Dve godine blagostanja u Srbiji , 89. i 90. Godine reformi Anta Markovića , gde dinar postaje konvertibilna valuta (7 din jednako 1 dm). Rafovi puni svega i svačega, plate zapadne , cene istočne, čekovi se pišu, krediti rokaju, keš se šteka. poslednji ropac pred sunovrat jedne države.
odlomak iz dvevnika prosečne srpske porodice tih godina
ponedeljak, 9. april 1989.
danas smo bili u Beograd, prošetali smo malo gradom , videli smo prelep regal za dečiju sobu, sreća pa sam ponela čekove. dok stignu iz Beograda taman neću ući u minus, a do tad ću dobiti novih 10kom. Deca će se jako obradovatiutorak 15. maj 1989.
danas smo kupili moto-kultivator sa prikolicom, i uzgred 2000komada cigli, blok giter5, konačno da počnemo onu vikendicu. čekovi su super stvar.petak 18.maj 1989.
ostala su mi još tri čeka pa sam kupila danas novu gorenje veš mašinu, ona stara je počela da kida dugmiće. jao kako sam srećan zbog toga.1.jul 1989.
Danas se pakujemo, idemo na more, preko "putnika" smo rezervisali 4 puna pansiona u Bečićima, sve je u 4 mesečne rate, baš povoljno, svi su smo srećni zbog toga.1.avgust 1989.
Danas nam stiže novi jugić...imali smo sreće pri izvlačenju lutrije pa smo bili trći na spisku, ipak mi je malo krivo što nismo bili drugi, jer bismo sa njim isli na more, ali nema veze, možda odemo još na nedelju dana u septembru ionako je jeftinije a i stići će čekovi.15.avgust 1989.
DanAs sam kupila sav đački pribor za Marka i Mariju, i za to sam pustila samo jedan ček, baš jE fino ovo sa čekovima.
Malo sam se iznervirala što na pijaci ne primaju čekove, a uskoro ćemo morati zimnicu da spremamo, baš su bezobrazni ovi seljaci15. septembAr 1989.
Onaj trosed u dnevnom me toliko nervirao , Miodrag je rešio da kupimo novi, ubedila sam ga da je nAjbolje uzeti kožnu ugaonu u Simpu, on se složio jer mu je firma dozvolila kredit.18.oktobar.1989.
kako bi bilo lepo da ovo dugo potraje, baš smo se fino sredili a i nekako smo se zbližili Marko i Marija mnogo bolje uče ove godine, a i Milorad je nekako pitomiji i nežniji.
Rečenica redovna na holivudskom platnu, ali ne tako česta u srpskom dnevnom diskursu.
-Džejk, dođi u sobu, majka i ja moramo da razgovaramo sa tobom.
(silazi niz stepenice, naravno da imaju dvospratnu kuću) - Šta se događa?
-Ovaj (matorci sede jedno pored drugog, hvataju se za ruke) nećemo uspeti da isfinansiramo tvojih 35 dana na Maldivima i Devičanskim ostrvima. Ali nemoj da brineš molim te ja sam s....
(Džejk uzima vaze i lomi ih na sve strane, pritom polomi i babinu urmu) - Ne mogu da verujem!!! Kakvi ste to roditelji!
-Sine, molim te! Znam da nas sad mrziš, ali evo, ja sam se zaposlio kao konsultant za marketing u oblasti menadžmenta ljudskih resursa, imam veću platu, nadoknadićemo ti to. Samo molim te nemoj tako da se ponašaš, slomićeš majci srce.---------------
-Milena, dolaz' vamo!
-Šta je bilo ćale?
-Na ono jebeno more da nisi računala! Nemamo para, a i ti si cele godine jebavala sojke, ostalo ti tri ispita za septembar, ima da ih sve daš pa ćeš možda moći kod baba Stepojevke u Zaklopaču na deset dana, jasno?
-A daj ćale, nemoj da si takav, pa dogovorila sam se sa drugaricama!
-Boli me bre kurac, razumeš li da ne kenjam evre da ti dajem za te bahanalije?! Uberi pare sa drveta pička ti materina, ako hoćeš da ti dupe vidi puta!
