U carstvu životinja označava prestiž, dok među ljudima označava da dotični ima par robija iza sebe. Jedan od onih sa kojim se ne treba kačiti, kojima ne treba reći ne. Zajebaće te, a ako ga nekim slučajem odrukaš, ili pokušaš da mu se revanširaš, vratiće se u aps. Jer je, jelte, odrobijao tebe.
Juga: Matori, kupujem Golfa dvojku! Nasao mi Rale sajla povoljno…nešto na granici zeznuli, šta li…
Rale: Navozaćes se u njemu, samo tako. Gde od njega da kupuješ, znaš da čovek ima pedigre.
Juga: Kakav bre brate pedigre? Znaš kako fin čo’ek, ponudio se da mi u pola cene nabavi i nove zimske, duša od čoveka… A ne kapiram kakve diplome, šta to?
Rale: S' ti čitav? Do skoro ležao na ledjima, ima diplomu Zabele, i završen kurs stolara u Požarevcu, od njega ni novine kad ti kažem.
Plafonjerka, inače luster, ako se može tako nazvati, jer uopšte ne visi, već je pričvršćena za plafon. Ona ima i dobro i loše značenje... Dobro značenje: U slučaju običnog visećeg lustera može se desiti da neko ko je malo viši visok udari glavom o isti, često dešavano, međutim plafonjerka ne visi, i o nju udariti glavom može samo Vlade Divac. Loše značenje: U slučaju depresivnog stanja, ne može se obesiti, što nekim patetičnim ljudima izbriše svaku nadu o oduzimanju svog, eventualno tuđeg života.
Osoba Š: : Kuca na vrata od wc-a: Eeej deda šta radiš toliko dugo unutra? Požuri malo inače neće da valja.
Deda: Bež' bre dete u pizdu materinu, pišam vam se u sred ovih tanjira na plafonu, ne mož' čo'ek ni da se obesi kako valja i dolikuje.
Osoba Š: Nema veze bre imaš deda šljiva oko kuće koliko ti duša hoće, samo izađi, anus mi se već do pola otvorio.
Deda: Pa tebi preče da kenjaš, nego meni da se obesim?
Osoba Š: Iskreno da ti kažem.....
Deda: Ma more teraj se u..... e neću da izađem, o bojler ću se obesim iz čistog inata!
Neartikulisana pojava koja se javlja jednom u životu, a možda ni toliko. Retka kao kometa, ili 13. plata, fantomsko govno, napaljena švabica kojoj si ti meta ili ćaletove srdačne donacije. Jednom rečju PODRIGUŠA. Al nije to sve. To je vetar iz pakla od koje opada kosa, eksplodiraju oči, izaziva komu, reumu, rak na noktu, odvaljuje pluća, resetuje mozak i izbacuje hranu iz tastature. Javlja se obično u najkritičnijim trenucima, kad zakaže i mozak i sekirče.
-Brate, nećeš mi verovati čta mi se desilo sinoć na koncertu Rajmštajna.
-Šta?
-Ušiko sam se k'o majka pa sam na pauzi između neke dve pesme vikno "breteee, znaš nešto od Zvonka Bogdana"
-Auuuuu pa bolje da si jebo krokodila u usta matori.
-Al to nije najgore, jurili me neki metalci, teli da mi sa kičmom igraju lastiš, kapiraš. Kad ono sateraju me u neku uličicu...
-I?
-I brate, proteralo me svo ono pivo i izlete mi SRČMA
-Ne seri
-Jeste, kažem ti čo'eče, jedan lik je plako, drugi je lupo glavom u zid, a treći jeo pesnaja.
-Koji si ti user.... ne verujem
Prvo i prvo, JEBEM TI MATER ONU KORUMPIRANU ELEKTRODISTRIBUTIVNU.
