Prekardašio svaku meru, red je da dobije po pički.
x: ćale daj 20 jura idem u grad sa ortacima.
y: ŠKK? Ostalo ti 5 ispita za septembar, po ceo dan si na Vukajliji, knjigu ne pipaš, svako drugo jutro te pijanog dovode kući, ostavili smo ti kuću da učiš otišli na Zlatibor na 10 dana da Ajnštajnu obezbedimo idealne uslove za učenje, vratili se i zatekli te ispred kuće kako pijan ležiš u povraćki. Majkutijebem. Slavice daj lopatu, dubijem govno!
Studenti koji vole da se upoređuju sa drugim (obično prema proseku i datim ispitima lošijim) kolegama. Najveća poslastica im je da kljucaju džigericu onima koji su upravo okinuli ispit/kolokvijum. Lažnom patetikom i moralistikom nastoje da što duže pričaju sa žrtvom, ne bi li im isisali veće parče duše.
Postoje i e-ptice zloslutnice, verzija krpelja na socijalnim mrežama. Kada rezultati izađu na sajtu fakulteta, oni štampaju spisak cele grupe, zelenim markerom podvlače one koji su roknuli, žutim one koji su se maksimalno sjebali, ali su prošli (a u poređenju sa prethodnim analizama, trebali su da imaju bolji rezultat). Podvučene potom traže da li su onlajn. Kada nađu žrtvu, zadovoljno sklapaju prste, uz "gospodin Berns" smešak.
-Eeej, Milanče, kako si prošao??
-Uf, ne pitaj...sjebao sam se...
-Jaoo stvarno, pa što? Koje pitanje si izvukao?
-Užas, Zakonik o 12 ploča, uništio me je...
-Eee šteta, pa tu je trebalo samo da kažeš..bla..bla...pa šta ćeš sada?
-Pa da se obesim...jebiga, ostavljam za septembar...
-Baš šteta...vidiš, ja sam to još u januaru završila. Nego, da ti to nije mnogo, već si ostavio i ustavno i sociologiju za septembar, možeš da padneš sa budžeta?
- ...-----------------
(facebook, stigli rezultati kolokvijuma koje su svi živi okačili)-Ej, Peko, koliko bodova imaš?
-13p kao što vidiš, jbg, nisam prošao...
-A mukicaaaa! Ja imala 28p, znači ne verujem, ne znam na koju foru!
-Svaka čast!
-A bila sam skroz u tripu da ću da padnem hihih! A joj, 2 poena ti falilo za prolazak!
-Ma da, bedak...
Ali ti reče da si baš dosta učio za kolokvijum?
-Jesam, ma užas...
-Hihihi, a ja ni takla! Reci kako me sreća potrefila! Hhehe.
Nego, kako ćeš sada da spremaš popravni uporedo sa metodologijom?
-Videću šta ću, sad sam skroz nervozan...
-Razmisli dobro, ja bih se ubila da sada moram paralelno i to i metodologiju. Mada ja ovo nisam ni uč...
-Zajebi me bre lešinarko! ( Petar Petrović is offline)
Arhaično-fleksibilan izraz u opisu nečeg iritantnog, nečeg maleroznog, a ponekad i nečeg lošeg, zlog čak, sve u zavisnosti od trenutne situacije i stepena sopstvene nadrkanosti. Prvenstveno proizvoljno tumačenje izraza koji svoje korene vuče iz najdubljih kutaka mračnih šuma darkvudske Šumadije i Pomoravlja.
Jul - A jebem ti ove mušice džerime, ne može čo'ek leba da je'e od njih. Samo zuje, lete, mrš!
Septembar - A jebem ti ovu decu džerimsku, 'bem ti školu, bukvar. Sam' izliću na ulice ko nezdravi, ne gledaju de idu! Mrš!
Januar - Jebem ti ovaj sneg džerimu, opet moram da ga čistim, au kurac više!
