Reakcija zajebanta na glupost koju neko provali u kafani. Treba to maksimalno ispoštovti, i provalu i srećnog dobitnika.
- Zdravo, izvoli...
- Daj mi jedan džek čivas.
- Molim???
- Džek čivas i koka kolu.
- (Dežurni zajebant) Dajde, mala, ugasi ziku da se nasmijem ko čo'jek... hahahhahahaha kru' ti jebem, džek čivas, hahahhahahaha... jes' ti krštena, kad tako odvaljuješ?
Vileniti. Biti nemiran i stalno u nekoj jurnjavi. Najčešće zvrndaju deca koja svojom hiperaktivnošću zamaraju druge.
Izraz se takođe može upotrebiti kad nešto pravi iritirajuću i glasnu buku.
1: Dete pa de malo sedi. Zvrndaš po kući celi dan.
---
1: Šta se to čuje toliko? Ne mogu ni spavati k'o čo'ek.
2: Ovi dolje ispod kad renoviraju kupatilo. Izgleda da ce zvrndati čitavo jutro.
1: Sad su ga našli renovirati. Jebem ti zgradu ti jebem.
Početak navijačkog slogana sa više završetaka, a samim tim i posledica. Praćen je ritmičkim poskakivanjem i skandira se uglavnom na sportskim takmičenjima, a ponekad i na političkim skupovima, mitinzima ili kontra-mitinzima.
Varijacija je mnogo:
... Cigan
Večiti derbi. Skaču momci i devojke u crno-belom. Za to vreme, momci i devojke u crveno-belom nepomično stoje, zvižde, pokazuju srednji prst i/ili golo dupe u pravcu iz kojeg dolazi buka, a i sami se dernjaju se na sav glas spominjući bližu i dalju familiju svim pripadnicima protivničkog tabora. Ostali - prijatelji sporta, pokušavaju da se skoncentrišu na ono zbog čega su i došli na utakmicu - praćenje iste.
...Grobar
Copy/Paste prethodnog pasusa, uz zamenu mesta terminima "crveno" i "crno".
...Hrvat/Šiptar/Peder
Vrlo popularan slogan kada neki naš sportski kolektiv igra protiv hrvatskog, albanskog ili (ne daj Bože) pederskog tima, mada je ponekad krajnje nebitno iz koje zemlje dolazi protivnik ili koje je seksualne orijentacije. Takođe, na utakmicama koje igra reprezentacija Srbije u većini popularnih kolektivnih sportova u nas (osim odbojke, tamo je publika kulturiška), kada počne gorepomenuto skandiranje, skače ili poskakuje 95% prisutnih gledalaca. Onih 5% preostalih rizikuje pesnicu u glavu ili bubrege od zanesenih skakača uz zapaljive komentare tipa 'vidi ga br'te Ustaša/Šiptar/Peder', 'udri govno mamu mu jebem' ili 'a neš' skačeš, a... da ti pokaem, a?' i slično.
Najveći i najčešći jebač u srpskim narodnim pesmama (srpski kazanova)
...Tu se đede čoban od ovaca đe je stiže tu joj noge diže...
Smotan za medalju.
Klasični nemač pojma.
Ima neku dijagnozu mentalne prirode.
Totalno odsustvo koordinacije pokreta praćeno slabim sinaptičkim vezama.
- Alooooo....uboriiii!!! Ne diraj to jebem te ljatava! E jesi smotan mater m'!
- Šta je? Šta 'o'š?
- Pa čo'eče, ne znaš ekser u brašno da zabodeš!
- Nemoj sa mnom tako!
- Ma idi kreči šljive!
Osoba koja se stalno češka po mošnicama.
-Đe ste ljudi
:pruža ruku:
-Ajde bre gladijajatoru, malopre ti ruka u gaćama bila, a sad je pružaš.
Parče papira koje se uručuje zaslužnom za dobro obavljen posao. Jedan od načina da se kaže HVALA.