Poč'o si da radiš preko veze pošto ti je majka progutala sadražaj testisa direktora jer je došla da ga izmoli za zaposlenje svoje greške od prije 20 godina kad joj je čamuga iz mirovne misije UN-a muno palamar manirom dogistajl u prostorijama tadašnjeg crvenog krsta. Im'o si sreće da dopadneš u radnu jednicu kod najboljeg i najsmirenijeg majstora koji te je takvog maloumnog naučio malo oko struje. Čo'ek more sigurno da k'o od šale radi u školi za decu sa posebnim potrebema jer ti si mu najbolja referenca. Ipak, pošto tvoja retardacija funkcioniše u tri smene i nikad ne spava napravio si mnogo grešaka na poslu. Međutim, ponovo ti je uskočila ženska familija i odobrovoljila je direktora svojim oralnim i analnim sposobnostima, te si prebačen u službu za popisivanje brojila. E tu kreće zaplet.
Pa jebemu kolje, mogu da razumem da si retardiran i malouman, pa da si i ponekad malo bezobrazan, ali da si šaban titanskog opsega - e to moj moralni digestivni trakt ne može da svari. Kako je moguće da mi svaki mesec polomiš ključ na vratima od kutije u kojoj se nalazi sat? Je l' ti misliš da sam ja to stek'o jebavajuć' tuđe žene i drkajuć' kurac? Krute jebo, osam brojeva ne znaš da očitaš. Zadnji mesec si mi očito brojilo k'o da sam fabrika glinice boktejebo. Alo vole, zar ti nije bilo sumnjivo što sam potrošio struje u rangu dvomesečne proizvodnje Đerdapa? Majmune kad sam vid'o račun za struju završio sam hitnoj! 'Naš šta? Da si mi bio pri ruci izb'o bi te vilama po nogama, pa bi uz'o malj za kočiće kad prepinjem krave i duvo u glavu dok god ne polupam to teke bede što se krije u unutrašnjosti kockaste lobanje.
Dobro ajde, pogreši čovek! Najviše ja što nisam postavo minu ispred brojila pa da te pošaljem u invalide i fizički, kad si već od rođenja psihički osakaćen, da zaokružimo celinu. Jebo te odžin zapis, pa zar je moguće da je čamugina sperma bila toliko lošeg kvaliteta, jer mama, osim što je kurveštija, sasvim normalno izgleda. Garant je neki somalijac obogaćen osiromašenim uranijumom koji se prošvercov'o u liberijske unproforce.
Ali jarane...od sutra...od sutra okrećem novi oružani list! Ima da stražarim ispred kuće sa automackom puškom i čekam pa da vidim ko koga, đe i šta očitava, da ti se ja najebem mame milosne, da ti ja kundakom brojim rebra, da te prepravim kako treba, da napravim magarca od tebe, ali ne more dvaput isto. Doćete i to doćete svi!
- Došo sam da popišem brojilo.
: repetiram pušku:
- Samo brojilo!
: Metak upozorenja u vazduh:
- Nemojte molim Vas!
- Oooo molićeš, i te kako ćeš da moliš! :gru kundakom u pleksus:
Izlapotina. Sprema prijemni čitajući Bibliju i uz film "Kad jaganjci utihnu". Toliko matora osoba da sveti Petar prosto vapi da je pomazi po ramenu i poželi dobrodošlicu.
-Brate, znaš onog sa prizemlja, Životu Galapagosa?
-Znam. Šta s njim?
-Čovek 'ladno ima sto godina i hoće da trči polumaraton u Brestovači.
-ONO? Da trči? Jel' se bodeš džointom u venu, bre?
-Koji ti je, čoveče? Jes' video koliko je deda vitalan? Mota bajs k'o Alberto Kontador.
-Ma, daj. Čovek je jednom nogom u grobu, drugom na ašovu.
NAKON 2 DANA
-Ha. I ko je sad lud?! Ščuo šta se desilo sa Životom?
-Šta, brate?
-Zveknula ga srčka na osmom kilometru, oteg'o se poput sline koliko je dugačak.
-E? Pa šta mu bi u cvetu mladosti? A lepo si rek'o, da je čo'ek na ašovu.
-Zajebao si se. Ovaj više nije.