-Želimire, mrzim te! MRZIM TE!
-Uf, da znaš što mi puca kurac. I da više nisi povisila ton, oklagijom ću te klepiti ima sve zubi da ti čanrljaju niz klozetsku šolju. Začepi tu splačinjaru i idi uči tu statistiku da i peti put ne padneš.
Osoba koja deli svoj bol kako bi bio vidljiv svima.
U nadi da će postići određen efekat neprekidno nalazi nove načine i sklop rečenica kako bi dočarala svoju tugu i patnju.
Uprkos svemu što priča u suštini joj nije toliko loše, samo dosadno.
15:46
Milice, zar ćeš zaista da me ostaviš kao poslednjeg psa na ulici da te čekam i da ti lajem ispod prozora. Kiša pljušti, meni se srce steže. Ovaj septembar mi nikad nije odgovarao, samo mislim o tebi.15:52
Ljubavi jeste da mi nedostaješ, ali ja razumem zašto ti ne odgovaraš. Oboje smo pogrešili, pričao sam s Momom. Samo Bog zna ko je bio kriv u našem odnosu, ali eto.. Izgleda da si ti prva presekla.15:53
Ali ja tebe ne krivim, naprotiv. Samo znaš da sam išao nedavno na onu operaciju krajnika grlo mi se još više stegne kad pomislim na tebe. No, nebitno. Nadam se da si ti srećna, već kad ja nisam...16:01
Kaže mi mama da te pozdravim, i njoj nedostaješ. Ali nema veze, moj bol je samo moj i ništa više. Neću ja da te opterećujem. Nadam se da razumeš da mi je teško, ali to nije tvoja briga otići ću ja da se napijem da malo ispraznim glavu.
Ne mogu da se izborim sa ovom tugom iako se slažem sa tobom, pametno je što mi ne odgovaraš, sramota me je sebe. Samo bolni trenuci me obuzimaju, ne smem nikome to da pričam, a ni tebi. A boli me, neopisivo. Te grlo te duša.23:45
Spavaš li?
Evo, ni ja ne spavam.
Ne mogu vode da popijem, sve mi je preselo. Misliš li ti o meni kako me boli?
Dugo je gledao kako njegovi poznanici šetaju svako veče drugu curu pitajući se kako njemu nikako da krene. Pokušavao je, nije da nije ali nekako već na drugoj proširenoj rečenici popija pedalu. Nije jadan mogao da shvati da je ma koliko njegova sintaksa bila proširena i obogaćena rečima do te mere da je po gramatičkoj nomenklaturi prelazila u složenu, ipak bila suviše prosta. Jer, kako drugačije shvatiti prilaz rečima " Vid' ovako mala, ovo što se dole nabudžilo je od čiste sreće što videh jednu tako lepu, mladu i šarmantnu damu.Taj dole otvara čepove fi 35 na hrastovoj suvoj colari a o čamovini da i ne pričam." Moš' misliti kako zabezeknuta dama bez reči hvata maglu i biva sva srećna što je izbegla manijaka.
A nije on takav, iako sirov spolja i po nastupu u duši je samo jedan pinter koji ume čak i zaljubljeno da mašta lupajući ogromnim maljem po obručima koje drže pomenute colare formirajući divno bure u koje će njegovi meštani stvaljati džibru za koju će se posle hvaliti da baš zbog tog bureta može da se nosi sa najboljim konjacima Francuske.
A da je zagoreo vala jeste, i to mnogo više nego što je nagorela hrastovina koju je opaljivao vatrom dobijajući čuveno Barique bure.
Onda je počeo malko da osluškuje, da špijunira, da hvata fore, da prepisuje....I sinulo mu je "jebote, poezija". Svaki od njegovih poznanika nešto je mrmoljio što i nije baš previše razumeo jer beše tu puno stranih reči ali je ukapirao da se nešto tu poklapa i da je nekako pevljivo baš kao njegova omiljena "Nas dva brata naučio tata..."
I prelomio je, pokušaće i on tako.
Ali avaj, inspiracija nije dolazila. A onda nekako, negde, u nekim novinama, ne seća se dal' u Kuriru ili Alo pročitao je kako je romantika vezana za more, talase, vino, gitare...