Februar - O crknite mačke džerime jedne! Seme vam se zatrelo da vam se zatre!
Evo nekoliko suvih činjenica o ovoj vrsti filmskog lika:
- u većini slučajeva reč je o serijskom a ređe o novopečenom ubici
- Postoji nekoliko profila negativca: lokalni krimos koji rastura drogu ne bi li sakupio novac da jednog dana zapali za Mexiko/špijunu unajmljenog od strane Kineza(ranije SSSR-a)/ teroristi kome se u san javio njegov ideoloski vodja ili Bog lično ne bi li mu detaljno izložio šemu za spravljanje otpad bombe / zakleti osvetnik (npr.u toku jedne policijske racije zalutali metak mu je ubio brata, sestru, šurnaju te od tada reži na značku i ne gleda „Njujorške plavce“/ isteran iz policijske službe, pri tom prezire svog bivšeg kolegu (inače glavnog lika pozitivca) kome je ovaj uvek ispred nosa preotimao nagrade tipa: Policajac sa najdekorativnijim kacelarijskim stočicem Santa Barbara okruga/...sa najbolje opeglanom uniformom/...sa najviše napisanih kazni za mesac septembar )
- Poseban soj negativaca jesu oni tipovi koji se ne zadovoljavaju savršenim zločinom već svom progonitelju postavlju i zajebane mozgalice(koristeći se gotovo zaboravljenim narodnim umotvorinama/ šah mat potezima/ stihovima iz Biblije). Članovi good boys ekipe cesto timskim zalaganjem uspeju da provale rešenje zavrzlame brže nego sto običan smrtnik sa neengleskog govornog područja (gledalac filma) uspe da pročita titl te iste.
- Zloća je u većem delu filma uvek za bar dva koraka ispred potere ali se u neko doba toliko osili da cak stane da popuši pljugu/ popije đus te tako izgubi prednost u koračanju.
- Na kraju filma primoran je da se bori za goli život ne bi li se u nekom trenutku okliznuo na koru od banane(koji je inače glavni baja filma namerno podmetno)/ naleteo na metak ili presudni majgeri. Hapse ga i ostatak života provodi iza rešetaka/ umire na najgori mogući način(naboden na šiljke/ upada u sveže zabetoniranu jamu...)
Pitanje koje se karakteriše kao nekulturno... u Srbiji... ako vam je plata prosečna ili nadprosečna. Ako je pak nešto manja, ili ne daj bože mizerna (kao što verovatno jeste), e onda to pitanje uopšte nije problem. Zapravo, dobićete odgovor tačan u dinar... I pola sata-sat kukanja i psovanja pride.
-E a kolika ti je plata... ako nije... tajna
-Joooj... e moj ti... Ma kakva tajna, nego bolje da ne znaš, pa ne mogu cigare sebi da kupim, jedva sastavljam kraj sa krajem, pa bre ni paštetu nemam da namažem, prazan frižider, vidi ovo, vidi (vadi priznanicu ili neki drugi dokaz mašući ti ispred nosa), pogledaj samo, 16 326 dinara, a vidi tek za septembar, pogledaj 14 470...
...
pola sata kasnije...
...
i tako ti kažem, jedva sastavljam kraj sa krajem... e moj ti.
Uh, fala Bogu i to prođe. Jeste bilo čupavo, sinuse i kosinuse sam za zadnje dve nedelje učio više nego sve ostalo u životu, ali isplatilo se. Dala mi je dvojku i zvanično imam najgori prosek u razredu. Jebe mi se baš za prosek!
Ovde na selu se zna, ako hoćeš da imaš para, moraš da radiš kao konj. Posla se ima, od jutra do mraka, težak je seljački dinar, ali kada uveče izađeš u obližnje selo, rasadnik budala, briga te što te lokalni indijanci gledaju popreko i peglaju ti crnu košulju. Tebi je super. Kinta za pivo, kinta za pljuge, kinta za gorivo, kurtone doneo komšija sa Exita za dž, neke Flumper Bumper, ali rade posao. Ako imaš sve to, radodajke same dolaze. Dobićeš pičke, ili po pički.