Kaže se za vodu za piće sumnjive bakteriološke ispravnosti.
- Brate, žedan sam k'o pas, je l' mogu da se napijem vode s ove tvoje česme?
- Ma možeš i da se najedeš, ako mene pitaš.
- Kako misliš da se najedem?
- Pa fino, matori, ima kamenca mo'š Skadar da sazidaš, a o planktonima da i ne pričam.
- Znači, ti je ne piješ? Pa šta ću sad?!
- Otvori sebi pivo k'o čo'ek, eto šta ćeš. Jebeš vodu, ne valja ni u opancima.
- 'Si siguran da nije dobra? Meni izgleda normalno.
- E jebi ga... Eno ti je prenoćila u onom kanisteru kod vrata, skokni da vidiš mapet šou na dnu i sve će ti biti jasno.
Veri mač gud zajeban lik. Tokom vožnje će se truditi da po svaku cenu izbegava prečice, pričaće viceve iz vremena Gruča Marksa, psovati, puštati turbo folk, i da kreće sa pitanjima. Ko si? Jel ti ćale bio na ratištu u Bosni.? Čime ti se ćale bavi? Čime se ti baviš? Ono što svakog taksistu čini jedinstvenim je izgovaranje gore navedenih pitanja uz odbijanje dimova, I blaženi osmeh na licu koji je imao i Jusuf-paša daleke 1702, u Carigradu dok ga oralno zaovoljava mlada orijentalka. Druga situacija je dolazak na odredište na koje si želeo da stigneš. Tada se iz nadrkanog kromanjonca pretvara u slatkorečivu čivavu. sa ciljem da zadrži kusur. Ako to ne upali, brojaće pare u novčaniku sve dok se ne smiluješ I polkloniš mu kusur.
Nepisano pravilo divani da je najgori taksista u velegradu. Posle se pitate zašto ljudi idu pre trolom, busom nego taksijem.
-Majstore, do glavne autobuske!
-Evo, evo, ček dupalim cigar, e tako. Oklen si?
-Uhm, jel moš da požurite kreće mi bus za petnes minuta?
-Pi, kakvi ste vi južnjaci napadni, sve bi nešto da se žuri…. Im’o sam komšu sa naglaskom sličnim tvojim , onomad polomio ruke kad je isp’o sa traktora. Otkazale kočnice, a on brže bolje pa sa mosta, kao da se spase. A pokojni Momir, isto mu se onomad desilo, spičio se traktorom u drvo, našli ga čitavog, lep k’o živ.Ma lud čo’ek obe ruke slomio…
-Majstore, oš krenuti ti danas? Pet minuta smo u taksiju.
-Ček, samo da pustim Šemsu… Opa! Ajmo!
Isto što i nabasati, ali brže za zeru i sa manje očekivanja. Ni pet ni šest, naći se u neočekivanoj situaciji. Da li u nebranom grožđu ili u loju k'o bubreg, odlučuje viša sila.
Gospodine Savo Stevanoviću, da li je tačno da ste dana dvanaestog jula, na Petrovdan, 2010. godine ispred seoske čitaonice Monako držalom od krampa naneli teške telesne povrede Mitru Laziću, zvanom Abadžija, ljubavniku vaše žene Radojke, u daljem toku suđenja referisanog kao žrtva M.L.?
Druže, ovaj - gospodine sudija, nije tačno. On je sam neletio na držalo, ne od krampa, nego od budaka. Petšest puta.
Št'?!... Hm... Izvinite, gospodine Savo, molim Vas, objasnite kako to "naletio"?!
E, sad kako - ja sam seljak, poljoprivrednik, nisam školovan čo'jek k'o ti. U šestom razredu jedva dvojku iz fizike izvuk'o. Božije davanje, mečšini...
