Mogu da se kladim kada bi im da li da gledaju Nemacke zlocine na TV-u 12 i vise sati bez prestanka da nijedan vise nebi bio Nacista.
Kultna emisija Radio Beograda koju niko ne sluša. Emituje se u 12 i 5 na prvom programu.
Spiker sa smorenim glasom čita nivo rijeka na Balkanu, prvo trocifreni broj, a onda taj isti broj ponovi cifru po cifru.
Dunav, Bezdan, šestotridesetdva. Šest, tri, dva. Dunav, Novi Sad, četiristodvadesetosam. Četiri, dva, osam.
I tako posljednjih šezdeset godina.
1. Narkomansko leglo! Mislim, ko bi posle više od 12 sati teškog rada išao kući uz pesmu???
2. Dokaz da je grupni seks samo bajka. (aforizam sa četvrte Minimaksove kasete)
osoba koja je obrnuto od gasera. uglavnom ima od 12-19 godina .nose lance, vansice, farbaju kosu. slusaju lil peepa i xxxtentaciona. gledaju anime .
Fakultet za koji se većina roditelja nada da mu dijete krišom studira i da će iznenaditi diplomom na kraju, što bi objasnilo tih 10-12 godina od početka studija.
Otac: je li, sinko, kad misliš ti završavati taj fakultet?
Sin: ćale, ostalo mi samo još tri ispita...
Otac: da ti nisi upisao medicinu krijući, pa zato studiraš ovoliko dugo?
Sin: eh...
Vremenski opis srpskog društvenog okupljanja. Za primer ćemo uzeti privatnu žurku u iznajmljenom prostoru.
20:00 Omladina se već okuplja u značajnijem broju. Na sve strane cmok, cmok i pozdravi. Iz za 50 jevreja iznajmljenih zvučnika, čuje se "neka psidža".
21:00 Umereno pijuckanje, bacanje pogleda i odmeravanje osoba po prostoriji. Par izdvojenih grupica bližih poznanica, uveliko pljuje i ogovara. Iznenada, "tuc tuc" zvuk se gasi. Didžej pušta HAUZ. Gomila ženskih i par muških glasova uzvikuje: Aj lajk d vej ju muvet, ju muvet ol arand. Ženskadija puni "densflor". Turbulencija u prostoriji, od njihanja gomile pušapovanih sisića.
22:00 Šmekeri uveliko đuskaju sa ribama, neki parovi su se već izdvojili. Likovi prosečnog izgleda i samopouzdanja, bleje za šankom cirkajući i isčekivajući da drmne više to pivo, kako bi skupili muda i krenuli u akciju. "Didžej zajebi hauz, daj nešto domaće! Idemooo devedesteee!" Nagli porast raspoloženja, masa peva: Ja sam ceo život svoj dao njoj, daooo samo njoj...
23:00 Kreće hardkor cirkanje. Po podu se valja onih par balvana, koji su se odvalili od pića već pre 12. Smorio fanki dži. Puštaj Cecu bre, majku Cecu puštaj! Grme zurle i glas princeze iz Žitorađe. Na sve strane, eksplozija oduševljenja. Prosečni likovi uleteli među ribe, drpaju ih, a ove sevaju tangama. Sve miriše na mošus...
01:00 Opšta folkoteka, plejada masnih trotoarki Saše Popovića. Par likova se izlupalo flašama, gorile ih izbacile napolje. Sada već veliki broj parova se žvalavi. Ko nije ništa dohvatio, drastično mu pada kriterijum. Najodvratniji skrndelj na žurci, pod dejstvom alkohola, spopada matorca koji prazni piksle.
03:00 Likovi koji ništa nisu dohvatili, proklinju zagorelu sudbinu uz pesmu "Prokleta ženo crna". Ogroman red ispred VC-a i gomila pijanih budaletina. Tu će ostati još koj sat. Kada se sledećeg dana probude oko 5 po podne, uz strahovitu glavobolju, praviće se da se ništa nije desilo.
Kuknjava usled 12 godina studiranja fakulteta za koji je inače potrebno maksimum 5 i odbijanja finansiranja od strane porodice, poznanika i prijatelja jer su svi provalili da je u pitanju loše ulaganje.
Zvrrrrr, zvrrrrrr
Osoba A: Da?
Petar: Ej, šta radite večeras
Osoba A: Idemo do ŠKD-a, pa ko zna gde dalje...
Petar: Ma šta se cimate, ionako je svugde vrljavo
Ja: Pa idemo da popijemo neko piće, odlepio sam u kući više
Petar: Ma jok, ae dođite kod mene, uzmite neko pivo usput, pa da izblejimo malo
Osoba A: Ma jok, već smo se dogovorili, ajd' ako hoćeš ti sa nama
Petar: Ne mogu, imam 2 ispita sutra, a i nemam dinara, keva me odjebala, jedino ako vi plaćate.
Osoba A: Nosi se konju, imaš 34 godine, imaš 2 ispita sutra i nemaš dinara jer te keva odjebala, jel' provaljuješ da u toj rečenici nešto nije u redu?
Petar: Boli vas baš, kako živim, meni će mi se govna prijedu još malo...
Osoba A: Ulazim u tunel, hhhhh,kkkk, tu tu tu...
List papira za koji vam treba od 10 do 12 sati efektivnog rada pri veoma teskim uslovima,posle cega vam treba nekih 5 do 10 minuta da ih potrosite
Prema novom zakonu o saobraćaju, siguran put do bankrota bio bi put koji pređeš pijan pričajući na telefon, dok za sobom vodiš osobu mlađu od 12 godina koja ima slušalice u ušima.
