Imenica koja služi i kao objedinitelj mnogih negativnih prideva. Fraza koja je dosta frekventna u opisivanju čuda tehnologije.Posebno objašnjenje za dragu maloumnu decu koja posećuju ovaj sajt - korišćena stilska figura je ironija.

Izraz se u većini slučaja vezuje za penzionera koji sedi maksimum tri sedišta daleko od vozača, pritom napamet znajući svaku moguću, a i nemoguću putanju do željene destinacije, (koja uglavnom nije kraća od 150km) kao i svaku porodicu naseljenu u mestima kroz koja će nesrećni šofer terati mašinu. Uglavnom je penzionisani profesor ili vojno lice, koje nema nijedan problem u životu, kao ni razlog zbog koga putuje, jednostavno da ubije vreme, kao i poslednji atom snage živaca putnika koji ga opkoljavaju. Kosovo posećuje *da vidi situaciju sa KFOR- om*, a prestonicu kako veli " *da vidi jel' se izgradila"* . Glavna meta su mu hronično neispavani, i izmrcvareni studenti, jedva transportovani do autobusa ili kombija, kojima je njegova priča o Titovoj poseti Kragujevcu, i ekonomskom značaju nikla za severni deo Kosova, poslednja stvar na ovom svetu koju žele čuti. Uvidevši da su studenti uveliko zaspali, nedovoljno zainteresovani za njegovo predavanje, ne dovršivši svoju priču, zavrteo je rulet koji će izabrati narednog slušaoca, a kuglica se zaustavlja na jedinom budnom akteru savremenog genocida - **Šoferu**. Poput studenata neispavan, uzgred i nervozan jer nije platio struju, kao ni vodu (koju ne mogu da mu iseku kao struju, pa je to na sporednom koloseku ove priče) posle uvoda i početnog ispitivanja snaga dočarava penzioneru da od konverzacije neće biti ništa, što ovog odlično taktički pripremljenog iskusnog posmatrača ne sputava da od tog trenutka aktivno počne da učestvuje u saobraćaju, prelazeći na sedište ispred, dokoni penzioner sada ima potpuno novi zadatak. Taktički obučeni iskusni operativac procenio je da je vozač suviše dekocentrisan za slušanje i smatra da su njegovi saveti neophodni za dalji nastavak putovanja, i sa porukom u sebi "*U sigurnim ste rukama*" odgovorno pristupa novom - starom iskušenju. Pravovremenim i hiruški preciznim objašnjenjima "*Padao je sneg, al' nije bio mraz, zemlja je suva, a put klizav, pripazi na odron sa desne strane 6km posle Konareva, kod onih Miloradovića tamo je i pre dve godine bilo rizično*" odlično kanališe poput poslednjeg krika tehnologije za navigaciju američke firme Garmit Internacional" nervoznog vozača koji u glavi presabira dug elektrodistribuciji i brine za koga mu se žena lickala jutros u 05.30h kad ne radi nigde otkad je otpustiše iz Zastave pre 10 godina. Praveći zabrinutu facu, nesrećni vozač uzburkao je sećanja svog pomagača... Pogodila je nostalgija našeg penzionisanog junaka i iz usta izleće pitanje "*Da me nisi ti slučajno vozio pre 7 meseci za Mitrovicu, imao sam plavu jaknu, jel se sećaš, kad izletesmo kod Bogutovca?*" *Ma tebe znam od nekud sigurno, da nisi ti slučajno Branin unuk, Brane što je bila udata za mog kolegu sa fakulteta Dragišu, Bog da mu dušu prosti, a jes' bio dobar čovek*". U tom trenutku vozač se priseća još nekih dugovanja državi, a s' gubitkom amnezije u vezi sa dugovanjima, srazmerno raste i asortiman pitanja odavno rasanjenog penzionera spremnog za svaku vrstu verbalnog kontakta: "*A da li si; Jesi li; Mogu li; Ima li; Kada ćeš; Zašto si;* ". Vozač imajući u vidu da je dosadašnja računica dugovanja za struju odavno prevazišla očekivanu na sledeće pitanje vezano za njegovu familiju u Pajazitovu, bez žmigavca , stiskajući kočnicu zaustavlja pobesnelu mašinu, staje na proširenje i po prvi put od jutros stupa u konverzaciju sa ciljem da ga slušalac, u ovom slučaju penzioner, ozbiljno shvati ili da u suprotnom napusti vozilo sa sve jabukama iz Resnika i svežim bajaderama preostalim od Sv. Nikole koje mu je žena spakovala za put:

Сада већ древна игра са сличицама, само једна у низу коју "данашњи клинци никад неће искусити". Врхунац ове игре био је од 1998. до 2006. када је сваки клинац имао пуне џепове шпилова сличица разних фудбалера, од Serie C2 до свјетског првенства. На тржишту се знало која сличица колико вриједи. Имати Роберта Карлоса или Моријентеса је кaо данас кад у кафићу извадиш ајфон са све кључевима бемвеа песто триес де.
Пељање се игра тако што један клиња држи сличицу док је други удара другом и каже: Пола или цијело (слике или бијело). "Пола" је када једна карта падне на земљу лицем а друга позадином а цијело обје или лицем или позадином. Кад постанеш зависник па те смара да освајаш једну-двије карте, стављаш као улог читав шпил тј. баца се у ваздух 50-100 сличица и процјењујеш оће ли их више пасти лицем или позадином. Побједник купи све. Из шпила извадиш наравно најбоље карте, јер један Едгар ДавиЦ вриједи ко 10 шабана из Јанг Бојса.
Пропадање пељања почиње 2006. када се за свјетско првенство појављују сличице са карикатурама које убијају сваку вољу за скупљањем и лијепљењем у албум (за који се раније добијала лопта "изњемачке" када га попуниш)

Kulminacija ljudske arogancije. Prvo je pocelo sa spasavanjem drveca, kitova, Sibirskih leoparda i pandi. Kao prvo: 99.9% svih zivotinjskih vrsta koje su ikada zivele na Planeti je izumrlo. Nisu ih ljudi SVE unistili! Nisu cak ni 1%. Mnoge su nestale pre nego sto smo se mi i pojavili. Zivotinjske vrste nestaju svaki dan na hiljade, hteli mi to ili ne. Pustimo ih da odu sa ponosom i u miru, ne bi trebalo vise da se petljamo prirodi u posao. Zar nismo ucinili vec dovoljno?

Ali onda je doslo - Spasimo Planetu! Ne znam da li su ovi ljudi normalni... Planeta je prosla kroz neuporedivo gore stvari od nas: udari kometa i meteora, pljuskovi asteroida, bilioni godina kosmickog zracenja, smenjivanje magnetnih polova, bezbrojne zemljotrese, cunamije, poplave i vulkanske erupcije. Planeta je tu vec 4.5 milijardi godina, prelepa plavo-zelena kugla koja kruzi kroz svemir oko Sunca i bice tu jos dugo, dugo posto mi nestanemo. Planeta nije u opasnosti od nas, MI smo ti koji su u opasnosti! Pitajte one ljude u Pompejima koji su zaglavljeni u jednoj pozi pod lavom - da li se osecaju kao pretnja Planeti? Mi smo tu 10, mozda 20 hiljada godina, od cega imamo industriju tek oko 100 godina. I mi imamo hrabrosti da pomislimo da nesto malo plastike i aluminijumskih konzervi moze da ugrozi Planetu? Planeta ne deli nase predrasude o plastici; kada mi nestanemo, samo ce da nastavi postojanje kao nova paradigma - Zemlja i Plastika. Verovatno nas je zato i napravila; trebala joj je plastika, nije mogla sama da je proizvede, trebali smo joj mi. Kada joj bude dovoljno, stresce nas sa sebe kao da smo neki iritirajuci povrsinski svrab.

Mozda je to odgovor na nase najstarije filozofsko pitanje: "Zasto smo tu"? - PLASTIKA, majmuni!

Име особе која има карактеристику да у фетусном стању обавља матичарске дужности.