Sleng za boga i batinu u zemljama brdovitog Balkana. Najčešće skorojević i mufljuz koji se na mufte uvalio jer je bio podoban nekoj strukturi pa sada vedri i oblači, muze silovito a grabi bahato. Iz opanaka i ručno zakrpljenog gunja, uskočio u firmirano eleganci odelce, vodeći se krkanskom maksimom: "što se više žabarski kreator, šupakmeraklija hefta u rčminu, i što je skuplje - odelce ima veću vrednost." Preko stomačine pustio kravatu kao kastom-mejd belu trkaću štraftu preko haube VW Bube, a na nožurde, sviknute na gumene opančiće, natakario uglancane cipele, ali samo sa šiljatim vrhom lebgajeb'o. Dosta stvari se može uraditi za tridesetak srebrenjaka, pa i od zabagrelog kokošara napraviti iluziju gospodina...
Od sveg tog perja i šljaštiluka, kravata ima najvažniju evoluitivnu vrednost, kao bodlje u ježa, brzina u antilope i oko u sokola. Kravata-totem koji ima magijsko dejstvo u očima našeg sveta: "propisno se utovi, prevuci kravatu preko stomačine, malo laži i smeškajući se izreklamiraj porcelansku protezu, rukuj se sa seljacima, ispeci vola i povedi trubače - i voala - uspeo si u životu!" A naš svet, od Turaka preko Austrougara i najvećeg sina naroda i narodnosti - Tita, uduvek je, i pored lažne želje za kurčenjem i traženjem slobode, oduvek je krišom i želeo tiranina, delomično jer voli da se samosažaljeva, a delomično jer mu je sama institucija demokratije oduvek bila nakaradna: "Pu, ko će sada misliti svojom glavom?!" - oduvek je bilo lepše biti ovčica, ali ovčica lažno nabeđena da je neki uber zajeban predator - jer, složićeš se, lepo je i živeti i u nabeđenju zajebanosti.
A institucija govnjive motke i kuke i motike postoji kod nas samo u slengu i bajkovitom predanju "kako je nekad, nekome popizdilo, uzeo motku pa Bećir Agu po leđima pešest puta... nakon toga je postao najveći jebač u kraju, seljančice se straobalno ložile sa njega, neki Saša Matić-Filip Višnjić sklepao par pesmica o njemu pa ih na prelima u G-duru cepao na bis... trala la... trala la..." Veoma lepa uspavanka narodu koji se odvajkada kurčio slobodom, a nikad nije stvarno voleo gledati uspravno. Navik'o je da šuti i skuplja mrvice sa stola vlastodržaca, kako se koji smenjuje u jahanju zadružne kobile. Oduvek je očekivao tiranina da mu te mrvice baci, nekad je to bio Nemanjić, nekad Ismail Aga, a naposletku kravataš je došao kao uglađena i modernija verzija viševekovnog poriva za proživljavanjem Štokholmskog sindroma. Vremena prolaze, ali naš narod i dalje ne poteže tu dugo spominjanu govnjivu motku, a ta dugo obećavana kuka i motika se dižu kao ćuna već četrdeset dana umrlog stogodišnjaka - jebiga, lakše je oduvek bilo skinuti gaće i naguziti se, biti u ulozi jebača je ipak malo zahtevnija rabota. Kravataš to dobro zna, ipak je on "narodski čo'ek".
Nestabilna podloga. Situacija u kojoj ne znaš na čemu si, niti kako će se sve na kraju završiti po tebe. Zbog toga, uvek prvo treba detaljno ispitati teren. U suprotnom, lako se može desiti da ti noge polete u vis (i to, ako si žensko, ne u dobrom smislu) kada se najmanje nadaš.
- Rešio sam večeras konačno da priđem Uni i kažem joj da mi se đa i da je volim kao što nikoga do sad voleo nisam. Da je volim više od života, više od svega, od sjajnog sunca, od plavog neba. Više od Zvez... Dobro, kao Zvezdu. Da me ne zanima što ima dečka, jer moja ljubav prema njoj ne poznaje granice. Da mi, kad god je vidim, srce drhti i treperi istim onim intezitetom kao kad gledam Bajka kako dribla protivničke igrače u svom petercu. Šta ti misliš?