Ipak, ovo leto beše drugačije - ćale je dobio otkaz. Nakon 29 godina pišanja krvi u fabrici došao je neki kurton koji mu je rekao da je višak. Višak? Lep izraz za floskulu "koji ćeš nam kurac". Odmah sam shvatio da ovo leto neće biti kao drugo, ima da se radi, a pare će ići za neke druge, meni mnogo manje bitnije stvari. I tako je i bilo. Legla dnevnica, treba za koncetrat, legla dnevnica, fali prašak za veš, legla dnevnica, stigli računi. Sa sedamnaest godina se osećam kao domaćin, ali koga da krivim, ćuti i trpi. Bog sve vidi.
Leto, ko za kurac, nikad toplije! Upeklo Sunce, probija plafon, pa kada se podigne prašina za kombajnom ili kada krene da isparava otrov kojim si prskao repu, psuješ i njivu, i život, i majku što te rodila. Posla sve više, gazda se nešto uzjebao sa novim reklamnim kulturama, pa mora sve da bude tip-top. Neka se goni u kurac.
Na bazen i reku nisam mogao ići, zbog posla, radio sam svaki dan. Ako ne radim, onda pada kiša, pa mogu samo u sobi da budem. Bio sam zahvalan i na tome, ali me je negde duboko pekla savest što blejim bezveze, umesto da radim. Odem napolje i počistim šupu, da ne moraju moji da se cimaju. Bolje to nego ulica.
Pitate kako sam proveo letnji raspust? Jebeno, vrelo, pražnjavo i znojavo. Napokon došao prvi septembar i počela škola, pa da mogu da odmorim ko čovek.
Definicija napisana za takmičenje Pačija škola.
Izvedeno iz pojma ubij konja, idi peške, samo što u ovom slučaju označava fudbalsku taktiku. I to kakvu! Ova taktika je najgora moguća, jer se zbog samovolje, neznanja ili nerazumevanja činjeničnog stanja manje grupe ljudi uništava čitav centralni i periferni nervni sistem poklonika najvažnije sporedne stvari na svetu.
12. avgust 2010.
Naslov u dnevnim novinama " Radomir Antić smenjen, Pižon naslednik"
Mile - To mafijo! Ubijte konja, pa idite peške!01. septembar 2011.
Novinar - Znate li ko će početi meč u Belfastu?
Vladimir - Znam, Sulejmani počinje, ali ću da ga izvadim na poluvremenu. Verovatno ću Damjanovića da ubacim, da pomogne Panteliću, da ojača napad.
Neko iz mase - Toooo majstoreeeeee! Ubij konja, pa idi peške!
Osama Bin Laden, riječima starijih ljudi.
11. septembar 2001.
Ja klinac, 5 godina, ćalac me kupi od mame sa posla, ulazimo u kuću, oko 4 poslije podne, a Federalna se taman uključuje u CNN-ov program. Patljače nešto, a kod nas ludilo. Neki lik vadi tetku i počinje paljba ko da su svatovi.
Ćalac priča sa nekim đedom napolju, tek će ti đed.
-Jel' učo, kak' se zove onaj što je zakucao avione u te zgrade?
-Bin Laden, đedo.
-Kako dijete?
-Bin Laden.
-Aaa, Miladin, pa ja, vidi se da je neki Srbin.
Ne znam kako se to desilo, ne znam ni da li sam ja kriv zbog toga ili okolina, ova zemlja, ovi ljudi ili onaj vrhovni Arhitekta, onaj gore sa cudnim smislom za humor, ne znam nista ali znam da mi se citav zivot sveo na te tri prazne reci. Samo da prodje.
