Ustajete oko podne i to jedva jer ste primetno mamurni od celonoćnog pijanstva. Kuvate kafu da se malo rasanite i palite cigaretu.
Negde oko dva popodne postajete gladni (popustila malo glava) i ručate.
Posle ručka malo da svarite, pola sata, pa onda da malo vidite šta ima na Fejsu (sat, dva).
Negde oko pola pet uzimate knjigu u ruke. Samo što ste otvorili stranu do koje ste stigli, zvoni telefon. Keva vam ga besno dodaje uz komentar: "Skrati razgovor, moraš da učiš"
Posle četrdesetak minuta prisećanja o sinoćnom izlasku i dogovaranja za večeras, prekidate vezu i bacate se na učenje.
Posle dvadeset minuta pravite pauzu (zamorili ste se, brate) i naručujete kevi još jednu kafu da vas razdrma malo. Ovaj put kada vam donosi kafu, vi vidite u njenim očima da je postala sposobna da ubije, samo još nije stigla do toga da bi mogla da ubije i vas. Pravdate se objašnjenjem da učenje iziskuje mnogo koncentracije i umara mozak, što ona ne bi mogla da zna, s obzirom da je batalila školu posle srednje.
Dok pijete kafu, puštate TV da malo opustite mozak laganim humorističkim serijama, kad počinje utakmica! Morate da odgledate bar prvo poluvreme i posle duge svađe sa majkom u pravcu da ćete ostati bez prebivališta, pristajete da isključite ton. Samo ćete povremeno pratiti rezultat, a učenje je na prvom mestu.
Naravno, pažljivo pratite utakmicu, a knjigu držite u rukama i zacepite je svaki put kad se iznervirate.
Ijao, devet sati! Dobro je, utakmica je gotova, jer vi morate da se spremate za izlazak.
Samo što treba da krenete zvoni telefon i čujete pitanje: "Šta radiš?" na koje kao iz topa ispaljujete:"Ma, učim po ceo dan!"(jer za vas to i jeste istina) na šta ceo okrug od 100 kilometara čuje poklik vaše majke: " Ja sam te rodila, ja ću i da te ubijem!!!"

P.S. Ova definicija je adaptirana za apsolvente koji su iz finansijskih razloga primorani da se vrate u topli dom dok ne daju poslednjih nekoliko ispita.

1. PRIPREMA:

- sediš na krevetu, u goroj situaciji za stolom gde okupljeni obeduju, i sva je prilika da će iz tebe izaći toksičan oblak nepoznatih karakteristika. Ispravljaš se, skupljaš noge i lagano stupaš u akciju.

2. NADA:

- ako se u tvojoj neposrednoj blizini nalazi neki drugi muškarac (gde je sad dosadni deda da sedne pored tebe i da te davi o proleterima), ostaje ti da se nadaš da će ostali prećutno okriviti njega kao zagadjivača. Istina spremaš se na najgore, no ostaje ti toliko nade u retku situaciju da će prdež biti nečujan i neprimetno smrdljiv. Uskoro ćeš videti.

3. KORIŠĆENJE SITUACIJE:

- ako sediš u fotelji ili stolici sa jastučetom, apsorbuj prdež neprimetnim meškoljenjem guzova kako bi ga upili sundjer i delom farmerice. Nemoj da dižeš guz, glasnije će se čuti, a prokleti deo smrada koji uvek teži da se popne u visinu noseva (kao da zna da li ostali stoje ili sede) će se izmigoljiti i narušiti tvoj status u vezi. Ako si na daći, svadbi ili maturi, slučaj je tim gori. Prdni kada svi pričaju u glas ili kadse svi smeju. Ako je razgovor tih, ko fol napravineku škripu i onda prdni.

4. ZATAŠKAVANJE:

- dakle, prdnuo si. Trudi se da niko ne primeti da se vazduhom razlažu streptokoke, stafilokoke, miris svarenog mesa, krompira, salate i dva dezerta. Ako su primetili, postaraj se da niko ne posumnja u tebe. NE PRAVI POČETNIČKU GREŠKU! Ne pravi se lud. Ako vidiš kisela lica, ukiseli i ti svoje, stišaj ton i netremice gledaj u sve oko tebe. Onaj ko ne primeti nezgodu, taj će najebati jer po instinktu, uvek semisli da se ovaj pravi lud i moli Boga da ga ne skontaju.

5. POPRAVKA NOVONASTALE SITUACIJE:

- ubrzo predji na prepričavanje nekog zanimljivog dogadjaja ili slane šale. Zaokupiće im koncentraciju, pogotovo jer svako uvo voli da čuje šalu i humor, na ovu tešku, staronastalu situaciju.

6. NAPOMENA:

- nemoj da ti pada na pamet da prokomentarišeš nešto tipa "Jeeebote al je neko okino", tako ćeš situaciju učiniti nepopravljivom, ispašćeš seljak, zgadićeš ljudima totalno obrok, a i nabediće verovatno svi u sebi da je inicijalna kapisla pukla baš u tebi. Seti se saveta br. 4. Nemoj ni da rizikuješ pa da prdneš iz sve snage. Ne prolazi.

