Nekada su deci roditelji citali bajke brace Grim, Andersena i slicno, a danas, bar sto se ovih prostora tice, deca slusaju bajke o jednom divnom coveku koji je uspeo da ujedini sve Juzne Slovene, koji je bio divan covek, ma ljudina, ubijao je samo one koji se sa njim nisu slagali, inace ni Srbija, ni Balkan, ma bre svet ne pamti takvu junacinu, koji je stvorio od bureta baruta raj na zemlji.Ali, kako se vreme menja, pa tako i razlicite price za decu ulaze i izlaze iz mode, ocekujemo da za nekih 10-20 godina, deca slusaju bajke o jednom divnom ciki zvanom od miloste Sloba, koji je bio isto tako idealan vladar.

Prožimanje kultura uz zadržavanje karakteristika vlastite kulture. Ovaj koncept se ljeti pretvori u provod za jednu noć uz iskradanje usred noći ili davanja novca za taksi.

Na Balkanu, pa može se reće, dobar procenat kuća (preko 85%) ima bar jednu, bila ona iz Drugog svjetskog, ili iz ovog zadnjeg rata. Nije rijetkost naći stvari iz oba rata (jer su ratovi kačili bar jednu generaciju). Od šljemova, uniformi, cipela (kolk'o su te cipele dobre po zimi, auf, topla noga, vodonepropusne, milina), grbova jedinica, pločica sa podatcima, oružja... Ma svega. Za klinčadiju, to je još jedna igračka, za starije, podsjetnik na opasno vrijeme, na poginule prijatelje, na prijatelje koji su otišli u inostranstvo u potragu za novim životom, podsjetnik na vojničku hranu, miris baruta, na oficira koji je brinuo za njih kao za svoju djecu, koji možda nije preživio ranu koju je dobio kada je poveo svoju jedinicu u napad.

Sukcijom izvući sadržaj objekta koji je suviše kabast za podizanje i prosipanje.

Ili po srpski rečeno, rolplejing. Ako ćemo verovati američkoj kinematografiji, ovo je jedan od najefikasnijih načina da bračni drugovi i uopšte parovi koji su dugo zajedno unesu malo uzbuđenja u svoj seksualni život. To su, dakle, oni fazoni u stilu: ''Ti budi stanodavac, a ja stanarka koja ne može da ti plati, pa me zato filuj u sve rupe umesto tromesečne kirije''. Ili recimo: ''Ti budi pudlica, a ja labrador, pa da te tovarim u dogi stajlu''. Besmislica se sastoji u tome što muž i dalje ostaje pivsko bure koje gubi kosu, a žena sasušena haringa sa otromboljenim sisama, tako da je nejasno kako zapravo rolplejing može da dolije benzin na ugaslo ognjište strasti.

Najubojitiji bojni otrov poznat čovečanstvu. U II Svetskom, svaki Nemac je u pohodu na Rusiju nosio bure piva sa sobom, koje bi veče pre bitke popio, da bi na frontu mogao da dejstvuje.
Dejstvovali su sinhronizovanim prdežom, svakih 20 sekundi, naredbom visokih oficira: NAGUZI SE-POZOR-PALI! Hiljade i hiljade njih!
Milioni Rusa su ginuli u trenu. Žene, deca, civili... Bilo je stravično. Sovjetskom savezu se nazirao kraj. Ali, na svu sreću naše slovenske braće, taktiku Nemaca je sjebala niska sibirska temperatura, jer su alkoholisani nemački inženjeri prevideli da će se pivo, jelte, zalediti.

Deda u prosečnoj seoskoj familiji. Pola svog života provede u podrumu kraj bureta.

Kao i urbane legende, priče koje vam pripovedač prepričava kao istinite koje su se dogodile nekom rođaku prijatelja njegovog prijatelja, samo što su se desile na selu.

Prosecan sredovecni Srbin koga mozete sresti ispred prodavnice kako sedi na gajbi piva, nosi majicu ' ili ili jesi ili nisi ' koju oblaci u svim prilikama bila to svadba, sahrana (tada oblaci onu crne boje) ili izlazak u birtiju. Takav jedan covek po mnogo cemu podseca na Obeliksa , Asteriksovog najboljeg druga , sto po pivskom stomaku, sto po tragicnoj prici iz detinjstva. Naime svi znate da je Obeliks dok je jos bio mali upao u bure sa carobnim napitkom, dok je Srbin upao u kacu u kojoj se pekla rakija, i od tada je postao pravi Srbin koji trazi svaki povod da nazdravi necemu ili da nekome oda pokoj dusi.

Osoba kojoj ni toz nije za bacanje.

Muzicki instrument cije se ime koristi da se docara gradja devojke koja ima dobar struk, velike grudi i ogromno dupe...

