
Универзални почетак сваке традиционалне спрске реченице која ће бити допуњена неком небулозном иритирајућом радњом, која нам притом не чини никакво задовољство, а радимо је из чистог ината према комшијама.
:слушамо техно, одврнули смо линију на 60% јачине:
- Ало комшија, може то мало тише!?
- У мојој кући могу и медведе да држим, то се тебе не тиче!
:појачавамо на 80%:
- Па како бре ти то тако, јебем ли ти...
:усред псовке појачавамо на 100%:
- Извини коне, ништа те не чујем!
:након десетоминутне звоњаве телефона (коју смо тек након 9 минута приметили само по светлосној сигнализацији) чупамо телефон из струје, јер ни не сумњамо ко је звао:
Slavna Vukajlija. Ima glupih stvari, ima bezveznih, ali ima i jako puno brilijantnih. Neću previše dužiti, samo odite tam pa vidite sami. Samo jedno upozorenje - ima ponešto napisano i na ćirilici (iako smatram da svako, ko kolko-tolko drži do opće kulture zna ćirilicu).
Skodin blog · 04. Septembar 2010.
+++
:)
TATIC na kraju ako oces da citiras ;)
Хаха, шта чини неискуство. :Д Видех негде неко омано па реко то је... Ја се надао да нико неће видети. Хвала у сваком случају. :)
:)