Mitski najviši ton u muzici. Predstavlja samu granicu ljudskih glasovnih mogućnosti. Apsolutnu vokalno-interpretativnu sposobnost. Legendarna tonska visina koju mogu otpevati samo najbolje, ujedno i najdeblje operske pevačice. Posle toga slobodno mogu da umru. Ili da se useru - njihov je izbor. Elem, Visoko Ce obično dolazi na samom kraju arije ili pesme ( što mu dođe na isto ) a obzirom da ga svi toliko pohlepno iščekuju da skoro niko i ne sluša ostatak koji mu prethodi, u svetskom slengu se odavno odomaćila čuvena rečenica ' It ain't over until the fat lady sings ', što bi se kod nas moglo prevesti sa ' Ništa nije gotovo dok sudija ne odsvira kraj utakmice ', ali to je već neka druga definicija...
Naravno, prava istina je svetlosnim godinama daleko od gorenavedenih tvrdnji ( negde oko Zaklopače ili Borče Grede; prim.prev.) . Naime, veliki broj opersko-scenskih zvezda današnjice u stanju je da savršeno otpeva mnogo više tonove od mistifikovanog Visokog Ce a postoje i neke svinje koje su u stanju da izvrište i neverovatni F! koji se, za neupućene, nalazi čak četiri cela stepena iznad ovog iz naslova! Ipak, Visoko Ce ostaje popularni mit i kao takav će se, dokle god je sveta i veka, rado pominjati...

mnogo zvukava danas "izgovaramo" tastaturom, u stripu je odavno a kroz filmove se provlaci...

a) Nemoguća misija

b) Vrhunac emotivnog izliva u trenucima nevjerovatne sreće i ponosa (na samog sebe).

Minimalni apoeni svake valute u zemljama bivše Jugoslavije. Uprkos razmiricama između samih zemalja i neslaganja zvaničnih apoena na kursnim listama, Šok, Čunga-Lunga i Mint su uspeli da pronađu zajednički jezik i ostvare fiksni kurs, otporan na inflaciju. Greškom su ova tri apoena često nazivana zajedničkim imenom žvaka, ali je postojala jasna razlika u ciljnim grupama kojima su bile namenjene.
Čunga-Lunga je uglavnom sledovala dečurliji, Mint osnovcima, a Šok osmacima sa mustaćima, koji su žvakanjem Šoka (nije bezrazložno imao to ime), bez pravljenja grčevitih izraza lica, dokazivali svoju muževnost klinkicama koje su ih kao čavke posmatrale sa klupa i pritom se tiho kikotale.

Stara dogma o ovoj ligi izuzetnih džentlmena. Naš isklišeiziran ton obraćanja nama samima. Izjava, predskazanje, opšteprihvaćeno sa tihim oduševljenjem među nesvjesno sastavljenim ispucalim dlanova metalnih radnika. Ljudi koji su u većini, koji ne žele da siluju svijet i koji pružaju više nego što uzimaju, moraju da ištu pred šačicom nezaslužnih za ono što je njihovo. Riječ 'raj' je ta kojom bivaju zaneseni, smtnuvši s uma na ključnu riječ: 'odlaze'... Sa parom obećanja još jedan radnik se otisnuo iznad dvodimenzionalnog svijeta, ugrabio zvučnije ime, izmislio elitu, stavio povodac grupi potčinjenih sledbenika u kojima se javila želja da ga svrgnu, i nahuškao protiv ostatka svojih. Pripadnici radničke klase su sve manje ljudi a sve više radnici, i što su brojniji, sve su manji, limes koji teži mravu, biću koje od svijesti ima samo poriv ka preživljavanju i koje radi po milimetarski preciznom planu za opšte dobro. U toj opštosti, svoje 'dobro' ne vidi od tereta koji nosi iznad glave, nekoliko puta težeg od sebe...Bez glasa, bez incidenta, bez identiteta, radnička klasa odlazi.

Trenutak kada pička od čoveka posle konzumiranja alkohola, postane jaka i zajebana.

Informacija koju ces uprkos cinejnici da ti nije potrebna prvu zapamtiti,najduze ce ti ostati u secanju i znaces je u po' dana po' noci

U izvornom značenju, jedan od razloga za saobraćajne nesreće. U prenesenom, svaki gubitak kontrole koji sam sebe hrani, održava i umnožava i ne dozvoljava ponovno uspostavljanje iste. Bankina, za neupućene - zemljani ili šljunkoviti pojas duž ivice kolovoza (a ne ograda kraj puta, kako mnogi pogrešno misle i govore), zajebana stvar koja, ako je slučajno nagazite točkom tokom vožnje, ne dozvoljava da se vratite na kolovoz i neodoljivom silom vam oduzima kontrolu nad vozilom, koje zatim često završava na krovu, u jarku, u tuđem dvorištu, u suprotnom smeru i sl.

Nepodnošljiva vrućina. Od +35 stepeni Celzijusa, pa naviše.

Točak.

Nadimak dobio po ocu Točkonji, majstoru kolaru. Gitaru počeo da svira u devetoj godini. Po legendi, sviranju ga je učio tadašnji čačanski boem Jarak, koji je tu veštinu opet naučio od izvesnog ruskog emigranta belogardejca. Bez trzalice, samo prstima i vibrato.
Njegovo sviranje je munjevita harmonija svih deset prstiju koji cede neverovatne zvuke iz Aria Diamond gitare. Na prvim koncertima ljudi su ostajali otvorenih usta slušajući gitaru koja ih je uvodila u haos i izvodila u harmoniju. A on povijen, znoj se cedi sa njega. Nije lako poroditi umetničko delo.
Neko je rekao da je Točak izuzetan gitarista zato što kod njega nikad ne znaš koji će ton uslediti. Kao da je u Moravi ruke oprao. Kažu i da je Riči Blekmor popizdeo kada je Smak na koncertu 1975. u Beogradu bio predgrupa Dip Parplu i zasenio i same Engleze, da je Erik Klepton rekao da je samo on bolji gitarista od njega, kao i da je Sleš, na pitanje ko je najbolji gitarista na svetu, odgovorio: "Ima neki na Balkanu, ima istetoviran točak na ruci". To su verovatno samo urbane legende, ali je Točak gitaru doktorirao i ravan je gore pomenutima.

n-ti stepen odbijenosti od alkohola.
Kad te sedam dana nakon fešte blam.