7. SREĆNO, JUNAČINO!

Izašao si u neki fensi klub i smuvao sex bombu.Pristala je da sedne u tvog (10 godina) novog Yuga,da se odvezete do tvoje gajbe,možda padne sex(znam da zvuči kao SF roman,ali radi primera moramo malo da pustimo mašti na volju).
Ona seda na rasklimatano sedište,pokušava da upali radio kasetofon,vrti dugmence traži neku stanicu.Radio ćuti,kontakti su korodirali,odustaje.
Yugo veselo štekće,dok pokušavaš da je čuješ šta ti govori.Sliku primaš,ton slabije.
Ventili raštelovani,udaraju o venil deklu.Prete da je probiju.
Pakne cvile,ko gladni crkveni miševi,hauba landara,standardno.
Auspuh prdi,da ne pominjem.
Sve se o skupa pretvara u jedan "milozvučan" akord,na koji je tvoje uho naviklo.
Tvoja pratilja i dalje pokušava da ti nešto kaže,glasne žice su joj otekle,oči iskolačene.Osmeh joj je nestao s lica.Pitaš se koji joj je?Da joj nije pozlilo od pića?
Staješ na semaforu,crveno.
Kako se smanjio broj obrtaja motora,tako se smanjila i buka u Yugu.
Sex bomba se hvata za bravicu da otvori vrata,ali joj ostaje u ruci.Nisi vratio sve šrafove,kad si je menjao pred izlazak.
Nastavljaš sa vožnjom,prelaziš raskrsnicu,kad odjednom,više ne čuješ ventile,nivo buke se prepolovio,daješ desni migavac,parkiraš se sa strane.Otvaraš haubu i zaranjaš pod istu,da vidiš o čemu se radi.Čekićem kvrcaš po ventik dekli ništa.
Ti:-Aj,daj malo gasa!
Ona:tišina......
Ti:-Aj stisni desnu papučicu!
Ona:i dalje tišina......
Izvlačiš glavu ispod haube,na mestu one sex gombe sa početka priče je oblačić prašine.Nestala je brzinom svetlosti u nepoznatom pravcu.
Jebem ti ribu kad nema sluha i takta za ljutu mašinu.

Muž: Sreco, pukla je cjev u kupatilu. Ne brini ti nista, sjedi, opusti se, skuhaj si kafu... Sad cu ja to srediti.
Zena: A da pozovemo majstora, sjeti se sto je bilo prosli put kad si isao odvod popravljati!
Muz: Ajde, ne budi zajedljiva... Ipak sam ja tata-mata!
*muz namiguje i odlazi u kupatilo*
*zeni pada mrak na oci i odlazi kuhati jaku kafu*
*nakon pola sata izlazi muz, mokar, znojan i prljav*
Muz: Andjele moj... Kako ide ono broj od majstora?
Zena: Eto vidis, jesam ti rekla! Nista u kuci ne valja! Ni cjev, ni onaj VHS koji sam te molila da nekako sredis prije mjesec dana!
*nakon pola sata dolazi majstor*
Zena: Drago, hvala ti sto si mogao doci tako brzo... *snizuje ton* znas kako je ovdje, ovaj moj nista ne valja za popravit'.

----

Majka: Vedrana, jesi mi bila u biblioteci po onu knjigu sto sam te molila?
Vedrana: Ma nisam eto stigla... Sori ispit sam imala...
Majka: Ajde kada stignes, pa da mi to podignes. DRAAAGIII!
Otac: Reci cvjeticu moj?
Majka: Malo bih gledala televiziju, kupila sam baterije za daljinski, jesi li mozda promjenio?
Otac: Auu, nisam znao da su za daljinski pa sam promjenio one sto nisu radile u mp3 plejeru za maloga.
Majka: Ajde, neka mu bude. IVANE! Sreco mamina, ajde donesi mi ono za masiranje sto je tetka donjela iz Njemacke!
Ivan: Ama, mama, otisle su baterije... Ne radi to vise.
Majka: Pa dobro jel' u ovoj kuci ista radi?! Nista ne valja, sve je u raspadu!!!

"Halo, Petroviću... Pa oca ti jebem očinjeg, ne mogu da te dobijem tri da... Ne seri! Slušaj, dokle ćeš ti mene više da zajebavaš!? Kako šta hoću!? HOĆU SVOJE PARE!!! Dve i po godine su prošle od posla, ti si lepo obrnuo lovu na njemu, meni ni dinara nisi dao, a sve sam ti završio! Ne zanima me, slušaj, ako sutra... Šta ide ti slava, slava ti je za tri nedelje, konjino, da bi li konjino, a i ne zanima me što ti je slava, posao je posao! Deca mi buđav lebac jedu... Ma šta da te razumem... Razumeo sam ja tebe dovoljno, lopužo i prevarante! Neću da spustim ton imaš rok do... Ma šta mene zabole kurac što je dinar opet pao, mi imamo u ugovoru tačno precizirano koliko treba da mi prebaciš sa uračunatom kamatom... Ne, nema "hajde videću da možda ako bude", SU-TRA! Da... Ma nemoj me na sentimentalnost, već si mi pričao da ti je godišnjica kako ti je umro deda, ali to je bilo pre tri meseca, a i reč je o sedmoj godišnjici, ne o jubileju... Šta kako mi nije grehota... Ne, nije mi žao, čovek je imao 93 godine, sve svoje je pozavršavao, Sveti Petar mu je učinio uslugu što ga je najzad pozvao... Slušaj, sutra ako ne legnu pare, dolazim i donosim pištolj! Doviđenja!"

