Jedna od najvažnijih stvari u životu. Veština koja se stiče praksom, koja se nikada do kraja ne nauči i nikada se ne znaju krajnji rezultati. Da bi se u tome uspelo, potrebno je biti originalan, iskren i u svom fazonu, pa kako va Bog da. U zavisnosti od zanimalnja kojim se bavite, evo i saveta koje ukoliko primenite imaćete uspeha u muvanju 100%:
Biolog-Da li bi mi dala svoje srce?
Hemicar-Osecas li isto sto i ja?
Matematicar-Samo zbog tebe ću priznati da 1+1 može da bude jednako 3, pa i 4, čak i 5!
Geograf-Da li bi volela da promenimo vremensku zonu?
Logicar-Meni se svidjaju lepe devojke. Ti si lepa. Znaci, ti mi se svidjas.
Psiholog-Ti volis lepe momke. Ja sam lep momak. Znaci, ja se tebi svidjam.
Filozof-Ti se meni svidjas. Mozda se i ja tebi svidjam. Ima li svrhe da budemo zajedno?
Sociolog-Da li bi htela da budes sa mnom u drustveno-korisnoj zajednici zvanoj veza?
Istoricar-Grci su zbog ljubavi unistili Troju, ja bih sve srusio za ljubav moju
Ekonomista-Ti si moj kapital. Da li bi htela da zajedno radimo na visku proizvodnje?
Kompjuterski geek - Hteo bih sa tobom da igram Counter. Ako ti želiš, možemo i GTA.
Kada ''previše smo slični'' i ''previše smo različiti'' istoj devojci znači istu stvar: odjebi. Tu čovek stvarno ne zna kako da se postavi. Šta sad da radim? Da malo pogledam šta te zanima i da se potrudim da razvijem stav ili da ništa ne radim i buljim kao duduk kad mi pričaš o mogućnosti razvoja osećanja od strane mašine programirane da uči? A, da, da odjebem.
-E, Miki, aj odo' ja da probam kod one ribe.
-Aj.prilazi devojci
-E, mala... Da ti nije ćaća terorista?
-Da...
-Jer si prava bomba! Oćeš sa mnom u neku šetnjicu, ovo-ono. Anđele, pam pam pa ram pam... Anđeleeeeee!
-Jao, hvala na pozivu, ti i ja smo previše različiti, nemamo nikakvih zajedničkih interesovanja.vraća se drugu
-Jebiga, ova je neki hipster, čim ne voli georgijanje, na ''Anđela'' nije pala, nemam ja tu šanse, mrzi me sad da nastavim da je smaram.
-E, mogu ja da probam?
-Aj, idi, hipsteru.ovaj drugi prilazi devojci
-Primetio sam ti majicu, hahahahahahaha!
-Jao, hvala ti! Pazi ''The Cake is a Lie, or May God Strike Me Dead!''
-DA! Ali fora da L to kaže, hahahahahhahaha!
-Imaš jabuka? Poludim kad ne dobijem dozu! Hehehe!
-A, ja mislio da si Misa.
-Nisam, ona je glupa.
-E, sad mi se stvarno sviđaš, da li bi htela da prošetamo?
-Jao... Pa... Ne, izvini, stvarno. Mislim da smo previše slični, ne bi to nikako išlo.vraća se drugu
-I, šta bi? Čujem nekako se smeškala, ovo-ono?
-Nemam pojma brate, nisam Šerlok Holms, daj pivo.
Preterati sa kompjuterom, postati zavisnik od istog, osećati blagu vrtoglavicu, bol u očima, nervozu kada ti neko skrene pažnju da si preterao, ne obraćati pažnju na događaje u realnom svetu, neke druge stvari su bitnije i preče od najbližih.
- Loše mi je.
- Izađi malo na vazduh. Hoćeš šećera i vode?
- Ne mogu napolje. Vidiš da igram counter. Zar da prekinem usled važne misije? A? Daj šećera i vode.
Posle par minuta:
- Evo. Kaže tvoja keva da ideš hitno u apoteku, treba nešto da joj da kupiš.
- Jebem mu mater, vidiš da su me zbog tebe i moje keve roknuli!!! Marš iz sobe!!!
- Brate..
- Šta brate! Jesi čuo kretenu?! Izađi iz sobe, bre!
- Prekompjuterisao si se znaš!!!
- Kako?! Šta sam?
- Preterao si sa kompom!
- Ja preterao, ne sedim duže od tri sata, majmune!!!
- Izvini, kada sam došao bilo je 10 ujutru, tada si ustao i upalio komp, nisi otišao u trpezariju da doručkuješ, keva ti donela. Sada je 18 časova a ti i dalje sediš za kompom a tvojoj kevi nije dobro. Molila te da ideš da kupiš nitroglicerin. Malopre sam zvao hitnu da dođe a ti mi govoriš o nekim "važnim" misijama, budalo zavisnička!!!
Gusta pljuvačka koja odbija da završi na mestu koje joj je namenjeno.
Igraš basket u kraju. 30 stepeni, beton samo što se ne istopi. Pobediš treću za redom i trčiš ka flaši koka-kole od dve litre u kojoj je ledena voda. Imaš osećaj da ti usta nikad nisu bila suvlja u životu. Konačno dolaziš do cilja, uzimaš flašu, i kreneš sa ispijanjem. I ne staješ dobrih 15-ak sekundi. Svrš... Ovaj... Završiš. Ostavljaš vodu i vraćaš se ka ostalim igračima spreman za još jedan basket. Kad odjednom osetiš čudan osećaj u ustima. Nešto se formira. Shvataš o čemu se radi. Razvlakuša. Prilaziš ogradi da bi je ispljunuo. Pokušavaš da gađaš u jednu od rupa u žičanoj ogradi, ali promašuješ. Ostaje zakačena za ogradu i tu otpočinje njeno putovanje do betona. Raspoređivanjem mase ona klizi po ogradi spuštajući se na dole. Neke dostignu cilj. Neke ne. Ova ipak trijumfalno ostvaruje kontakt sa podlogom. To je sada već nevažno jer tvoja ekipa vodi sa 2 prema 0.