Eto je inspiracija.
Septembar mesec, druga polovina. Vreme kada drvo posečeno lane dozreva a nova zimska seča samo što nije.Iskoristio je taj mali predah da ode 5 dana na more, da se malo osoli a i nije skupo tad. Ono znao je da tada nema nešto mnogo cura po primorju ali se nadao da će se naći nešto za njega. I beše nekoliko sredovečnih, nenamirenih, željnih dama. Nije on znao, zbog svog neiskustva da kod takvih prolaze i njegove prostačke fore i da je trebalo samo da joj pridje i kaže "Oš dati malo pičke...".Ne, on je želeo da se potrudi i uveče celu noć pripremaše svoje oružje, svoju prvu pesmu kojom će sutra na pesku pored mora prići jednoj koju odabra tog toplog popodneva.
Jutro svanu.Seti se svoje pesme u kojoj stavi i more i vino, gitare i talase.. Pridje joj sav ustreptao i bez uvoda započe:"Gledaj moju kurčinu
dok ja gledam pučinu...
Dok mi blajvaš batinu
piću 'ladnu "Blatinu"Čuj gitare žice
i sedi mi na lice
drži se za stenu belu
da te ližem celu...Dok se talas peni
pridji mala meni
Jer,
oba brata naučio tata
sa ženama kako se barata..."Znao je da će to biti nezaboravno letovanje, a sada kad je saznao ključ od ženskog srca čim se vrati kući probaće da ih otključa još nekoliko.
Drugi naziv za selo koje je zabačeno Bogu iz tregera i koje je teže pronaći na mapi nego detektovati svinjetinu u Matijevićevoj svinjskoj "prašinari".
Prvi septembar. Naš junak, Živoslav Tupkalo, polazi u prvu godinu srednje metalostrugarske škole u Beloj Crkvi. Već je u klupi, čeka razrednu, Micu Ubicu (Žena koja je skrenula sa živcima kad je, pokušavajući da spase mladunče beloglavog supa, neuspešno predriblala Ladu Samaru iz suprotnog pravca. A direktoru žao da je izbaci).
Profesorka: Dobro jutro, dečurlijo. Ja sam Milica Karaklajić. E da vam kažem. Ovo glupavo predstavljanje je sviranje kurcu ali, jebiga, mora da se obavi. (seda na katedru i gleda ispod oka, kao na Divljem Zapadu) Ajdeee, ti se predstavi! (pokazuje prstom na Živoslava)
Živoslav: Ko? Ja? (srce mu vrišti kao da prisustvuje ceremoniji razdevičavanja mladog izviđača plemena Masai)
Profesorka: Ti! Ti! Ti, što ti je kosa kraća nego Marinku Madžgalju a duža nego Mariji Šerifović. Baš ti!
Živoslav: (ustaje lagano) Moje ime je Živoslav. (treperi mu glas) Bio sam nosilac Vukove diplome u osnovnoj školi. Dolazim iz jednog mesta pored Zaječara.
Profesorka: Zaječar? Koje mesto?
Živoslav: Paaa, Sikole, malo mestašce pokraj Zaje...
Profesorka: Ne seri, ladno si iz Sikola? (bulji se kao da je siluje niskotežišni prijemnik za etanol)
Živoslav: Znate gde je Sikole? (lice mu se ozarilo)
Profesorka: Ma, puši kurac, ložim te. Kakvo Sikole, kakvi nordijski Bogovi.
p.s. Od sledećeg dana Živoslavu se gubi svaki trag. Postoje neproverene informacije na 16-oj strani Informera o učešću jednog klinca u akciji "Peticija za Sikole", čiji je primarni cilj da se sagradi srednja škola u istoimenom mestu.
Više nam nisu neophodni neoriginalni prostodušni zidni kalendari.. Dovoljno je uključiti najpopularniju mrežu socijalnih slučajeva i na osnovu slika i statusa videti koje je doba godine.
