Show u kome Grandova starleta traži zamenu za svoju levu sisu jer je ustanovila da joj je jedna manja od druge.
Na kasting su se prijavljile naveće sise ove države, ali samo najboljih 12 je prošlo. Imale su dosta pitanja iz oblasti estetske hirurgije (optimalna veličina silikona), kako odreagovati pred kamerama prilikom "kulminacije show-a" (otkrivanja karcinoma dojke), kako o oblik te tražene Leve sise trljati kurac i dobijati pare za novi album (eventualno visokometražni spot ako se dobro potrudi).. Pitanja su su prilično dobro savladali.
Kandidati su odabrani, a show najvećih sisa Srbije može da počne.
Grupa adolescenata koja se zajebava mesecima, igra maturske plesove, banči po maturskim ekskurzijama i dobija poklonjene ocene na kraju školske godine, ali svu tu lepotu plaća krvavim dankom par meseci pred kraj kad treba da se prebrine prijemni.
Misli jednog nasumično izabranog maturanta:
Jeeebote, crna Ivana! Prošlo je već četiri meseca otkad si htela da počneš da spremaš prijemni! Pogledaj oko sebe, 20. je mart, ej! I kako sad da spremiš tri predmeta? Kako? :lupa sebi virutelni šamar: A šta ako ne upadneš? Onda lopatu u ruke, pa se snalazi!
Misli se ponavaljaju na časovnom nivou.
Pitanje izgovoreno kokošijim akcentom na apsolutno jasnu konstataciju a u svrhu ničeg drugog osim zajebavanja.
*Kolko je sati....12
Lik sa kokošijim akcentom: P'kako?
Svi se secamo reklame za Vesele Devojke,koja je sredinom devedesetih i pocetkom dvehiljaditih harala nasim ekranima,a svima koji su okrenuli tu magicnu kombinaciju brojeva 041...Ispunjavale sve zelje.Sada kada vidimo njihovu reklamu setimo se dobrih vremena.Ali!Sta se desilo sa njima?Slucajno sam cuo pricu.
Violeta-Ima 47 godina,udala se pa se razvela sada je alkoholicar i zivi sa mackom
Lola-36 godina.Kada je konacno dobila ugovor za snimanje filma BackDoorSluts 12 u Engleskoj,tragicno gine u saobracajnoj nesreci(udario je kamion dok je vozila bicikl)R.I.P.
Beba-Zavrsila fakultet za menadzment i zaposlila se u Delta sitiju kao PR.
Zhaklina-31.Nasla sponzora:) I otisla na Haiti,ali zbog elementarne nepogode se vraca u Jabukovo(odakle je poreklom)I tamo za muzem zivi skladno,pokusavajuci da nadje unutrasnji mir.
Ostalima se gubi svaki trag.
Masovna pojava među provincijskom studentarijom oba pola da posle 6 do 12 meseci u studentskom gradu beže od svoga rodnog kao Džejmi Li Kertis od burazera u "Noći veštica". Brzo usvajajući zakone nove sredine, "zbacuju okove zaostale i učmale okoline" iz koje su potekli, očajnički želeći da se uklope u novo društvo i učine sebe delom istog.
Na veličini kompleksa i malograđanštine koju ispoljavaju bi im pozavideo i blago hendikepirani dvostruki ponavljač trogodišnje srednje škole kome roditelji kupuju pivo i čokoladu svaki put kad ubode dva padeža zaredom. Kući ne dolaze po tri-četiri meseca jer ih sve tako smara, nema gde da se izađe, sve je mrtvo, a i čudno se govori. Dva dana se jedva izdrže kad treba oprati stvari, a kad je Božić/Vaskrs i malo više.
Otkrivanjem splavova, klubova i drugih mesta iz snova, još se više utemeljuje sigurnost da se posle studija ni mrtvi ne vraćaju kući i da će pokucati na sva vrata (ma šta to značilo) da ostanu tu, jer tu je život. Ima tako mnogo mogućnosti. Sve uspomene koje su im nekad pripadale, sada se osećaju tuđim, jer su sve vezano za pređašnji život jednostavno prerasli. Postaju ažurniji od Milke Canić u lektorisanju tuđih gramatičkih i akcenatskih nepravilnosti. Jer kako će ih zaboga prihvatiti rezervni levi bek Grafičara/slatka studentkinja Megatrenda koja se bavi manekenstvom, koje su upoznali na Brucošijadi, ako govore kao ranije? A i nisu se oni školovali 4-12 godina da bi se vratili, oni žele bolje za sebe, jer ih grad poput njihovog ne zaslužuje.