PRVI PRIMER

Klinika za navikavanje na alkohol
Program traje od nedelju dana do godinu dana u zavisnosti od pola, uzrasta a i od toga koliko osoba moze da popije. U klinici rade najbolji svetski naucnici (Čitaj: ne izlaze iz kafane) i uspeh je zagarantovan.

Prikazaćemo program koji traje pet meseci i koji je najbolji.

I mesec

Pacijent svaki dan pije po 20 litara piva dnevno. U početku ima problema zbog količine tečnosti koju unosi u sebe ali već posle nedelju dana taj problem nestaje, povraćanje i mučnina su sve redju na kraju meseca. Pacijentkinje piju malo blaža piva (limunizovani tuborg) ali istu količinu kao i muškarci.

II mesec
Pacijentu se umesto piva daje špricer, bambus, crno ili belo vino (ko šta više voli) a dnevna količina alkohola ostaje 20 litara. Povraćanje i mučnina su prestali i telo pacijenta se naviklo na alkohol.

III mesec

Muškarcima se počinje davati alkohol koji u sebi sadrži oko 40% čistog alkohola, kao što su votka, jeger ili pelinkovac. Ženama se daje nešto blaža alkohlna pića kao što su vermut i neki kokteli. Količine koje se pacijenti svakodnevno dobijaju 5 litara alkohola. Jutarnji mramurluk u ovom mesecu prestaje 100%.

IV mesec

Prelazi se na malo jači alkohol kao što su viski i domaća rakija (isključujući brlju). Dnevne količine se povećavaju na 10 litara dnevno.

V mesec

Počinje da se pije uvozni apsint (po mogućstvu Češki). Količine alkohola koje pacijenti dnevno unose u sebe nisu odredjene ali se u proseku popije do 10 litara dnevno.
Pacijenti napuštaju kliniku kao srećni ljudi koji su otporni na alkohol bilo koje vrste a i stekli su puno prijatelja na klinici.

DRUGI PRIMER

Odeš na kliniku za odvikavanje od alkohola i oni ti utuve u glavu kako je alkohol loš itd itd i tebi oni smuče alkohola, ali šta se desi kad ta ista osoba ode na neku slavu i domaćin ga (pod izgovorom da se valja i da je takva tradicija) natera da popije koju čašicu i ovaj se opet navuče na alkohol i vid' belaja opet mora u kliniku za odvikavanje.

ZAKLJUČAK
Počeće da se pije onaj 100% alkohol (medicinski), e onda će morati da smisle nešto jače.

Nadalje, putnike možemo podeliti prema: položaju u autobusu, stepenu zainteresovanosti za film, kao i načinu praćenja filma.

Prema položaju u autobusu, prepoznajemo dobrosedeoce, lošesredince, pozadince bez nade, visoke i niske. Dobrosedeoci su oni koji sede u prvih 3-4 reda ispred ekrana, pa odlično vide sve, a naročito titl, ako je nekim čudom strani film. Lošesredinci su oni koji sede dosta iza prednjeg monitora, a tik iza, ili čak ispod zadnjeg. Ipak, ukoliko se potrude, mogu nekako ispratiti film. Pozadinci bez nade su (vesela) ekipa iz poslednjih par redova s kraja autobusa, kojima je i zadnji monitor daleko, pa su im mali izgledi da prate film. O odnosu visokih i niskih, te njihovom položaju prema ekranu ne vredi trošiti reči.

Prema zainteresovanosti za film razlikujemo zainteresovane i nezainteresovane. Na zainteresovanost uglavnom utiče stepen smorenosti, pospanosti, položaj u autobusu, ali i izbor filma. Još jedan bitan faktor je i ozvučenje: upravo zbog onih putnika koji spavaju, vozač stiša ton, pa ako je film domaći, slaba im je vajda, naročito ukoliko monitor nije blizu: od motora i klime se ne čuje ništa. Što se tiče repertoara, do pre nekoliko godina, on nije mogao da prođe bez klasika kao što su "Tesna koža", "Sekula se ženi", "Tajna porodičnog blaga", "Seljaci" i "Kursadžije", ali sada su tu i "Montevideo...", "Čitulja za Eskobara",... Strani film se gleda jedino ako neko od putnika ili vođa puta donese od kuće.

