Univerzalni početak svake tradicionalne sprske rečenice koja će biti dopunjena nekom nebuloznom iritirajućom radnjom, koja nam pritom ne čini nikakvo zadovoljstvo, a radimo je iz čistog inata prema komšijama.
:slušamo tehno, odvrnuli smo liniju na 60% jačine:
- Alo komšija, može to malo tiše!?
- U mojoj kući mogu i medvede da držim, to se tebe ne tiče!
:pojačavamo na 80%:
- Pa kako bre ti to tako, jebem li ti...
:usred psovke pojačavamo na 100%:
- Izvini kone, ništa te ne čujem!
:nakon desetominutne zvonjave telefona (koju smo tek nakon 9 minuta primetili samo po svetlosnoj signalizaciji) čupamo telefon iz struje, jer ni ne sumnjamo ko je zvao:
Još jedan specifičan tip ljudi. Svaka igra koja u sebi sadrži iole slobodno kretanje za njih postaje gore pomenuta, seljačkim kopi-pejst principom. Sve što ne sadži ogroman arsenal oružja, menjanje garderobe, holivudske efekte, helikoptere čuda muda, nije zanimljivo jer, zajebi odličnu priču, originalnu tematiku, jebiga nije GTA.
(Mafia 2, The Godfather)
- Ajde beži ja da probam. Dobro, daj ovog da roknem, kakav je čeljav. Koja su kola ovde najbolja, aj uzeću ova. Šta je ovo sunce ti, šta ide samo 60, MAKSIMUM ?! I kak'a je ovo starinska muzika ?! Ma da bre, važi...
- Alo, čobane! Nije ti to GTA ljabanine neiživljeni!! Radnja je smeštena u period pre sto godina, ekstra igrica, sad uđeš u kuću ovamo, tada počinje dijal...
- Rttttttttt bauuuuuu! Šta je pizde ajdeeeee ! Trrrrr bau bau bau! Je l' ima tenk neki ovde bam bam bam ratatatata...
Drugi naziv za autuputare.
A: Brate, dosadno je, koliko još do ulaza u grad?
B: Nekih 50-60 km...
A: Ha, pa ja da crknem do tad, dosadno je ubi Bože..
B: Aj' da podjebavamo ove krajputašice ...
A: Hahaha, ajde' uspori pored njih kao da ćeš da staneš!
B: Evo... :usporava:
Autuputare se ponadale da dolazi mušterija, kad ono cvrc A i B ubrzavaju i umiru od smeha u svojim kolima.
Rudimentarna, zastarela tehnologija, najčešće iz
pre-digitalne ere.
- Jel' bre, sinovac, blago čiči, šta kažu te tvoje knjige - kako smo mi ono, biva, omlatiili onog njihovog "nevidljivog" u Buđanovcima '99?
- Pa, ovaj, striko, mi smo imali neke sakrivene rakete, tajna Teslina tehnologija XXI veka za masovno uništenje, pa smo onda...
- Jes', jes'! 'Oće to! A 'oće to i ruska "Neva" iz '60. na ćumur. Na ćumur, blago si ga strikanu, na ću-mur!
Uvek zadnja opcija koja ne nudi rešenje, bez obzira koliko je opcija nabrojano pre nje treća je zadnja i kraj, služi za dramatizaciju i prikazivanja zagovnjenosti situacije.
Pun porodičan auto ostao bez goriva u nekoj zapizdini, kreće listanje mogućnosti.
E ovako stojimo, možemo da zovnemo Dejana da dođe do nas, ali to će mnogo vremena da nam oduzme, 60 kilometra treba da vozi a možda i ne dodje, možemo da guramo krntiju do benzinske pumpe, ali prema mapi najbliža je na 10 kilometra, možemo da pozovemo šlep službu i da nam uzmu boga oca para, i možemo da računamo na milostinju prolaznika, trećeg nema!
