Iz sve češće ljudske pojave "smora" evoluirala je neuobičajna pojava - čitanje uputstava za upotrebu sa šampona i sredstava za čišćenje. U slučaju dijareje ili tvrde stolice provodimo dosta vremena na WC šolji, iz tog razloga zgrabimo prvo štivo koje nam padne pod ruku. Najčešće su to deterdženti, pakovanja od toalet papira, Vanish i ostalo. Pošto su uputstva za upotrebu često ispisana na nekoliko jezika, eto vam jednostavnog našina da postanete i poligota - i to u toaletu.

Faca, pokreti i pogled "pažljivog" slušaoca koji se pravi da ga zanima samo predmet razgovora, a upravo to ga ni najmanje ne zanima.

Psovka, koju je moja strina (Nina Živadinka) uvek koristila kada sam bio nevaljao kao dete.
Nina = strina kod nas...

Stanje koje nastupa nakon dugog procesa razjebavanja levog tastera miša, kada on počne reagovati na tek svaki drugi ili treći klik.

Bosanski ngsle za ljude sa neurednom bradom!

Opravdanje zavisniku od opštesocijalnih tendencija za postupke koji ne predstavljaju opštesocijalnu tendenciju.

Uloga
I- komentara je da pridobijes sto vise glasova ili obozavaoca!
II- komentara je da skratis ljudima muke oko trazenja definicija vrednih citanja!
III- komentara je da ispraznis svoju neg.energiju na nekom nepoznatom!

Vrhunska zabava nolajfera i gejmera, nastala napredovanjem informatičke tehnologije s' početka XXI veka. Grupi partiLANovca je dovoljan sobičak 3x3, nekoliko lap-topova ili desktop računara, pregršt kablova i dovoljan broj štekera i utičnica sa dobrim i stabilnim naponom da bi žuraja mogla da počne. Obično je organizator dokona osoba puna slobodnog vremena (tinejdžer) koja zadovoljava sve nolajferske preduslove, što će reći dalje da nije jeb'o, a kako stoje stvari, neće još dugo, što važi i za ostale partiLANmanijake. LANovci jebu isključivo svoje mašine, blasfemično drkajući kolektivno svoje tastature i miševe, dahćući pritom u mikrofone dok im se ne zamagle naočare dok sede u učmalom sobičku ogrezlom u nožni smrad i izduvnim gasovima sopstvenih rektuma.

Moto ljubavnih parova sastavljenih od starije dame i mladog gospodina.

Uz masne fote i igru "flaše", jedna od najčešćih tinejdžerskih igara na privatnim žurkama. U igri jedna osoba drugoj postavlja pitanje "Istina ili izazov?", ako se ovaj opredijeli za izazov mora da odradi neki poduhvat (da poljubi neku curu, da proba cigare, da eksira određenu količinu cuge, da skine određeni dio garderobe, da istrči u gaćama na snijeg i sl.), a ako se odluči za istinu, onda mu se postavlja neko vrlo škakljivo lično pitanje na koje on mora (bar u teoriji) iskreno da odgovori. Nakon toga onaj ko je odgovarao bira slijedeću osobu kome sada postavlja pitanje istina ili izazov i tako se igra nastavlja. Igra je odlična jer podstiče slabljenje inhibicija (ukoliko se opredijelimo za izazov), odnosno povećanje povjerenja (u slučaju istine).
Sve u svemu, dovodi do zbližavanja, komičnih scena, zagrijane atmosfere, opuštencije, a nekom se možda posreći pa na kraju ispadne i nešto konkretno.