- E fala, đe čuo i đe ne čuo. Evo, ova kesa je za tebe, pozdravlja te moja gospođa, ispekla malo patišpanja, ako voliš slatko... A pozdravljam te i ja, ako ne voliš slatko spravio sam ti bocu moga vina, prošlogodišnjeg, mada i smiješani dobro idu. Pozdravlja te i mali, dijete crtež poslalo, evo, ovo si ti kako zamahuješ sabljom i otkidaš mi kurje oko, he he, kako to dijete vidi, he, he...
- E fala, nijesi trebao... Lijepo, he, he...
- E jesam, jesam... He, he...
- A kako je to mali nacrtao, svaka mu čast... He, he...
- He, he, dječja posla, he, he...
- Jes vala...
- Jes...
...
...
...
...
- Ima li kakva zahvalnica?
- Koverta. Na dno kese.
Trpa u sebe k'o nezdrav. Jede sve živo. Kila, dvije - šta je to za njega? Sitnica!
Mnogo alav na hranu.
- 'Oćemo da zovemo Mileta trbonju na roštilj? Baš je zabavan kad sune koju.
- 'Oćemo kurac!!! Čo'ek jede noge ispod sebe, cijenem da bi pojeo sedmdes' posto roštilja. Jedino ako sam ponese za sebe, a i to nam ništa ne garantuje.
... sedeo sam kraj obale Morave i plakao... odlučio sam dumrem...
Iliti što bi naš domaćin čo'ek rek'o, puko mu kurac za sve.
Otići na neko skriveno mesto, iza sedam gora, sedam planina i mora, tamo gde ni pastir ne taslači koze, i posmatrati beskrajnost sunčevih zraka kako lagano tone u san. Gledaš ti u Sunce, ono u tebe i šta jednom drugom da kažete... ti imaš svoju muku ono svoju... Ti ost'o bez očeve penzije a ono za par milijardi godina umire.
U svom tom haosu, treba ti samo mir i tišina. U mislima, muzika za dušu i opuštanje... zvuci delfina, čarobne frulice, pesme sirena... Naravno, poneo si i pljosku sa đedovom rakijom. Suneš sve odjednom, istreseš glavom k'o okupano kuče, podrigneš i naslanjaš se na drvo. Nirvana se bliži.
Sunce polako počinje da se smanjuje. Ali, vi ne prestajete da se gledate. Postali ste prijatelji. Ma, razumete se bre! Kad se tvoje srce čuje tak, njegovo se čuje tik.
Mravi? Pauci? Škorpije? Krokodili? Ma, jok! Ni oni ti ne smetaju. Nema ničega na svetu što će ti skrenuti pogled na blještavog prijatelja.
Poluotvorenim očima putuješ u nedođiju. Ma, ne razmišljaš ni o jebenom dedi, babi koja neće ni plac da ti prepiše, ni o ženi koja te je ostavila, ni što su naši pukli u košarci ma ništa te ne interesuje. Boli te đoka.
Otvaraš tabakeru, vadiš pljugu koju si smot'o, pališ je, uvlačiš prvi dim duboko i izdahneš laganini. Prvim dimom se čisti duša i izbacuje sve ružno i negativno. Opet osmeh. Sunce ti namiguje i daje prijateljsku podršku za dalje.
Cigareta lagano gori, plavi dim igra oko tebe i meša se sa vatreno-narandžastim bojama na horizontu.
Sunce se polako pretvara u šiptarsku kapu. I sve je manje i manje...
Došlo je vreme rastanka. Sunce mora da ide da spava. Rastanak jeste bolan ali... sutra u isto vreme.
Definicija pisana za Pačiju školu
Retardirana beba sa retardiranim krilima koja koristi kao svoje oružje luk i strelu. Za razliku od Kupidona, koji gađa strelama ljubavi, Stupidon gađa strelama gluposti. Danas je velika dominacija Stupidona nad Kupidonima.
-Kakav si ti retard, pa gde da lupiš onakvu glupost!
-A lapsus je bio, jebiga, malo sam izgubljena, znaš, zaljubila sam se...
-Kupidon te pogodio u srece, a?
-Aha...
-More tebe je Stupidon pogodio u glavu, retarde, onakvu glupost ni lud čo'ek ne bi rekao!
Najčešće ime kod Crnogoraca.
Student ulazi u sobu u kojoj njegov cimer kreše kuvaricu iz studentske menze.