Naziv jedne radio stanice koja će vam propisno uništiti putovanje ukoliko idete Ibarskom magistralom nekih 60-ak kilometara iz ili ka Beogradu.
Uz treštene konduktere,pun autobus u kome nema rezervacije,zabavljaće vas radio Raka Ešinger.Već negde od Žarkova možete uživati u potočarama tipa ''Jednom rukom držim motorku,a u drugoj Zorku''.Doduše možete se spasiti ako imate bilo kakav plejer.Spasićete se čuvenog radija u tom slučaju,ali bićete pokošeni od strane kondukterovog daha,čiji cenjeni vlasnik nije okusio vodu u proteklih dvadeset godina.A onda će vas i neka baba/deda podići sa mesta,(ako imate ludu sreću pa sedite)uz priču da se vraća od lekara(uvek se vraćaju,ili idu kod lekara).Mada,ako ostanete na vašu nesreću bez baterije čućete da dotični baba/deda pričaju kako ih je ceo taj Božji dan unuk izmorio igrajući se konjića na njihovim ledjima,pa sad eto ne mogu da stoje.
I tako crkla vam je baterija,hteli ne hteli slušate vlasnika gazda Raku kako trabunja o nekim novim emisijama.Ponekad i pogodi neki padež.Zameni ga voditeljka sa još gorim glasom,pitate se da li se davi trenutno sa nekim burekom ili po prirodi stvari ima neki od govorno-jezičkih poremećaja.Počne emisija, uključenje slušalaca,onda baba Milka pozdravlja celo selo,najvećeg neženju u njemu,poziva na kafu sve znane i neznane;plače što je udovica već dvadeset godina...
Stižete konačno na odredište,izlazite napolje.Glava vam bruji.Sledeći put ćete dva puta proveriti da li ja baterija puna...
- Alo, čobane, šta slušaš to, ne seljači se. Smanji malo, probudićeš celu kuću.
- ...i ušur uzima, lepa voooodeničarkaaaa! Šta je, bre, somino? Jok, ću slušam one tvoje metalike, a?
- Pa'i sad: Sikeeeeen, siken distroooooj! Moš, moš, moš, moš!
- E, blago tebi. Vrat će' da smašiš, ludače! Jebali te ti tvoji englezi, kad ne znaš ni šta pevaju. Pa kaže: okreće se kolo, taka-tika-taka... :kažiprst u vazduhu:
- Ti si čovek bolestan! Jebalo te više i kolo i burek i pečenje i šljivici i livade! Ti bre nisi za u ljude! Tebe treba izolovati tamo negde na Rudniku, da ne silaziš u narod.
- Štooo? Šta bi mi falilo? Bolje bi mi bilo nego tebi u ovoj tuđini među licimurima, gde svoga nema i gde brata nije...
- Ajde, ajde, patetiši još malo, pičko jedna. Jok, treb'o sam da ostanem tamo da me jebu kojekakvi polumozgaši sa partijskom knjižicom i da ližem dupeta gorima od sebe. Je l' to?
- Aha, a ovde ti svi titraju, pričaj mi malo o tome. Kičma ti se iskrivila od rada, belog dana ne vidiš od posla, te pare što si uštedeo, to je samo zato što nemaš kad da ih potrošiš. I stalno ti malo, u dupence te alavo...
- A sećaš se kad nismo imali ništa tamo, goljo jedan? Je l' ti tad bilo dobro? Kad si radio za 60 maraka ceo mesec, vuk'o bolesnu kevu po propalim bolnicama i ganjao se sa ocem alkosom?
- Ma to je drugo, bre, budalo, takvo je vreme bilo, niko nije imao. Mi sad imamo, živeli bi lepo u zavičaju, međ' svojima!
- Živeli bi kurac, glupi idealisto! Je l' znaš da bi te pelješili na svakom koraku, zavideli, pravili smicalice... Pa je l' tebi poenta da samo ti živiš lepo, skote sebični? I treba da odeš, da te rastrgnu oni vuci, kretenu nostalgični, poserem ti se u zavičaj!