Kako mislima, tako i pokretima ponavljati jednu te istu radnju, ne nalazeći ništa novo; iako je cilj sasvim suprotan - potraga za rešenjem. Dakle, vrteti se u krug sa namerom da se reši, tebi u tom trenutku - nerešiva enigima.
- Da joj priđem ili ne? A šta ako ima dečka? A i ja imam devojku... Ako priđem koju takiku da koristim? I da joj se ne svidim, samo ću dobiti korpu, šta je to? - ništa, razmišljao je u sebi. Pa opet on u sebi, da joj priđem ili ne? A imam devojku, ne smem joj to raditi. A možda i ona ima dečka, pa ću korpu da dobijem, ali to je ništa... I tako u nedogled opisivao je krug.
- Šta je ona tražila sa njim? Moram to da je pitam, pričali su celo veče. Ali šta je loše u tome što su pričali? - ništa! - vrteo se po sobi sa namerom da je pozove na telefon - ali sramota je biti ljubomoran, ali opet šta je ona tražila sa njim? Šta je loše u tome što nu pričali - ništa! Buncao je u sebi opisivajući krug kako mislima tako i koracima po sobi.
- Ako joj bacim po faci, razmažem sminku nateraću je na suze, pa će da se naljuti, ali to je zadovoljstvo! Možda je i njoj zadovoljstvo. A mogu i po sisama. A? Bolje po faci! - Ali naljutiće se. Uostalom šta ima loše u tome? Ništa! A šta ima dobro u tome?! Svašta, sa moje strane. Da joj bac... :svrš: U kurac! :ode sve u kondom:
Početni stadijum u razvoju svakog komentatora.
Eurosport2... Negde oko 5:30am...
I evo nas u Maleziji u finalu ženskog svetskog prvenstva u kuglanju. Kao što možete primetiti publika se okupila u velikom broju. Tu je nekih 50 najžilavijih. U publici su prisutni svi... Od bantu crnaca do nesrecnih turista, koji pokušavaju da izađu, a tu je verovatno i po neki evnuh. Ovaj nakićeni gospodin je verovatno ministar za sport, turizam i eksploataciju nafte...
Ali da vidimo šta se dešava na terenu... I da to je STRIKE za našu Lagranž... Sad se vi pitate zašto je ona naša... Pa jednostavno je.. Ja sam tri puta padao godinu zbog Lagranžovih polinoma da je smatram već za svoju...
A ovu ženu što vidite to je njen trener... Da ne kažem trenerica, ili bolje trenerka... Kako vam se sviđa. Žena ledenog pogleda, al dobra u duši..
Hm... Trener je u ovom sportu jako bitan... Posebno ako vam je to suprug il ljubavnica, il već nešto po volji...
I pogledajte taj vragolasto, zagonetni osmeh naše Lagranž, koji govori: Ne, Barbara, ovaj put me nećeš pobediti.
Naša takmičarka primenjuje drevne tehnike disanja i ubacivanja prstića u rupice pri bacanju kugle...
I gotovo je...
Naša Lagranž je prvak sveta...
Svi se raduju...
Evo prilazi joj i trenerka i dalje ledenog lica....
Opa, opa...
Pa to zamalo poljubac da padne, al izgleda da su se uplašili mnogobrojne publike... Kažem ja vama trener je čudo...
Evo i gospodina ministra koji dodeljuje pehar... Izgleda malo umorno, nisu trebali da ga trgnu iz sna...
Da,da...
Sad nastaje opšta razmena fluida, a vi ostanite uz nas jer sledi finale u muškom kuglanju....
Još jedan odličan način da, ukoliko ste žensko, privučete pažnju svojoj kevi.
Ti: Pa ne znam ljubavi, kako da kažem majci da ću kod tebe prespavati? Neće me pustiti, znam je. Joj, a baš bih volelaaaa... Ajde zovem te za 5 minut, može? Cmok. Mama! MAMAAA!
Keva: Šta se bre drekenjaš, čekaj sekund, slušam ovo.
SANJA MARINKOVIĆ: BOŽE ISIDORA, PA NARAVNO DA DA JE VELIKI, HIHIHIHI, KAKO DRUGAČIJE, HIHIHI
ISIDORA BJELICA: PA ZNAM JA TO, MISLIM, SVE SMO MI TO OKUSILE, HIHIHIHI, HTEDOH REĆI ISKUSILE HIHIHI
NEKA NEPOZNATA MLADA KOKOŠKA SAŠE POPOVIĆA: ŽIVA ISTINA HIHIHIHI
Ti: E slušaj, htel...
Keva: Ćut', joj, slušaj ludake, hahaha.
SANJA MARINKOVIĆ: ŠLJOKICE SU DANAS TOTALNO IN, ZNAČI URBANO LUDILO
Ti: Pa što ih slušaš ako su...
Keva: Pa ćuti malo ako možeš.
Ti: Samo na brzinu da te...
Keva: Kakvu brzinu, nisu Nemci u Divcima. (Daje mu ga po volumenu)
ISIDORA BJELICA: TREŠ, OUT, TRT MRT, FABULOZNO, MOJ PAJKIĆ, OH, SANJICE, SVRŠ
Keva: Haha, ova Isidora je luda skroz.
Ti: E...
Keva: Pa stvarno nisi normalna, dođi posle, leba ti.
SALETOVA KOKOŠKA: STILINZI, STAJLINZI, EKSKLUZIVA...
Keva: E, jesi prava koko...
Ti: Kevo, trudna sam!
