Mitsko biće koje nikada niko nije ni čuo ni video, ali je definitivno od njega nešto pročitao. Fantomsko stvorenje veoma slično Jetiju, Čupakabri ili, pak, Deda Mrazu; iako, naime, nema i najmanjeg dokaza da postoji, svi u njega veruju.

Elem, nastanjena na područjima oko Četa i Foruma, ova endemska vrsta ( koja to ustvari i nije ) se već godinama svojski trudi da ostavi kakav - doduše, virtuelni - trag o svom postojanju i slavnim trsiteljskim poduhvatima ali živog primerka koji diše i pije pivo do dana današnjeg NIKO ( pa čak ni jebeni Ber Grils; prim.prev.) nije ni upoznao a kamoli proverio njegov navodni pastuvski CV, a sumnjam da će se to promeniti i do onog dalekog trenutka u budućnosti kada za sto i kusur godina našeg dragog i voljenog Kaizena poput Volta Diznija budu zamrzli u jebeni kriogen, u nadi da će se kad-tad pronaći lek za smrtonosnu boljku koja ga je zadesila. Ipak, na ovom mestu bi valjalo - i to najviše iz razloga optimalnog trajanja ovog teksta - nabrojati par stidljivih primeraka koji se onako muški trude da ponesu tu laskavu titulu Jebača sa Vukajlije...ali me u tome sprečavaju pravila auto-cenzure koja sam nametnuo samom sebi ( koja mi, između ostalog, ne dozvoljavaju da govorim i o izvesnom autoru šarmantne pojave i štekarske fudbalske prirode i njegovoj "energetskoj" avanturi ). A i mogu nekako BEZ tih osam 'iljada minusa. Ne računajući duple naloge, razume se.

Treba, doduše, razumeti te hrabre ljude. Verovatno inspirisani ličnim seksualnim avanturicama ostvarenim širom virtuelnih društvenih mreža, ova gospoda su, prirodno, očekivali da svoj nepobitni dečački šarm iskoriste i na sajtu vrste Vukajlija gde bi do izražaja svakako došao i njihov isto tako dečački humor. E sad, da li zbog toga što to Bog nije dozvolio ili je, pak, Đavo navratio do Žargonauta i rešio da tamo i ostane, tek, pomenuti pristup je kod ponosnih, tvrdoglavih i izuzetno zajebanih Vukajlijašica naišao ( i dalje nailazi ) na neprobojan zid sačinjen od fora, fazona i igrica koje se obično završavaju sa sada već paradoskalnom rečenicom "Ne, nećeš jebati." Jer, u tome možda i leži glavni razlog nemogućnosti postojanja kreauture iz naslova - mi muški smo na Vukajliji konačno naišli na sebi ravne. A to je čudovište koje smo sami stvorili...idioti...

Osoba koja svakih pet minuta izda poneku ,,definiciju"(obično copy/paste glupost), i za svaku misli da je jebeno genijalna.

Samoprozvana humoristicka emisija cije se posledice po stanovnistvo i danas mogu videti po copy/paste vicevima na Vukajliji.

Zipovana konverzacija tipa: "Đe si brate, što činiš, evo ništa a ti, ja bezveze".

Po ceo dan sedi za kompom i zevzeči na netu.
Kad mu konačno dosadi da sedi kući on izađe u grad ali tu je sad caka
izlazi u INTERNET KAFE.

Imao sam priliku da upoznam jednu ovakvu osobu.

Odjeb smaračima koji stalno zapitkuju ''đe ti je vijenac'' kao pokazatelj kvaliteta rakije!

Do ovog trenutka jednosmeran proces u kome u od grčkih i turskih nastajali srpski megahitovi.

Omiljena rečenica svih komentatora u svim sportovima kada izbije neka frka na terenu tipa:
-tuča
-penal
-crveni karton
-uletanje navijača u teren
-.....
Nerazdvojni parnjak ove rečenice je takođe fraza u kojoj on napominje kako ovakvim ponašanjem šaljemo ružnu sliku u svet, kako država treba da se pozabavi ovim problemom...(bla, bla , truć)...

Čeka dušu da otekne i da se prepusti Svetom Petru na suđenje.

Rečenica koja se upotrebljava kada želimo, makar na tren, da posedujemo talenat kojim ćemo zadiviti široke narodne mase, posebno one nežnijeg pola.

To ti je nešto najbolje na svijetu što se pojavilo u ovom trenutku...Šta je to hepek sad ću vam reći.Hepek to ti je ko ono kod situacija kada si čo'ek nešto na živčanom sistemu ono nekako pobudali kada se natakari na tebe, ti na njega djeluješ hepekom i situacija za čas se smiri,znači kada se on natakari na tebe ti ga hepekiras i situacija se smiri...

EH, DA NAM JE JEDAN HEPEK DA HEPEKIRAMO OVE POLITIČARE :D

Internet lokacija na kojoj sertifikovani marginalci iz nepoznatog razloga dobijaju titulu VIP blogeri

Doći će do incidenta. Poslednje upozorenje pred belaj i šorku biblijskih razmera.

Encyclopedia Dramatica je sajt sa dizajnom istim kao Wikipedia, koji kroz satiru i sarkazam prezentira internet kulturu, polularnu kulturu, medijske licnosti, internet licnosti, politicare, drzave, ljude.. itd.
Originalno je postavljena da ismejava Wikipidijinu pristranost prema pojedinim polemikama istorije, jezika i ljudi.