- Ustani kad pominješ Zavičaj, bedniče! A odakle si ti potekao, tako pametan, ljubi te majka? Da te nija pirgava Meri okotila, kučkin sine?! Ja imam pravo na nostalgiju! Od nje su bolovali i Tesla i Pupin! Ko sam ja da se tome opirem? Ko si TI, čoveče, ne poznajem te više?
- Sedi bre na dupe, šta ti fali stalno, koji moj? Jesmo zdravi - jesmo. Je l' imamo - imamo dovoljno. Je l' možeš da odeš tamo kad hoćeš - možeš. Pa šta bi ti?
- Ma, znam brate, ali teško je.
- Pa dobro, nije lako....
:neprijatna tišina:
- De, naspi još po jednu, Mile.
- Baš sam to hteo da predložim, Bubreže, brate moj!
Večita baba Vanga, ako ne izbaksuzira nekoga pada u depresiju.
Apsolutno je nemoguće izbeći njegovoj auri baksuzluka.
-Tako jeeeeeeeeeeee, samo kidaj!!!!!
-Ma ima da izgubi
-Ma ne seri, vidiš da vodi 2 prema 1, ćuti tu jezik pregrizo
....................................
-Teraj se u tri lepe! Morao si da kažeš, jel da!?-Pazi kad mi padne tiket
-Ma da, sve si igrao na 1.60 kvotu
-Pazi kad ti kažem, onaj baksuz je bio sa mnom kad sam uplaćivao
-Ko? Paja? Auuuu, pa najebao si brate, narednih mesec dana nema da dobiješ niš
Iliti, Prepečenica.
Ovaj blaži oblik neuroze i opsesivno kompulsivnog ponašanja počinje da pokazuje svoju ružnu glavu onda kada živa pređe 30i podeok u termometru, i akvarujum definitivno pukne.
Onda se sve ''bledolike'' žene, po sopstvenom ubeđenju, bacaju na sunčanje, solarijume, i kraznorazne kremice i pomadice za samopotmnjivanje.
Biti crn po svaku cenu, je imperativ čim počneš da pokazuješ malo više kože.
Ok, ok, znam kako zvuči sve što sam do sad napisala, ali ono što ove dame odvaja od žena koje ne vole da budu blede je:
- Većina ovih bronzanih boginja su striktno sezonci
- Ne znaju za dosta, ili crno ili ništa
- Ako nisu preplanule, to utiče na njihovu psihu
- Ako se ovo javlja za vreme sva 4 godišnja doba, blago meni, otvoriću kliniku za odvikavanje u napuštenoj odgajivačnici pečuraka, jer one toliko novca ostavljaju po salonima i daju na kreme da izazivaju krah kućnog budžeta.
Nedavno se u Beogradu dogodio sledeći slučaj:
Devojka je prvi put u ovoj godini otišla u solarijum, kod nekih diletanata, i svemu sudeći im platila da se sunča satima!
Oni su, naravno, novac uzeli, i pustili je.
Devojka je dobila opekotine (ne znam kojeg stepena) na 60% površine kože, i po rečima našeg profesora, moraće godinama da se leči.
P.S ne znam da li je ovo bilo na vestima, jer slabo gledam TV, ali je izvor pouzdan. A izvor je: kardiolog koji mi vodi vežbe iz interne medicine, čija je žena tretirala tu devojku.
Šatro sposobnost pojedinca da na osnovu svog iskustva u određenoj oblasti ume da proceni ishod bilo koje situacije koja mu se stavi na sto. Jes' kurac. Ego mu u brojkama prevazilazi sveukupne kilobajte skinutih hd pornića i obrnuto je proporcionalan inteligenciji, ali to nema veze! On je omnipotentan i sve zna.