Januar - Došla je Nova godina! Protekla je još jedna noć kao povod za napijanje i prežderavanje i vreme je da svi okače slike sa dočeka, kako bi svi znali gde su oni bili i šta su radili i šta su obukli i koliko su se napili i najvažnije koliko im je l00do bilo, jer koja je poenta ići i zabaviti se kad je moguće slikati se i sutradan komentarisati po slikama jedni drugima kako je prejebeno bilo i koliko se ko po kome ispovraćao.
Februar - Mesec skijanja. Vreme je da se okače slike sa skijanja, zimovanja ili gde god da se išlo. Pored toga, februar beleži i Dan zaljubljenih, a to je pravi trenutak da u svom statusu napišete koliko puno volite svog partnera, ali i da pošaljete srca drugim dragim ljudima putem aplikacije "Send Valentine's gift!" ili kako god.
Mart - Posle duge zime, najzad dolazi proleće, a kako se proleće lepše dočekuje nego tako što ćete pisati o istom u vašem statusu i tagovati sve svoje ženske prijatelje na neku ogavnu cliché sliku ruža na kojoj iznad piše "SREĆAN OSMI MART DAME MOJE".
April - Mesec u kome je najčešće hrišćanski praznik Usrks, pa se shodno tome ponašaju i ljudi na Facebook-u. Pravi je trenutak da svi okače slike svojih jaja i da im se međusobno dive.
Maj - U ovom mesecu najučestaliji status je oblika "A sad adio", a najčešći klipovi koji se postavljaju su svakako iz filma "Lajanje na zvezde". Maturanti odlaze naravno! Pored abnormalne doze patetike koju forsiraju najčešće ljudi koji su mrzeli pola svog odeljenja, procuri i po neka informacija ko će kakvu haljinu za maturu kupiti (i naravno koliko će je platiti).
Juni - Došla je matura i najzad vreme da haljine o kojima je do sada pisano zablistaju i pojave se u svom punom sjaju. Vreme je za veče na kome će sav šljam izaći u najskupljim limunzianama, prošetati se ko pingvini u frakovima, odnosno u haljinama boje breskve, i tako svi zajedno odigrati poslednji ples kojim se napuštaju dani bezbrižnog gimnazijalskog postojanja i ulazi u život pun nedaća, ispitnih rokova, ESP bodova, jurenja budžeta, mesta u domu... Najlicemerniji (mada poneko i iskren) i zaplaču dal' zbog kraja ili zbog novog početka?! Mesec se prepoznaje po albumima "We will meet again", "Poslednji ples :((((((((", "Par godina za nas", "Bolje biti pijan nego star" i tome slično.
Juli - Mesec u kome se aktivnost Facebook-ovaca splasava, valjda jer su svi na moru, selu, ekskurziji Italija-Azurna obala-Barselona, Exitu ili gde već. Nema puno publikacija, tek poneko se javi sa svog mobilnog telefona kako mu je super i ludo, da se slučajno ne zaboravi da postoji.
Avgust - Beer fest! Mislim da je to jedan od najvećih razloga zašto se ljudi vraćaju odatle gde su otišli. Od nedavnog dolaska Kikija i Pilota na gorepomenuti, navala pajsera i ziljavuša eksponencijalno se povećava iz godine u godinu, a sa tim naravno i novi albumi na FB-u. Međutim, za razliku od originalnih patetičnih naziva za albume s maturske večeri, ovde je jednostavno - Beer fest.
Septembar - Školarci kukaju zbog početka škole, studenti zbog obnavljanja godine, brucoši jer im je ostalo još samo mesec dana. Mesec jebenog kukanja, prenemaganja, ali i lepih uspomena sa mora-planine-doline-jaruge u vidu novih albuma, gde se najčešće ni ne može videti more-planina-dolina-jaruga, već samo njeni posetioci kako se spremaju za izlazak, jedu, peru sudove, slikaju ispred ogledala, veš mašine, bojlera, multipraktika, usisivača..
Oktobar - Neko bi pomislio da u ovom mesecu kosmos zrači nekom posebnom vrstom energije koja podstiče intelektualne napore ljudi. Da li je u pitanju OET, anatomija, matematika ili rimsko pravo, oktobar II je najbolji rok da se sve to ispolaže (ili ipak ne) i za to da se podeli radost (ili tuga) sa svojim fb friends.