Samo da prodje matori, pijan, da prodje i da me ne vidi, da me ne upljeska opet. Da prodju kevine masnice da moze opet da izadje iz kuce i odvede me na kolace. Da prodje osnovna skola, da ne gledam vise ove kretene, da prodje ovaj osecaj odbacenosti, od drustva, od nje, glupaca, da je bar nasla nekog nego ovog glupandera iz sedmog dva, ne zna bre dve prosirene recenice da sastavi, ne zna koliko je jedan na kvadrat.
Samo da prodje srednja, da upisem faks, da me prodje ovaj osecaj besa kad ga vidim opet pijanog, ne vredi, lomim ga vec godinu dana, ne vredi, covek je resio da istraje, govedo pijano, ne vredi, tucem se sa calcem ko sa najgorim neprijateljem, da odem iz ove kuce u kojoj sam kao zver, u kojoj sam besan, samo da prodjem prijemni, samo da prodje faks, kum je rekao da me ceka mesto u firmni, samo da prodje reizbor opet.
Samo da prodje hiperinflacija, da ne jurim jebene marke i da me ne juri murija, da prodje ovaj kljuc, a ja cu posle da izcesljam bravu, da prodje prva noc u zatvoru, prodao me jebeni drug iz kafane, uzeli mi pertle i kais, jebote, pa necu da se besim, da prodje ovaj posao a da me ne nahvataju, opet, da prodje i ovo sudjenje.
Da prodje rat, miris krvi ovog sto sam ga roknuo sa dva metra, ove pre njega nisam video, pucali su oni, pucao i ja, nismo se videli, ovaj me gledao, cak nije bilo ni mrznje u njegovim ocima, da prodje rana od gelera u nozi da bacim ove stake, ne mogu bre da serem kao covek, da prodje sto nemam kucu, jebi ga, palio si i ti tudje, dobro nisi ti, ali jesu tvoji, bio si s njima.
Samo da prodje ova muka od razvoda, jebem joj mamu ludu, upropastice i ono malo lepe slike sto sam imao o njoj, da prodje radna nedelja, da dodje vikend, da vidim svoju cerku, ima najlepse kikice na svetu i najsladje kaze "tata, ja tebe jojim".
Da prodje mamurluk, osecaj krivice, opet sam napravio sranje i izgazio nekog ni krivog ni duznog, da me prodje zelja za samodestrukcijom, za kockom, da prodje dan a kad prodje dan da prodje noc.
Samo da prodje ovaj osecaj nemoci i tuge i ljubavi i ogorcenja sto ne mogu nista da promenim, sto sam nemocan, sto nije moja, sto se ne javlja, sto 300 puta dnevno proverim fon a na njemu nema niceg, da prodje zelja i patnja, da prodju sulude misli, da prodje jul, avgust, septembar. Da prodje jebeni zivot, moj a opet nisam glavni glumac u njemu nego sporedni. Da prodje sve.
Samo da prodje.
Brižljivo muvanje riba i prikupljanje recki preko letnjeg perioda a u cilju gomilanja određenih zaliha ženske čeljadi koja će u hladnim zimskim noćima - kako figurativno, tako i bukvalno - idealno zamenjivati centralno grejanje. Doduše, mi muškarci to radimo preko cele godine. Jebiga. Vazda nam je 'ladno, pretpostavljam...
- Brate, kako si mog'o da muvaš onog skrndelja malopre?! Smučio mi se, bre, i život i Ada i sve...
- Koji je tebi kurac, tebra?! Da l' ti znaš koji je danas uopšte dan?! 10-i jebeni septembar. A šta to znači? To znači da će uskoro jebeno Sunce da se odmakne bar nekoliko desetina hiljada kilometara od Zemlje, što opet znači da ima žešće da za'ladi a onda će sve ribe lepo dostanu jebenim gajbama i mi muškarci ćemo moći da ga stavljamo isključivo jedni drugima! Je l' sad kapiraš, majmune jedan?!