Instrument za oralno zadovoljavanje lične higijene.Sastoji se od drvenog štapića zarezanog sa obe strane oštračem za olovke.Čačkalice su najviše koristili zemljoradnici i direktori.Bilo je više stilova čačkanja,a osnovno pravilo je da se čačkalica prvo malo sisa,zbog kiseline,jer je onda elastičnija.Nakon toga se pristupa kopanju po zubima.Zatvoreno kopanje je kad pokriješ jednom šaketinom drugu i praviš bolne grimase,a otvoreno kad zineš da ti se vide mostovi,krajnici i dvanaestpalačno crevo.Ono prvo je bilo otmeno,pa su tako radili samo pripadnici viših slojeva:ambasadori,generali i njihove "drugarice",na primer.A najotmenije je kad zajedno s ostatkom hrane iz šupljeg zuba izvučeš i onaj poseban visok ton zbog koga se u kafani čak i kelner okreće.Zanimljivo je da studenti,recimo,uopšte nisu čačkali zube,jer im je to bilo seljački.Ponekad bi eventalno uzeli čačkalicu pre jela da očiste nokte,ali bi je odmah zatim vratili na mesto. Kasnije smo postali fini:čačkalice se nisu mogle naći baš u svakom ćumezu,pa se narod snalazio koristeći šibice.Ako šibica nema u blizini,mogao je da posluži i dugačak nokat na malom prstu.U tom slučaju bilo je preporučljivo da se prvo iščačkaju zubi pa tek onda vosak iz uveta.

Matorac koji nikako ne kapira zašto nije zanimljivo gledati filmove sa stišanim tonom kad se ionako čita titl.

Prag tolerancije kod Srba.

Grizlijevski bodi. A možda je i mrki međed. Desi se nekad da je jednodelna kombinacija automehaničarskog odela sa dubokim ''dekolteom'' iznad guzice - da mi je samo znati ko šije te stvari. Kosa kovrdžava kao runo u nešišanog ovna, raste mu i po leđima. Sise - masne i dlakave, nesebično ih pokazuje kao i delove pomenute guzice. Glas promukao - ima tu i peska i šljunka i svakojakih drugih elemenata koje je pokupio radeći od jutra do sutra na gradilištu. Noge debljine omanjih grabova nose telesinu izrazito izbačenog salastog stomaka, jer nije ni čudo - nije rođen u Parizu i odgajan na Jelisejskim poljima, nego na selu brale. A...tu se jede krmetina, jagnjetina, pragnjetina i čobanac. Kalorije se mere u 'iljadama. Lice je kombinacija Dada Polumente, Seje Kalača i Mitra Mirića. Zbog holesterola, triglicerida i visokog krvnog pritiska u faci je crven, crven, crven. Mozak je izbaždaren da daje pare kafanskoj muzici, mnogo para. Aj' što je takav, aj' što nije ni baš neki poštovalac Bon-ton-a, pošto je celi život proveo u društvu sirovina gastarbajtera, pa se sada okuplja sa tim istim balvanima po seoskim vašarima, sa kojima je ''kampovao'' po nemačkim parkovima jer nije imao za kiriju kada je kao mladi junoša otišao tamo... A sad kad mu na uvce zapevaju zadnji dinar daje. Ne'aš ti tu šta!

KP

To vam je kao stara, dobra Zastava. Treba verglati, biti uporan dok ne upali.

Kulturan način da izbegneš aktivnost u kojoj znaš da nećeš uživati. Nalazim da je tvoja ponuda jako primamljiva, ali mislim da bih se radije umočio u krv od gnua i uskočio u bazen pun izgladnelih krokodila nego što bih je prihvatio.

Umiti se, oprati zube, presvući, okupati...

Neka mi ne zamere mlađi korisnici Vukajlije, ali istina je da sinhronizacije crtaća koje su oni imali prilike da gledaju od 2000-te, pa na ovamo, nisu ni prineti starim crtaćima koji su emitovani na državnoj televiziji osamdesetih i devedesetih. Neke rečenice iz crtaća su postale legendarne. Prevodioci su često iznalazili jako goropadne, ali i maštovito-komične solucije za prevod crtaća koje su oplemenjivane glasovima nekih od naših najboljih glumaca. Neke od ovih legendarnih rečenica su postale i sastavni deo humora svih generacija koje su rasle uz ove crtaće kojih se svi, bez izuzetka, rado sećamo.

Sve više se priča da smo izašli iz krize, da se bilježi porast BDP-a zahvaljujući pametnim ulaganjima s novcima iz strukturiranih europskih fondova, da imamo hrane u izobilju...
Galebovi su se domišljato sjetili kako bez muke ipak ima nauke u vidu obroka.
Njihova karakteristika je da prate brodove, brodice ili koće s ribarima u potrazi za hranom.
Nažalost, uslijed financijske oskudice, a time i stezanja remena građana sa kupovinom ribe koja je i inače generalno skupa osim najobičnije plave ribe (srdele), prisililo je galebove do oblijetanja kontejnera.