- Mislim da zvučiš patetično. Osim toga, klizav ti je to teren brale moj. Sa jedne strane, možda se oduševi, šutne dečka, smuva se sa tobom, jebete se svaki dan, minimum dva puta, venčate se, dobijete decu i živite srećno do kraja života, a sa druge strane, pošto život nije film, a vi niste Džulija Roberts i Hju Grant, veća je verovatnoća da će da prenese svom dečku sve što si joj rekao i da će ti on preurediti facu bejzbolkom i napraviti ti takvu crnu rupu u mozgu, da se nećeš sećati kada je poslednji put tvoja voljena Zvezda bila šampion države.
- Ali Barija ću se sećati uvek... :setan pogled u daljinu
Autohtona bosanska dobričina čije ime nema dodirnih tačaka sa srećom, jer Srećo je Nesrećo. Radi boljeg razumjevanja teksta oslovljavaćemo ga velikim slovom.
To je onaj ubogi komšija koji će vam bez pitanja pritrčati u pomoć prilikom cijepanja deset kubika čvornovate grabovine i galantno odbiti bilo kakvu novčanu nadoknadu, iako su mu sitna djeca željna svega kod kuće. Naivan i pošten, ali uvijek na svoju štetu. Kada bi bio iole obrazovan, vjerovao bi u kosmičku pravdu i "neko to gore sve vidi".
Naučen odmalena principima od kojih neće odstupiti ni za živu glavu, pritom nemajući misaoni kapacitet da ih primjeni u zavisnosti od situacije, svojevoljno će biti onaj sa dupetom u procjepu.
Srećo je autohton zbog imena, ali Sreća kao pojavu je moguće sresti i drugdje. Na Srećovim leđima počiva svijet.
- Da vi'š, ženo, šta mi se danas desilo na poslu! Dok sam istres'o kantu za smeće u kontejner ispade iz nje jedna crna kesa. Ja se sagnem da podignem, kad ona puna para! Utom ti priđe jedan prolaznik, ka'e - Gospon smećaru, pa to je moja kesa, greškom sam je bacio umjesto kese sa šnenoklama.
- I, šta ti?
- Vratim mu ja kesu, kad on nazor 'oće da me časti, veli, pošteni nalazač... Ma. rek'o, neću ništa, vidim da si dobar čo'ek. Mene je pokojni otac učio: S ciganima - ciganjski, s gospodom - gospodski...
- :drhtaj u uglu usana, beznadežan pogled u očima, kratak pomaz po glavi: Moj Srećo... Ajde da večeraš.
- Šta je za večeru?
- Popara.
- Ope'?
- Jope'.
Svesno i lukavo ševrdanje levo-desno tokom razgovora, kako bi se izbegla škakljiva tema i umanjila narastajuća neprijatnost.
- I? Kako se osećaš sad kad je otišla? Jel te hvata nostalgija, puštaš sentiše i to?
- Ma jok. Eee, kad smo kod sentiša, u petak nastupa neki bendić u centru, zamolio me pevač da dovodim poznanike...
- Ma ko ga jebe, ja te lepo pitam. Otvori dušu, čo'eče. Nije malo četiri godine, mora da ti je mnogo značila...
- Da, četiri godine zaista nije malo. Čovek prosto da se zapita da li će doživeti sledeće svetsko...
- Što me jebeš?! Vozaš u cik cak sve vreme, odgovori mi k'o čovek!
- Kako kažu, otkad nje nema spavam kao beba: budim se na svaka dva sata i plačem...
- Dođi te zagrlim, bratić moj! :šmrc: KONOBAR, DEDER NASPI JOŠ JEDNU!
Svi imamo takvog prijatelja, drugara. Ponekad je on taj jedini pravi među njima, a ponekad i jedini. K'o brat rođeni. Elem, on je tu za sve. Da sasluša šta baljezgaš, da te natjera da se ostaviš droga, da ti skrene pažnju da se nisi, recimo, okupao, obrijao. Da te spusti na zemlju, da te podigne kad padneš dok se pijan vraćaš mračnim ulicama, da ti kaže da seoski putevi nisu stvoreni za brzine preko 50 km/h. Da sluša kako u nedogled pričaš dok puštaš mašti na volju, da sluša o tvojim snovima, simpatijama, ljubavima, nejebici, bolestima, tufnama, bubuljicama, aflatoksinima, o novom Cecinom albumu, o metalikama, o zavjerama na Vukajliji i mnogo štošta drugog.