Novembar - Do sada su sve gotovo svi već vratili sa ekskurzija i okačili svoje slike gde jedu Mc Donald's (jer to je najbolja hrana za jesti u inostranstvu), piju ili eventualno se biju sa medicinskim sestrama iz Hrvatske.
Decembar - Mesec kada počinju zimske čarolije, kada je jako super jer je sneg napadao i usporio već dovoljno raspali GSP, kada se svi raduju što će potrošiti još nekih 50€ za najl00dje novogodišnje veče (a u zoru - trubači!). Mesec se prepoznaje po učestalim statusima u kojima se iskazuju čestitke i želje za Novu godinu, a oni najluđi i čestitaju Božić i svojim prijateljima iz celog sveta koji ga slave 25.XII po gregorijanskom, da ne kažem matematički tačnijem, kalendaru.
Primer? Pa uključite jebeni Fejsbuk.
touristica domestica serbium
Ovo je migraciona vrsta koja pandemijski naseljava krajeve sa morskom vodom u periodu jun- septembar. Na ovu vrstu selica ne utiču prirodni neprijatelji vrste- prazan džep i hladno vreme, a u skorije vreme i teroristi. Za razliku od svojih evropskih rođaka koji često, zbog istih razloga, odustaju od selidbe, touristica serbium je vrlo prilagodljiv, te stoga i čest gost na pomenutim destinacijama.
EVOLUTIVNI RAZVOJ
Touristica domestica serbium se pojavio prvi put sa izgradnjom staništa koji su odgovarali ovoj vrsti ( radnička odmarališta, dečiji kampovi). Uglavnom je naseljaao krajeve u kojima su živeli pripadnici iz iste familije ( domestica croatorum, montenegrina vulgaris, slovenica slovenica). Sa smanjenjem teritorije gde se osećao bezbednim, touristica serbium počinje da širi svoj habitatum naseljavajući prvo istorijski poznate krajeve sa prijateljskim vrstama ( hellenica yassos), a u poslednje vreme i one krajeve koje naseljavaju mitski neprijatelji vrste ( turcius baklavis, egiptus piramidus).
Domesticus serbius je bio poznat kao vrlo metodična vrsta ( tzv. "paradajz turista") koji je čitavo svoje okruženje nosio sa sobom, a često i ostavljao za sobom na plažama ili ispod prozora. Nije bio prohtevan u zahtevima, pa je često spavao u objektima gde kod kuće ne bi držao ni ptipadnike nižih vrsta ( svinje, zečeve, kokoške...)Pri povratku oblačio bi sve " perje" koje bi nabavio ( farmerice, bunde...) iako bi napolju i kamile padale u nesvest od vrućine.
Jedno vreme D.S. bio je privučen novom vrstom staništa ( seoski turizam), ali ga je brzo napustio jer D.S. ne radi ni u radno, a kamoli u slobodno vreme. Današnji domestica serbium je sofisticirana, treća generacija touristica koji bira stanište, plaćajući ga na kredit i živi od uspomena do sledećeg juna do kada se nada da će " zatvoriti konstrukciju"
Radnja koja potiće iz vremena kada je konj bio jedino sredstvo prevoza i jedini koji su ga mogli priušte bili su buržuji. Pandan danšnjem je voziti mercedesa S klasu. Ovaj izraz se također proširio na ostale djelatnosti pa fraza 'biti na konju' vremenom je počela predstavljati sve ono što predstavlja značajniji uspjeh u životu ili jednostvno neku ugodnu situaciju.
-Brate uđem danas u bus puno ko šibica, vruće u pičku materinu, stanem pored prozora cijelim putem puhao vjetar u mene ni sekundu se nisam oznojio.
-Boli te kurac bar nisi došao oznojen kao ja na fax smrdio sam sam sebi.
-Ali pazi šta mi se još desilo, sljedeću stanicu ulazi neka pička boli glava, ima sisu ne može stati u Tajsonovu ruku i stane pored mene, svaki put kad je vozač kočio moja ruka se našla na njenoj sisi, hvala ti inercijo.