Prema načinu praćenja filma, razlikujemo one koji površno prate film (bilo iz razloga zainteresovanosti, bilo iz razloga nemogućnosti da prate), one koji budno prate film (uglavnom jer su se prethodno jako smorili), ali i one koji imaju širok, gotovo metafizički pogled na film, jer im se mešaju motivi više filmova, viđenih pejzaža, putokaza, kao i motivi sopstvenih snova.

-Opet kasnite, kolega... opet. Treći put u ovaj mesec. Možda vi mislite da se ovdi radi kao u Jevropi, od pola devet?
-Auuu, šefe... znate da živim u staroj zgradi, lift jebe pa rastura, predsednik stanara štekuje ključ od lifta, a senilan. Morao sam da čekam ove iz stambenog.
-Kolega, to opravdanje svojoj mami da prosipaš, ovdi toga nema. Nesam ja džabe završav'o fakulteti za ovo mesto... moraću te tužim kod gazdu. A i nesi neki radnik, ja ti kažem. Em, malo-malo ne dođeš na pos'o, kao fakultet, a ja ti gledam kroz prsti.
-Čekaj, rođače da te ja pitam... koji ti problem imaš sa mnom?
-Nemo' sa taj ton da mi se obraćaš, letećeš naglavačke...
-Vidi, bajo. Pun mi te kurac. Da, kurac. Nemoj me gledati tim alkoholičarskim očima, ovde neki moraju da ti ćute, jebiga, ljudi hrane decu od ove kurčeve plate, ja ne moram. Imam samo mačku, a ona može da juri skakavce i leptire, tako da me baš zabole.
-Kolega...
-Nisam ti ja kolega, nakazo iz pakla, proćelava. Imaš sreću što možeš otac da mi budeš, inače bih te odveo dole u magacin...
-Vi to meni...
-Nisam završio... pošalji me kod gazde, molim te. Taman i njemu da kažem šta mi je na duši, pa da se svi teramo u kurac... Narode, budite dobri. Ovaj bandit će i onako za godinu dana u penziju, pa nećete morati da delite vazduh sa ološem...
.............
-Bi dobar dečko ovaj...
-Aham... šteta što zatvori vrata guzicom, mogao je da mu prećuti.
-Ma, daj. Ko bi mu ćutao? Od kad je mali smuvao onu iz personalnog ovaj mu se popeo na leđa. Neka je.
-Da l' će i gazdu da napuši?!
-Čućemo sutra kad dođemo u firmu... tu je Mira sekretarica, ona će ti sve prepričati...

-Iii, da, sa nama je Neca, frontmen Fajrontmejkersa! Ćao Neco, kaži meni i mojim gledaoc...
-Kojim gledaocima?
-Pa ovim, što nas prate preko malog ekrana..
-Ne vidim nikog tamo, samo ovog cvikeraša s kamerom..
-Hm, da, okej.. Da nastavim, Neco, o čemu govori novi album?
-Takvo je vreme došlo, da smo svi postali roba, iskoriste nas i bace, nikoga nije briga ni za koga! Diktatura! Mašina melje, seljaci i dalje oru. Rokenrol je pustio korene, bre. Budućnost je sad. Sad! I zapamti, i ti si potrošna roba. Jel se trošiš?
-Kakve veze im..
-Koliko često se trošiš? Jednom, dvaput dnevno?
-To je to! Pakuj kameru, odlazimo. Koj me djavo terao da s ovim pričam?! I gde mi je kafetin?

-Imam čast da, na opštu radost prepaljenih klinaca i ziljavih klinki, ugostim popularnu pevaljku poznatu po svojim gigantskim sisama, često eksponiranom bataku i promiskuitetnim tekstovima, a nikako po imenu. Zato je nećemo ni imenovati, ionako je većina vas ugasila ton i šilji penkalu na njenu bradavicu.
-A? Izvini, šminka mi se razmazala..
-Da..kaži ti nama, o čemu govori tvoj novi album?
-Pa, evo ovaaakooo. Govori o modernoj, jakoj ženi, emancipovanoj, lepoj, hihihi, i veliča prirodnu lepotu žene kao takvu..
-Kao kakvu?
-A? Pa, ovaj, takvu...
-Ali ti imaš više silikona od rasklimanog prozora. No, nebitno, o čemu govore tvoji tekstovi?
-O modernim vezama u današnje vreme, o ljub...
-Meni više liče na soft porn. Deluje mi kao da si prepisivala iz Smokvinog lista? Ako uzmemo da tvoju muziku (kakva uvreda za muziku da je koristim u istoj rečenici s tobom) slušaju uglavnom maloum... maloletnici, navodiš li ti njih na neko bludničenje? Grupnjak? Fart porn?
-Pa ne, ovaj, ja...
-Prva pesma ti se zove Abortus. Gde će ti duša?
-Šmrc...ne želim više da pričam!
-More, mrš iz mog studija. I pokupi to što je ta tvoja buvara ostavila na tepihu!

