uzaludno trosenje kredita na poruku koju covek nece do kraja ni procitati ako sadrzi vise od 2 recenice. Takodje izvor srece kod ljudi koji nemaju zivot, a cudnim nacinima dodju do tvog broja telefona

Mesto gde sve ribe obavezno nose Pervol ili Ariel u torbici.

Nevin, naivan, razigran, otvoren, pun poverenja i znatiželje. Ceo svet mu je velik i nikad se ne smanjuje. Svaki ćošak ulice krije novo iznenađenje i novu radost.
Teško ga je razočarati, a lako izvaćariti jer on u startu vidi ljude kao sebe i veruje im. A i ako ga razočaraš, nije zlopamtilo, ponesi čokoladu i izvini se i gotova stvar. Ponovo se igra s tobom kao da ništa nije bilo.

To je jedno malo neistraženo carstvo kod svakog starijeg autobusa GSP-a gde su godine ostavljanja papirića, kovanica, semenki, pljuvačke i ostataka prljavštine sa nečije obuće, sa nekoliko godina taloženja tog malog smeća u idealnim uslovima ekstremne vrućine koje krasi autobuse doveli do pojave neke misteriozne crne tvorevine koje ni najpoznatiji naučnik ne bi mogao da utvrdi šta je to zapravo. Neki ljudi tvrde da je ta crna tvorevina živo biće koje se iz dana u dan hrani smećem dok na kraju ne osvoji ceo autobus pa onda i ceo svet, dok neki drugi ljudi tvrde da je baš ono potrebno alternativno gorivo koje će ceo svet osvetliti sve potrebnijom energijom. Ono što ja znam jeste da mnogi ljudi pokušavaju da što bolje ignorišu tu stvar u busu a ako im i ispadne karta za bus baš na tu platformu, oni nikada neće pokušati da je uzmu nazad pošto će radije rizikovati da ih izbace iz busa nego da krenu da istražuju to nepoznato carstvo.

Jedina srpska psovka koja ne zvuči toliko uvredljivo. Valjda zbog toga što je zlo, za razliku od majki, očeva, sunca, 'leba i ostalog, zaslužilo da bude, da prostite, jebano.

Petao koji, umesto da se oglasava kao svi njegovi ortaci ranom zorom, kukurice u pola 1 ujutru. Posto nisam cuo za petlove sa psihickim problemima jedino logicno obljasnjenje je sledece.
Pedericasti vampir ciji lik tumaci Edvard Kulen zbog svojih "Moralnih normi" (citaj zbog nedostatka fizicke snage da savlada bilo sta krupnije) ulazi u kokosinjac. Petao se zastitnicki postavlja izmedju njega i ostatka populacije kokosinjca. Posle dvocasovne borbe, tesko ranjeni Edvard uspeva da ugrize petla za siju i prikupi malo snage za beg.

Ako je rečenica "Mama, mama, zašto se naš vulkan dimi??" u antičkoj Pompeji bila najava katastrofe, onda je pojava iz naslova definitivno katastrofa u najavi.

Eh, kad se samo setiš...Dvetisuće-i-neka, uporno odbijaš da se povinuješ savremenim internet tokovima, bauljaš po nekakvim Forumima, krstaricama, humorističkim sajtovima...i onda, bukvalno preko noći, zbog neke jebene Milene iz Blokova praviš svoju fejsbuk stranicu, tvoj prvi znak da uopšte postojiš na ovoj planeti, za mnoge i jedini (vidi: twitter). Brzinom pojavljivanja Ace Vučića na licu mesta pri nekoj od prirodnih nepogoda (poplava, požar, cunami, invazija vanzemaljaca na Feketić) otkrivaš jedan potpuno novi svet i vremenom postaješ punopravni član istog: šeruješ, lajkuješ, postuješ (najčešće Šabanove pesme i ponešto od EKV-a), stokuješ, hotuješ, je-suis-čarlisuješ...i sve to čineći sa bezbedne udaljenosti sopstvene tastature, analogne onoj Mire Marković u Moskvi.

Ali onda osviće i taj dan, dan koji nikad nisi mislio da može da svane i tvoj tajni virtuelni svet se ruši poput očekivanja roditelja kad im ćerka dovede dečka crnca na gajbu: tvoja majka pravi profil na fejsu. Pakao. Odbijaš njen frend-rikvest (šveca, normalno, nije), blokiraš je maltene istog sekunda u drugom tabu...ali u panici i ne stižeš da primetiš da ti inbox već jebeno ključa od notifikacija, brana je popustila i reka u nezadrživom naletu kreće da čisti sve pred sobom. A Vučića nigde na vidiku... 

U našoj državi koja je više puta menjala ime, od Kraljevine Srbije, preko Kraljevstva Srba Hrvata i Slovenaca, Kraljevine Srba Hrvata i Slovenaca, Kraljevine Jugoslavije, Demokratske Federativne Jugoslavije, Federativne Narodne Republike Jugoslavije, Socijalističke Federativne Republike Jugoslavije, Savezne Republike Jugoslavije,pa sve do one usrane Državne Zajednice Srbija i Crna Gora, negovano je nešto što se zvalo dug otadžbini. Srpski narod je silom prilika, ratnički narod koji je uvek bio svestan svog identiteta i važnosti borbe za slobodu. Zato Srbija nikada nije imala problem sa odzivom na mobilizaciju, već kako i čime te ljude naoružati, obući i nahraniti. Srpski ratnik se bori i u uniformi i u svom gunju i sa čizmama i u opancima i bos. Takvog ratnika su dobro zapamtili i Turci i Austro-Ugari, i Nemci i Bugari. Ne zna se ko se od njih više plašio Srbina sa puškom.
U vojsci su mnogi stekli najboljeg prijatelja, bili u gradovima u kojima nikada ne bi bili, očvrsnuli fizički i psihički. Postali ljudi, na pravi način.