-U jebote ti ko da si na konju došo na fax.-Sad položim ova četri za septembar mi ostane dva iz ovog semstra i tri iz onog boli me kurac mogu četri da položim u septembru da jebe rak raka, jedan ću da prenesem.
-Može sad u ovom roku i matematiku da položiš, onaj mali pikac lani na bubicu položio, a nema šanse da te ufate, iznajmiš, nađeš čovjeka neće te koštat više od 50 maraka.
-Moglo bi se to nešto skontat, to kad bi položio bio bih ko na konju.-Znači sve dobro ide, žabare pogodio, crvena furija me nikad nije izdala, još samo da nočas prođe Kolo Kolo i to je to pare su moje, eto roštilja u nedjelju.
-Ajd evo ti kombinacija za onaj poljski loto upratio sam neke brojeve može se pogoditi, ja juće uzo 200 eura, al jebiga ubaci sve pare u aparat nemam više ni za kifle.
-Ajd probat ću nešto iskombinovati ako prođe eto para za mora, exita znaći cjelo ljeto bi bilo posvećeno hedonizmu, bio bi ko na konju.
Izraz koji se koristi kada uradiš nešto što si uporno pričao da ćeš uraditi, a niko ti nije verovao i svi su misili da samo laješ i ništa od toga.
Najšmekerskije izgleda kada to kažeš mrtav-ladan iako je to momenat tvog velikog trijumfa i dokaz da si stvarno čovek od reči.
10. April 1994.
- Ej brate, ajde upadaj, gotova je kafa.
- Odlično Džoni. Nego da vidiš što sam nabavio kasetu od Doktor Igija. Ima dobrih pesama. Poneo sam da slušamo.
- E nemoj majke ti da mi puštaš tog šabana.
- Što brate? Do jaja je.
- Zato što je u nekoj emisiji izjavio kako on repuje u pesmama i sada kad kažem da slušam rep pola ljudi me pita jel to Doktor Igi, a nije prošao pored repa. Tako ću ga napušiti da će sve da zvoni.
- Znaš kako kažu. Pas koji laje ne ujeda. Sad da ga vidiš, ništa mu ne bi rekao.
- Važi, videćeš kad ga sretnem.15. Septembar 2002.
- E ljudi, hoćemo na Amsterdam?
- Može.
- Ajde. A šta će biti večeras?
- Puštaju vesele devedesete. Taman da se podsetimo detinjstva.
- Ja onda neću.
- Što Džoni? Ajde da se zezamo malo. Jeste sranje muzika, al’ da se malo smejemo.
- Neću bre. Pustiće onog Doktor Igija i samo ću se iznervirati. Jedva čekam jednom da ga sretnem, da ga oteram u pičku materinu.
- A dobro ne moraš da ideš, a znam ako ga sretneš ikada da mu nećeš ništa reći. To samo pričaš ceo život zato što znaš da ga nikad nećeš sresti.
- Dobro, videćeš.01. Januar 2012.
- Brate kako je dobro ovde. Ako smo ovako gotivno dočekali Novu, ima cela godina da bude odlična.
- Naravno. Živeli.
- Živeli.
- U zdravlje.
- Ej stani, jel ono Doktor Igi tamo? Sprema se da peva.
- Jeste, ladno je on. Džoni eno ti ga miljenik.
- Vidim ga. Ej Igi! Igi! Ti, ti, da. Srećna ti Nova godina i da se u ovoj godini napušiš milion kurčeva, majmune jedan retardirani, naserem ti se u usta i nabijem petom i to ispucalom, degenu poremećeni. Gde bežiš. Stani bre, nisam završio. Ode.
- Ipak si ga napušio.
- Rekoh ti da hoću.
- Pobeže čovek. Jedi govna Džoni, ko će sada da peva.
- Pa mi ćemo. Idemo svi. Budim se često po noći.......
-.....A ZNAM DA NISAM NI PIJAN NI LUD!!!
Glas razuma u ekipi punoj nadobudnih entuzijasta.
-Ma znaš šta sam rešio...ostalo mi je još 5 ispita da dam uslov...ja lepo sad odoh na more, kad dođem imam taman 10 dana da spremim ova tri za septembar...ostaju mi dva za oktobar, ovaj drugi u suštini ni ne moram da učim, šta me boli uvo...