I da, uglavnom, kaže da mu se prosto jebe za sve to.
- I da, nisam ti pričao za ono što se sinoć desilo.
- Ne želim da čujem.
- Idem ti ja gradom i sretnem Miću. Bokte, nismo se 9 godina vidjeli.
- Aha...
- I kažem ja njemu "De si Mićo, sto godina, e!" a on ništa.
- Aha...
- I ja ga ono, po ramenu, kad se okrenu čo'ek, ne znam ko je uopšte.
- Možda neki glumac iz Bolimuda, Šerloče?
----------------------------------------------------------------------------------------
Krajem XIX vijeka:- Dragi gospodine, ne bi li ste malo izašli i recimo, prošetali duž keja ovog predivnog sunčanog dana?
- Ne hvala, radim na ovom uređaju već dugo vremena i...
- Baš zato biste mogli da prošetate, da malo odmorite mozak.
- Ipak ne. Ostavimo šetnju za drugi put.
- Kako god kažete gospodine.
----------------------------------------------------------------------------------------
Elementarno, dragi moj Votsone.
-A jes brate bila ružna, za medalju.
-Pokoj joj duši, i o pokojniku sve naj, al jeste bila gaborka.
-Bila dobar čo'ek.
-Al ružna. Nisam siguran dal ga je ikad primila. Ko bi to mogao uraditi?
-Trebalo bi joj napisati epitaf ''Vraćena neotvorena'' (prigušen smeh)
-Alo bre šta vama fali? I samo da znate, nije otišla nevina...
-Ne seeeri? Ko jebote?
-Šaja
-Šaja strvojeb?
-A ko bi drugi oskrnavio groba?
-I to što kažeš...
-Prašio je na nekoj žurezi, a pijani Paja gledao i bljuvao. Kakav to prizor mora da je bio...
-Ha-ha-ha-ha!
-Tiše stoko pijana! Sa'će pop...
Ovaj izraz nepravilnom upotrebom reči apel postaje jednina. Otkad su izvesni voditelji i vlasnici televizija, produkcijskih kuća i slično počeli da apeluju na jednu osobu koja je sa druge strane žice, široka narodna masa označava ogromnu, neotesanu gromadu od čoveka koji zove iz Prijepolja ne bi li pozdravio takmičara iz njegovog rodnog kraja. Široku narodnu masu karakteriše nepristojnost, vrhunsko poznavanje folk muzike proteklih 30 godina i to da ma koliko mu govorili da utiša i priča telefonom, on uporno viče u televizor.
Voditelj i vlasnik produkcijske kuće:"Dobar dan, direktno ste u programu, izvolite?"
Radoslav iz Prijepolja:" Aloooooo, SAAALEE, ođe Radoslav, želio bih pozdravit' mog čo'eka Đurašina, što je pjeva' pjesmu od Šabana!"
Voditelj i vlasnik produkcijske kuće:"Šta kažete? Molimo stišajte televizor..."
Radoslav iz Prijepolja:"Aloooooo, SAAALEE, ođe Radoslav, želio bih pozdravit' mog čo'eka Đurašina, što je pjeva' pjesmu od Šabana!"
Voditelj i vlasnik produkcijske kuće:"Nažalost, veza je pukla, ali moram apelovati na vas da ubuduće stišate televizor i pričate preko telefona."Kiosk brze hrane, pljeske se peku, ljudi stoje i čekaju, jer su žene prestale da kuvaju...
Igor i Ivan stoje u redu i čekaju svojih 20 ćevapa, kada ispred njih u red ulazi ogroman čovek sa tragovima znoja na leđima koji se mogu videti, a i osetiti...