Keva: MOLIM? SAD ĆU DA TE UBIJEM! PRIČAJ!!! KAKO? MISLIM, ZNAM KAKO, NEGO KO? GDE? KAD? PEVAJ BRE MALA!!!
Ti: Ma zezam se, nego si se zadubila u to, pa pokušavam da ti skrenem pažnju. Mogu li da idem kod drugarice da prespavam, treba nešto da učimo za sutra?
Keva: Ti bre nisi normalna, hoćeš da me ubiješ ovde? Nije se zezati sa takvim stvarima, to neka ti bude jasno! Ajde, ali nemojte do kasno da ostanete budne.
Ti: Nećemo, hvala mama, volim te. (odlazi u drugu sobu kuckajući poruku - MARE JUBAWI, STIZHEM ZA POLA SATA, TI KUPI KONDOME, WOLIM TE :*)
Kraj pomahnitalog razgovora sa Svevišnjim kada se čini da su sve ladje potonule.
Budiš se u tripu K'o da me je Bukovski pravio, i usput shvataš da ti je desna ruka nešto mnogo lepa i bucmasta i da je jedva pomeraš. Nalaziš sreću u nesreći- bar nisi muško- za wc ćeš se nekako snaći, a bar ne moraš da drkaš, ne moraš ni drugima da drkaš pošto ti usput i veza puca k'o zrela lubenica i sav te sok prska po faci. Kakav svrš! Usput keva odluči da te vrati u krilo mamino, čedo mamino, pa polako dobijaš fobiju od zvuka sopstvenog telefona. Zapališ cigar na poslu i naidje, ni manje ni više, nego čika diša sa komentarom "Vi ste baš pravi zavisnik!" Jok, krivi, pomisliš, i nastaviš da ga pušiš. Cigar, mislim. Onda se jednog dana probudiš, rešiš da dočekaš sutra sa osmehom, ništa te više ne potriše, nište te više ne iznenadjuje. I tako ponosito, dignutog morala, i dignutog nosa, ma sve što imaš ti se diglo, kreneš ranim jutrom u nove pobede. E, to je optimizam. I na pola puta bupneš direktno na bulju, na sred ulice, osetiš svoju trtičnu kost kako krcka, legneš tu da odmoriš malo, raširenih ruku kao Isus, pogledaš u nebo i vikneš: "Matori, a da mi ti lepo rokneš metak u čelo, a?"
I kad se dupodosankaš do dela gde ima manje leda i uspeš da predješ na drugu stranu, s naporom kao jebeno more da preplivavaš, istom tom ulicom prodju kola hitne pomoći.
Kao: "Ma neću bre, malo se zezam..."
Tipičan glupi i dosadni američki sport. Većini naših ljudi pravila su potpuno nejasna. Ja sam pre nekih 10-ak godina imao priliku da odem u SAD kod drugara i on me je odvukao na utakmicu The Florida Marlins-a. Još sam imao sreće pa su, zamislite, igrali protiv New York Yankees-a. Tako sam (za tri i po sata koliko je tekma trajala, tri i po izgubljena sata koja mi niko neće nadoknaditi) uspeo da shvatim pravila igre. Napisaću vam, drage koleginice i kolege, ta pravila u primeru, samo da shvatite koliko je to zaista glup sport.
Igra se u 9 tzv. inninga. Prvo jedna ekipa "napada" dok se druga "brani" i poeni se osvajaju iz odbrane (već sad vam je jasno, u svim ostalim sportovima se poeni dobijaju u napadu). Kada "napada" ekipa ukupno ima 9 igrača na terenu:
-bacač tj. pitcher
-hvatač na glavnoj bazi (catcher)
-3 hvatača na "spoljnim" bazama
-4 hvatača u polju
Kada se "brani" ekipa može da ima neograničen broj (odnosno ukupno 15 koliko ih ima sa rezervama na klupi) igrača na terenu, ali to se retko dešava (skoro nikad se ne desi da svi igrači budu na terenu, uvek neki zezne stvar). Glavni je udarač (batter) koji lupi loptu koju baci pitcher i onda mora da trči oko polja po tri baze i obiđe ceo krug do "kuće" (home base tj. 4 baza) tj. do baze gde je udarao i to je poen. Ako promaši loptu to je "strike", ali lopta koju pitcher baci mora da prođe tačno kroz određeni rejon (u okviru onog belog trougla po kome batter-i vole da grebu nogama i lupaju palicom, videli ste na filmu) i ne iznad visine udaračevih ramena. Ako se desi da je lopta van tog rejona to je "ball". 3 strike-a izbacuju udarača, a 5 ball-ova znači da batter može da se pomeri na prvu sledeću bazu i u oba slučaja udara sledeći batter iz njegovog tima. Neograničen broj battera može da stane na home base da udara u jednom inningu tj. da se rotiraju, ali ako izbace trojicu, inning je gotov za "odbrambenu ekipu". E, tu je trik oko tih baza. Kada udari loptu batter trči od prve do poslednje, home base, ali ako hvatač uhvati loptu pre nego što ona dodirne zemlju ili dobaci loptu na sledeću bazu prema kojoj batter trči i ona stigne tamo pre njega, batter ispada. (to je ono kad uklizavaju i onaj se dernja "SAFE" ili "OUT"). Batter mora da stoji nogom na bazi (ili uopšte da je dodiruje) da bi bio "safe". Dok god ne ispadne ili mu ne izbace tri battera iz njegovog tima, batter može da "juri" home base. Takođe, ne ispada ako, recimo, trči na drugu bazu, ali još nije prešao pola puta od prve, a lopta stigne na drugu bazu. Onda može da se vraća na prvu i ako se vrati pre nego protivnički igrač dobaci loptu na prvu, ostaje u igri. Ako batter zvekne loptu preko celog terena i izbaci je napolje, u publiku ili preko ograde, to je "homerun" tj. može 'ladno da istrči oko terena jer protivnici ne mogu da furaju loptu za njim. Takođe to mogu i svi ostali iz njegovog tima koji su udarali pre u inningu i još uvek stoje po bazama. Koliko igrača u inningu dođe na home base, toliko poena se piše timu koji se "brani". Ako batter lupi loptu van belih linija sa strane terena to je "faul" i 5 "faulova" izbacuje battera. KAda im protivnici izbace 3 battera, ekipe menjaju uloge, tj. "napadači" se "brane" i obrnuto. Kada i jedna i druga ekipa po jednom promene ulogu u inningu, inning je gotov i počinje sledeći. Posle 9 inninga sabiraju se poeni i pobednik je ekipa sa više poena, naravno. Ako je izjednačeno igra se dodatni sve dok jedna ekipa ne rasturi drugu (što mož' da traje nedelju dana, teoretski gledano), ali to se retko dešava.Kao što vidite, komplikovana, glupa i ekstremno dosadna igra. Istina, jedini interesantan trenutak je homerun, kada je atrakcija da gledaš kako lopta leti preko celog terena. Imao sam priliku da vidim jedan odličan, kada je lopta odletela na sam vrh tribina. Ako je teren dugačak, od baze do tribina, 120 metara, a tribine visoke oko 50-ak (po slobodnoj proceni, stadion je ogroman) izračunajte koliko bi lopta letela. Ja sam imao sreće što su floriđani totalni paceri (bar su tad bili) i Jenkiji su ih pojeli k'o zeka kelerabu, pa to nije trajalo baš dugo koliko je uobičajeno (neke tekme znaju da traju i po pet sati).