-Ali brate, bolje se iskuliraj od mora, jebote ima da okineš godinu ako se tako budeš zajebavao!
-Ej bre, šupičkumaterinu, baksuzčino, ne prizivaj mi nesreću, krv ti jebem! Večito to radiš, prekini, jel ti jasno?!------
-Žile, vidiš ovaj izlog? Tu brate ima da pokupimo sva ova dijamantska govna. Sejo će da zamajava čuvara da ga pita za neku ulicu, ja ulazim unutra da sredim prodavačicu. i da je nateram da stavi roletne. Ti ulaziš, unutra mrkli mrak, i lagano u vreću stavljaš nakit. Prodavačica će se verovatno onesvestiti od šoka, kurva jedna, a čuvaru neće biti jasno jer će se zapričati sa Seletom. Tu ti upadaš Mare, ima da ga kao startuješ da kupi čestitku za pomoć koalama zavisnim od sisanja smole za sto kinti, prospeš mu neku spiku, ovo-ono, šta kažete?
-Alo, Pirke, prizovi se pameti! Ovo nije sokak Miše Kazandžije iz Gornje Toponice, ovo je Swarovski radnja u centru Beograda! Mardeljaćemo ga zbog ove tvoje fantazije! A Sejo je glup ko izduvani kurac, ima da čuvaru propeva ko Selin Dion o našoj akciji! Aj samo malo razmisli!
-E Mare, aj mi bre tu ne prizivaj nesreću, jel ti jasno dukatlijo!? Zvaćeš bre ti nas kad budemo kupili kuću na Dedinju! Zvaćeš ti funjaro kad Sekija skinemo sa lepka! A kurac ćeš dobit od nas tada, jel ti jasno bre?!Momci, krećemo?(posle 6min čuju se policijske sirene...)
U krugovima zagovornika teorije o evoluciji, logičan i očigledan zaključak jer - za razvoj organizama potrebna je deoba ćelija, a poznato je da su Srbi još milenijumima unazad usavršili deobu...Ćelija...
Beograd, sedmi april 1941. Jutro. Na ulicama pokošena tela; svuda uokolo, hrpe stakla i šuta, nad gradom koji počiva u ruševinama nadvija se oblak dima nalik na krilo slepog miša, i baca gustu senku na svet. Deca pobijenih roditelja vire iz zatrpanih skloništa. Na slaviji, gradski autobus pun leševa odbija da se ukloni sa prekinute putanje. Čopori izgladnelih pasa lutalica radoznalo njuše izginule, nad raskrsnicom, nabijeno na gredu koja štrči iz prelomljene zgrade, visi beživotno telo i podseća na groteskno raspeće. Strah i očaj. Obezglavljena država cepti u groznici i krvi, komanda se razbežala, pljačke, silovanja...Zemlja, sa svih strana opkoljena nacistima, fašistima, ustašama, Bugarima, Šiptarima, logorima smrti, fabrikama za proizvodnju masovnog uništenja..
Napadnuti narod, u čudu, uzima stvar u svoje ruke i počinje da radi ono što najbolje zna - skače u politiku, deli se na četnike i komuniste, laća se puške, bombe, noža, žice, sekire, gura nevolje u stranu i hvata se za gušu.
........................................................................
Čokešina, dvanaesti septembar 2015. Seoska slava, tradicionalna svetkovina. Pod šatrom tela pokošena vinjakom i rakijom, svuda uokolo, hrpe slomljenih čaša i flaša. Deca razularenih roditelja vire ispod stolova. Čopori izgladnelih pasa lutalica se šunjaju i njuše komade pečenja, nad šatrom, na drvetu, visi mlitavo telo lokalnog domaćina koji se na njega iz nekog razloga popeo, i služi kao atrakcija omladini koja ga slika svojim pametnim uredjajima. Opšte rasulo. Obezglavljena država cepti u groznici i nesreći, komande nema, pljačke, silovanja..Za jednim od stolova sinovi i unuci hrabrih predaka vode žustru prepirku podgrejanu alkoholom, skaču u politiku i istoriju o kojoj blage veze nemaju, ko je klao, ko je streljao, izdao, pobegao, upropastio..Laćaju se puške, bombe, noža, žice, sekire, guraju nevolje u stranu i hvataju se za gušu.
