Stvarno nemam stav a i zabole me paja. Otkači se.

Puštaju ga samo u onim momentima kada ti apsolutno nije potrebno.

Kada bi neživi predmeti mogli osetiti zadovoljstvo, ovo bi definitivno bilo jednostrano zadovoljenje. Naime radi se o sexu izmedju osobe koja se tušira (pol je nebitan, jer se ovaj sex može bliže okarakterisati i kao analan, dakle moguć u oba slučaja) i tuš slavine.

Bilo je to leta gospodnjeg dve 'iljade sedmog, još uvek sam visio po kraju sa studentskom bagrom iako sam, realno, batalio faks. Blejaž na gajbi, svako veče nova priča, lepa vremena. Klasična priča za studenstske okolnosti, sve pare se trošile na vops, gudru i kladžu. Mali stan na Krstu, dva cimera i ja, svet nije imao šanse protiv nas. Moto: Sledeće godine u ovo vreme bićemo na budžetu!
Naravno da taj famozni budžet neće da isfinansira dva džoka pred spavanje i fuka sa Željanom iz Trebinja. Neće ni da ispoštuje iz keca u dvojku na Parmu svako kolo. Za rebalans budžeta je bio zadužen Pesve (PSV - Prva Sisa Valjeva) sa svojim fiks idejama. Tako smo valjali Tepsiji pola keta po ceni jednog da bi mi rivali na ler. Tako sam radio debelu Gocu iz Maksija za vops na crtu. Tako je Šomi ukrao akumulator iz keca...
Ali jedan događaj mi posebno ostaje u sećanju. Bilo je govnjivo decemabarsko predvačerje vraćao sam se sa faksa, noge su mi bile mokre od bljuzgavice jer sam nove patike popušio a cipele prokockao. Nazvao me je Šomi i rekao da Pesve ima opasnu ideju - da uplatimo loto. Zamisli tebra, loto, pa nas trojca smo toliki luzeri da i kada bi dobili milion jura il' bi nas Japaci izrokali nuklearkama ili Šiptari podavili na spavanju, uglavnom sutra ne bi bilo. I ništa, slep kod učiju kakav jesam, umesto da si kupim jedini obrok taj dan, bonžitu i pola litre mleka, odem do trafike i uzmem jedan random tiket.
Gladan i žedan u stanu ispeglirah dve kašike ubuđalog ajvara koji sam dobio u kontigentu prve studenske pomoći negde u septembru. Zapalismo džok i pustismo tekmu, naša omiljena Jupiler liga i 2+pp ekipe - Go Ahed Igls vs Viljem Treći. Vreme je sporo proticalo uz kvalitetan napadački fudbal, pa smo pozvali neke cupike. Rekle su da će doći pa smo kupilii kokišku i čips, ispalile su, nema veze, bar se Šomi otvorio za has. Pesve i Šomi su zakuntali pred teveom a ja sam blejao na netu i onda je dobauljao Pesve do mene i rekao mi da proverim loto.
Ne mogu da kažem da me nije pecnula nada u tom trenutku ali mene je pecnula nada i kad mi je Željana rekla "ćao", priznajem bio sam optimistična budala. Našao sam sajt i počeo da diktiram brojeve:

Skup članaka napisanih na, takozvanom, hrvatskom jeziku čiju većinu čine maliciozno-fašistički pokušaji prekrajanja istorije, negiranja ratnih zločina i stavljana žiga zveri na srpski narod i pojedince.
Koristi se još i kao sinonim za gnusnu laž.

Lutalica koja je usla u vec prenatrpano vozilo GSP-a, pocela da siri svoj miris, a onda je urinirala u gace. Smatra se da je ova vrsta rasprostranjena samo na teritoriji Beograda, jer je u drugim gradovima izumrla sa pojavom policije (ili sapuna).

Primerak ove vrste se moze prepoznati po izuzetno jakom mirisu, nastanjuje najcesce tramvaje, posebno onaj na liniji 2 (zbog nedostatka okretnice niko ne mora da napusta tramvaj), ali mozete ih susresti i u ostalim vozilima GSP-a. Njihova pojava je najcesce pracenja gomilanjem putnika na jednom kraju vozila i/ili ubrzanom praznjenju vozila.

Upozorenje: Nemojte komunicirati sa predstavnicima ove vrste jer mozete biti pljunuti.