Delta Siti je ostvarenje njihovih snova.
- Sine, sedi, evo spremila majka sarme kako voliš. Sigurno si umoran od puta, 'oćeš jednog ladnog "Čiču" da se osvežiš?
- Kakav crni "Čiča", kevo, pa nismo toliki seljaci, majku mu. Sin ti došao na dva dana, a ti nećeš da ga ugostiš. Deder, trkni po Hajneken, nemoj da se brukaš.- Pogledaj, slatka, nove cipelice što sam uzela juče? Zar nisu zekstra?
- Baš su simpa, prava si mačka...je l' idemo večeras do Stefan Brauna, ja treba da prošetam novu haljinicu? I ja moram da pazarim takve, baš mi se sviđaju...idemo li na predavanja danas?
- Taman posla, ženska. Ajmo na po jednu "Barmenovu spermu", ja častim.
- Hihihi...taj Bejlis...ko ga izmisli, svaka mu čast.
Ekipica lepo sredjenih, fensi obucenih, zalizanih i full opremljenih osoba izmedju 12 i 35 godina koja posecuje utakmice klubova za kojima sece vene samo onda kada se igra neka STRAVICNO bitna utakmica.
Obicno dolaze u malim grupicama, naoruzani fotoaparatima, kamerama, semenkama i slicnim, i nacickaju se na tribinu na koju dolaze najvernije pristalice tog kluba. U prvih petnaestak minuta naprave nekoliko glomaznih fotosesion serija u najrazlicitijim "navijackim" pozama, koje ce sa velikom radoscu obesiti na svoj FACE:P, a onda u najvecoj dosadi presede ostatak utakmice jer ne znaju ni imena igraca, ni pravila a o imenu sporta i navijackim pesmama da ne pricamo. Vazno je samo da su IN i vidjeni!
Biti fin u pošti.
11:30
-Izvinite, gospodine, da li mogu preko reda, imam neka hitna posla kod kuće, a brzo ću završiti? *trep, trep, milf poza*
-Naravno, izvolite.
12:00
-Izvini, sinko, mogu li pre tebe, bole me kolena od čekanja i žurim u apoteku zatvara se već u 19h?
-izvolite gospođo.
12:20
Izvinite, znam da je vaš red, ali da li mogu ja pre vas, imam zakazan hitan sastanak sa gospodinom Imemu Glupo, jako je hitno, ne voli da čeka.
-Kada je hitno, izvolite.
12:25
-Gospodine, možete li da sačekate minut samo da završim razgovor sa deda-tečom i odmah ću vas uslužiti?
-U redu, ali, molim Vas, požurite.
12:30
-Da li ste gotovi?
-Jesam, ali bojim se da ćete morati da sačekate, sada nam je pauza od pola sata, tj. do jedan, prijatno.
-#"#$%%@#$%#!!!!!U rangu sa bandži džampingom.
Prvi erotski roman kod Srba.
Počinje sa softkor scenama mlade, lokalne vonabi starlete Sofke. Kasnije dolaze nagoveštaji o tome šta u stvari predstavlja naslov ovog romana našega Borisava Stankovića.
On, neobazirući se na mladost protagonistkinje, baca roman u smeru izošačenosti kroz young vs. old sa ćalom budućeg mladoženje koji iako neuspeo ostavlja traumu na njenom srcu. Posle dolazi i do propagiranja child pornografije jer jelte mladoženja je balavac od 12 godina.
Nekoliko godina kasnije on se okreće sado-mazo podkulturi tre godinama tretira Sofku kao plastičnu lutku u sve rupe. Njegova majka pred tim prizorima umire od tuge.
Na samom kraju, godinama posle svih događaja, izmorena svakodnevnim aktivnostima Sofka, izborana i namučena, sada već nakazna, okreće se štapu i pepelu.
Ovaj roman takođe ima i jake reference trgovine robljem kao i nekoliko orgijaških scena te potpada pod sve žanrove i zadovoljava širok dijapazon publike.
-Majka pisca nam dragoga: Borisave šta radiš to u senu ?
-Boro: Ništa mama igram se sa kerom hehe
-Mater: IJU ! Kuku meneee ! Pa nije valjda sa mužjakom ?!
-Boro: Nije nije, sa Žujom...
-Mater: Uh dobro je, nije na oca...
Izuzetno iritantna osoba, koju ne bi štedio ni jedan velikan fer pleja poput Inieste. Klasično govedo.