Pokusaj virtuelnog zblizavanja sa osobom koju nikada nisi video (u vecini slucajeva je tako) u cilju ostvarivanja veze van virtuelnog.Sastoji se iz vise koraka:

1.request-ovanje,add-ovanje (on/ona prihvata tvoj poziv da budete ''ortaci'')

2.zahvaljivanje za add do u nedogled (kao da je osoba koja je addovana povukla boga za pidzamu.. -.-)

3.razmena ''osnovnih podataka''

4.uporno slanje komentara (za slucaj da on/ona ne salje nesto neko vreme prica pocinje jovo na novo sa onim cuvenim ''je l' si ti nesto ljut/a na mene?'' ili ''ee gde si sta ima?'')

5.smajliji su neizostavni! (osobi se daje do znanja da je jako duhovita sto njoj kao imponuje)

6.ulizivanje moze i ne mora,ali provuce se nesto ponekad (cisto jos malo da mu/joj hranite ego..)

7.komentarisanje svake moguce slike u albumu (da on/ona vidi da se interesujete za njgov/njen zivot kao i da pratite ono sto update-uje na svoj profil)

8.sa komenatara se prelazi na poruke,jer vise nije fer da drugi ljudi koji dolaze na njegov/njen profil citaju to sto vi saljete

9.dopiske preko poruka-prelomni korak gde se kao jos upoznajete ali mnogo bolje.kada se stigne do ovog koraka,jos ako se nailazi na bilo kakvu vrstu povratne reakcije sve pocinje da se odvija mnogo brze,ne casi se casa i prelazi se na sledeci korak

10.poziv na kafu (nema dalje.na njemu/njoj je da li ce prihvatiti,ali u 99% slucajeva se prihvata samo da se ''nadje vremena'',jer boze,to je samo jedna kafa..
happy end:odete na kafu,kafe vam postanu ''ritual'',pocnete da se ''kapirate'',''nesto vise''
bu-hu:odete na kafu,budete provaljeni,on/ona nije odusevljen/a vama,''pa ok ostacemo ortaci..'')

Dvaes sekundi šutnje. Poneko dobaci il' zvizne tu i tamo.

U američkoj terminologiji naknadne pameti, reč koja je stekla mahom negativnu konotaciju, jer se u tom kontekstu opisuje kako tamošnji krupni industrijalci zapravo upravljaju njihovom državom, a indirektno i vojskom koja pokreće ratove. Uglavnom popularna među Cajtgajst revolucionarima i neizbežnim Anonimusima.
Iako je ostatku sveta manje-više odavno jasno da Ameri ne pokreću ratove zarad ljubavi, slobode, pravde ili čega ne, već zbog interesa, Amerima u većini slučajeva tek sad počinje da stiže iz dupeta u glavu da u toj priči nešto ne paše, pa je reč "korporacije" poprimila zlu reputaciju.

I sve to ne bi bio problem, da se nije primilo među pojedinim mladima u Srbiji.

Po pravilu prenabudženo mesto, kolona od 10 metara i babe (i dede u add-onu) koje broje sitniš, i to baš kad vam se najviše piša. Uzgred, šanse da izaberete red koji se najbrže kreće su 1:3, naučno dokazano.

Ne diraj, po cenu života. Uber zabrana hvatanja za tuđu, ne'do Bog dedinu stvar... Možeš slobodno da bereš prut ako uzmeš nešto od označenih stvari... Ne može, okreni se da ne bi dobio po guzici, i zato što si uzeo bez pitanja, i zato što nisi poslušao kad ti je rečeno da ne može...eh, dan danas me uhvati jeza kad se setim dedine šajkače i batina zbog nje...

Seljačka kafa. Kafa koja kad se naruči, pretvara Beograd u Kišinjev ili Čeljabinsk. Ili čak Magadan.
Jedna jedina reč koja obuhvata sve selindžere na ovim prostorima. Prepoznatljiv trejdmark za selindžere možda više i od ženskih imena sa tri slova. Ako se tragikomedija na Balkanu može sabrati u jednu reč, ta reč bi bila "makijato"
Makijato je taj ontološki dijakrisis između Radašina i Milisave sa jedne strane, i Une, Lee i ostale pičke materine sa druge.
Ako Bosanci imaju kaahvu u džezvi, pečenu na vrućem pesku, i ponose se njome, mi imamo taj jebeni makijato koji ne postoji. U stvari postoji, ali samo u paralelnoj realnosti betonskih pripizdina urbane snobarije. Prema zapažanju pisca ovih redova, u Srbiji i Makedoniji, a nije isključeno da ga ima i drugde na Balkanu. U Crnoj Gori možda, ne znam zasigurno. Simbol kulture poraza, i pogrešno shvaćene civilizacije.
Uglavnom se pod taj pojam podrazumeva najobičniji kapučino, samo lošijeg kvaliteta.