- U, jebote, nisam na to tako gledao...Ovaj...Je l' ima neku ortakinju ta?
Kako je 1939te rekao zalizani prodavac razglednica iz Austrije, "Viđ lude Poljake, kobilama na tenkove!", misleći pritom na neosporeni istorijski postulat, da se Šah teško matira pijunima.
Onaj koji vitla najvećim kalibrom, kroji zakone.
Na nivou globusa, to su carstva (primenjenije, imperije; ko je padao na popravni, lat. imperium-sila) koja diktiraju slobodu.
Jedan ima utoku, drugi fleka gaće; jedan je direktor, drugi je sekretarica, koja ne može da nađe spejs na tastaturi, ali su joj za jednu dojku potrebne šake Slavka Vraneša. Obe.
Elem, ništa nije večno.
Onaj, ko je jeo suši sa gole Japanke i pio Kristal, dok mu Ceca Ražnatović u toplesu pevala u krilu, sutra će krasti kifle iz otvorenih pijačnih cegera.
Septembar, 1980. Teheran.
-O, veliki Ajatolaše, Sajide, Ruholaše, Musavi, Homeini...
-Koliko sam ti bre puta rekao Mustafa, zovi me Imam!
-Da veliki Imame.
-Pa, reci šta je! Što si se ukipio, ko po Siratu da hodaš?
-Ovaj... da! Iračani su napali Huzistan i drže Šat el Arab pod kontrolom. Naši obaveštajci tvrde da im SAD i Sovjeti pomažu u naoružanju i hrani. U SAD-u se vodi kampanja, BIG MEK za zemlje Treceg sveta.
-Hm. Imperija zadaje udarac. Ali biće kako carski valja i trebuje! Hoće našu zemlju? Dobiće je puna usta.
-Šta da radimo veliki Ajat... Imame?
-Ukidaj penzije i zagrej kamion! Idemo da kupimo atomku!
Da li si siguran da želiš da čuješ to što imam da ti kažem? Možeš li da podneseš istinu? Možda je ipak bolje da danas zaboravim na iskrenost.
Da ti kažem ono što želiš da čuješ? Mo... Ipak ne.
Dečko: Ljubaviii, vidi šta sam ti kupiooo! Maliii rozi mecaaa sa sve srcetom! Da te čuva kad spavaš noću, bubili moooj, mwaaah!!!
Zgađena devojka: Hoćeš da te lažem ili odmah da ti kažem da će prvom prilikom da završi u smeću?
__________________________________________________________________________Tijana: Ana, šta misliš da malo skineš te martinke i da za promenu obuješ štikle? Zaboga devojko, pa septembar je mesec! 'Ajde probaj ove, vidi kako su lepe sive, 'ajde meni za ljubav?
Sanja: TO da probam?! Hoćeš da te lažem ili odmah da ti kažem da će da odlete u drugi dio radnje?
Kaže se za čovjeka koji je otporan na hladnoću te ga vrlo često možete vidjeti bez gornjeg dijela odjeće.
-Nešto k'o da je zahladilo, a?
-Pa normalno da tebi jeste kad glumiš igipopa, a septembar prošao. Bolje ti je idi nešto navuci na sebe, da ne bi nazeb'o.
Raspisuje ga firma koja ima potrebe za još nekim radnim mestom, a u skladu sa zakonom i precizno formulisan. Javnog je karaktera kako bi svi mogli da učestvuju i kako bi bilo više kandidata da direktor odabere najkvalifikovanijeg, dok se istovremeno sprečavaju malverzacije.
To je teorija. Malčice je drukčije u praksi.
"JP MORNARICA SRBIJE raspisuje
JAVNI KONKURS
za prijem u radni odnos jednog pravnika na radno mesto sekretara za atestiranje lengera i brodskih lanaca.