Jedna od mizernih formi ljudskog ponašanja.
Taktika kojoj pribegavaju oni ljudi koji nisu dovoljno pametni da ubede druge da su u pravu, ne umeju dovoljno dobro da lažu kada nisu u pravu i nisu dovoljno omiljeni da bi im neko drage volje učinio nekakvu uslugu.
Onda im preostaje samo da patetišu i igraju na kartu sažaljenja u nadi da će se neko upecati.
- Jel' se ti to spremaš za napolje?
- Upravo izlazim, idem u bioskop sa drugaricama.
- Eno ti 200 dinara na komodi, kupi mi Lucky Strike pre nego što odeš.
- Stvarno nemam vremena. Žurim, već kasnim. Kupi sama, trafika ti je ispred nosa.
- Dobro, ne moraš kad nećeš. Vidim ja, baš tebe briga za majku. Samo na sebe misliš. Da sutra umrem ne bih ti nedostajala, imala bi više vremena za drugarice. A mene ko šiša, nikome nisam bitna. Ni za osmi mart mi nisi ništa kupila a rođendan si mi čestitala samo zato što je istog dana rođen Džastin Biber pa si zbog njega zapamtila ...
- Dobro je! Prestani! Idem da ti kupim, samo me poštedi te patetike!- Miro, objasni kolegama zašto si uzela kancelarijski monior i odnela ga kući.
- Nisam to uradila.
- Bogami jesi.
- Ne, nisam.
- Postoji snimak. Instalirali smo kameru kod prozora i snimili te kako čupaš kablove, uzimaš monitor i guraš ga u neku torbetinu.
- Sram vas bilo, kako možete da me napadate? Znate li da ja imam bolesnu decu?
- Dobro, dobro, izvini! Možda je greška, pogledaćemo snimak još jednom.
(...)
- I što joj nisi dao otkaz?
- Pa reče da ima bolesnu decu.
- Ne, nema. Sin joj je prehlađen a ćerka je slomila ruku ali to nije ništa. Čisto da znaš, krade šta stigne, odnela je i štampač pre par meseci a nestali su i osveživači.- Hoćeš da raskinemo? Zbog čega i zašto baš danas? Danas nam je dva meseca od kako smo se smuvali! Zašto mene uvek svi ostavljaju? To je sigurno zato što sam niska i imam strije. Ili zato što imam veliki nos. I u osnovnoj su me zezali zbog nosa. A u srednjoj su me zezali zbog debelih nogu. No dobro, ne mogu da te teram na silu da budemo zajedno. Samo te molim da dođeš mom tati na sahranu, umro je juče. Baš sam htela da ti javim kad si rekao da raskidamo. Eto, on je umro, ti me ostavljaš, sad sam sasvim sama ...
To je toliko strašno za slušati da bi i Vin Dizel popizdeo i otišao da babama nalupa šamare. Medjutim pošto je to u Srbiji teško izvodljivo, onda nama mladima ostaje da slušamo i trpimo, i da starim ljudima napravimo poneku pakost. Još i ako babski razgovor krene ispod tvoje terase u 9 ujutru vrelog letnjeg dana, to je onda ravno kataklizmi. Ma koliko se trudio da opet zaspiš, taj oštri babeći glas će razarati tvoje uši i primorati te da ustaneš. Inače babe sve hoće da čuju, sve znaju i skoro svi su im "drogeraši".
NAPOMENA: Možda će nekom biti malo teže za čitanje, ali sam probao da iskopiram babe koliko god sam mogao
Rekonstrukcija (recimo)
Bisa: Rado, ajde na kafu.
Rada: Jao Biso, pošla sam na pijac, znaš rekla mi Vida da se trešnje prodavaju jeftino, pa da požurim dok se ne proda.
Bisa: Pa nećes ti dugo, znaš što se ona mala Biljina zabavlja sa onog malog Dragancetovog?
Rada: Beži s njega usvet, taj je drogeraš, i otac mu bio baraba.
Bisa: Znam, znam videla sam ga juče, otromboljio se ko prosjak.
Rada: Ne znam šta se desava sa tu malu, bila dobre dete, sa onu matematiku se petljala.