Stara izreka dobijena (viševekovnim)iskustvom našeg naroda u pečenju, dorađivanju, skladištenju i konzumiranjem Svete nam Velikomučenice Prepečenice Šljivić i njene rodbine.
Pošto rakija stavljena u određeno bure ili pripremljena da odleži na neki drugi način polako vremenom menja svoju prirodu i dobija na jačini i aromi, može se reći da se ona u svom buretu ponaša prilično ''aktivno'', i pravi od sebe najbolju rakicu koja može da postane.
Tako kada neka, pretežno, mlađarija napravi glupost pod uticajem alkohola, ova rečenica se koristi i kao opravdanje, jer su oni neiskusni i nemaju utreniranu jetru kao stari, ili prekor (i mentalno skidanje kape) nekome ko je pekao rakiju i zatekao se tu da vidi svojih ruku delo, a i kao ozbiljna grdnja od strane brižne majke i(li) ostalih žena.

Onaj zajeb od osjećaja koji nam se javlja u teškim trenucima i samoći, kada oko nas vlada apatija ili ludilo, izmješano sa našim unutrašnjim melanholičnim stanjem . Bijedan pokušaj da se uzdignemo iznad svakodnevnice i ljudi koji nas okružuju, iznad svih sitnih i tako nevažnih situacija koje nam se dešavaju. Misao koja nam pruža onaj sladak osjećaj samoljublja i samovažnosti, da makar na trenutak, za sebe, pomislimo da smo centar univerzuma...

Dugo je gledao kako njegovi poznanici šetaju svako veče drugu curu pitajući se kako njemu nikako da krene. Pokušavao je, nije da nije ali nekako već na drugoj proširenoj rečenici popija pedalu. Nije jadan mogao da shvati da je ma koliko njegova sintaksa bila proširena i obogaćena rečima do te mere da je po gramatičkoj nomenklaturi prelazila u složenu, ipak bila suviše prosta. Jer, kako drugačije shvatiti prilaz rečima " Vid' ovako mala, ovo što se dole nabudžilo je od čiste sreće što videh jednu tako lepu, mladu i šarmantnu damu.Taj dole otvara čepove fi 35 na hrastovoj suvoj colari a o čamovini da i ne pričam." Moš' misliti kako zabezeknuta dama bez reči hvata maglu i biva sva srećna što je izbegla manijaka.
A nije on takav, iako sirov spolja i po nastupu u duši je samo jedan pinter koji ume čak i zaljubljeno da mašta lupajući ogromnim maljem po obručima koje drže pomenute colare formirajući divno bure u koje će njegovi meštani stvaljati džibru za koju će se posle hvaliti da baš zbog tog bureta može da se nosi sa najboljim konjacima Francuske.
A da je zagoreo vala jeste, i to mnogo više nego što je nagorela hrastovina koju je opaljivao vatrom dobijajući čuveno Barique bure.
Onda je počeo malko da osluškuje, da špijunira, da hvata fore, da prepisuje....I sinulo mu je "jebote, poezija". Svaki od njegovih poznanika nešto je mrmoljio što i nije baš previše razumeo jer beše tu puno stranih reči ali je ukapirao da se nešto tu poklapa i da je nekako pevljivo baš kao njegova omiljena "Nas dva brata naučio tata..."
I prelomio je, pokušaće i on tako.
Ali avaj, inspiracija nije dolazila. A onda nekako, negde, u nekim novinama, ne seća se dal' u Kuriru ili Alo pročitao je kako je romantika vezana za more, talase, vino, gitare...
Eto je inspiracija.

Nije ni mudonja, ni mudolad, ni mudo. Posebna kategorija ljudi, ona kategorija koja jebe. Ne vodi ljubav, već jebe, sirovo jebe. On ne zna za osećanja i ne oseća trenje. Penetrator. Mudadžija hrli u nekošeno bez pardona i ostavlja traume suprotnom polu. Njega baš boli tuki za nesrećniću sa kojom opšti niti registruje bolne krike seksualne ekstaze svoje partnerke. Uništavajići i terorišući krhko žensko telo istovremeno ga dovodi do blagostanja i prosperiteta istog, baš kao i Japan posle WWII od strane Jenkijevaca. Velika cena za ultimejt orgazam, ali ipak isplativa. Zatišje posle bure, nirvana i zen posle kataklizme...
Bitna je konstantna sila i brzina prodiranja, ubrzanje i snaga, moć i muškost, balkanska sirovina koja jebe tvrdo i dugo. Nije ni veliki ni tehničar, ali je borac. Đenaro Gatuzo po nekošenom stadionu.

Osoba tupavog, zejtinjavog pogleda, bez trunke harizme zbog čega ga i jebu ceo život. Starija braća su mu amza i mulac, od njih se razlikuje samo zbog većeg samopouzdanja za koje nikome nije jasno odakle navire i zašto.

Izraz koji se vezuje za ostrašćene Hrvate, to jest Ustaše.

Karakteristican nacin rada u Srbiji.

Ne baš pohvalna osobina za osobu ženskog pola, ogrezlu u promiskuitet i nimfomaniju, tako da se njena "kilometraža" izražava u veličini koju ni šestocifreni merač pređenih kilometara ne može da zabeleži, već se restartuje na 999 999.

Maja koja pruza profesionalno oralno zadovoljstvo!