Makijato kao što smo rekli ne postoji. Neko nekad u Italiji je hteo običnu kafu sa nekoliko kapljicama mleka, pa je objasnio da hoće samo malčice "isprljanu" kafu. I pošto se mrlja ili fleka zove macchia na italijanskom, čovek je naručio "caffe macchiato". Izmrljana ili isprljana kafa u prevodu.
Naravno, takvih "tipova" kafa u Italiji se stalno izmišljaju, ima ih na hiljade, i veoma retko ulaze u rečnik prosečnog italijana. 99% njih nikad nisu čuli za taj jebeni makijato. To za italijane ne postoji. Nije deo tradicije, i ne možeš ga naći nigde na menijima gde god se služi kafa. Kako je došlo ovde ostaje mistika. U drugim zemljama Evrope isto nemaju pojma o postojanju te balkanske demarkacione linije između normalne bleje i proseravanja.
Kapučino je stvar, Espresso takođe, ristretto možda, ali taj makijato, to je rezervisano isključivo za selindžere zapadnog Balkana.

Inspisirisan ovim defkama moja malenkost je odlučila da nastavi serijal.

Mapa dust2. Naš junak je teror. Tek je ušao u igru, nema ni fejsa ni spejsa. Kupuje pancir, flešku i planira da se prilepi uz par boljih igrača i možda ga usere pa im ukrade neki frag ili pokupi pušku. Ali avaj, ispade mu pljuga i brzo se saginje da je pokupi da ne progori novi persijski tepih.
Diže glavu i ima šta da vidi. Saigrači su otišli, uglavnom na kratko A, ostao je samo on i leš saigrača. Lеš ??? Opa snajper, hteo je lola da roka pandure preko mida, ali ga je ljudina skinuo kao brdjanin ukrajinku. Uzima snajper i odlazi na dugo A kod vrata.
Bomb has been planted, ali tu su samo 3 igrača i naš junak daleko od bombinga. Mora im pomoći. Ulazi na vrata i sasvim mahinalno pogleda levo i vidi štekaru. Zažmurio je cimnuo mišem i opalio snajperom bez zuma i štekara je pala. Nafaka, ali odemo dalje. Ostao je samo jedan saigrač koji brani C4 kao Valter Sarajevo. Naš junak, poučen malopredjašnjim dešavanjem, kreće se ko Nil Amstrong na Mesecu, gleda svaki ćošak. Saigrač gine, sve je na njemu. Čuje se defanje. Dosta je bilo džabolebarenja. Uskače u rupu na dugom A, vidi se lik koji defa, oko njega bleje ostali, pričaju o ekonomskoj situaciji u južnom Alžiru. E nećeš ga majci, skida ga iz prve i ponovo se sakriva u rupu. Panduri u neverici. Još osam sekundi, dovoljno za ponovno skidanje bombe ako neko ima def. Počinje defanje, panduri na gotovs, gledaju svaki prolaz..8,7,6,5 i teror izlazi i pogadja ovog koji defa. Gotovo je, pobedili smo. Ogorčeni pandur ga je vidio, trči prema njemu dok sekunde odbrojavaju, baca bombu u rupu i našem junaku skida 99 helti. Kraj partije, junak izlazi iz rupe i glokom puca u nebo. SVRŠ !!!

U kulturi kod nas Srbalja to su svi narodi koji nisu Rusi ili Kinezi.

(Napomena, postoje već definicije ali kao čoveku iz tih krajeva mogu da kažem da su u najmanju ruku gadne)
Mjesto najbolje i najjače na svjetu po svim aspektima , pogledima i perspektivama itd... Znači istinsko Srpstvo ne viđeno ljudima koji nisu preko Drine . Vojna krajina se sastoji od par većih oblasti , zapadna Slavonija - najjače mudonje na ovom i onom svjetu , lijek za ustaše branili Okučane 12 dana sa 1000 ljudi nadbrojani 12 puta. Istočna Slavonija - onako averidž krajišnici , fino skenjali Vukovar , izduvali poslije jer je Slobo pička izdajnička. Knin i ostatak like - isto mudonje , po ludosti izmedju zapadnih i istočnih Slavonaca , sjebaše ih u oluji zbog Slobe pičke izdajničke. Iako najveći srpski heroji , 95' dočekani ko otpad (nijesi smijo reć da si iz krajine odma te pogledaju stomak ti se prevrne)civilizacije da ne pričam o izjavama nekih ljudi kao što je sps govnara gospodja trivalić.