Bisa: Ćuti, ni mi ne znamo šta će da radimo sa ovog naseg malog, samo igra onu loptu, reko da će batali školu.
Rada: Ma dobro, u svako dete je božji dar.
Bisa: A kako si ti Rado?
Rada: Ma nesto me žiga oko pluca, bila sam na grudno, rekli mi da nemam ništa, ali da moram više da se odmaram. A kako da se odmaram kad stalno ima nešto za poso.
Bisa: Sve to sa godinama ide, sećam se da smo ja i moj Živko '61 sami napravili ovu kuću, sad mi teško i uz stepenice da idem.
Rada: Ova današnja deca neće ništa te poslušaju. Kažem ja mom Milančetu: "Donesi babi vodu", a on kaže: "Ne mogu baba sad igram kantu (counter)". Po ceo dan bulje u te televizore, oči će im ispadnu.
Bisa: Ma nek su živi i zdravi. Ovaj moj mali našo neku krivoguzu*, ništa neće da radi, samo se izležava po ceo dan.Ja u sebi: AMAN ZA BOGA MILOGA PREKINITE!!! (nakon što ukapirah da već 20 min budan ovo slušam, a mrzi me da ustanem))
krivoguzi-stvarno ne znam šta ovo znači, ali to moja baba kaže za dečka moje tetke, pa sam pomislio da može da stoji i uz imenicu ženskog roda
Ovo obavezno uvijeno i slatko predlaze gazda nekog lokala kada mu se na oglas za posao konobara, kuvara, menadzera, ulicnog prodavca slika javi devojka prijatnog glasa posle petominutnog razgovora.
Gazdi se vise isplati da daje tako neki neutralan oglas na koji zna da ce se podjednako javljati i musko i zensko. Musko ce da zaposli, a zensko ce da proba nekako da smota pa sta se nahvata nahvata se.
Devojka: Halo dobar javljam se povodom oglasa za konobaricu.
Gazda: Koliko imas godina lutko?
Devojka: 19
Gazda: (uh uh vec su picke pocele da se javljaju) A kako izgledas? Opisi mi se.
Devojka: Pa, izgledam sasvim normalno, braon kosa, plave oci, visoka, normalno gradjena...
Gazda: (sto posto izgleda dojajno i jos mlada) Nemas decka?
Devojka:Pardon?
Gazda:Pitam, posto si mlada i to je normalno, pa sam mislio...
Devojka:Pa, nemam trenutno. Ako Vas to brine ja ne dovodim frajere na posao.
Gazda: Uh sto si medena. Nego meni nije jasno zasto hoces posao konobarice kada mogu da ti ponudim i vise (ce se primi, ce se primi, ce se primi, ce primi uh ce se primi)E, sad neke se prime, a neke spuste slusalicu.
Devojka: Dobar dan, javljam se povodom oglasa.
Slikar: Za ulicnog preprodavca slika predpostavljam
Devojka: (jok, da ti popusim smrade odvratni) Pa, tako pise u oglasu
Slikar: Kako si bistra. A, koliko imas godina srce?
Devojka: 18
Slikar: (aaaaaaaaaaa mora da je picka i po, ima tako jeboyovan glas): Divno, bas mi trebaju mladje osobe. Ajde javicu ti se kad budem imao vremena za razgovor.Devojci stize poruka od zagorelog slikara.
Slikar: A, da ti meni lepo opises sebe. Boja ociju, kose, visina, tezina, mere
Devojka:(sto posto mu treba model, al ajde poslacu mu poruku da se malo zajebavam) Pa, plave oci, smedja kosa, 168, 60kg, mere 93-64-100. Jel to vazno za posao?
Slikar: Jeste. Nego ja razmisljam nesto. Zasto bi ti morala da radis ulicni posao. Mogla bi lepo da pocnes da se zabavljas sa mnom i da zivimo zajedno. Ja imam 39 godina, sam, bez dece, pored ovog posla imam jos jedan na kojem mi je plata hiljadu i po evra. Lepo bi zivela, lepo bi se oblacila, vozila bi se mercedesom. A, ako te to ne zanima, onda bi mogla da mi budes model jer su tvoje mere idealne. Ti si bas moj tip.
Devojka:(u jebote al je zagoreo, ovo nije za zajebanciju vise) Ja da sam htela da pronadjem sponzora obukla bih dopicnjak i otisla bih na Obilicev venac, mene zanima samo posao i nista vise.
Slikar:A, da se povremeno nalazimo u nekom hotelu?
Devojka: NIsam kurva da se nalazim sa muskarcima po hotelima
Slikar:Dobro, dobro, a jel moze u nekom drugom gradu, posto ne bih voleo da me drustvo vidi sa tobom!
Devojka: Nisam kriminalac da se nalazim s tobom po drugim gradovima
Slikar: Ne znas sta gubis
Devojka: Dostojanstvo sigurno, ne!Devojka iz Beograda se javlja povodom oglasa za posao u Miskovcima koji su tamo negde u picku materinu.
Devojka:Dobar dan zovem povodom oglasa iz Beograda za posao kuvarice
Gazda:(uh uh uh uh u h svrs!) U super! Taman ovde imas stan i hranu i radis 6 sati dnevno.
Devojka:A koliko je stan udaljen od posla i da li cu imati cimera ili cimerku
Gazda: Imaces mene, zivecemo zajedno.
Devojka: Pa, sad moram da razmislim... (Joj, kuku meni necu)
Gazda:Dobro koliko imas godina
Devojka:16
Gazda:(aaaaaah svrs!): Odlicno, ja imam 33. Zvacu te ovih dana.Devojka dobija sms-ove vec tri dana i ne odgovora na njih.
Pedofil iz Miskovaca:Ajde dodji, bice ti super. Ja i nisam mnogo stariji od tebe, bices bezbedna sa mnom. Povecacu ti platu sa trista na sesto evra samo dodji.