Opšti uslovi: da je građanin Republike Srbije, da nije krivično gonjen i/ili služio zatvorske kazne, da je nedavno završio pravni fakultet , da je diplomirao na Pravnom fakultetu univerziteta u Kragujevcu, da se preziva Perić i ima polomljen palac na šaci desne ruke.
Potrebna dokumentacija: Izvod iz knjige državljana, lekarsko uverenje, uverenje o diplomiranju ne starije od 30 dana.
Konkurs važi do kraja juna uz mogućnost odlaganja za septembar ili kasnije"
Mala kućna galerija svakog pravog srpskog doma iliti ognjišta. Može biti i velika kućna galerija zavisno naravno od veličine istog. Na njemu su magneti iz Sokobanje, Mataruške banje, Banje Koviljače, Sutomora, Budve, Herceg Novog a ponekad se nađe i neki Pefkohori (ako-imaš-love-izvoli) i tako dalje i tako bliže ...(pre će biti bliže)...
To je vredno čuvana, mukotrpno i dugogodišnjim trudom stvarana (i uvek javno dostupna) arhiva sa naslovom “Znam šta ste radili prošlog leta“, te svaki zvani i nezvani gost može videti lepo izloženu hronologiju vaših (jadnih) putovanja. Eventualno imate sreće ako bakin milje sa vrha frižidera pada direktno na magnet sa natpisom „Pozdrav iz Trilepepi*kematerine“...
Međutim, to nije sve. Tu se priča o galeriji naivnog slikarstva iz Kovačice nikako ne završava. Ovakva vrsta izložbenog prostora pogodna je za razne vrste malverzacija (prednost je što tom prilikom niko ne mora da bude podmićen).
Ako ste u dobrim odnosima sa mlađanom rodbinom možete se nadati da će već nakon perioda septembar/oktobar na vašem frižideru osvanuti magnet sa :
-Kopaonika- ako imate sreće možda baš onaj sa statuom medveda
(poklon mlađeg brata od strica koji je 8. razred i koji ovako prisne odnose sa rodbinom održava zahvaljujući tome što njegov otac, a vaš stric, vama duguje pare ili uslugu ) ;
-ili magnet sa prizorom neodoljive Venecije
(poklon starijeg brata od strica koji je 2. razred Pravno-birotehničke škole Dimitrije Davidović i koji ovako prisne odnose s rodbinom održava jer se potajno nada da biste za krv svoje krvi mogli da zamolite svog druga iz vojske-Mišu Smrdu, koji je sad 4. zamenik pomoćnika vratara u cenjenom beogradskom bankarskom hramu, da povuče neke veze za svog starog druga.....Jer kome će nego „svom drugu do groba“ što ih spaja „hronična upala zgloba-suvenir na stražarske dane“) ;
-ili pak magnet iz malog ali predivnog francuskog gradića Konfolana
(poklon sestre od tetke koja ovako prisne odnose sa rodbinom održava jer voli da pokaže svojim najmilijima slike belog sveta koji je videla i obišla sa svojim kulturno umetničkim društvom).
Dakle ako ste u dobrim odnosima sa rodbinom možete se nadati rodnoj (elektro)magnetnoj sezoni i ......
..... tada će sve biti spremno taman za svetog Nikolu...:) Napokon ćete moći s ponosom da otvorite svoju galeriju za širu publiku iliti rodbinu s kojom održavate odnose od Sv. Nikole do Sv. Nikole i zamolite strinu da vam pomogne da donesete sitne kolače iz kuhinje a zatim nonšalatno slučajno-namerno zakačite magnet sa prizorom romantičnog zalaska venecijanskog Sunca....“Ju, strina..što sam nešto šeprtlja ovih dana...Molim te podigni to samo da ja izvadim rozenke“
Naravoučenije:
broj dobrih rodbinskih odnosa direktno je proporcionalan broju dragocenih eksponata vaše male kućne galerije a obrnuto srazmeran broju vaših putovanja.