- Vukota, jesi li mi vidio đe one crvene patike..?
- Makse, vidiš da jebem!!
Nadimak kojim vozači, najčešće kamiona, časte jedan drugog komplimentom u stilu: ti mene serdarom ja tebe vojvodom.
- Đe si, munjo! Čim si?
- Manom, a ti?
- Mercedes.
- To kad Švabo napravi...
- Nema mu ravne. Al' i tvoj je...
- Jes vala. Munja nebeska!
(franc. Déjà - već; srp. Tu - tu)
Kada ukapiraš da ti se objekat za kojim bezuspješno tragaš nalazi u rukama (da me ne shvatite pogrešno, pogledajte primjer).
A: Stari đe mi je telefon ne mogu niđe da ga nađem.
B: Eto ti ga u ruci magarče.
Svetursko kulturno umetničko društvo.
- Đe ćeš Mujo?
- Nafolklor, jebo mu ja mater.
- Pa niko te ne ćera. A šta će ti oti jatagan za folklora?
- E ućeram mu, upisalo me u sekciju Janjičari!
Fala pički.
- Kako možeš da ždereš te kolače u mom prisustvu? Đe je ona solidarnost koju si mi obećala?
- Evo, neću više.
- Njojzi fala.
Ukoliko nisi hipokoristik, dečko njene drugarice ili Hju Grant, ova radnja za tebe može da predstavlja samo fizičko i psihičko mučenje organizma i ništa više. Da se razumemo, a i da se ne lažemo, sam si kriv. Još dok si je muvao, išao si sa njom da kupi neke krpice, poklon za drugaricu, poklon za tatu, poklon za bla, bla, bla, iako je poslednja stvar koju si sam kupio dres reprezentacije, i to samo zato što keva taj dan nije imala vremena da to uradi 'mesto tebe. Po svaku cenu si hteo da budeš blizu nje, ali joj nikada nisi rekao da mrziš šoping. Prva greška. Žuti karton.
Dok je ona išla od prodavnice do prodavnice, od butika do butika, od jednog tržnog centra do drugog, raspredajući o tome kako su ovde stvari skupe, ali kad kupiš traju ti dugo, a tamo jeftine, ali totalno out ove sezone, kako je prolećna kolekcija Women secret prošle godine bila mnogo bolja, kako obožava Luj Viton torbice, kako ne razume devojke koje mogu ONO da obuku na sebe, ti si je, kao veran pas, pratio u stopu, klimajući afirmatino glavom na svaku njenu reč, iako si tek svaku treću razumeo. Možda i četvrtu. Nije ni važno, sad moraš da slušaš ove gluposti, ali kad se smuvate, reći ćeš joj sve. I da mrziš šoping i da mrziš tog Luja i Vomena. Sve. Da, da, kako da ne. Greška broj dva. Drugi žuti. Crveni.
Game over.
Četiri godine kasnije zatičeš sebe sa istom devojkom u obilasku Ušća. Dok ona isprobava nove modele haljinica i majičica, ti nemo stojiš u uglu, nervozno cupkajući nogom, proveravajući na Livescore šta radi reprezentacija na utakmici na koju su otišli svi tvoji drugovi, dok ti provodiš malo kvalitetnog vremena sa svojom dragom. Fak jea.
- E, sad ću da probam ovu roze haljinicu, a ti reci kako mi stoji, ne mogu da se odlučim da l' nju ili plavu.
- Da, draga.
Ajde bre glupi telefonu, sad si našao da baguješ. Jebeni Samsung. Italija, ne, Francuska, ne, Albanija, Lihtenštajn, gde si... Aha. Srbija - Brazil 3:2! TO BRE!
- Stvarno ti se toliko sviđa? Joj, u redu onda, zapakujte mi ovu. 4000? Dragi, moraćeš da mi pozajmiš hiljadarku.
Naučno-fantastična svevremenska primenjena grana medEcine.