Ivan:"Vidi ovu široku narodnu masu što se ugurala ovde, u pičku lepu materinu!"
Igor."Izvinite, gospodine, ušli ste preko reda, mi ovde čekamo 10 minuta, mogli ste sačekati svoj red..."
Radoslav:"Ma pusti me, čovječe, gladan sam k'o ker..."
Ivan:"Alo, bre, majmune jedan, jel' ti ovo liči kao kraj reda?! Hajde nazad!!!"
Radoslav:"Slušaj, ti mene dečko, ja sam doša' ođe sa željezničke stan'ce i putova' sam pet i po sati... A tebe jeb'o ko te vaspita' tako da se obraćaš starijim od sebe i 'ajde ti na kraj reda da ti ne bi jeba' majku ođe na sred Biograda!"Igor i Ivan naglo ućutkuju i gledaju svoje Najk patike, dok Radoslav pobednički pevuši jednu pesmicu koju je pre trideset godina pevala gospođica bez grudi, a sada je peva ugledni estradni umetnik i udata žena sa ogromnim biorazgradivim grudima.
Napomena:Apel je francuska reč koja znači javni poziv, odnosno, obraćanje svim građanima jedne države, što Radoslav iz Prijepolja svakako nije.
Večiti pesimista. Osoba koja UVEK vidi jebenu čašu koja je poluprazna. Dukatlija koji traži negativnu stranu, i stvara je, u slučaju da je nema.
Novopečeni ćale: Šankeru, piće za sve! Dobio sam sina!
Š: Odma' dođe, lafe!
Večiti Pesimista: Pff... Š'a se raduješ, majmune?! Sad kad krene da ti cmizdri, oka, bre, nećeš sklopiti godinama!
NĆ: Pa, dobro, to je sve cena roditeljstv...
VP: Ma, kažem ti ja, prijatelju, lepo... A tek kad krenu troškovi!
NĆ: Nema veze, dobrostoj...
VP: Pelene, krevetac, talk, Palmovićeva, vrtić, ,,Čo'eče ne ljuti se'', vrtić, lego kocke, pa ,,Burago'' autići...
NĆ: Prijatelju, ne ruši sneška, dobio sam sina, e! A sutra ću mu uzmem zv...
VP: Pa tek sad kreću troškovi! Osnovna, rekreativne, mito profesorima, patike na par meseci, srednja, još veći mito za profesore, čitavo bogatstvo na ekskurziju, a ima ih bar dve... Pa kurtoni, abortusi... A da ne pominjem što ne'š glavu dići minimum dva'es' godina...
NĆ: ŠUPIČKU MATERINU, BRE! TORNJAJ SE U TRI KURCA, PESIMSTO PIČKA TI MATERINA, HEPI MIL BI RASPLAK'O!
Udariti svom snagom.
- Gledam na dnevniku da hoće debelo da kažnjavaju roditelje koji tuku svoju djecu.
- Ih, kako je mene moj ćaća znao da udara... Jednom mi cijepali drva, a ja nikako da razbijem jedan kladić i opsujem Boga. Dragi si moj Bože, kad ja pogleda u njega, on se smrk'o k'o nebo pred oluju. Zgrabi za onu jednu cjepanicu, baci je na mene, ja se sagnem, a ona pravac u prozor. Ode staklo u tiftike... Nisam se ja ni okrenuo, on se već stvorio preda mnom. Kad mi je zaždio šamar, izbrisao mi se treći razred osnovne... I neka me je udarao, bar sam post'o čo'jk.
- Jes' vala, batina je iz raja izašla.
Osoba koja ide okolo sa iglom u ruci u bocka čarobne oblačiće verbalno iskazane mašte na kojima se kao Goku možemo odvesti do zemlje gde smo bogati, lepi, slavni i opušteni, uživamo i želimo da tu fantaziju podelimo sa svetom, ali avaj, ovaj zlikovac želi da nas totalno isključi svojim smrtonosnim bodljama samoproklamovane praktičnosti i dok smo mi svesni činjenice da je ovo ili ono, ali volimo da se vozimo na svom oblačiću i povedemo i druge tamo, oni žele da puknu oblačić i udave nas u svakodnevnici praktičnosti koja nije toliko komplikovana kad se malo makar pogleda iz druge perspektive.