- Brate, aj' na fudbal, fali nam jedan.
- Au, pa đe me sad nađe, 8. mart, moram maloj da kupim neki poklon, dolazi večeras, zaboravih juče da uzmem nešto...
- Siso papučarska, ajde, što si pizda.
- Ma ne mogu, nemam kad, zovi Žareta, on je slobodan uvijek.
- Žareta? Jesi lud, pa da se kurči opet k'o prošli put, dokopa loptu, ne da Bogu tamjana. Zajebi.
- A jes', nekad stvarno zna da bude fukara...
- Ma šta fukara, Iniesta bi ga faulir'o, ja ti kažem. Ništa, moraćemo izgleda Šomija da zovemo, jes' da veze nema, al' bar je smira sa njim igrat', samo ćuti i trči...
Zapravo se radi o pismenom zadatku iz srpskog jezika koji jasno pokazuje da je učenik koji ga je sastavio u stvari nepismen. Nevjerovatno je koliko toga ima čak i u srednjoj školi, a o osnovnoj da ne govorim. Ima ljudi koji u četvrtom razredu gimnazije ne mogu sastaviti rečenicu bez par grešaka, a i sama logika teksta i način povezivanja rečenica nemaju blage veze s pameću. U tim radovima kasnije caruje profesorova crvena olovka koja više od pola dotičnog teksta podvuče, precrta ili označi upitnicima i uzvičnicima. Naravno, na kraju slijedi i ocjena, nedovoljan 1, ali zaključna ocjena je uvijek pozitivna i takvi ljudi iziđu iz 12-godišnjeg osnovnog i srednjeg obrazovanja u najboljem slučaju polupismeni.
Beograd 29. V 1965 - autentičan pismeni zadatak učenice učiteljske škole:
"Bila sam još mlada i neukusna. Pastiri su gonili stada ovaca među kojima sam bila i ja. Od jedan: put meni mi nešto zaigra ispod nogama. Svi popadasmo od stra na travi! a meni mi srce siđe u petama. Malo posle iza toga kada se vrati smo u svest od straka neko upita šta to bi, ja si reko u sebi, pa to smo učili u školu na zemljopisu i reko decama: to su arhitektonski potresi duboko ispod zemljanom površinom".
Izraz koji je nekada značio "oni koji stoje iza mene / podržavaju sve što uradim i kažem". Obično bi se na leđa pozivali sitniji krimosi ili klinci kao blef protiv nekog starijeg ili jačeg. "Leđa" bi ti često bio neki polu-mitski mafijaš iz kraja, koji kao nema pametnija posla nego da ceni tebe - klinca od 12-14 godina, a za kojeg si najčešće samo čuo i ne znaš ni da li je još na slobodi, u zemlji ili živ. Za onoga ko je imao prava leđa, nije bilo potrebe ni da ih spominje.
Nešto kasnije, pojavom ulične anarhije, ne-organizovanog kriminala i "svako za svakoga" mentaliteta, vatreno oružje počinje da stoji iza svih tvojih reči i akcija, a izraz "leđa" se vraća u teretane.
-Nemoj da se kačiš s njim, znaš kakva on leđa ima...
-Pa šta imam i ja, pogledaj mi definiciju latissimus dorsi-a i ramena!
A držim i jednu rentakar agenciju imam dva overena radnika ogromna rotvajlera i jednu radnicu, radi mi piter šmajhel i olivera katarina, plate su, pa pitajte zaposlene da ja ne pričam da ne ispadne da se hvalim ali uplaćujem im sve redovno, redovne proslave firme, ma da ide staž to je bitno ali imamo izuzetan odnos pitera sam i krstio i preveo u našu veru kada je takođe o istom trošku i prešao u našu veru, s oliverom isto izuzetan odnos, veliki radnik i profesionalac, kuvalo, kašiče, bluza za starije žene, jeftin karmin za osmi mart, kolačar sam često znaju me svi i po opštini dajem priloge po dva tri cigančeta ma i više peru mi šoferšajbne čim me vide a što se tiče kola, pa iznajmlju se nije da se ne iznajmljuje ali ipak serviseri naplaćuju, alnaseri, guma, održavanje me košta tri put više nego što zaradim ali ipak radim ovo iz ljubavi rentakarjaštvo je nešto u šta se zaljubite od malena, to mi je malo i u genima, a ima što se kaže malo i do ishrane, treći radnik nam je akademik Vasilije Đ Krestić, on jedini ide na gas, gura i on polako.