Opšte je poznato da sela veoma retko imaju kafane i da se lokalni pijanci načešće skupljaju u jedinoj prodavnici u selu. Pivo, eventualno rakiju, na takvim mestima služi jedno, sada već mitsko biće... Gospođica KRALJICA STARE PLANINE.
Žena dobre naravi, uvek spremna da pomogne. Poznata po tome što se svi muškarci u selu lože na nju, dok je rumene seljanke ne podnose. Gospođica, zato što već lagano premašuje pedesetu, a nikada nije našla svoju pravu ljubav. Njena građa podseća na one iz BBW kategorije. Najčešće sa 50kg viška i ogromnim usnama, crveno "nakarminisanim". Ogromnog poprsja, koje velikodušno pokazuje svojim dubokim dekolteom. Mladež na sisi kao šlag na torti.
"Velika muka me je danas zadesila. Drugovi Panic, MixMaster, Bogdan i ja odosmo na Visočicu i ja ispraznih baterije za S3. Šta da radim, gde da kupim u vukojebini. Prva destinacija nam je bila Vrelo, ali tamo, nošeni nekom čudnom sudbinom, ih nenađoh. Idi u Jelovicu, reče mi ljubazna prodavačica. Šta će mo, uputismo se tri kilometra uzvodno, dok je vetar tiho šaputao bludnu haiku poeziju i pripremao nas na na događaj decenije. Jelovica, selo malo, velika nepoznanica, usađeno u Staru Planinu, blago krijaše. Prodavnica, mala neugledna, zamandaljena starim katancem, koji hajduke u okove držaše u sebi baterije od 1.5 V imaše. Ali zatvorena. Pozovi da dođem da otvorim, pisaše na vratiam. 065- broj poznat uredništvu i prijateljima sajta. Milozvučan ženski glas sa druge strane etera pozitivno mi odgovori, dolazim za pet minuta. Baterije imamo. Uh...
Stajali smo ispred i pričali o poribljavanju Nišave. Čudne sile nas obuzeše, osetih da se priroda oko mene menja. Cigareta poče brže da gori. Topli vetar mijaše nam lica. A onda čudo. Prizor za sva vremena. Na Tomos motoru, prema nama, po najgorim džombama približavaše se ona. Kraljica Stare Planine. Veće sise ja odavno ne videh. Veselo su poskakivale dok je ona kao na oblaku prelazila preko kamenjara. Priroda se oko ne menjala. Veliki su to potresi drugovi mušičari. Mikro cunamiji. Ptice su prestajale da pevaju, pastrmke su počinjale da se javljaju na površini, zbunjene zbog promene eko sistema. Svaka sisa minimum po 5 kg. Da li možete da shvatite šta je 5 kg? Ko ogromna kokoška. Stajao sam zabezeknut. Cigareta je visila iz mojih širom otvorenih usta. Uđosmo u drakstor opjeni. Mirisala je na majčinu dušicu i svež znoj. Feromoni. Kada sam krenuo da platim baterije susretoh se oči u oči sa tim prirodnim fenomenom. Sisama kapitalcima. A one zdrave, prirodne, odgajane na najfinijeim ovčijem kačkavalju. Vene su pulsirale sa njih. Kao karta Visočice, tajna katra koja pokazje najbolje virove sa najvećim pastrmakma. Pili smo pivo i Pepsi i uživali u njenom milozvučnom glasu. Opila nas je. Hteli smo Mix i ja da igramo šah u prodavnici. Omađijala nas je, više nas pastrmke nisu zanimale, samo te ogromne lopte kao dva Sunca oko kojih se mi povučeni gravitacijom okretasmo. Ali ona reče, žurim na parastos. Velika tuga nas je obuzela dok smo odlazili. Ja udaljen 50 metara islikah je.
Salutiram ti naša kraljice, kraljice Stare Planine!"musicarenje.org, Septembar 29. 2007. godine, izvod iz dnevnika Dr. Lucky-a
