
Pera : U tvom slučaju bolje i da se pretvori, prodo bi ga za veće pare, a sad ne seri i idi donesi meni jednog Lava a sebi uzmi Simbu.
Ono što student engleskog jezika i književnosti čuje najmanje 1789 puta u toku studija, u razgovoru sa dežurnim mudroserima koji su svi tako perspektivni i uspeli u životu, pa daju sebi za pravo da te omalovažavaju zato što se baviš engleskim jezikom, jer, jelte, danas ga svi znaju, a kako i ne bi, kad postoje škole gde se isti uči turbo-brzim tempom za 20 dana.
- Ujnin, šta si upisao?
- Engleski jezik i književnost.
- Auuuu... Pa, šta će ti to? Danas svi znaju engleski! :pravi facu kao da sažaljeva:
- Nije tačno da svi znaju, to pod jedan.
- Kako nije? Evo, moja Marija savršeno zna engleski. Pričala letos sa Englezima! Zato je uzela italijanski kao strani jezik u Ugostiteljskoj.
- Blago njoj. Koliko naplaćuje časove?
- E, nemoj da si sad bezobrazan. Samo ti kažem da neće da ti se isplati, jer danas svi to znaju.
- Ljudi misle da znaju i srpski, pa se srpski opet 12 godina uči u školi. A ni srpski ne znaju, 90% populacije je funkcionalno nepismeno. Kad ne znaš maternji, ne možeš ni strani ništa bolje da znaš. Drugo, niko se nije naučen rodio. Treba neko stručan da uči ljude, neće sigurno tvoja ćerka sa Ugostiteljskom da objašnjava nekome subjunktiv. Treće, ni ja nakon studija neću da znam engleski, biću samo osposobljen da počnem da ga učim kako treba i taj proces će trajati dok ne umrem, a kamoli neki polupriučeni pajvan sa kursom iz Britanice.
- Dobro, ujnin, nemoj se ljutiš... Ali ipak bolje da si uzeo Španski.
Železnička stanica negde oko podne. Voz kreće za 15 minuta, Vi ste uzbuđeni,jer dugo niste videli porodicu, a niste ni putovali vozom odavno. Biće to jedno lepo putovanje.
12:30 – Voza još uvek nema.
12:45 – Voza još uvek nema
13:00 – Voza još uvek nema
13:30 – Voz je stigao, čujete objašnjenje od konduktera da je krava stala na prugu i da su čekali da se skloni.Konačno krećete, jeste se načekali,ali danas ste posebno pozitivni i ne dozvoljavate svom entuzijazmu da spadne.
Voz se zaustavlja negde van stanice.
Voz stoji.
Posle 45 minuta čekanja, voz kreće. Pitali ste konduktera o čemu se radi,a on Vam je rekao da je baš na tom mestu nekada davno,pre pruge, bila mašinovođina rodna kuća, pa je morao malo da da oduška svojim emocijama.
Na sledećoj stanici Vam se u kupeu pridružuju jedan vojnik, tročlana porodica i još jedan čovek. Vojnik nema kartu,daje sto dindži kondukteru. Svi su zadovoljni.
Malo posle stanice, voz je opet stao,ali, na svu sreću. ubrzo krenuo.
U Vašem kupeu počinje nepodnošljivo da smrdi, jer se Čovek ne odvaja od svoje flaše Vinjaka, dete se ukakilo,a vojnik je zaspao dok vojnički pasulj počinje da se sveti i njemu i svima u kupeu. Izlazite napolje da udahnete vazduh.
Voz je stao. Trajnje stajanja – sat vremena.. Kondukter objašnjava da je bila nesreća na pruzi i da se čeka istražni sudija da izvrši uviđaj.
Ne možete da se vratite u kupe, pa stojite u hodniku.
Entuzijazam je odavno na nuli,preovlađuje misao – Zašto mi je ovo trebalo ?
Taman pošto je krenuo voz,odjednom se naglo zaustavlja,a dva policajca počinju da otvaraju vrata svakog kupea i da viču na ljude :,,Ko je povukao ručnu ?“ ,,Si ti vuk`o ručnu ?“. Krivac je verovatno već odavno stigao tamo gde je hteo,ali će ova dvojica nastaviti da maltretiraju pošten svet,sve dok ih kondukter ne posluži domaćom ljutom, onda voz kreće. Konačno.Stižete duboko u noć, silazite na stanicu,misleći da Vas neko moždo čeka,ali oni su se samo nasmejali kada su čuli da dolazite vozom.
Ko vam je kriv kada niste znali da možete i autobusom ?
Vožnja autobusom kroz Srbiju
Nastupa krajem srednje škole, kada ti deca koja su 10 - 12 godina mlađa od tebe u susretu na ulici kažu "dobro jutro", "dobar dan" ili "dobro veče".