Kriterijum (K) je promenljiva koja je obrnuto proporcionalna broju godina (G) jedinke.
K = 1/G
Kriterijum se menja po takvom zakonu usled sledeće činjenice:
"Godine kurcu prolaze,
a ja još nisam nikad jebo,
ne dozvoli sudbo kleta
suva kurca da idem na nebo"
-Rambo Amadeus
Žika, 12. godina, K1 = 0.08:
"Bljaaak, neću da se smuvam sa Milicom, pogledajte kakve pertle na patikama ima, neee :("
-----------------------------------
Žika, 12 godina kasnije, K2 = 0.04:
"Brate, mnogo mi se sviđa ona Verica, zvaću je na piće. Jes' da je dlakava kao jeti i smrdi ko jeti i da liči malo na gmaza..."
-----------------------------------
-----------------------------------
Iz datog primera možemo zaključiti da je K1 = 2 * K2 što samo potvrđuje zakon kriterijuma.
+18°C
Na Havajima uzimaju drugi pokrivač.
+10°C
U zgradama u Helsinkiju isključuju grejanje.
+2°C
Italijanski automobili ne mogu da upale.
0°C
Destilovana voda se smrzava.
-1°C
Dah se vidi. Rusi jedu sladoled i piju pivo.
-4°C
Pas vam se uvaljuje u krevet.
-10°C
Francuski automobili ne mogu da upale.
-12°C
Političari počinju da pričaju o beskućnicima.
-15°C
Američki automobili ne mogu da upale.
-20°C
Dah se čuje.
-24°C
Japanski automobili ne mogu da upale.
-28°C
Pas vam se uvaljuje u pidžamu.
-29°C
Nemački automobili ne mogu da upale.
-30°C
Ni jedan normalan automobil ne moze da upali.
-36°C
Ruski automobil ne može da upali.
-39°C
Rusi zakopčavaju svu dugmad na kosuljama.
-50°C
Automobil ti se uvaljuje u krevet.
-60°C
Žitelji Helsinkija se smrzavaju. U Moskvi zakopčavaju kapute.
-70°C
Smrzavaju se i u paklu. Univerzitet u Kuznjecku organizuje kros-kontri.
-72°C
Advokati zavlače ruke u sopstvene džepove.
-120°C
Alkohol se smrzava. Rusi zato potpuno u kurcu.
-273,15°C
Apsolutna nula. Prekida se kretanje elementarnih čestica. Rus liže smrznutu vodku.
Izraz koji se koristi za osobu ogromnog kapaciteta za umetnosti mrsomudjenja. Komplikator bez premca, kome bilo šta što je jednostavno nema smisla, te mora da ga zakomplikuje bilo da je izučavanje kvantne fizike ili odlučivanje šta će da jede za doručak.
Oslikava preterano iskomplikovanu slagalicu Rubikovog dodekaedra, ili ti tela sa 12 identičnih pravilnih petouglova, sa 7 nivoa (Iliti 7 pokretvljivih slojeva) pod nazivnom teraminx. (Vidi sliku)
Kao i teraminx, ni komplikator kome je upućena rečenica nije nerešiv, ali se malo k'o odluči na hrabar potez rešavanja njihove komplikovanosti. Većina imaju pametnija posla.
Lik 1: Brate, što ne pozoveš Sandru malo na kafu, i ptice više znaju da joj se svidjaš?
Lik 2: Ma nije brate to tako jednostavno. Moram prvo da odaberem savršen momenat, i savršenu situaciju, ne može to tek tako. Kako da znam u kakvom je raspoloženju, da li je veća šansa da prihvati ili odbije. I nikad nije to 100% sigurno da se ja njoj svidjam, ponekad me pogleda i nasmeje se, i šta to znači? A ponekad prodje pored mene k'o da ne postojim, i šta to znači? I kad joj zatražim hemijsku ona mi sa nepromenjenim izrazom lica da, i šta to znači? A što vezuje pertle prvo na levoj, pa na desnoj nozi, i to tako da je jedna pertla prema drugoj u dužinskom odnosu broja PHI, šta TO znači???
Lik 1: Ti bre nisi normalan. Šta si bre komplikovan k'o teraminx, pridji devojci i pitaj je da izadjete, šta ga tupiš više! Ili nemoj, verovatno ćeš da je smoriš k'o što si sad mene...