Fino.Ma šta fino dobro. Rekoh dobro? Ne, ne, ne. Odlično! Da, da stvarno je tako, bar izgleda, a izgled ne vara, rekli bi, ma ko će ga znati. A i šta se nas tiče. Nećemo valjda da turamo nos di mu nije mesto. No-no.
Začešljano, frizirano, našminkano spremno za velku pozornicu. Spremno za surovi život i našu proekciju nas samih drugima. Fino, lepo, dobro, iako ispod ili samo koji tren pre toga nije bilo tako, ali avaj šta se ne vidi nije se ni dogodilo. Ko će ga znati da se raščupana štrokava kosa do pre koji sekund vijorila po zraku ako je neposredno pre sud očiju silnih svezana u formalni društveno prihvatljiv rep. Ko će i pomisliti da ispod finog povugenog komše s teglama i ravnim kariranim kolirom čuči kojekakav psihopata. Naravno niko! Ono što se ne vidi to se i ne događa a ono što se događa to se najčešće ne vidi.
Veština većine i vrlina retkih koji je ne primenjuju. Društvena obmana zarad društva i duševna naslada zarad duše. Dosadna izrežirana predstava koja je samo farsa mnogo zanimljivije predstave, ali ona je nažalost, najčešće vidljiva samo glumcima i oni će se svojski potruditi da tako i ostane. Naša stvar, samo naša stvar, možda je zanimljiva, puna patnje, gorčine, bola, govana ali je naša, ne nije za vas, ne, nikako, vama smo sprremili nešto bolje, lepše, prihvatljivije i vama sličnije. Barem Vama kakve poznajemo.

Gotovo neizbežan lik u svakom autobusu koji noću vozi turiste na letovanje u Crnu Goru.
Ima 60+ godina i putuje na letovanje sa ženom, koja mu je po pravilu potpuno podredjena. Vrlo često ima brkove (on, ne žena).
Ima završen 3. stepen (eventualno VKV) i najveći deo radnog veka je proveo u nekom metalskom gigantu SFRJ, koji je danas u stečaju ili već prestao da postoji.

U autobusu obavezno sedi u prvom redu sedišta i to sa desne strane, kako bi imao pregled situacije na putu.
Zna svaki motel i stajalište na kojem će da se prave pauze i on daje znak drugima kada je pauza gotova i kada treba da se krene dalje.
U autobusu sve vreme prilično glasno razgovara sa vozačem i suvozačem o svim mogućim i nemogućim temama (politika, svetska ekonomija, vojni blokovi...), ne dajući nikom da spava. Zapravo, njegovo herojstvo se i ogleda u činjenici da će ceo put biti budan, pa sa visine gleda na sve one koji su se drznuli da makar i na tren dozvole da ih sanak savlada.
Na Tjentištu će u inat svima da skine gornji deo trenerke i da ostane u majici na bretele.
U 5:15h će biti prvi koji će u daljini da ga ugleda i naglas vikne "LJUDI, MORE!", budeći time i ono malo ljudi koji su uspeli da sklope oči pored njegovog konstantnog drobljenja.
Moliš Boga da nisi smešten na istom mestu gde i on.
Uprkos svim tvojim željama i nadanjima, biće tu i kroz 10 dana kada treba da se putuje nazad...

Imati ovu moć znači moći istovremeno raditi više poslova i slušati više osoba koji govore o različitim stvarima. Maksimalno skoncentrisan i prisutan, ovde i sada. Moć uglavnom svojstvena ženskama.

Izraz koji uglavnom koriste studenti kada žele da stave do znanja da idu u rodni im kraj, a ne u stan u kome privremeno žive (sa naglaskom da je to samo privremeno).
U upotrebi je da se ne bi "mešali lončići" prilikom razgovora, te ovaj izraz opisuje isključivo njihovu rodnu kuću.

Sredstvo za manipulaciju kontakata.

Fimoza (lat: phimosis) je oboljenje koje se manifestuje otežanim ili potpuno nemogućim prevlačenjem kožice (lat: preputium) preko glavića muškog polnog uda (lat: glans penis).

Već zvuči ogavno? Onda se pripremite za još komešanja u donjim partijama vašeg abdomena, jer ono što slijedi će izazvati upravo to ukoliko nijeste upoznati sa tretmanom oboljelih od fimoze.
Jedini način da je se otarasite jeste da budete obrezani!