-Divi ovaj, 60 kvadrata+terasa, 200e, š'a misliš, a? Samo nema slika...
-Sti lud? Koeficijent cena/kvadratura je mnogo visok. Pa unutra je sigurno neki šugavi nameštaj koji su doneli od tetke iz Borče III, a po kupatilu pacovi prave dens senzejšn! Cepaj dalje.
-E, a kako ti to sve znaš?
-Hiljade i hiljade oglasa na dan, decxko. Imam odokativni refleks.--------------------------------------------------------------------------
-Daj meni da pucam slobodnjak.
-A što baš ti?
-Ma, dozvoli. Ja imam odokativni refleks.
Lagana šetnjica kroz blokove numeracije bliske brojevima 40 i 60. Odjednom se kroz vazduh promoli zajednička himna samostalnih preduzetnika i Kineza u tuđini. Začuše se alarmi plastičnih četvrtastih budilnika poređanih po obodu novobeogradskog buvljaka.
Ako si imao (ne)sreću da se obreš na toj glomaznoj pijačnoj strukturi – buvljaku - znaš da je jedini instinski indikator njegove blizine zvuk budilnika rasprostrtih po plastičnim mušemama i kartonskim kutijama, uz diskretno brkatu prodavačicu koja se nadvija nad takvom improvizovanom tezgom. Periodično pištanje krajnje jednolične i iritantne frekvencije jeste nepogrešivi putokaz ka tom svetom mestu gde možeš kupiti zvonce za bicikl, dihtung za frižider, minobacač korejske proizvodnje ili neobjavljeni doktorat iz genetskog inženjeringa. Međutim, alarmi su samo mamac i imaju za cilj da mušteriju prizovu do prave premije tezge, a to je kamen za pete. Da, uređaj kojim krvnički trljaš suve otvrdnele tabane je primarni artikal najveće beogradske pijace. Manji kamen, veći kamen, manje rapav, više rapav, mirišljav poput rumunskog kuma ili neutralnog mirisa, ako misliš da možeš da izabereš, zajebao si se. U ponudi je jedan jedini model kamena, veličine i oblika sapuna, bele boje. Na tebi je samo da kažeš koliko ti komada treba. Ako nosiš tašti u poklon, da ispadneš džek, uzećeš makar još jedan. Pa nek ide život, samo jedan imaš. Kupovina kamena je uvertira u sve ostale, ozbiljnije kupovine koje će uslediti. Kao što je pljeskavica u tortilji završni pečat buvljačnog bivstvovanja, tako je kamen inicijator uspešnog cenjkanja i probiranja.
Da se vrši istraživanje tržišta na potezu buvljak-Piramida, došlo bi se do zaključka da su budilnici i kamenje za pete najneophodnije potrepštine urbanog čoveka, tik pored hleba i vode. Da l’ su Beograđani baš toliko predani higijeni donjih ekstremiteta, ili gaje latentan fut-fetiš, jebati ga, ne znam. Ali činjenica je da se kult kamena za pete usadio duboko u temporalni režanj žitelja. Novi zakoni, komunalna policija i slični dušmani polako prečišćavaju predvorje buvljaka. Sve je manje kamenja i budilnika, pa nauči da ceniš napore one šačice Romulanaca koji ti omogućavaju da svako jutro ustaneš na vreme, lepih i sastruganih peta.
-Godina je 2450. Kamenje za pete je evoluiralo u inteligentan oblik života i preti da iskoreni ljudsku rasu. Naši junaci, Zoran-Zoran i Milo, s puškama u nedrima, kriju se, nesvesni da im je kamen za petama.