Izraz koji se koristi kada nekoj osobi želimo staviti do znanja da je neka sprdnja na njen račun bila izrazito dobro odrađena i da šta god kaže u svoju odbranu najvjerovatnije neće biti od veće pomoći pa joj samo preostaje da se poklopi.
Češanje bi trebalo da aludira na bol izazvan povredom časti dotičnog takvom vanserijski dobrom forom (iako se obično radi o humoru š klase) po mišljenju prisutnih.

Razbiti, razvaliti, raspolutiti na dva, tri ili više delova... da prsne kao zrela lubenica kad u nju zabodeš vrh noža. Opaliti onako kako Bolo Yeung udara goveče u glavu, koje posle udarca pada na zemlju, batrgajući se u samrtnom ropcu...

Neozbiljno organizovana skupina svega i svačega. Ambijent ostave, tavanice, tepiha pod kojim je sabijena masa lošeg kvaliteta, ljudskog. Neka sitna rulja, koncetrovana žgadija na malom prostoru. Miks šljama i gmazina, kupljenih s kurca i konopca.

Dokaz da ni naše babe nisu bile lude.

Padobranstvo - uvaljivanje na šatorska veselja radi klope i pića za dž.

Degustatori na veseljima ne znaju i(li) ne žele da znaju šta se krije iza slasne čajne kobasice, pihtija, random slanih i slatkih torti, salata, ''žutog i crnog soka''...
Zapravo, prava istina jeste crna, crnja nego što ste mislili...Cilj svakog veselja je ne samo da se proslavi kako treba, već i da se pokaže kako domaćin ima dubok džep i bogato domaćinstvo...E sad, jebiga, ne može se napraviti klopa za 100 ljudi, i sve što ide uz to, za male pare. Tu na scenu nastupa taktika ekonomičnosti...Cilj je da se sve organizuje za par 'iljada, i da se istakne kvantitet ispred kvaliteta...Zato dobijamo umesto nekog normalnog jela - pihtije (čitaj- svinjske nogice), 'ladno pečenje koje je nahvatalo govna od mušica, sok proizveden u tamnim bugarskim podrumima, vino od 200 dinara i to sve u količini 15 puta većoj od toga koliko gosti mogu da pojedu, pa se narednih mesec dana u tom domu jedu samo ostaci sa veselja.

Stvar koju primenjuju klinci kad igraju bilijar u nekom kafiću (u kom bi im inače trebalo zabraniti pristup jer nemaju 18... zapravo nemaju ni 13, al' 'ajd').

Pošto u "crnoj osmici" kada "uteraš" crnu kuglu pre nego što uteraš sve svoje kugle, automatski gubiš i igra je gotova. Da klincima ne bi propao žeton koji su platili 50 dinara, radi bezbednosnih razloga, da im ne propadne igra ako je slučajno zavrljače u rupu, kugla bleji kod nekog od klinaca koji gleda. Pa kad jedan klinac utera sve svoje kugle, onda tek ulazi crna kugla.

Ako kojim slučajem ostave crnu kuglu i slučajno je ubace, onda se igra nastavlja jer je ipak 50 dinara za žeton previše da bi se igra prerano prekinula. Igra se ko pre ubaci sve kugle... što može da potraje jer su klinci istrajni u promašivanju.

Izraz je primenjiv u nekim situacijama, kad neko hoće nešto da uradi na lakši način tako što otkloni neku prepreku koja bi mu smetala u tome iako ne bi trebalo.

Obrok koji koji je video više sveta nego što ću ja dok sam živ.

Neki gadan trenutak kada ljudi prosto izgube ono Liiiii u zivotu, kada postanu nadrkani, depresivni, kada od svega naprave problem, kada prestanu da se raduju, kada ih obuzme pesimizam, kada pocrkaju leptirici i ostala flora i fauna po stomaku, kad nesto jebeno crkne u njima i prestanu da nose onu divnu energiju "sve ce biti u redu". Necu, e necu!

Najteži oblik ljubavi prema golubovima, jako izražen kod golubara. Onoga trenutka kada mu udje "perce u krv" , čovek postaje golubar, spreman da sve žrtvuje kako bi satima gledao svoje pernate ljubimce...

Termin koji je svoju ekpanziju počeo pre dvadesetak godina kada se sportska teorija-strategija i taktika uobličila u nekoliko tomova, naši sportisiti u kolektivnim sportovima postizali odlične rezultate, a naši sportski komentatori bitno proširili svoj vokabular za nekoliko reči, u skladu sa trendom.
Džoker je bio uvek miljenik publike, nestašno dete ili crna ovca u ekipi, ali sposoban da u najtežim trenucima reaguje i donosi pobedu. Za petnaes’-dvaes’ minuta u stanju je da potpuno uništi protivnika, razbije ih ko malu decu i odmah postaje legenda koja traje duže od cele prve postave tima.
Taktika sa terena se ko voda prelivala u ceo klupski prostor. Predsednik kluba se dosetio da je bolje da se neke stvari o finansijama i transferima najboljih igrača kažu "sa klupe" a ne iz fotelje, da neko ko već ima izgrađen dobar imidž u javnosti malo otupi radoznalu javnost„da se Vlasi ne dosete“-tako da su uglavnom treneri morali da pričaju i što znaju i ne znaju ili ne žele da znaju, jer „novinari mnogo vole da pitaju“(Velimir Ilić).

Bačje Mile Kitić je Martu Savić navatao u šteti, pa je odlučio da upotrebi njegove omiljene kožne narukvice sa sve nitnama i oplavi nevernu milfaru. U čast tog događaja spevao je ovu ''divnu'' pesmu.