Česta pojava u našim klubovima i splavovima, koja je ekvivalentna događaju iz poznate bajke. Po otkucaju 12 časova prekida se dotadašnji repertoar raznoraznog hausa, tehna, RnB-a i repa, i počinje dominacija Granda.
23:59 - :I've got a feeling uuuuu that tonight's gona be a good night...:
Pola kluba skače, druga polovina opušteno cirka piće.
00:00 - :Glavobolja od vina a nigde aspirina...:
Ceo klub skače.
Razlog zbog kojeg ce mnogi vozaci bespotrebno da izgube do 12 sati svog zivota i to ako budu imali srece da to urade "iz prve".
Blago onima kojima registracija istice u decembru 2011 godine,posto ce do tada da "nauce" u supovima kako se to radi,pa ce valjda izdavanje novih tablica ici brze!
Neprevaziđeni stepen političke korektnosti koji je daleko iza sebe ostavio sve one silne reklame američkih kompanija u kojima se mora pojaviti makar jedan nasmejani pripadnik crne rase. Rezultat ove politike, crnac u Šervudskoj šumi pred kraj 12. veka, kod gledalaca izaziva veće udivljenje čak i od one serije u kojoj se Tarzan bije sa ljudima-leopardima, juri seksi čarobnice i putuje u središte Zemlje. Junaci za čiju je ulogu kandidat Semjuel L. Džekson su:
- Saracen (tačnije, crnac-Saracen) koga je Robin zarobio tokom krstaškog pohoda i koji pod uticajem Stokholmskog sindroma odlučuje da ga prati na drugi kraj sveta.
- Opat Tak, mladi sveštenik iz Nubije, vođen idejom da represivni sistem vladavine u Engleskoj zameni parlamentarnom demokratijom.
- Mali Džon, koga je Družina tako prozvala jer im je Mbala Sahib Ibn Babangida bilo previše komlikovano.
- Ričard Lavlje Srce, dobio taman ten sunčajući se u pauzama između krvavih bitaka u Svetoj Zemlji.
- Robin Hud (zašto da ne?)
Jedini lik koji se neće pojaviti u ovom obliku je notingemski šerif, jer nije okej da jedini crnac bude glavni negativac.
Temelje ove prakse postavio je, naravno, Diznijev studio, ubacujući neengleske životinje u crtani film (nosorozi i slonovi defiluju u prinčevoj straži, a tu je i onaj nesretni piton).
Ženski preci:
1. majka
2. baba
3. prababa
4. čukunbaba
5. navrnbaba
6. kurđela
7. askurđela
8. kurđupana
9. kurlebala
10 sukurdova
11. surdepača
12. parđupana
13. ožmikura
14. kurajbera
15. sajkatava
16. beli orao
Osoba od 18,19 godina..nije više klinac,a daleko je od toga da ga smatraju zrelom i odraslom osobom.Naravno misli da je uvek u pravu i ne da sebi ništa reći.Sa svojim ortacima(takodje žvaljama)besedi jedino o kolima,dobrim ribama,novim tikama i splavovima.Prevazišao je školu,to ga uopšte ne zanima..bitno je da ima nova kola,da popije kafu na Obilićevom vencu svaki dan sa ortacima i da potroši 100000 dinara za vikend..a poseban užitak mu je da se vozi kolima sa svim otvorenim prozorima po bulevaru uz muziku Cece ili Seke..svi bismo najradije da ih izvučemo iz kola i išamaramo pred svima ali ne možemo..ćale im je neki kurac.
12:01 Na bulevaru ispred Vuka čuje se Seka iz pravca grada.
12:03 Buka postaje sve jača..
12:05 Kola su na semaforu.Gori sveta zemlja.
12:06 Prolaze pored tebe kola sa četiri žvalje u njima..
Žena koja je postala sinonim za efektivnost.Za samo 12 minuta je uspela ono,za šta je Dženi,Džanin i Silviji trebalo ceo život!
Ja joj skidam kapu...
Smeješ se njegovim/njenim posterima, pronalaziš se u defkama, počinješ da se dopisuješ preko "privatnih poruka", onda pređeš na neki drugi sajt gde se brže dopisuješ, počinješ da shvataš da imate sličan ili isti smisao za humor, a ako su mu/joj slike lepe, shvataš koliko si duboko zaglibio u sajber svet i čekaš poklon za 8. mart ako si žensko.
Omiljena rečenica klinaca do 11-12 godina, dok još uvek veruju da će im sva vrata biti otvorena kad napune 18 godina i postanu punoletni.
Situacija 1
Klinac: Kako ste mogli da mi date ovo ime? Mislim, ko se još zove Sofronije? Sem mene??? Svi u školi me zezaju, čak i profesori. Menjam ga čim napunim 18 godina!Situacija 2
Klinac: Nedate mi da izbušim uvo??? Videćete vi, nećete moći da mi zabranite kad napunim 18 godina!