-Sa nama su Sokolovi sa Sokoca, izdali su novu ploču. O čemu govori vaš album?
-Kajmak, pršut, rakija, brenta, golf dvojka, komšijina žena, natezanje konopca.
-Kakva, slučajnost, to su i nazivi pesama.. tekstovi su, koliko vidim, puni... kajmaka, pršuta, rak.. golf.. o, čoveče... Što se tiče naše...
-Rakija.
-...muzičke scene...
-Brentaš!
-...poruke vašim...
-Natezanje komšijine žene.
-...kako..
-Golf.
-Dobro, dobro, pevajte, ajde...

Deco, hejteri i deco hejtera,

Obraćam se isključivo i samo vama. Pisaću prostim pastirskim jezikom jer drugi ne razumete, pošto od silnog blejanja, u školi niste ništa naučili. Ali ajde da vam oprostim to. Vi niste naučeni ni nekim osnovnim životnim vrednostima, osim para ništa drugo niste poneli od kuće. I ulično vaspitanje je za vas luksuz. Tamo se bre stvaraju šmekeri, sportisti, jebači, vi ni to niste. I iskreno vas žalim, vas i vaše ameboidno ponašanje. Nije vam jasno šta je ameba, e pa deco peti razred osnovne škole, biologija, prvo polugodište. Odite u podrum, nađite tu prašnjavu knjigu iz biologije i pogledajte o čemu vam pričam. Obećao sam da ću pričati stočarskim jezikom, oprostite, slučajno mi ova reč izlete.

Slušajte me sada mali idioti, od sada pa na dalje zahtevam od vas da uključite ono malo mozga kojeg ste imali kada ste pravili kule od peska. Znači niste bili bez mozga, imate vi to negde duboko u sebi. Znači, kada izađe neka definicija, ako ne razumete, a velika je verovatnoća, nemojte lupiti minus, nemojte ni plus, jednostavno ostanite uzdržani. Onda, kada vidite dugu definiciju, ja znam da to kod vas stvara mučninu, jer više od pola strane odjednom u životu niste pročitali. Znam da nećete čitati takvu definiciju, ali nemojte joj davati minus, ostanite uzdržani, nekako lepo Nesvrstani. Nemojte dolaziti u hordama, ako već hejtujete, hejtujte manje providno, provaljeni ste. A vi hejteri kada vidite da neka defka nezaustavljivo srlja u progres, nemojte po principu "Zvaću decu-Decooo!" da zovete ove male mozgove da dođu na Vukajliju i da istoj toj definiciji polupaju minuse. Jer neko se trudio da napiše tu definiciju, taj poseduje takmičarski duh i motivaciju koju mu vi svakodnevno ubijate. E sad i u toj grupaciji ljudi ima slabijih ljudi, koji će odustati od borbe protiv vas i pobeći odavde glavom bez obzira da ne bi otišli u Lazu. Ali neki će ostati i boriti se protiv vas. Na zajebanog ste se namerili, na zajebanog ste udarili. Ali ovo je samo početak moje borbe. Setite se kako je bilo lepo vreme kada ste posle emitovanja "Laku noć deco" grlili svog plišanog medu i tonuli u prvi san. Balavili ste po jastuku. Znači imali ste emocije. Ima nade. Zato ovo i radim, jer istinski verujem da možete probuditi promil dobrog, koji je zarobljen negde u vama. Šta je promil, to vam je 10 puta manje od posto. Znači siguran sam 1000 promila da možete biti bolji! Potrudite se, biće vam lepše, osećaćete se bolje verujte mi na reč.

Zaboravih da vam kažem najbitniju stvar, pošto će ova defka brzo otići sa prve strane u zaborav, prenesite ovu poruku vašim istomišljenicima i drugarima. Dobro, znam da je nećete zapamtiti celu, ali prenesite makar najbitnije delove. Videćete kako će ovaj svet odjednom postati lepše mesto.

Veliki pozdrav,

Дејс!