Da, upravo tako. Samo zato što ste se rodili sa malo užom kožicom od ostale đece, moraćete da idete "gologlavi" do kraja vašeg života.
Ukoliko ne želite da se odlučite na ovaj korak, onda treba da se pomirite sa činjenicom da nikada nećete moći d'izdrkate kao čo'ek a o seksu ni da ne govorimo.

Elem, razlog zbog kojeg ovoliko mrzim dotičnu bolest jeste taj što sam i ja kao mali imao problem sa istom i iz tog razloga moj glavić je uskraćen za ugodan boravak u svim širim boksericama.
Uz to je neproporcionalno velik pa je među lokalnim bičarkama šifrovani naziv mog polnog uda "glavonja."

Dobro, da se ne lažemo, ima to i svoje beneficije.
Ne nakuplja mi se ABC sir ispod glavića i mogu duže d'izdržim dok teslačim od većine neobrezanih (na uštrp nekih finih senzacija) ali uvijek negdje u podsvjesti razmišljam kakav li bi bio osjećaj imati kožicu preko glavića? Kakav li bi bio osjećaj prevlačiti je preko njega ili je prihvatiti pri vrhu i pišati kako bih napravio balončić od nje.

Sve su to pitanja na koja nikada neću znati odgovor...
Sve to zbog jebene fimoze.

Potresna priča.

Keva živi u šumi, ima ćerku dronfulju najveću, koja se potajno već duže vreme vata sa Bakijem, šumarom. Htela žena jedno pre podne da obiđe stara-majku koja je imala kuću tu blizu, preko brda. Put do bakine kuće bio je asfaliran. Normalan. Sasvim običan za seoski put kod nas. Međutim ova Crvenkapa dronfulja se seti da kao bude fina i uzme da odnese ručak, a usput svrati do Bakija koji je krao državnu šumu, malo dalje od glavnog druma. Krenu ona putem zatim, uđe u šumu. Ide ona ide, ptice cvrkuću ona peva "Ja sam kurva mala džiberu sam dala" i odjednom šušnu žbun. Kad iza žbuna Vuk se uštekao, ušiva čarapu čo'ek, ide zima, žena ga ostavila i čopor mu pobego. On onako gladan, nikakav k'o cigan ispred pozorišta, pita Crvenkapicu da mu da neki dinar ili nešto iz korpe.Crvenkapica mu opsova milosnu majku onako kurvinski. Vuku je to jako teško palo jer ga je keva sama podizala i on je bio mnogo vezan za nju, dok je nije pojeo kad je udarila zima. Vuk razjaren onim što je čuo poče da juri kurvu.Nije bio mnogo brz pošto je bio jako gladan, a crvenkapa uhranjena dugonoga kurva brzo je trčala. Spustila se na drum jer joj je tu bilo lakše da beži i krenu trkom ka bakinoj kući. Uđe u kuću, dok je vuk jurio za njom. Ona mu ona zalupi vrata ispred nosa. Vuk kuc, kuc, baba reče "ko je"?Vuk se razdra "Ja sam, mamu vam jebem, otvaraj oću da ubijem kurvu". Baka skinu dvocevku sa zida reče vuku da gvirne kroz špijuna, on gvirnu, ona opali, posle dođe i šumar da utvrdi da je ovaj Vuk stvarno mrtav i svi zajedno sedoše da popiju kafu i da se dogovore oko procenta koji uzima šumar kada proda Vukovo krzno.

Akcija u kojoj konobar, uz osmeh na licu, slucajno naplati vise il vrati manje para.

Univerzalna poslovica na latinskom jeziku koja se prevodi po sopstvenom nahođenju u raznim situacijama sve u cilju da se ispadne pametan pred neukim narodom.

Mjesto gdje po nekim ljudima većina siromaha krije pare.