Pitanje koje prosečan Srbin koji se budi između 7 i 10, postavlja sebi između 10 i 12.
Dešava se kada sa vezivanjem za prugu čekas da naidje voz, ali on kasni 12 sati, tvoje strpljenje se gubi i skenjan se vraćaš kući.
Idealno mesto da se određenom vlasniku automobila ostavi poruka.
a) lične prirode - videti sliku
b) sugestivna - "Dragi komšija najljubaznije Vas molimo da više ne parkirate svog stojadina ispred zgrade kada stiže mazut, ugalj... "
c) preteća - "Sledeći put, Petroviću, kad Vam alarm bude svirao celu noć zovemo policiju i pauka".
d) onomatopejska - "Konjino jedna, budeš li se još jednom na moje mesto uparkirao, pa ima da te nema some jedan! Džukelo jedna, kad me budeš vid'o na stepeništu bolje bi ti bilo u mišju rupu da se sakriješ, zgaziću te kao bubašvabu! Komšija s petog. Besan k'o ris!"
e) trodimenzionalna - kada ujutru na mestu šoferšajbne i brisača zateknete rupu koja odgovara objektu na prednjem sedištu dimenzija 25 x 12 x 6,5 , crvene boje, u narodu poznatom pod imenom opeka tj cigla.
Test zrelosti i muskosti kod djecaka u dobi od 12-17 godina iako, za razliku od ispijanja piva i masturbiranja, nema bas direktne veze sa tim osobinama.
(za vrijeme casa fizike u birtiji u blizini skole)
-Eeej, ne mozes to!
-Kako ne moze kad je preko pola stola, sta seres?
-Ne moze ako se odbije..
-Moze, kad sam kod tetka igrao moglo je. Pedercino!
- :l
Onaj koji od amebe evoluira u čoveka u roku od 12 do 24 h u zavisnosti od toga koliko mu vremena treba da mercedesom kupljenim na lizing dođe do rodnog kraja .
Muški preci:
1. otac
2. deda
3. pradeda
4. čukundeda
5. navrndeda
6. kurđel
7. askurđel
8. kurđupan
9. kurlebal
10 sukurdov
11. surdepač
12. parđupan
13. ožmikur
14. kurajber
15. sajkatov
16. beli orao
Najčešće komšija, ali i lokalni alkos, kome se jednostavno ne da da se u bilo kom vremenu nađe na nekom drugom prostoru sem vašeg ulaza, parka itd....Jednostavno, svega u vašoj okolini. Zna sve. Ko jebe guzatu sa prvog sprata, kad se ona mala Dragina vrca vratila sa splava i čijim kolima i kolikom kubikažom. Zna da je onaj ćelavi iz 12-ice peder, a da čovek koji svakog dana u isto vreme prolazi krajem radi za DB. Dobar deo informacija mogu biti tretirane kao dezinformacije, jer nisu proverljive na drugi način, te se i verovatnoća istinitosti smanjuje.
- Zdravo, Acko, šta ima?
- Evo, b'ate, ništa, malo ovde za mojim šankom (obavezno klupa)
(Prolazi dobroizgledajuća komšinica i pozdravlja me)
- Eeee, Pajče, pazi se ove, ova jaše strašnog pastuva, taj ima pare, sinoć je dovezao Mercedesom, onim sa 12 cilindara,razbija....
- A kada, majke ti (šatro radoznalost)
- Pa oko 3, pola 4 ujutru.....
(Da mi je samo znati kako si ti to video)
Sledstveno drevnoj ingušetskoj mudrosti - ''pljeskavica bez luka nije pljeskavica''. Sledstveno iskonskom postojanju čula mirisa i socijalne uloge čovekove, gornja ingušetska, kol'ko god da je ka' Njegoševa, se morala adaptirati savremenom življenju (doduše, od adaptacije do konformizma jedna je crta, al' protiv vetrenjača u pljeskavičkoj industriji ću drugi put da se borim).
Tu ulazi pavlaka, kao lukov gunj, vunene čarape i ruska šubara. Da l' je to samo placebo, da l' zaista deluje, ostaje da se razreši u sledećoj epizodi Mythbusters-a, do tada: kad veza tek počinje i još se stidite jedno pred drugim, kad imaš usmeni ispit koji bi da položiš, kad ideš na razgovor za šljaku, kad svraćaš kod tašte u Društvo penzionera da joj odneseš karanfil za 8. mart, kad ideš kod učiteljice svog klinca da se raspitaš o napretku naslednika, jednom rečju - kad ideš među narod, a ne želiš da mu naudiš, u pljesku stavi pavlaku (luk se podrazumeva, vidi prvu rečenicu).
Kada je Mitar Mirić pevao ''mogu samo da nas mrze oni što nas ne vole'', on je mislio na nas dvoje kako idemo ulicom i klopamo pljesku sa svime što treba, bez pavlake.
A pred nama špalir.