Naime, bilo da je u pitanju vreme pre Isusa, vreme krstaških ratova, srednji vek, japanska mitologija, svetski ratovi, savremeno doba ili neko futurističko zamišljeno vreme, proces negovanja glavnih protagonista filmova je isti - on (ona ređe) leži, pokriven čašafom do predela grudi, oznojen, a sisata i 'oćna devojka ga raz'lađuje sa mokrom krpom po čelu. To traje od jednog godišnjeg doba, kao u slučaju Toma Retardiranog Kruza u filmu Poslednji samuraj, do sedam godina kao što je u slučaju Stevana Lomim Košćure Pogledom Segala. Iskren da budem, video sam da je Hilari Svonk jednom najebala u filmu kad su joj umesto oporavka scenaristi predvideli amputacije rukuVA i noguVa...jebešga.
Naravno, kao što je opšte poznato, a i prema istraživanju renomiranih naučnika univerziteta u Masačusetsu, takvi pacijenti ne moraju da seru i pišaju po nekoliko meseci, odnosno godina k'o sav normalan svet, te ne nose nikakva pomagala u vidu pelena ili katetera. Narafski, nećete u filmu videti da ih neko presvlači i briše usrane guzove. Još je veći efekat ove medecine pošto odmah po ustajanju mogu skoro normalno da hodaju bez fizikalne rehabilitacije, odnosno već u prvoj sedmici kreće žešće zajeban trening i već posle par sedmica postaju jači i bolji nego prije. Jebiga, kasu akcijski junaci.
- Stevane, je l' dobro?
- Đe će biti dobro!? Nisam srao sedam godina jeboteljeb!
Tabu tema.
Sinonim za nešto o čem' se ne smije pričati, ni pod razno!
Svi znaju šta je u pitanju, al' bolje da se ne priča o tome. Najlakše je iskoristiti ove tri nevine riječi, čime će većina kojoj se obraća shvatiti značenje, a eliminisaće se ona grupa koja i ne treba da zna za to.
- E, đe ste ljudi! Marko, nabavio sam nam znaš već šta, je l' tvoji nisu večeras kod kuće, da degustiramo?
- Da, da, nisu, možeš navratiti.. (tiho) KRETENČINO, MOG'O SI MALO SUPTILNIJE, NE DRUŽIMO SE SA LJUDIMA SA DAUNOVIM SINDROMOM!-------------------------------------------------------
- Hihi, večeras idem kod njega, kupila sam znaš već šta, za svaki slučaj..
- Šta?
- Pa znaš, ono.. Joj, ne pravi se, hihihihihihi!
- Koje?
- Pa ne mogu ti ovdje reći, čuće nas neko, hihihihi!
- Ma sva si mi čedna, uh!
Za razliku od pozorišnog suflera, ovaj niti je plaćen za svoj posao, niti je sakriven, a ponajmanje nije šaptač. Naprotiv. Ovaj koncertski derač iz prvog reda iz nekog samo sebi znanog razloga misli ne samo da je najbolji ortak čitavom bendu, nego i njihov menadžer. On je taj koji je na svoja pleća primio plemenitu misiju da bude njihov savjetodavac i usmjeritelj kroz njihovu svirku. On je njihov Vergilije koji ih brižno vodi kroz krugove pakla (koji je on sam stvorio). On će da im kaže šta će sljedeće da sviraju, i kako će to da sviraju. On će da im govori tekst unaprijed. On će i da uzme pivo koje je gitarista nehajno (i sigurno ne bez razloga) ostavio njemu na dohvat ruke. On će i da ih zalije tim istim pivom, da ih osvježi i razgali.
On će da im kaže sve što oni treba da znaju. U odsudnom trenutku, on će to i da im pokaže. Uostalom, njemu je mjesto na bini, kraj njih. A oni debili iz obezbjeđenja jednostavno ne kapiraju njihov odnos.
Tooo Taske! A sad solaža, ono tn-tn-džn–džn-džn–džndžn, ovako, ovako! E, tako, bravo, bravo, tooo! Jesam vam rek’o, jesam rek’o, a, a? Moj čo’ek!
Ne to, bre, neeee! Drž’ pivo i daj ’vamo taj mikrofon!
Društvo mrtvih penzionera.
B: Boga ti, đe Đorđo nisam ga vidio celi mesec?
P: Evo ga na tridesettrećoj.