-I tako zamisli kako je tek Peci i Miri što žive na 15. spratu i imaju najlepši pogled u gradu, a tek što imaju prostran stan, samo njih dvoje, kad jedan drugom dosadi mogu da se ne vide deset dana bez da se sretnu, imaju dva mokra čvora.... A tek mesečinu što vide, uf, sve puca od romantike.
-Da li si ti svesna da taj stan treba održavati, buđ im se vata, jer su na poslednjem spratu, ne mogu da je se otarase, sad ne znaju kako da prodaju taj stan, jer niko neće da im kupi za tu cenu...
-Aman, ženo, ja ne pričam o problemima materijalne prirode, ja govorim o lepoti izlaska i zalaska sunca svaki dan...
-Ali taj izlazak i zalazak košta, itd. itd, blabla bla truć.
-AH, sve ima svoje dve strane, ali, pusti me makar u mislima da odlutam od kapitalizma sveprokletog. Ghhhh, odoh da sedim i ćutim i maštam, bez upadica.
-Nego ček, stani, dođi da porazgovaramo o dokumentima koja bi trebalo da nabavimo za....
-:krvari i umire u agoniji papirologičnosti:
Razvijanje teza, tema, dogmi i demagogija ispod najčešće odlične definicije, s tim da nemaju nikakve semantičke veze sa istom.
Definicija o branju cveća na livadi, ali ispod planine, nije baš ravnica. Duhovit primer.
Komentari:VolimFrigidne: E super defka, ćo'eće, haha, baš si me nasmejao haha.
MawaSxasxawa: Haha, iskidala sam se u primeru, haha, što si lud! Haha.
..12-13 skrolova mišem niže...Che4life: Ali ti nisi dovoljno kompetentan da tako govoriš o nacizmu! Neprihvatljivo je da....
Vlas'Mas': A ti mi možeš, ti si neki Božji izaslanik ovde, a? Nemoj samo u politiku da zalazimo, Mišković drži pola Srbija, a onaj Tijanić zagadj...
...opet par skrolova naniže..
DownWithDunjaluk: Pa ti ako za Svetog Savu pričaš kao o burleski, kakav si ti to vernik??? Zato mi koji verujemo u Alaha, nikada ne bismo...
StudiramArapski: Allaah se piše sa dva L i dva A transkripcijom ''verniče'', vidim ja kako ste vi musl....
ApslutnoKulLik: Ma 'de bre, ne verujem da serete o tim glupostima, ukenjaste defku dana...
Crnogorski izraz za podzemni prolaz popločan asfaltom. Kod nas Crnogoraca, najduži tunjel je Sozina.
1960.
-Neđeljkooooo, oooo Neđeljkooo!
-Šta se dereš koje pičke materine.
-Što si Vranca ostavio u tunjel. Naiša' neki čo'jek kamionom, 'oće da ga udari.
-Samo li ga udari on će ga voditi u špitalj. Ja mog Vranca mogu da ostavim u koji god tunjel 'oću.
-Ma, 'oće da ga ubije.
-Idi ti do Vranca, a ja odo' po sablju.
----------------------------------------------------------------------------------------------------
2010.
-Đetiću, jel' ovo vulkanizerska radnja "Rajko"?
-Zavisi za koga.
-Pa za Veska, jadan ne bio.
-Da nemaš sablju u gepek?
-Kak'u sablju, ja ti to ne nosim po kuća.
-Ooo, pa tako reci. Uđi, naprijed. Oli šta da popiješ ili da založiš?
-Neću, fala, žurim. Nego, jučer ti ja kroz tunjel pretičem jednoga Bosanca i oni katadiopteri što idu po bijeloj štrafti mi razbucaju gumu. Trebala bi mi jedna bridžstonka.