Pedofil iz Miskovaca:Nisam ja pedofil. Dodji.
Pedofil iz Miskovaca:Dolazim ja u Beograd i cekacu te na BAS-ovoj stanici. Ti dodji sa koferima. Ja cu platiti put. Samo dodji.
Devojka: Nasla sam posao u Lazarevcu.
Pedofil iz Miskovaca: Evo doci cu u Lazarevac po tebe. Sigurno te tamo ne placaju bolje.
Pedofil iz Miskovaca: Kako ti je na poslu? Kakav je jebac gazda iz Lazarevca?
Pedofil iz Miskovaca zove:(javi se, javi se, javi se...)
... Pozvani broj trenutno nije u funkciji.Pozvani broj trenutno nije u funkciji...Devojka: Zovem povodom oglasa za posao konobarice iz Beograda sam.
Gazda:Super. Koliko imas godina?
Devojka: 18
Gazda: (joj al mi se posrecilo, ima da se podmladim za jedno 30 godina) Lepo. Imam i ja cerku tvojih godina. Dodji na razgovor sutra u pet.Gazda pogleda u sina koji ima 20 godina kako cascava koktelima razne kurave u dopicnjacima i svog brata koji skockan izlazi iz BMW-a.
Gazda: O, ne! Imam i sina od 20 godina! Na to nisam mislio! I ovaj moj prokleti brat se vratio sa sluzbenog puta i lepsi je od mene sto puta. Zvacu je sad i reci cu joj da ne dolazi.
To je jedan od poznanika koji vam neretko odgovara na pitanje bukvalno i vrlo opširno.
- Gde si brate, što te nema sinoć?
- Pa nisam mogao da dođem jer mi je majka rekla da bih trebao da raspremim sobu. Ja sam znao da je ona u neredu, ali sam mislio da je raspremim danas. Posle toga sam se zagleda. Počeo je Sunđer Bob. Odgledam ja to i zove mene baba. Kaže da dođem jer ne ume da nađe Pink na novom televizoru. Ja kod babe, namestio joj to i dolazi ona Mira što živi preko puta. Tu se ja zapričam sa njom i krenem kući.
- Pa što nisi...
- Stani, da ti kažem. Dođem ja kući i zove me burazer iz Kragujevca. Hoće da igramo Counter online. Ja razmišljam, ostalo mi još sat vremena, što da ne. Igramo mi, a on pojma nema. Meni skor bio 45 u rundi od 30 minuta, a za to vreme me roknuli samo 7 puta. Razbio sam ih. Hedšotova sam imao oko 20, 3 puta sam zakl'o neke likove i 4 sam rokn'o bombom. Završimo mi sve to i taman da krenem kad vidim Dragicu na Fejsu. Ja kao šta ima, kako si i onda kaže da je super. Prepričam ja tu njoj 3-4 filma i krenem. Ja došao u kafić, a vas nema. Odem kući, sednem za komp i tu sam blejao po netu nekih 3 sata.
- Pa dobro. Lepo. Gde ćeš sad?
- Idem do Nešketa da mu odnesem ove diskove. Treba da mu dignem sistem pošto je nešto zajeb'o kad je instalir'o GTA. Kaže stalno mu se pojavljuje plavi ekran i nešto piše, a on ne zna engleski. Ja znam, imam završen FC i plus C2 na faksu. Sećaš se da sam dobijao one desetke stalno? Jao jbt, ona Darinka što nam je predavala me tako smara. Ja joj kažem PAST PARTICIP, a ona: MA JOK, TO TI JE PAST SIMPLE. Ona će mene da uči...
- E, moram da palim...
- Brate kakav ti je to izraz PALIM. Reci da moraš da ideš, imaš da učiš, itd. Reci bilo šta samo nemoj PALIM! Nervira me taj izraz. Kada sam čitao rečnik Matice srpske toga tamo nema. Znači čist žargonizam.
- Ok. Onda idem. Vidimo se.
- Kad se vidimo? Ne mogu posle, moram do Marijane da joj popravim...
gledali ste u prethodnoj epizodi
- Šta se ovo desilo. Zadnje čega se sjećam je blijesak jarko crvene svijetlosti i od tada je sve crno. Sestro, jesi li okej?
- Dobro je, stomak me nešto boli, kao da osjetim neke leptiriće na njemu, baš čudno. Čitala sam sa cimerkom da nam ovakve stvari radi 5G mreža, astralne projekcije i slična sranja.
- U pičku materinu, gdje smo sad, gdje nam je lerdi?
- Stvarno ga nema, a maloprije sam mu plaćala peticu DS. Možda je ono najgore?
- Pao je?!
- Ne debilu, tata ga je se dočepao.
- Auuuu, onda smo najebali. I ja cu u podrum sa tobom sekice draga. Čekaj da upalim google maps, ne mogu nikako da provalim gdje smo... Nema signala, shit. Probaj ti, tebi svakako hvata signal u podrumu dok ti zakljucanoj prolaze dani.
- Baš si duhovit brate. Ček, ček... ovo nije moguće, kaže da smo u Kongu. Brate ovo nas neko zajebava, 100%, sipali su nam neku haludžu u DS, ja ne vidim drugo rješenje.
- Ma da, onaj lerdi osušeni idiot opet sere. Hajdemo prošetati, možda ga i nadjemo, a i prijaće nam šetnja.
- Hajmo, šetnja po vedrom Slaviši mi uvijek prija.
- Sis, ovo nije Balkan, pogledaj zemlju, crvena je i kao pijesak, a ona rijeka tamo nije ni Morava a ni Drina. Mozda... mozda smo stvarno u Kongu.