08:00 Planirani polazak autobusa.
08:17 Stvarni polazak autobusa. Vozača: 1, putnika: 46.
08:18 Autobus prekida proceduru izlaska iz stanice da bi se vratio po putnike koji i dalje puše na peronu.
08:25 Izlazak iz stanice. Vozača: 2, putnika: 57.
08:26 Neko iz sredine viče: “Majstore, kaće puš-pauza?”.
09:01 Zadnji deo autobusa počinje glasno da komentariše očigledno nepostojanje iste i preti da će se ubuduće voziti drugim prevoznikom ( iako isti i ne postoji ).
09:14 Prvi pokušaj steltnog purnjanja u kenjari na srednjim vratima. Putna pravila nalažu da se pomenuti sanitarni objekat zaključa, što dobro šoferi i čine i to u dužini kompletnog trajanja puta.
09:34 Rendom baba se žali da ne može da diše na šta izvršioci putne usluge odgovaraju puštanjem klime. Ona, pak, uporno tvrdi da bi joj samo i isključivo jedna cigareta pročistila pluća a ne “to njojzino sokoćalo”. Sa njom se slaže i većina ostalih putnika.
09:46 Beba od 6 meseci glasno plače. Mlada mama konstatuje miomirisno stanje svog deteta ali ne preduzima ništa.
09:47 Pomenuti miomiris dospeva do prednjeg dela autobusa i, kako ljudi okolo polako počinju da padaju sa svojih sedišta, vozač je prinuđen da po prvi put zaustavi autobus.
09:53 Autobus staje na obližnjem parkingu i, iako je preko razglasa zamoljeno da se iz istog ne izlazi jer će se put ubrzo nastaviti, svi izlaze napolje i grozničavo pale. Mlada mama prva među jednakima. Utrošenih cigareta – 49.
10:08 Nastavak puta, raspoloženje vidno popravljeno, jede se.
10:34 Komentar nakazno debelog gospodina “da bi mu sad prijala jedna cigara” nailazi na opšte odobravanje svih prisutnih. Staje se po drugi put. Utrošenih cigareta – 56.
11:58 Neki su bili spavali tokom poslednje pauze, autobus ponovo staje. Cigareta – 62.
12:31 Dolazak u Kuršumliju, ulaze novi putnici. Obnavljaju se zalihe. Cigareta – 78.
13:19 Puš-pauza da bi novi putnici nadoknadili izgubljeno. Puše i stari.
14:12 AMSS preko lokalnog radija upozorava sve učesnike u saobraćaju na pojavu misterioznog dima na putu. Autobus staje da izvidi situaciju. Interesantno, ali pomenuti fenomen se proteže u nedogled IZA vozila, dok je ISPRED istog vidljivost perfektna. Dobra vest je već tradicionalno proslavljena obilnom konzumacijom duvana. Total score – 122.
15:01 Umrla ona baba što se žalila da ne mož’ da diše. Iako je već bila pripremila cigaretu u džepu, nije, sirota, dočekala još jednu pauzu da je zapali. Amin, jebiga.
15:13 Improvizovana komemoracija na obližnjem parkingu, puši se za dušu pokojnice. Zapaljenih sveća – 1, zapaljenih cigareta – 159.
...
17:58 Puši se i u autobusu. Diše se punim plućima.
...
21:00 Beograd...valjda. Vrši se primopredaja paketa i krmači, uživa se u večernjem purnjanju sa rođacima nastanjenim u istom. Vreme polaska nije specificirano.
...
23:14 Negde u Vojvodini...valjda. Polako počinju da se akumuliraju puš-pauze zbog predstojećeg čekanja na grani. Izražava se nepodeljena mržnja prema severnim komšijama.
...
03:29 Šofer začadio u sanitetskoj jedinici na srednjim vratima. “Alal vera!” neko viče i otvara novu paklicu.
...
08:00 Tempirani dolazak na mađarsku granicu. Smenu preuzima šoferska veza, Laslo, koji zadovoljno trlja ruke. Na retoričko pitanje “Ima li neko nešto da prijavi?Alkohol?Cigarete?” svi kolektivno odmahuju glavama jedva i videći uvaženog gospodina carinika od dima. Izvršena je tradicionalna primopredaja koverte i put može da se nastavi.
08:26 Prva puš-pauza unutar EU. Purnja se na posebno bezobrazan način. Naš statističar je zabeležio sledeću cifru - 247.
...
11:67 Pućka i ona beba što je plakala na 09:46. Mlada mama je posmatra sa ponosom i briše suze radosnice. “Alal vera!” viče sad neko drugi i otvara novi boks “WalterWolf-a”.
...
13:08 Puca zadnja desna guma na autobusu. Putnici prelaze da gase cigarete na preostalih pet.
...
15:38 Dopuna goriva na “Ökö” pumpi. Nakon 15 minuta autobus nastavlja dalje.
15:54 “Ökö” pumpa leti u vazduh. Kasnija istraga će utvrditi da je razlog tome bilo 47 nedovoljno ugašenih cigareta različitih sorti i dužina.
...
16:12 Uporno udvaranje mladog Roma mladoj mami - koje je počelo još u Prokuplju, bajdvej - konačno je urodilo plodom. Mlada mama puši, ali ovoga puta NE cigaretu...
...
20:47 Dolazak u Klagenfurt, Austrija. Iz prtljažnika se izbacuju koferi, krmače i budući radnici na crno. Konačni bilans puta – vozača:2, putnika:78, ćelija raka:”system overload”, ozonskih rupa:1. Beba, mlada mama i mladi Rom zagrljeni odlaze u sumrak. Svo troje puše, naravno...