Baba:(ulazi u autobus i ostavlja svoje abnormalno velike zembilje tik pored mene)
Ja:(znam šta sledi, ali ostajem pribran i spreman na najgore)
Tu počinje dobro poznata igra.
Primer jedan:
Baba od dvesta kila, sa crnogorskim mrkim brcima rastrojeno udara po mom ramenu.
- Ustaj mali, starija sam!
Ja:( kontam da je u pitanju amaterski pristup, nasmešim se i vadim slušalicu iz uveta)
- Izvolite, mogu li nekako da Vam pomognem?
Baba:(podiže ton)
- Rekla sam ti da ustaneš, ne pravi se blesav!
Ja:(spreman da udarim mat i spustim se na nivo dotične)
- Idi bre baba u pizdu mater'nu, da si malo učtivija, ustao bih bez pogovora!
Baba:(otvorivši usta poput žabe, htede nešto da kaže, ali samo nemo odšeta)
Pobeda. Vraćam slušalice u uši i nastavljam sa vožnjom.
Primer dva:
Baba:(prodorno gleda u mene)
Ja:(pokušavam da se asociram na gumeni ram od prozora ili neki nebitan objekat izvan busa)
Baba:(i dalje gleda, samo što se sada još više približava i diže svoj ultra dlakavi pazuh tik iznad moje glave, kešajući se za šipku)
Ja:(shvatam da počinje igra živaca,odnosno najduža igra, koja, srećom po mene, može se razvući i do nekoliko stanica.Takođe shvatam da ako je zamolim da se pomeri, automatski ću započeti konverzaciju i tako dopustiti gospođi da se bori za mesto.nastavljam sa kulingom do naredne stanice)
Baba:(nestrpljiva, gubi živce i automatski postaje lak plen)
- Mogao bi da ustaneš, već stanice gledaš u mene, a nemaš nameru da ponudiš mesto starijoj dami!
Ja:(nezainteresovano) -Ne morate da se derete na mene.
Baba:- Ja sam dama, ja se ne derem, kako te nije sramota da tako razgovaraš sa starijom osobom od sebe, je li !?
Ja:-Gospođo, najiskrenije se izvinjavam, ali pomerite se od mene, Vaš pazuh neverovatno zaudara.
Baba:(uvređena i pogođena izjavom, beži sa lica mesta)
Pobeda.
Primer tri:
Baba:(učtivo kucka prstom po mom ramenu i sladunjavim pogledom započinje razgovor)
- Izvini momak, molim te, mogu li da sednem?
Ja:(zbunjen, jer shvatam da je gospođa pro igrač i da će se boriti za mesto na najprljaviji način-kulturom).Ipak pokušavam da se izvučem jeftinim srednjoškolskim trikovima:
-Gospođo, razumem da ste umorni, ali ja sam upravo završio sa nastavom i idem direktno na trening...(u tom momentu bivam prekinut)
Baba:- Ali ti imaš šesnaest-sedamnaest godina, lep si momak, imaš snage.Haaajde, ustani da baka sedne, nije meni još bog zna koliko ostalo.
Ja:(poražen, ustajem)
-Sedite gospođo, u pravu ste.
Baba zadovoljno seda na mesto, a ja zauzimam prinudni položaj kešanja.
Ovo se zove GSP prokletstvo.

I
Neka situacija bude skroz realna. Bio rođendan nekom ko nema fejs, ili , ne daj bože , ti nemaš fejs, ali svejedno znaš za rođus. A možda imate oboje fejs i istaknute datume, ili se znate odaprije ( hah, odaprije) i bez fejsa. Ali ne čestitaš. Bilo ti crno, dosadno, neam pojma. Namjestiš facu i ton ljutnje prema višim silama, nesigurnosti u to da li je poruka stvarno stizala. Poruka koje nema.
1: Je li ti stizala poruka?
2: Koja poruka?
1: Rođendan što sam ti čestitao. No mi šteka telefon, ne znam više ni šta kome stiže.
2: Nije, čini mi se. Mada dosta je poruka stiglo, više i ne znam, a nije ni bitno. Hvala ti svakako.
1: Ne pominji. Eo i uživo, srećan rođendan. ( Ovo je zapravo prvo čestitanje)

II

Bolnička soba, lik na aparatima. Ali svjestan. Ne može da priča, može da mumla, bali i pokazuje očima. Ko Noartije Vilfor, da trepće i ne trepće, potvrđuje i poriče. LIk sa sokom od jabuke i kilom banana ulazi.

1: Jesi primio poruku?
2: : Dvojka trepće i tim znakom kaže ne:
1: Pa znam da ti je trebalo pojačanje, ali nisam mogo doć, bio snuker neki. Poslo sam poruku, ali zeza telekom. Boli li te puno? Oporavićeš se brzo, ne brini. Šta su četiri metka?
2: : Ostavlja oči dugo otvorene govoreći da ga boli, a zatim plazi jezik , govoreći '' Puši kurac, zbog tebe me ispucali k'o neurotičar prste. ''
1: Ne boli te? Nije ti težak taj jezik znakova., vidiš kako sam naučio?
2: : ubrzano trepće:
1: Hehe, hvala.

III

Mod: Je li ti stizala poruka?
NTZ: Kakva poruka?
Mod: Pa na mejl, da ne smiješ da vrijeđaš žene i ostale. Pošto ti je početak definicije totalni šovinizam i stereotipi.
NTZ: Ne znam, nisam čitao. Zar iko to čita?
Mod: Misliš na dugačku definiciju, ili pravila na mejlu?
Pa dobro. Bol' me kurac/ Svrbi me vagina. plus
NTZ: Hehehe <3 ( mora tako s modom)
Ako ste uvidjeli da pitanje nema isti smisao u trećem primjeru kao u prva dva, onda sam vam pomogao. Uostalom , sjutra probajte. Nekog zafrknite, ostavite na cjedilu. A onda gledajte kako se ta ljutnja i bijes gase ovim prostim pitanjem.

Osećaj koji me je ispunio dok sam ulazio u njenu jazbinu, poznatiju u srednjem svetu studenata kao, Amfiteatar, bio je jeziv. Ništa na ovom svetu se nije moglo uporediti sa tim. Moji sledbenici i kolege su me ostavile samog da se suočim sa njom, jer su bili pametni, i ostavili taj quest za vreme posle par meseci plamenog orla, u septembru.