Mrak pred očima, bol u rebrima, ukočenost u nogama. Padam na bok. Leb ti jebem šta ovo 'vol'ko boli? Napipavam kvaku, otvaram vrata. Bela svetlost svuda oko mene, osećam se kao vampir dok rukama pokrivam oči. Napustio sam svoju jazbinu, i sada pred sobom vidim siluetu. Otvaram oči vidim poznato mi nešto. Hej, pa to je keva.
Ni umio se nisam, pravac kuhinja. Na stolu me čeka spremljen obrok, kajgana i šolja toplog mleka. Dok ispijam mleko, gledam datum na novinama. Raspust čoveče, jun mesec. Haos, pičke, ludilo, mojoj sreći nema kraja.
Uprkos planovima ceo dan sam proveo u krevetu, umoran k'o pseto. Neko zvoni, keva trči da otvori vrata.
Mile, Marko, Jovana, Jeca, ma pola razreda mi visi na gajbi sa sve nekim čokolada i sokovima. Ništa mi nije bilo jasno al' kultura je kultura. Sa svima sam se pozdravio i pokazao im da sednu. Svi me pitaju kako sam, da li me nešto boli. Pa kad ih već zanima rebra me povremeno zabole, a umoran sam ceo dan, oči ne mogu da otvorim. Kaže mi Mile da sam prekosinoć uzvik ,,Haos, pičke, ludilo" uleteo u lokalni kafić, i krenuo da muvam neke dve prepičke. Prvo su mi one lupile po šamar, pa su me njihovi momci izgazili, a još me ona gorila iz obezbeđenja ispendrečila. Redaljka brate, HAOS je bio. Nisam se ničega sećao, ali su mi dva naprsla rebra i masnice na oba oka bili dovoljna uspomena. Tokom raspusta PIČKE video nisam, ali sam po pički dobio. Jedino LUDILO ovog leta bilo je kod komšije Pera kome su navukli košulju i poslali ga u Lazu.
Nakon što su mi se rebra zalečila, pomag'o sam ćaletu na njivi. Što kaže stari moj : ,,Traktor da voziš, kockice da bacaš, drva bre da cepaš, pa neće da te ugaze ko pičku!" I tako bejaše. Drva za zimu su već spremna, sena i deteline ima za narednih par meseci, a i ja sam malo ojač'o. Na more nisam iš'o, jebiga nije se imalo para.
Septembar je mesec, raspust je proleteo, sve što je ostalo od njega su lekarski nalazi, par preldžijskih saveta od strane oca i nada da ću u ponovnom deulu sa profesorima proći što je bolje moguće.
"Definicija je napisana za takmičenje "Pačija škola."
Moto savremenog ljaljana, pavijana nakrkanog steroidima, definisanog po evropskim standardima.
Naime, kako je ljeto jedini period godine u kojem se definicija i masa mogu i moraju pokazati, ljaljan preko zime vježba. Ljaljan ide u teretanu, bode se drogama u guzicu, marljivo povećava kilaže na spravama, kako ljeto ne bi dočekao nespreman. Ljeti ljaljan izlazi na plažu, namaže se ljaljanskim uljem i sa svojim drugovima ljaljanima ponosno šeta pored mora.
Zato, što je zima duža i jača, tako su i grudi, biceps, triceps, kvadriceps, tetrebceps i ostali cepsovi razvijeniji.
- Ajmo na pivčugu. Nisam se opjanio ne pamtim.
- Jok, mart je. Pijem samo septembar i oktobar.
- A?!
- Pa jebiga, ide ljeto, ne smijem dozvoliti da mi se ne vide trbušnjaci, a znaš kako pivo deblja oko kukova.
- Šališ se, da?
- Jok ja. Baš sebi spremam koktel zdravlja. Rotkva, mrkva, karbohidrokcil i tajni sastojak.