Мисли се на старе певаче, свакако, ово ново није музика.

10. година - матори га дали на хармонику, ваљаће му да зна неки инструмент у друштву
11. година - види се да је мали таленат за музику
14. година - видео да није за школу, батаљује то и почиње да се креће по кафанама. Када музика прави паузу, он моли да нешто одсвира. Дају му, није проблем, и они су тако почели. Сви виде да мали разбија и да је пред њим каријера. Почиње да пије.
17. година - курва из кафане коју је до тада доживљавао као светицу слама му срце и одлази са камионџијом. Јавља му се материјал за прву песму. Од разочарања пије више него што би требало.
18. година - пише прву песму која одмах постаје хит и улази у уши људима где год да је отпева. Срећа му се осмехнула, јер је баш у његову кафану ушао Раде из ПГП - а, и то баш у тренутку кад је овај отпевао своју песму. Потписује први уговор.
21. година - већ има пар песама које се врте по радију. Крећу и прве турнеје са другим звездама у успону. Јебава певаљке и квалитетне рибе, нема више Циганки из кафана и курви, али се и даље сећа оне прве, макар као инспирације.
26. година - организује самосталне концерте у домовима културе, које увек напуни до последњег места. Јебе шта стигне, све квалитет.
34. година - Организује концерте само у великим просторима и малим стадионима. Пиће већ почиње да му представља озбиљан проблем. Ожењен је и има децу, али и даље јебава све шта стигне.
40. година - Јетра му је пропала, менаџери полако почињу да траже друге, јер је постао нестабилан. Као ноторни алкохоличар, касни на концерте или долази пијан, отказује наступе и вуче се по новинама са свакаквим курветинама, што лоше утиче на његов имиџ код публике. Више не гледа шта јебава, само да увече није сам.
50. година - Умире од цирозе јетре, рака плућа или срчаног удара. На сахрану му долази пола СФРЈ, сахрањен у Алеји великана. Сви памте његове песме, сви заборављају његов живот. Жена наслеђује огромне паре од ауторских права, па му и она прашта то што су је годинама сви гледали као паћеницу.

Kada svaka odbrana postupka posustane, stare civilizacije i njini arhaični putevi se javljaju kao poslednje opravdanje.

Kupovina hleba u danasnje vreme postala je nauka.

To je jedan mit po kome klima uređaj ne treba podešavati na temperaturu koja je više od 5 stepeni niža od vanjske (poneko kaže i 10 stepeni). To je čista glupost iz više razloga.

Prije svega klima uređaj nije prekidač koji automatski snižava temperaturu na isprogramiranu, već rashladni uređaj kome treba dosta vremena da postigne željenu temperaturu. Tako da, ako namjestimo klimu na 18 stepeni, a u sobi je 30 stepeni (a napolju recimo 35), temperatura neće automatski pasti na 18 već će se lagano spuštati, i 18 stepeni vjerovatno neće ni dostići, već će se zaustaviti na prijatnih 23-24.

Druga stvar, da bi hlađenje uopšte bilo efikasno, vazduh koji izlazi iz klime mora biti znatno hladniji od onog u sobi. Ako bismo poštovali to pravilo, pri vanjskoj temperaturi od 37, klimu bi morali namjestiti na 32 stepena! A to je gotovo sigurno više od trenutne sobne temperature. Tada bi nas klima samo još više grijala!

I sam princip rada klima predviđa da se za programirane temperature preko 30 stepeni ni ne pokreće sistem za hlađenje, već onaj za grijanje.