Ušunjao sam se na vrhovima prstiju i seo u drugi red, dok me ratnici iz ostalih plemena nisu primećivali. A tu, ispred nas svih je bila ona... Ona, sa kandžama sa kojih se slivao krvavo crveni lak, kosom na kojoj bi joj i sama Meduza pozavidela... Ona, sa tolikim znanjem crne profesorske magije, da je utišala i umrtvila čitav amfiteatar svojim činima... Ona, koju su samo najhrabriji zvali po imenu... A za druge je bila profesorka Svipados!

Imao sam sreće da me njene čini nisu zakačile, i tada slučajno ugledah u prvom redu, ispred nje, svog starog saputnika i kolegu Branka, sina Nenadovog, kako joj se suprotstavio. Mahao je svojom dvoručnom sekirom sačinjenom od najredjih metala, dok je ona neumorno izbegavala njegove napade.

I u trenu, stvori se urlik, nalik simfoniji od stotinu vuvuzela, i težak ton bačenog indeksa na katedru odjeknu njenom jazbinom. Ja se naježih... Jedan od mojih najvećih pijatelja i boraca svih vremena je pao... Branko se jedva izvlačio iz prvog reda, dok je lokva krvi ostajala za njim. Znao sam da mu ne mogu sada pomoći. Ali sam i znao da sada sve zavisi od mene.

Iskoračio sam, u isto vreme i hrabro, ali i oprezno, približio joj se, i posegnuo rukom za pipcima u obliku belih kartica sa brojevima, koji su visili sa katedre. Izvukao sam nebeski mač iz korica, i ne razmišljajući mnogo odsekao joj 3 pipka. Nisam dugo čekao. Vrištala je na mene svojim ultrafrekventnim glasom, gadjala me ostalim pipcima, ali ja sam ih sekao. Borba je trajala više od sat vremena...

Sumrak je već bio tu, a u njenoj jazbini je vladala tišina. Uzeo sam svoj indeks i sa dve rane na grudima i napuklim zglobom ruke izašao iz amfiteatra. Taj dan... Kada se samo setim...

Da, taj dan će ostati upamćen kada je Bojan, sin Miroslava II, izašao iz tamne jazbine njenih čini kao pobednik. Taj dan... Za Branka, za trud i hrabrost, i sve nas, prošle, sadašnje i buduće studente koji nikada neće posustati pred preprekama.

Pričaće se, kako je sve bilo epski...

1912. godina. Noć pred početak Prvog Balkanskog rata.
Smrt: Ajde bre Ilija, polazi, nemam ceo dan za tebe.
Čiča Ilija: Jesi li siguran da nećeš jednu ljutu? Uzmi jednu, pa da idemo.
Smrt: Jednu i idemo - uzima čašicu od Čiča Ilije, ispija tekućinu iiiiiiii - Doooooobraaaaaa. U jebote, šta je ovo?
Čiča Ilija(pokvareno namiguje): Ništa, ništa. Sokić od šljivke. Ne brini se, neće ti ništa.
Smrt: Daj još jednu i možda ti malo produžim život.
Čiča Ilija: Malo? Gde može malo da mi produžiš život? Ajde jedno 30 godina, to bi mi bilo sasvim dovoljno.
Smrt: Hahahahahahaha, ne seri Ilija, pa gde to mogu. Onaj gore bi me živog odrao. Mogu nešto malo, što se kaže, ispod žita, ali više od toga, nikako. Nego, suni mi ti još jednu, pa nek ide život, hehe.
Čiča Ilija: Evo još jedna.

Sutradan.

Smrt: Drž te se Srbi, sad će da vam gore gaće, ahahahahahahaha ( podriguje i baca peglu)!
Epilog - 50000 mrtvih Srba u Prvom Balkanskom, oko 20000 hiljada u Drugom.

Onda je Smrt malo šetala po Bosni, okusila lokalnu brlju, videla neku nagizdanu budalu po imenu Franz Ferdinand von Österreich-Este i sinulo mu da ovi Srbi mogu malo da se zezaju, jer ipak su zbog šljivke izgubili 70000 ljudi, pa je neki tamo Princip koknuo tog istog Franz Ferdinand von Österreich-Este.
Epilog - Austrijanci poblesavili, pobijeno 1200000 Srba, sveukupno 7,7 miliona ljudi svih rasa i boje kože otišlo Bogu na istinu u nečemu što se kasnije nazvalo Prvi Svetski Rat. Bog je naravno, oduzeo bocu sa rakijom i svet je bio miran neko vreme. A onda: Paaaaaaa, Smrt se posle dvadeset godina nekako ponovo dokopala šljivovice i to očigledno veće količine:

1939. godina

Smrt: Sad ste ga najebali Poljaci, a i vi ostali ( ponovo podrig i pegla)!!!!
Epilog: U narednih šest godina, izginulo sveukupno 50 miliona ljudi, bačene dve atomske bombe i svet trajno sjeban.