- Uu jebote, ja sam čitala da je Fredi iz Kvina nastupao na riječnom kruzeru koji plovi Kongom. Taman kad je zapjevao onu našu Kongom plovi jedna mala barka pozli mu i odvedu ga doktoru. Legenda kaze da su mu tad ispumpali pola litra sperme iz stomaka.
- Marš u podrum nazad, gdje si naučila tako da mračiš?
- To nam je tata pričao pred spavanje, zar se ne sjećaš?!
- Uuu, da. Nastavimo prema onom velikom drvetu, tamo mozemo potražiti zaklon ako nas šta napadne. Ako ne možeš hodati sestro, hajde krkače na ledja.
- Awwww, je l’ se to opet igramo Bugara s ledja? Znas da mi je to omiljena igra.
- Tiše, čuješ li? Nešto se približava...
- Plašim se bato.
-I ja sekice. Drvo je blizu kreni trčati. Ja ću ostati da im odvučem pažnju... Brzoooo... Aaaaa Hijene aaaaaa. Hajde još malo, skači na to drvo. Uhh za dlaku. Jesi okej sekice?
- Jesam brate, samo me brine kako ćemo sići sa ovog drveta i ostati živi.
- Hajde šta kukaš, posle podruma ovo je hotel sa milion zvezdica. Šš, čuješ li hijene kako trče i cvile, možda su ljudi... baciću pogled brzo. Jesu, ljudi su sestrice, spašeni smo. Mašu nam. Pogledaj.
Bela sestra i beli brat, Slavišina deca. Sidjite dolje. Vaš Slaviša naš prijatelj. Mi vama pomogli.
-Ajmo brate, hvala tati pa smo na sigurnom.
Lutajući kroz do sada nevidjena prostranstva afričkog kontinenta brat i sestra su se konačno osjećali sigurni nakon dužeg vremenskog perioda. Kako su se peli prema sjeveru Konga i kako ie zemlja sve više oskudjevala biljkama tako je i njihova nada polako odumirala. Bili su svjesni da je sve ovo zamka.
Slavišina djeca... morate se razvedriti. Vi sa vama putem 5G mreza doveli jednog zlog duha. On svrsava na stomak mojoj mami. Ja ljut, puno ljut. Tvoja sestra mamac, ti piješ čaj. Hajde, razlaz
- Nisam se ni okrenuo seka mi je nestala, a meni je crnkinja bujnih usana služila čaj dok mi je mazila srednju nogu pored vatre. U jednom trenutku vidjeh beživotno tijelo moje sestre i lokvu sperme na stomaku. Aaaaa kako se usudjujete crne pičketine.
Polako sinu Slavišin, miran biti reče glas crnog poglavice. Tvoja sestra tri dana svrš na stomak, zli duh uhvaćen, svi srećni
- Prošao je i drugi, i treći dan. Sekino tjelo djelovalo je sve više i više iscrpljeno. Poglavica mi reče da se ovo dešava jednom u 500 godina. Ako je zli duh prodavao droge istjerivanje traje 4 noći.
Tako i bi, pade mrak, svi ćute, na sekin stomak krenuše padati kapi bludnog sjemena. Svi skočiše i uhvatiše čovijeka bez lica.
zli duše pokaži svoje lice
- Ču se veliki krik, i seka se probudi od njega.
- Daj brate, opet si mi svršio na stomak, pa gadjaj sise ili facu, koliko sam ti puta rekla.
- Duga priča sis, pričam ti posle.
- Žustrim korakom išli smo za duhom do kuće na kraj sela, tamo nas je dočekala strašna slika. Zli duh je bio naš lerdi. Skočih da ga ubijem. Aaaaa pičko banjalučka, ti ćeš skrnaviti moju sestru. Crnina mi pade na oci. Sledeće čega se sjećam da su me okretali na ražnju. Ubio sam lerdija. To je bila kazna za ubistvo u Kongu.
Lerdi je bio mrtav, ja na izdisaju. Zadnje čega se sjećam je da pobinjeničke vojske siluju moju sestru, a posle biju. Mislio sam da je kraj, već sam čitao Oče naš kad se pojavio tata, nikada srećniji bio nisam.
Slaviša veliki, vi dobar čovijek reče vodja pobunjenika, birajte, hoćete sina reš ili srednje pečenog, a ćerka silovana ili prebijena?
- Pustite govno da izgori, a nju silujte i ubijte.
Slaviša se pohotno smijao sebi u facu, njegov plan je izvrsen, dvoje djece izroda narkomana i osoba koja ih je trovala i uzimala njegove pare su mrtvi. Te noći su dijamanti bili krvave boje, jako su mi se dopadali
Nastavice se
Muško se izgleda zaljubi u nežne finese ženskog tela onog trenutka kada prođe kroz pičku i prvim plačem strese buđ sa zidova srpske bolnice u kojoj mu bejaše sudba da se rodi. Ako se kojim slučajem desi da mu blaženost tog kožom nabrčkanog organa promakne u tim prvim mahovima života, mnogobrojni susreti sa sisom koji slede će mu svakako staviti verige oko duše i osuditi na pečal do kraja života.