Stvar koja je obrnuto proporcionalna ćaletovom broju godina.

Naučni sleng za težak user. Sinonim za nemoguće. Akademski ekvivalent biblijskom čudu. Ustvari, veća je verovatnoća da ćete jebeno hodati po vodi ili istu pretvarati u vino nego što će pored reči ''ANATOMIJA'' u vašem cenjenom indeksu stajati broj deset, osim ako je datum u pitanju. Loto i Bingo da ne pominjemo. Znate ono kada nadrkani, autoritativni i vrlo verovatni homoseksulani profesori tvrde za svoje predmete da ih samo oni znaju za 9 a Bog za 10? E pa, Svevišnji bi iz Anatomije imao maksimalno osam. Da zna bolje nikada ne bi ženu napravio iz rebra.
E sad, razlog zbog čega je sve to tako leži u veoma jednostavnoj i, nažalost, nerešivoj činjenici : ljudsko telo ima 206 kostiju, 78 organa, oko 120000 vena, arterija i kapilara i, u principu, svaki od tih kuraca ima svoj latinski naziv, egzaktnu lokaciju u telu, strukturno-ćelijsko-molekularnu građu ( latinsku, razume se; prim.prev. ) i sve to treba jebeno znati! Hvala Bogu da su bolesti bar malo jednostavnije pa siroti lekari ipak uspevaju nekako da nas izleče...

Pesma koju preldžija peva kada se na poselu posle nekoliko gajbi piva priseti izgubljene ljubavi. I to ne bilo kakve ljubavi već one što je braniše njeni zli roditelji.

Udari čoveka seta kad se priseti kako ga je staramajka vijala klepanicom oko plota kada je u pola noći iskočio polu go kroz prozor ćerke jedinice.

Klepanica je isto što i gluvara, ko se ne razume u ruralne pojmove.

Pojava koja golom oku nevinog posmatrača najčešće promakne.
Razlog neverovatnog besa i želje da se nekome počupaju lopovski prsti.Želja da dotični doživi muke malog Radojice.
Okidač za okolinu da vam udeli mnoštvo korisnih saveta gde sve i po kojim pregradama da razbacate dokumenta da vam ih ne bi sva pokrali sa novčanikom.

Razlog bezuspešne posete i protraćenog vremena u policiji.

Daj link - recenica koju danasnji klinci u 90% slucajeva koriste kada cuju neku za neku novu stvar za koju nisu znali,i kao dokaz da internet pomera svet (IPAK SE OKRECE) na primer :

Не заигра руља док мајстор не загуди, а играће се онако како мајстор каже!

Јебига, живот је такав. Није свако предодређен и надарен да даје тон. Нема оркестра без диригента ни печења без јагњета. Да се не би погрешно разумели, давач тона није неки створитељ или креатор. Он долази на нешто постојеће, замало готово, али необрушено. Он није рудар, он је бре мајстор финишер. Од лошег прави добро, од доброг боље, од бољег најбоље, од најбољег...вероватно сарму и јафа кекс.
Стварима дати душу, идејама облик, то је бре дати тон.

Danas predstavlja eksperiment u kome "naučnici"(obično sa nekih egzotičnih univerziteta) traže dokaz o raznim bitnim pitanjima za opstanak društvene zajednice a koje se redovno publikuje u odabranim časopisima( čitaj tabloidima).

Prva asocijacija koja se javljala, a i danas se javlja kada sudija dosudi slobodan udarac za reprezentaciju Srbije.

Jedan od fenomena koji je masovnom upotrebom interneta postao duboko rasprostranjen međ' ljudima sa ovih prostora, a preti čak da potisne u drugi plan i "Klikni like ako je Sveta Petka dobrodošla u tvoj dom" ljude.

Naime, u pitanju su tekstovi u kojima se raskrinkavaju zataškavanja raznih naučnika, da l' vezano za lečenje neke jebene bolesti, pojavu nekog prirodnog fenomena ili možda sakrivanje bitnih istorijskih činjenica.

Kako god, ovi tekstovi imaju svoju široku publiku, međutim sve je ok dok oni to rade u svoja četiri zida. Problem nastaje kada počnu da smaraju postavljanjem linkova svuda ili još gore, kada te sretnu na ulici i pričaju o tome dva sata bez namere da te puste da kupiš jebeni nimulid jer te boli glava, a ne želiš da probaš tradicionalni lek iz središta Sibira koji se sastoji od mešavine snega, govneta od belog medveda i sibirske ljubičice, koja uzgred ne postoji.