Sistem mera koji koristi veci deo Evrope i sveta,dok Amerika i Engleska(nece biti zemlja proleterska),koriste imperijalne mere.Metricki sistem je daleko bolji od imperijalnog sistema ,zato sto nije konfuzan i neuskladjen,tako da se pojedine mere ne razlikuju ,zavisno od prostora gde se koriste(US galon i "obican"galon)....
Sve te idiotske mere jos i mogu da prodju,ali jedna je potpuno besmislena , to je tuce(12)!Zasto bas dvanaest,nema logike?Na prstima imamo po pet prstiju,imamo dve ruke(kako ko) i dve noge,sto ukupno cini 20 prstiju ili 2 x 10,ili 4 x 5.....Ni u jednoj kombinaciji se ne pojavljuje broj 12,osim ako ovu meru nije smislio neki stolar!
Poštapalica, uzrečica, defekt kojim žena/devojka svakodnevno, po više puta, pokušava da dozna naše muške, najdublje tajne i duboko potisnuta osećanja.
Devojka 10:14 - Ljubavi, jel me voliš?
Momak 10:15 - Kakvo je to pitanje? Naravno da te volim!
Devojka 10:30 - Dragi, a... jel me voliš?
Momak 10:31, potpuno začuđeno: Volim te. Zašto me to pitaš?
Devojka u nanosekdundi odgovara: Onako...Devojka 11:00 - Mišo, nešto sam razmišljala... niko se ne voli kao mi, jel tako?
Momak zateletabljen u komp, negde u prekidu VOV-a: Niko se ne bori kao mi. Mislim, voli!
Devojka 11:02 - Pa jel me voliš ili me boriš?
Momak 11:03 - Volim te bre!Devojka 12:00 - Ljubavi, a jel me stvarno voliš?
Momak 12:01 - Ljubavi, stvarno te volim. Jel umireš, pa me pripremaš psihički ili...?
Devojka 12:02 - Ne umirem, ali kad bi umrla, jel bi me i tada voleo?
Momak već nervozno - Ne lupaj gluposti! Nećeš umreti!
Devojka 12:04 - Ali ako umrem?
Momak 12:05 - Nećeš umreti. Ako i umreš voleću te dok sam živ.
Devojka 12:06 - Jao pa ti si divan! (ljubi ga u obraz, da mu slučajno ne smića dok juri Death Knighta po vonderlendu)Vremenski period izmeću 12:06 i 18:06 je propraćen sa još 20 pitanja ``da li me voliš?`` koje devojka upućuje momku.
Devojka 18:07 - A jel me voliš?
Momak 18:10 - Volim te... što me to pitaš sto puta dnevno?
Devojka 18:11 - Pa imam potrebu da čujem. (zadovoljno se smeška)
Momak 18:12 - Imam i ja potrebu da te jebem pa te ne jebem ceo dan! Da te ne volim, do sada bih te već zavoleo! Da me svaki dan toliko puta pitaš ko je ubio Kenedija, rekao bih - JA, samo da me više nikada ne pitaš!
Nešto što ću definitivno morati da ugradim što pre!
Primer je bio jutros u 12:30h.
za muškiće i ženskiće-
ono čega se ni pola ne sjećaju,al` znaju da su se jedno jutro probudili sa nekom trebom-dečkom pored sebe,
drugo jutro su dočekali pijani al olešeni koliko su pili pa imaju male preskoke u pamćenju,
treće dočekali u moru na 0 stepeni uz veliku kišurinu,
četvrto pamte po povraćanju i velikoj mučnini,
a peto po tom da je iz hotela nestalo 100-njak peškira,7 slavina,12 prekrivača,1 dušek za krevet!? (gdje li je samo stavljen?),2 mini prozora,1 klima,ispražnjen mini bar sa pićima u profesorskoj sobi,demolirana 2 ulaza za sobe,4 sobe išarane sprejevima a zidovi na okolnim zgradama ispisani navijačkim parolama na ćirilici....
i naravno predavanje direktora sa svim pomoćnim školskim osobljem,pa skupljanje kinte za štetu (naravno većina nema novca,osim par onih koji ovih 5 jutara provedoše u dubokom snu i na kraju na te "dobrice" padne da plate svu štetu;))
večeri su uglavnom rezervisane za sobne partije,i za odlaske u diskoteke...večeri daju onakva jutra...
dok dani služe većinom za kvazi-šatro-kao šetnju (a ustvari se planira šta raditi te noći)...
UGLAVNOM....IDITE NA EKSURZIJU!!!!NEĆETE SE POKAJATI ( u 95 % se niko ne kaje)