Ultimativna definicija izgubljenog vremena. Al' ne onog prustovskog već normalnog, svakodnevnog. Floskula čoveka totalitarno razočaranog u sopstveni kvalitativni sud ali, nažalost, u trenutku kada je već isuviše kasno za jebeni reset. Čest gost na virtuelnim stranicama world wide web-a, inače čuvenom po tome da guta vreme k'o današnje klinke pilule za kontracepciju. A opet - ljudi ga konstantno koriste, surfuju jebeno, traže koješta; po ko zna koji put slušaju novu pesmu Ane Nikolić na portugalskom, tiradu neke glupe likuše o prokletom čišćenju rča pre i posle analnjaka ili gledaju novi spot Džastina jebenog Džibera, pijanog retardiranog Rusa ili onog Koreanca na spidu što objašnjava neke stvari u jebenom Starkraftu. Uostalom...Vratite mi mojih šurnaest sati života što sam izgubio na ovom jebenom sajtu!!!

Ne volim dugačke definicije ali ova drugačije ne može da se pojasni. Ako vas smara pređite odmah na "primer":

Momak i devojka približnih godina, recimo raspon 17-22 (shvatićete zašto baš te godine). Mladi, napaljeni, tek se upoznaju sa čarima intimnih odnosa. Ona željna da počne da uživa, on željan dokazivanja. Prilika idealna, njoj matorci nisu tu, on dolazi na večeru, par pića i završili su u spavaćoj sobi. Skidanje nabrzaka, jedva čekaju da počnu. On je, naravno, mastrubirao kod kuće da bi se što bolje pokazao. Ona, naravno, stajala dva sata pred ogledalom da utvrdi šta mu se sve neće svideti na njoj. Znaju već šta gde ide, nije im prvi put. Počinju. Minut. Dva minuta. Pet minuta. Njoj je lepo, on počinje da se znoji. Deset minuta. Njoj polako postaje dosadno, on se i dalje znoji. Dvadeset minuta. On jadan crče, ona se smorila. Primiče se trideseti minut. On je na samrti, nema više ni kapi znoja, ali se trudi da se "ne obruka", ona već pizdi i pita se hoće li više. Mučenje se nastavlja do punog sata. Epilog:

Iliti buđavi ganci sa obala Madeire u Atlantskom okeanu.
Ni talasi uzburkanog Atlantika nisu bili dovoljni da mu saperu cignaštinu koju i dan danas poseduje. Izuzetne taštine, obrnuto proporiconalne njegovoj opštoj inteligenciji, uvek je spreman da prstima baždarenim za sakupljanje bakra prođe kroz mašćobu u kosi sa ciljem da se popravi stanje na glavi koja u svojim najtamnijim dubinama krije baš to - mrakača, ništa, prazno. Ipak, ni svevišnji ne gleda đe udara s talentom pa mu igrom slučaja dao da zna digra fudbal. Al' što bi naš narod rek'o "magarac u Beč, magarac iz Beča". Zek zek dadule...

to je veštačka inteligencija koja služi kao pomagalo najpametnijoj životinji na planeti Zemlji-čoveku. pošto čovek nije mogao da kompjuter zamisli drugačije napravio ga je da funkcioniše veoma slično kao što on sam funkcioniše.
u daljem se navode neke paralele:
utikač - usta
internet provajder - država
kabal do ispravljača - jednjak
ispravljač - želudac
kabal do kompjutera - tanko crevo
miš - ruke (najviše kažiprst)
skener - fotografsko pamćenje (inače veoma slabo razvijeno kod ljudi)
web kamera - oči
memorija - čovečja memorija uvećana nebrojeno puta
procesor - mozak
grafička kartica - centar za vid u mozgu
muzička kartica - centar za sluh u mozgu
monitor - svest o postojanju
mikrofon - uši
slušalice - slušni aparat
recycle bin - alkohol (prazni fioke;ovo dokazuje potrebu za alkoholom)
anti virus programi - jetra
______________________ - apendix (slepo crevo nije potrebno)
štampač - papir, ljudska ruka i nervoza u slučaju greške u pisanju
oklop kućišta - koža
programi - ono što deci instaliraju roditelji do punoletstva (ako im instaliraju babaroge onda će i da dobiju babaroge)
drajveri - ono što čovek vremenom pomalo nauči onako sam za sebe
flash - (to čovek nema a nema ni gde da ga zabode)
.
.
.
očigledno nedostaju mnogi delovi čovečjeg tela. neki nisu navedeni a neki nisu potrebni. ipak se neodoljivo oseća potreba za sistemom za razmnožavanje kod kompjutera (što bi osim uživanja značilo i to da kada prinesemo jedan kompjuter do drugog - dobijemo jedan mali kompjuterčić ali možda će i to biti vremenom)

Moguć kamen spoticanja, ali, đe su ljudi i sreća junačka, sredstvo još većeg zajedništva i osjećaja pripadnosti.

Kada nakon celodnevnog rada na kompjuteru, kreneš da praviš rafaelo kuglice i posle desetak komada počneš tražiš na stolu opciju copy/paste