On ne hoda - njegovo telo pulsira u ritmu prašnjavih, ali nadrealno živih gradskih noći. On ne pije - on se lišava stega popodnevne uglađenosti. Umesto zenica, u očima mu lebde ploče pionira elektro-hausa, obrćući se frekvencijom pouzdane nemačke cirkularne brusilice. On ne živi, već proživljava muzički spot, okružen mladom ženskadijom na halucogenima, hipnostisan prodornim laserima koji pucaju sa plafona kluba. On pliva kroz more ultraljubičaste prašine, halogenih natpisa i strobo-svetla. On je klaber. Ti želiš da budeš on, simbol postmoderne pozitivne ludnice, zaštitno lice nedosanjanog urbanluka. Al jedno zaboravljaš:
On je go kurac.
Lokalna lobanja ispodprosečnih ambicija, zarobljena u, tako tesnoj i konvencionalnoj, porodičnoj kući. Dnevna rutina? Juriti nezainteresovanu dečurliju i sličnu nesazrelu masu, prodati im priču iz prvog pasusa, uzeti ime i prezime i simboličnu kintu za rezervaciju. O, klaberu moj, da! Oplemenio si socijalnu srž jedne mlade duše, dao joj šansu da se poistoveti sa preterano našminkanom verzijom noćnog života, da ispuni dušu atmosferom repetitivne elektronske progresije i prijemčivošću digitalnih sintova. Dao si toj mladoj jedinki, uz krajnje nisku nadoknadu, šifru ka svetu gde je slave poput totema. Da li si, klaber-promoteru, ispunio obećanje? Bajato pivo, neatraktivna lokacija i nakaradna armija slepaca štancanih po istom kalupu? Batine od dvojice grmalja iz obezbeđenja, ponosnih vlasnika pasoša neke od zemalja bivše Jugoslavije? Nisu to očekivali? Nek pišu žalbu, samo ne znam kome.
A klaber-promoter zadovoljno broji parice, spreman da ih utroši na kvalitetnu “60% pamuk, 40% kamena vuna” majicu sa urbanim pastelnim printom, ubeđen da je trud isplaćen i da uzvišeniji i ispravniji akt od te kupovine ne postoji. Majica nije samo odevni predmet, ona je simbol selindžerovske borbe kroz nepreglednost gradske džungle, kamen temeljac za buduće prezentacije, i magnetni pol prema kome će orijentisati svoju primitivnu njuškicu.
Vrhunac jedne večeri našeg junaka? Zvezda u povoju, ranga Ivana Gavrilovića devedeset pete, pitala ga je koji je separe za njenu malenkost namenjen. "Svevišnji, uzmite me! Moj cilj je ispunjen na ovoj, sada tako beznačajnoj, planeti! Nisam li ja Aleksandar Makedonski koji promoterskim umećem pokorava mnoštvo domaćih objekata zatvorenog tipa? Nisu li slatki ti papirnati plodovi koji klijaju u džepovima maminih i tatinih sinova, takozvane hiljadarke? Ne nameće li se zaključak sam od sebe: ja sam neko zajebano mudo."
-Zdravo, zdravo, momci i devojke. Ne biste verovali koja ludara se sprema. Pršti božanstveni grom, ključa Atlantik, zemljina kora puca po šavovima i u vidu gejzira rađa karte za sredu veče u klubu “Jatagan”. Bolje vi je da ne propustite, a ako se svi ovdepristuni priklonite ovom nesvakidašnjem iventu, daću vam za džabe flašu banatskog rizlinga. I pistaće.
''...Česnica je okrugli obredni hleb koji je neizostavan deo božićnog ručka u srpskoj tradiciji. Pripremu ovoga hleba mogu pratiti razna pravila i rituali. Uobičajeno je da se u testo za česnicu stavi novčić, a prema mesnim običajima i neki drugi sitni predmeti. Česnica se na početku božićnog ručka okrene tri puta sleva na desno, nakon čega je članovi porodice razlome među sobom. Veruje se da će osoba koja nađe novčić u svom komadu hleba biti posebno srećne ruke u narednoj godini...''
( Sa sajta Wikipedia kopi-pejstovao autor )
Beograd, Božić 2015 god.