Тренутак када напушташ свет за који сви знају. Боље речено, тренутак после једног веома занимљивог и бурног живота када одлазиш у свој свет, или када нестајеш у пустошима вечног живота. Људи о теби мисле да си био добар, поштен, праведан, да си успео у животу и да си учинио толико добрих дела да се прстима не могу избројити.

Popularni domaći nazivi za sokove koka kolu, fantu(ređe frutelu) i sprajt(ređe egzotik).

Kad uđete u našu bivšu, i buduću, prestonicu, sa severa, iz pravca Batočine, i prođete Filip Kljajić, fabriku, propalu, privatizovanu, propalu, s jedne strane i Halu, khm, Jezero, s druge, i čim vam cigančići, bome i ne baš cigančići već debele cigančine operu šoferšajbnu, brzo ćete, nastavljajući dublje u grad, da li se ukotvljavajući u njega ili nastavljajući dalje prema Kraljevu, naići, posle prvog semafora i čekajući na drugom, na oveću, noviju, zgradu, s desne strane, zgradu koja dominira prostorom, zgrada koja deluje kao da samo što nije završena i spremna za useljenje, u skelama zgrada je, vas u skelama bila je, ali ostale su dole i dalje skele neke, ama uporne skele neke, skeletine, skelti, skeleti, skeletoni i skeletori neiskorenjivi. Heh, pomislićete, vi neovdašnji, ok, gradi se i ovaj Kragujevac, zgrada ko zgrada, poveća malo i ništa to ne bi bilo neobično da se ta zgrada uopšte ne završava niti useljava godinama već, evo niko i ne broji više godine, to stoji na 99 posto ko napunjena baterija i nikako da mrdne do 100. I ajde sve, al najčudnija stvar su te skele, i na trotoaru skele, smetaju skele, nizašta skele, tu-skele-kao-takve-skele, eto dovode decu iz škola kad oće da im pokažu šta su skele za čas iz OTOa u prirodi ah što bar ne pomere skele ako neće da završe zgradu, godinama prolazim ispod skela i kaplje voda ljudima na jakne ili na šta već nose, na kapute, na ćele, na skele koje ispod ljudi nose negde (to su skele br. 2) kaplje, kaplje sa skele (br. 1) i cevi skelne oko tebe smetaju ti nekako zarobljavaju loše, loše skele

Šta je razlog nezavršavanja ove zgrade i svojevrsnog statusa kvo znao sam ali zaboravio jer je neka klasična priča lokalna građevinsko lopinska i boli me kurac više šta je ustvari u pitanju, znam jedino za skele, skele.

U prosječnoj srpskoj firmi ovo je odjeljenje koje zapošljava veći broj osoba, koje su na sumnjive načine završile sumnjive fakultete, kako bi traljavo obavile posao koji jedna osoba zdravog razuma može da obavi kvalitetno. Po broju zaposlenika ovaj odsjek je često među najvećim u čitavoj firmi, a "nesretnici" koje zapadne ovaj posao primaju često i po nekoliko puta veću platu od svojih radnih kolega iz drugih odsjeka, pa su na taj način za firmu veći teret nego korist. Ako želite ovakav posao neophodno je da imate jaku vezu, po mogućnosti više njih. Ako je broj kandidata sa vezom prevelik, može po potrebi da se podijeli na tri odjeljenja.

Radi se o onim fensi emisijama o kuvanju.

Контра аргумент припадника етничке, политичке или језичке групе који се осећа угрожено од стране велике истине коју пропагира једини Војвода или је једноставно зајебанција на народну "Клин се клином избија" јер Книн је увек у моди, а Шешељ је маст хев акцесоар на репертоару ундерграунда.