- Bra'o. Samo mi reci da si zbog mazanja na ljeto onoliko maslinovo ulje kupio pa da te se odreknem.
- Paaa...
- Ješčuo da otoga neće kita da se diže? Džabe pločice kad je česma neispravna. Zato ja pušćam stomak. Vele da ispod brda najbolji kukuruz raste. Aj uzdravlje.
Savršen patetični miks američkog nacional-patriotizma i daleko čuvene američke demokratije. Kao kad bi kod nas pomešali Šešelja u blažem izdanju i Đinđića. Zbog takvih govora znojavi i dlakavi američki seljak tzv. farmer sa slamkom u ustima punog srca prostačkim psovkama i južnjačkim akcentom istera trojicu sinova koji u prikolici gledaju Super Bowl i pošalje ih u Bagdad ili Kabul.
Barak Obama povodom ubistva Bin Ladena:
"Građani i građanke Amerike dobro veče. Prošlo je gotovo 10 godina od najvećeg terorističkog napada u ponosnoj istoriji Amerike. I tada u tim teškim vremenima hrabri američki građani su smogli snage da tamni oblak smrti oteraju sa američkog tla i da prebole 3000 nevinih žrtava. Bol u duši američke dece koja su ostala bez roditelja koji su kostima odbranili ovu zemlju večeras je manji. Demokratija je noćas pobedila. Septembar 11 je osvećen. Nada je pobedila tamnu avet globalnog terorizma. Herojskom akcijom sinova Amerike Osama bin Laden je ustreljen u lice i bačen u more onako kako zakon nalaže."
Poštapalica, u formi retoričkog pitanja, kojom se izbegava neka ranije prihvaćena obaveza.
1)
Goksi:“Batice, samo da te podsetim da je selidba u petak...“
Mare:”Ih brate, gde je petak? Nemaš brige.”
----------------------------------------------------------------------------------------------------
U petak: “Mobilni pretplatnik nije trenutno dostupan. Molimo pozovite kasnije”2)
Srki:“Tebreks, treba mi hitno 300 jura na zajam!“
Ljuba:“Nije problem, ali u septembru idem u Grčku, pa ono...obavezno da mi vratiš kintu pre letovanja...“
Srki:”Ih rođeni, gde je septembar?”
Ljuba:”Znači vraćaš do septembra?”
Srki:”Obavezno.”
--------------------------------------------------------------------------------------------------
U septembru:
Ljuba:”Sinak, u sredu putujem na more...”
Srki:”Stvarno?” E pa matori, srećan ti put, lepo se provedi...”
Ljuba:”Hvala, nego da te podsetim za onih 300 evrića što treba da mi vratiš...”
Srki:”Ne boj se ništa, ih, gde je sreda?”
Proces podele plena po sistemu, ja tebi - ti meni, gde 2 ili više učesnika zažmure na jedno ili oba oka i tako dozvole svojim ortacima u taljenju da ostvare neku, najčešće materijalnu korist, da bi i ortaci vratili uslugu, takođe zatvaranjem očiju radi omogućavanja nezakonitog profita. Ortačko potkradanje. Dogovoreno čerupanje.
Ukočio sam se nešto, pa sam bio kod lekara. Uputili su me kod ortopeda koji mi je tražio da uradim rendgenski snimak. Otišao sam na rentgen gde su mi rekli da rentgen trenutno ne radi i zakazali su mi snimanje za tamo neki novembar. Tada je bio mesec septembar. Ali su mi preporučili privatnika, dali ime, adresu i broj telefona gde mogu da odem i odmah napravim snimak, što sam i uradio. Ortoped je već posle sat vremena od pregleda imao na stolu moj rendgenski snimak, tako da je mogao da konstatuje da mi nije ništa.
Što se mene tiče, to je čist primer taljenja između lekara u bolnici i privatnika.