Živana Šaponja-Ilić : Poštovani gledaoci, izvinite što prekidamo božićnu epizodu vaše omiljene crtane serije ''Sunđer Bob Kockalone'' ali ovo je upravo stiglo u našu redakciju. Dvoje starijih žitelja Beograda je poginulo a dvadesetak je teže i lakše ranjeno u tradicionalnom lomljenju božićne česnice kod Terazijske česme kada je, za sada, nepoznati počinioc ispalio više hitaca iz puške marke kalašnjikov u okupljenu masu. Sumnja se da je motiv iza ovog gnusnog zločina upravo česnica teška skoro 60 kilograma, punjena zlatnicima i dragim kamenjem...''
Nemojte se začuditi. Hristos se rodi!
Apel od strane roditelja da će još malo doći kraj sprdnji u srednjoj školi, i da će morati da se počne s intezivnijim učenjem.
U čukama, vukojebinama i planinskim zabitima ova se kritika može shvatiti i ironično.
(Prijevor kod Trbušana, Čačak, Centralna Srbija)
-Sine, znaš, lepo je to što ti imaš 3,60. Jest’ da je to poslastičarska, ali verujem ti da su profesori strogi i to...Ali, možda bi trebalo malo da pojačaš s učenjem, ipak, fakultet je blizu...
-Majka, Beograd nije blizu uopšte. Ima bar jedno 150 kilometara do tamo. Moraćeš da mi plaćaš mesečnu kartu, pošto nema šanse da upadnem u neki dom. A sad, šta ima da se jede? Nemoj oprt boraniju k’o juče samo...
Nadimak za ogromnog čoveka.
Idi u Vukovar i pitaj starije da li znaju ko je Frižider i čućeš kako je mogao pobacati dvadesetoricu, kako mu niko nije smeo ništa osim Macure koji je jednom za gajbu piva na leđima u pogonu preneo balu tekstila tešku 420 kila, kako je lomio kurcem armirani beton u ono vreme i kako, iako sad ima 60 i kusur godina, još uvek može da te o'ladi jednim udarcem i kako je duša od čoveka.
Nesofisticirani izraz kojim se koriste neemancipirane osobe monotonog muzičkog ukusa kako bi definisali slušaoca rock/metal muzike, čiji je generalizovan naziv poznat i kao ''metalac''.
Karakteristično za reč je da ju najčešće koriste osobe starosnog doba 40-60 godina, koje su uglavnom odrasle na selu, izolirane od mogućnosti podučavanja o stereotipima i više muzičke edukacije od one koju je pružao tv i radio, pa su mladost proživljavale uz muziku Bore Drljače i Arsena Dedića.
Još jedna (čak i možda češća) mogućnost je da ćete naleteti na nekog isušenog, dosadnog i neisticajnog starca pod utecajem depresije stalnog konfrontiranja o sopstvenoj smrtnosti koji se bavi ribolovom i sluša mejnstrim sastave poput: AC/DC, The Rolling Stones i Deep Purple, i sebe lično definiše ''rokerom'', a u tom slučaju biste trebali biti svesni da nije apsolutno ništa učeniji o muzici od prethodno pomenutih selundrija, i također što brže nastojati se od njega odaljiti, jer će vas ubrzo čvrsto ukrojiti u jedan od svojih nostalgičnih razgovora, u kojem će konstantno pominjati činjenicu da je nekad imao dugu i bujnu kosu, i troklasno znao svirati gitaru, ali to navodno ''vremenom zaboravio'', te posle toga na duži trenutak ostaviti konverzaciju u zastojanje tog odvratnog awkward momenta da bi vas kasnije upitao nekoliko pitanja poput ''Kako ti roditelji?'', i oko 22h otišli nazad kući živeti svoj bedni mediokritetski život u kojem mu jedinu eventualnu promenu zna koja sažvakana rock pesma na radiju, ili bolji mesni obrok predstavljati.