Savet roditeljima čija su deca "mačkice" na fejsbuku, čija se deca slikaju po klonjama, sa 12 godina promenila 100 momaka, a sa 200 se karala.
Sinonim za "Jebeš li nešto."
Pitanje koje od 12-te do 19-te godine čujete puno puta, uglavnom od pijanih stričeva i ujaka na familijarnim okupljanjima tipa svadba, slava itd..
Jeli mali, da pita tebe nešto strikan tvoj, mećeš li ga?
Ideja kojom se vodio James Cameron dok je pravio Avatara. Pravio ga je 12 godina. Na kraju mu se to i isplatilo.
Old skul dorćolska fora za prikupljanje sredstava od slučajnih prolaznika.
Veče je, bezbrižno se spuštaš Zmaj Jovinom, kad ispred tebe izleće klinac, 10-12 godina plafon, i pita te da li bi kupio ciglu koju drži pred tobom u rukama. Pogledaš malog musavog prcvoljka, nasmeješ se i prošišaš pored njega, dok te on, za svaki slučaj, još jednom pita: "Da li ste sigurni?" Nakon što to uz osmeh još jednom potvrdiš, iz okolnih štekova izlazi nekoliko manje naivnih lokalnih baraba koje ti prethodno pomenutu ciglu daruju besplatno - u vugla.
Sledeći put daješ klincu 50 đunti i brišeš, blago ubrzanim korakom, dok prolaznici sa funjarskim osmehom gledaju u drečavo narandžasti kvadar u tvojim rukama. Izbijaš na Cara Dušana, kad na tebe naleće entuzijastična devojka sa šarenim čestitkama u rukama:
- E, ćao, hoćeš da kupiš čestitku, skupljamo novac za decu iz Zbojštice!
- Hoćeš ti da kupiš ciglu?
Ljudi su zaboravni i to je činjenica. Pogotovu danas kada je sve više obaveza a sve manje vremena. Srećom, svi imamo telefone, pa u njih možemo da kucamo plan rada, rođendana, svadbi, spisak za kupovonu, kome smo šta dali, kome smo šta obećali, kome šta dugujemo...
Odnedavno se u draft folderu pojavila nova poruka. Poruka sa definicijama za vukajliju. Jer, inspiracija ne bira kad udara...
Rođ: Pera 12.12., Žika 29.12., Ana 3.1., Lela 9.1., .....
Kupovina: WC papir, sluške, zvučnici, lavor, peškiri, lotto duks...
Dug: Mile 2000, Rale 1000, Koja 2500, Aleks 50e...
Vukajlija: *****, *****, *******, ***** *****, ** **** ******, ***....
( zvezdice su slova, prim.prev.)
Šaran od 15kg. Som od jedno 50. Smuđ od kila pa naviše. Štuka od 12 kilograma. Klen od bar pola kilograma. San svakog ribolovca.
Internetski forum gde pišu duševno bolesni, napaljena dečurlija ili potupuni ludaci.
Na sreću pa ne pišu odjednom svih 12 članova ili bi pao server.
1. KATA
2. TATA
3. MATA
4. MAJKA
5. TAK
6. KAJA
7. JATA
8. JAKA
9. JAK
10. TAMA
11. KM
12. TAJA
13. JAMA
14. MAMA
15. MAKA
16. KAM
17. KAKA
18. KAMJAT
19.TAMJAN
Samo bledo podseća na ono što smo mi imali 80ih i 90ih. Nema maštanja, sanjarenja, a sa 12 godina je već jedni druge oslovljavaju sa 'curo' i 'momak'. S napretkom tehnologije, ono je nazadovalo.
80te & 90te
Dete uzima granu ili metlicu ili nešto slično i glumi da puca, sakrivaju se po žbunovima, šišarke se koriste kao bombe, improvizacija u svemu. Po ceo dan su napolju. Kad imaju koji dinar odu i kupe slatkiše, koje onda podele u društvu. Nije bitno ni ko šta nosi, ni ko kako izgleda. Igra se lastiš, lopte, s lutkicama, trule kobile, zaloga, žmure, ledenog čiče, ganje, klikera, između dve vatre, fudbala.
Doživljaj je bio kad neko ima monopol pa da mogu svi da idu kod njega da igraju. Čekaš svoje omiljene crtane filmove pre dnevnika da odgledaš, a posle toga u krevet. Dobro si znao da moraš uvek na ručku da budeš kući i na večeri. 'Izlaz' si imao do zalaska sunca a onda krevet. Roditelji su gotovo uvek znali gde si i s kim si, i nije bilo mnogo panike i brige iako nisi imao mobilni telefon. Uvek si znao do kad smeš da ostaneš, a ako bi zakasnio sledeći put bi ti bilo zabranjeno ići vani. Najgora kazna ti je bila zabrana izlaska.2011.
I dalje se deca igraju. Ali nisu vani i uglavnom druženje s vršnjacima je preko interneta, čuju se preko ajfona i ostalih tač-skrin čuda koje su im kupili roditelji, pričaju o telefonima, bitno je ko šta ima, ko šta nosi. Bitno je ko koliki džeparac ima. Ako si različit od mase, odbačen si. Bajke više ne prikazuju na televiziji, a crtani filmovi su prešli granicu normalnog i prihvatljivog. Deca ostaju do kad hoće budni i do kad hoće vani. Neretko se ne jave gde idu i s kim, te ne pitaju do kad mogu da ostanu. Najgora kazna im je oduzimanje telefona ili zabrana fejzbuka.I onda kažu da je taj toliko brzi napredak tehnologije doneo dobro svima. Možda je lakše nama, ali normalno detinjstvo je otišlo u pizdu materinu.