Pripadnik kuratog roda generalno u životu prođe kroz tri faze. Prva se svodi na besomučno bacanje majmuna u nesvest, maštanje o ženama. Tada posteljina miriše na svrš, na očajan zadah drkanja gde se celo prisustvo suprotnog roda svodi na njeno obitavanje u čovekovoj glavi. Tužna je to priča. Tužna solo narativa poput priče fenomenalnog solo gitariste iz malene srpske kasabe, koji je celo osnovno školovanje trpeo kokavce frajera zbog nošenja majice Metalike i Mejdena. Taj gitarista je jedinu utehu nalazio upravo u svojoj gitari. I kada je taj gitarista dovoljno navežbao sviranje sve svoje gitare, kada su se pragovi ogulili i kada su žice počele da smrde na gvožđe a prsti na krv, kada su se u ćošku nakupile kutije i kutije bensedina, gitarista je odlučio da osnuje bend. Gitarista je našao još dve budale, bubnjara bez jedne ruke i gluvog basistu. I kada je došlo vreme da gitarista zasija, on je vaistinu zasijao. Izašao je na sklepanu binu sklepanog kafića, oči su mu suzile od dima, držao ih je zatvorene, ali to gitaristi nije smetalo. Jer gitarista je poznavao svaki jebeni ton na svom instrumentu, svaki jebeni solo, svaku jebenu notu. I gitarista je izašao, odsvirao svoj solo i...završio. Jer gitarista je bio jedan, a ova dvojica nisu bila ni za kurac. Gitarista je bio sam i kao takav svakako nije ništa mogao da postigne. Nije bilo ritma, nije bilo linije. Nije se osećao usamljeno, gitara mu je bila tik ispod glave, pored uva. On je slušao i znao je da je apsolutno savršeno i besprekorno odsvirao svaki ton. Ali besomučno lupanje jednorukog bubnjara i blesavo treskanje prstiju po bas gitari ga je nadjačalo na zvučnicima. I kada se pesma završila, kada su ga sačevali nemi i zbunjeni pogledi nekolicine okupljenih ljudi i glupavo tapšanje napaljene balafurdije, gitarista je shvatio da je sam. Tek tada je shvatio da je sve vreme bio sam, kada je bilo previše kasno.
Drugi period mužjakovog života je već golo kupanje u pički. Mužjak se ženi, majka zadovoljno klima, otac plače, svatovi plaču jer misle da otac suze radosnice pušta, a očevo srce tužne note plete. Mužjak kreće da jebe. Ali vrlo brzo saznaje da mu je svaki žulj njegove jataganom ovenčane desnice mnogo puta draži no svako mekano i mirišljavo jastuče njegove voljene drage. Jer brak vam je, deco moja, najgora trgovina na svetu. Brak vam je sađenje drveta punog gorkih plodova. Sadnicu platite skupo, previše skupo, toliko skupo da je otplaćujete do kraja života. Proleće dođe, ptice zacvrkuću, ali pupoljci toga drveta ne mirišu na radost. Ne mirišu na lepo. Mirišu na govna, mirišu na urin, mirišu na povraćku i pun kontejner pelena. I tek kada muškarcu zadah prestane da divno miriše na vinjak već ruke krenu da mu bazde na izmet, tek tada muškarac shvati koliko se zajebao. Tek tada shvati da su mu svake batine zbog neplaćenog mesa iz kafane bile mnogo, previše draže od ovog parčeta mesa zbog koga je platio životom. Reče jedan moj drugar, u onim besanim noćima kada smo pluća punili marihuanom a jetru natapali pivom i gasili žar popušenih pljuga, reče on tada da se svaki strah od seksa i žena prevaziđe onog trenutka kada muškarac uvežba tehniku i nauči kako da jebe. Oh, kako se samo grdno varao. Dragi moji, svaki strah od seksa i žena se prevaziđe onog trenutka kada shvatiš da treba apsolutno da te boli kurac za nju. Kada shvatiš da je seks nalik životu: nemilosrdan, varljiv, ali pre svega sebičan. Za tu pičku ćeš ti svakako već višestruko platiti, i to onako kako ona bude želela. Shvati da ženi nisi potreban, da kurac nikada neće dovesti ženu do ludila. Da značenje "ženska ruka u kući" nema ono značenje koje misliš da ima, jer ženska ruka je jedina sigurnost u ovom neispitanom i nepoznatom svetu, jedino se njoj zna svrha, da dovede ženu do bunila, do mraka u svesti, do kolutanja očima. Žene od tebe traže nešto drugo, a jedino što ti možeš dobiti, i ono na šta će se tvoje celokupno uživanje u životu svesti jeste taj komad mesa koji si, avaj, tako skupo platio. Zato se prepusti, čoveče.
Dođe jesen, drvo koje je muškarac tako skupo platio je davno procvetalo, voćke na njemu se već žute. Ali to voće je sada odraslo, više ne smrdi na govna, ali smrdi na pare. I samo traži. I što ga više zalivaš, ono više traži. I što ga više nežno krpom brišeš, to prljavije i prašnjavije postaje. I što ga više mijuleš, što mu više pevaš, što ga više suzama oblivaš jer znaš da si mu ceo život dao, to gorčije postaje i manje privlačno za jelo. I tako završavaš svoj život, jadni i skapani čoveče. To voće koje si gajio, u koje si ceo život uzdao, koje je trebalo da ti podari zdravlje kao i svako drugo voće, uradilo je potpuno suprotno. Isisalo je svo zdravlje iz tebe, otelo ti život, skapalo te, ukralo tvoju mladost i podarilo je sebi. I ti ćeš, čoveče, plakati. Ne zbog toga što ti je voće sve to otelo. Ne zbog toga što ležiš sam, usamljen, što svakim samrtnim hroptajem postaješ sve lakši teret svojoj staračkoj postelji. Ne, čoveče, najveća nesreća nije u tome što tek tada shvatiš gde si bacio svoj život. Što tek tada zamisliš kako je mogao da prođe. Koliko tvojih noći je ostalo prospavano, koliko žena je ostalo neokrnjeno, koliko flaša je ostalo neotvoreno, koliko je kafanskog inventara preživelo da sada služi porodični ručak, nešto za šta kafanski inventar nikad nije bio namenjen. Sva tvoja nesreća će se ogledati u tome što ćeš shvatiti da će ta voćka, kojoj si dozvolio da ti ukrade sve, a opet je neizmerno, bezrazložno i glupavo voliš, imati istu sudbinu kao ti.
Ona: Dobro bre, koga ti misliš da zadovoljiš tom alatkicom?
Ja: Sebe.