E, krajnji vid verbalnog popizda za nekakvu banalnu stvar. Ne jebeš više ni nečiju sestru, tetku, ženu-majku-kraljicu, preljeva ti se jama toliko te jebeš sve što može nositi status matere, pa čak i sopstvene. Mater je ipak najstarija srpska svetinja, a ti se ne ustručavaš da zazirneš u to. Pff, ko da ti je to prvi put, SRBNNE.
Lazarus1389PFC, health 23567:
- Ahaha, pa da ćeš na paragon epik hiro gardijan difendera, nesrećo 43. lvl nekromanserska! Pajsad...ZUMBALARGH! (stelted enkanter strajk deš beksteb x12 from bihajnd) Hehe, mrtva si kokoško! Džumleja neki kripci, a? Pfff, ne vidim vas ni sa dvogledom bre! (ričed lvl 60, anloked fajnl pover renk 6) Sabijam! Op, šta je ono?- ObamaNiggaACAB (vuuuuššššfraufrk!)
- Lazarus1389PFC, dajd in betl - Jebem ti mater đubre jedno buržujsko!
- ObamaNiggaACAB, skuplja ajteme palog heroja.
- Lazarus1389PFC - JEBEM MATER BRE!
nekada je to bio glavni lik. odlucivao je o ljudskim sudbinama ugovarajuci brakove po selima. mladence uglavnom niko nista nije ni pitao, tako da je neki skrndelj obicno zapadao kod najboljeg frajera, i obrnuto.
provodadzija: devojka je lepa, lepsa od nje nema, a tek sto je radna, svaki posao u kuci i van kuce zna da uradi, i, ne staje da se odmori. da je uzmete, pa kuca ce da vam propeva(inace, ta devojka je uglavnom neki ultra lenji skrndelj kog cale samo gleda da uvali negde i da ga otera iz kuce)
mladozenjin otac: pa, sad...
provodadzija: njen otac uz nju daje i 'ekter sume, 60 ari livade, dve krave i tri praseta.
mladozenjin otac: 'el tako? e, onda je uzimamo!!!
:)
Najpoštenija žena! Unapred znaš tarifu, nema laži nema prevare! Hoćeš sat vremena, toliko je; hoćeš noć, toliko košta! Ne boli je glava, a u seksu neće zabušavati, jer zadovoljna mušterija postaje stalna mušterija.
Sušta suprotnost je sponzoruša, koja hoće da te iscedi do kraja jer je bure bez dna.
Kurva: pušenje 10e, jebanje 20, sat 60, noć 400, ne gutam, kondom obavezan.
Sponzoruša
konobaru: ja bih jedan martini, ali obavezno da bude sa svežim tek ubranim maslinama! I izvadi mi onu košticu, nemoj kao prošli put da mi ostaviš!
sponzoru: dušice, ljubavi moja, što sam danas videla savršenu bundicu, ova što si mi kupio juče ne slaže se sa rozim štiklicama, ajde kupi mi to pa ćemo raditi neke stvari večeras ako me glava ne bude bolela.
U većini slučajeva ako film ima ratnu tematiku postoji nadrkani general koji za svaki problem ima rešenje a to rešenje je isto, baciti nuklearnu bombu na nekoga i to će rešiti stvar.
Kometa se približava planeti, 22 sata do uništenja planete Zemlje.
"Dajte da bacimo jednu nuklaernu bombu na to govno i da završimo posao."Vanzemaljci napadaju Zemlju.
"Nuklearna bomba je spas. Dajte da pobijemo govna prokleta." - Naravno, nema veze što bi ubili 60 % svog naroda važno je da se rokne nuklearna.Zavladao je grip, širi se neverovatnom brzinom i naravno general iz Pentagona ima rešenje.
"Nuklerna bomba, da, da, da pobijemo zaražene i rešena stvar, a u pičku materinu ako mene pitate. To je pravo rešenje."