Komunisti su posle rata, nacionalizovali svu šljivovicu koju su pronašli kod mamurne Smrti, jer ipak, u komunizmu nema da sva ta šljivovica pripada samo jednoj osobi, odnosno Smrti, mada se veruje da to zapravo nije bila neka velika količina, jer je ipak šest godina lumpovala. Tako je došlo do određenog mira u svetu i među Srbima koji je trajao nekih četrdesetak godina, a onda kad je konačno uspela da vrati ostatak šljivovice, shvatila je da je tokom 40 godina ležanja u nekom podrumu, zapravo mnogo bolja i samim tim i jača, tako da je onda rešila još malo da se zeza po lokalu, sve dok joj onaj gore nije ponovo oduzeo rakuju. Tako da mi danas zapravo živmo u periodu između dva lumpovanja. Ako vidite osobu u ogrtaču sa kapuljačom na glavi i kosom u rukama, nemojte joj davati bilo kakav alkohol. Dovoljno nas je jebavala u zadnjih sto godina.

(10:30h, mladić odlučuje da pazari neke krpice, seda u kafić kod Francuskog kulturnog centra, naručuje kafu i kiselu vodu)

(10: 34h) TRAS! Prolazi čovek i ostavlja privezak za ključeve sa bilijarskom lopticom, zajedno sa ceduljom da je on gluvonem i da mu je ovo jedini izvor prihoda. Prepoznaješ čoveka koji je pre dve nedelje bio slep, dok je na Vračaru isključivo nem. Izgleda da je gluv plugin za Knez Mihajlovu. Rešiš da ostaviš 50din.

(10:57h) -Ćaosss (veoma jebozovna devojka seda na stolicu preko puta tebe i filmski ti se osmehuje)
- Ovaj, ćao, znamo li se?
- Pa uskoro hihihi (zanosno zabacuje kosu) Ja sam Marijana! Kako ti provodiš ove vruće dane? Vidim radilo se u teretani hihi (namešta bretele od grudnjaka, i snimaš da ima poprsje Lise Ann)
- Hehe, pa j...
-Slušaj, prikupljamo novac za napuštene crne labradore u Gornjem Milanovcu, jel bi kupio ovu čestitku za 100 dinara? Ajde, frajeru, stvarno bi nam mnogo značilo.
(opčinjen pružaš iz novčanika jednog plavca...)

(11:14h; žena zavijena u maramčine na +50°C, sa inkvizitorskim krstom oko vrata)
-Pomaže Bog, brate.
-Ovaj, dobro jutro, šta vam treba?
-Brate, da li bi želeo da potpišeš peticiju protiv progona našeg vladike Artemija?
-Ženo, boli me kurac za Artemija, došao sam samo da predahnem! Nisam ga ja terao da krade one silne pare!
- Ju! (prekrst x3) Ali neka brate, ja znam da to govori nečastivi u tebi. Daj mi tvoje ime, da te pomenem u molitvama za spas ljudi koje je obuzeo đavo.
(...)

(11: 32h; tamnoputija pripadnica ženskog pola sa ženskim čeljadetom prilazi sa ispruženom rukom)
-Brate, aj samo koji dinar za Dobrilu, nemademo ništa, Čengiz me ostavijo, ošo sa onom kuravom, daj sinko! Daj! Otpevaće ti Dobrila nešto, dadni samo koji dinar!
-Nemam bre! Ostavite me svi!
-Crko dabogda!

(11: 51h; kreatura koja liči na Mišu Tumbasa gega se kroz ulicu, od svih stolova naravno prilazi tvom, prvo što uočavaš su sablasni beličasti tragovi na radničkim panatlonama i tetovaža JNA iz '74)
- KA-MI-JON, ŠESTO-TON, FU-RA KAO AVI-JON (štuca i peva, seda pored tebe)
- Molim vas, možete li da se pomerite?
- Šta? Ko bre pokrao? Ja sam bre rmbačio i prevozio cigle do Ranka iz Dizeldorfa dok je Sejo jebavao sojke! Ko bre može meni šta da kaže!?
- Ovaj, ja ni...
- Slušaj ti mali, znaš one pičkaste američke serije? Znaš kad oni skinu pantalone, što imaju one dugačke gaće?? Pa da ne bismo mi Srbi provalili kaki su im mali palamari! Oni bre nemaju što Srbin imade! Oni nemaju bre ovo (otkopčava radničke pantalone, i priprema se da izbadi budalu na gotovs)
- AAAAA! (doturaš 300 dinara konobaru i bežiš glavom bez obzira)

- Dobro veče poštovani gledaoci, moje ime je Mrs. Raven ovo je emisija ''Retki dragulji''. Znam da sa ushićenjem očekujete večerašnju emisiju tako da neću mnogo da jem gomna i odmah ću vam predstaviti GUGIJAAAAAAAA.
:publika je u trans upala, zgrada televizije upala u rezonanciju, ovacije prete da se razbiju prozori generalnog sponzora Đukić i sinovi:
- Dobro veče, Gugi.
- Dobro veče Rejven, dobro veče svima u studiju i van njega. Posebni pozdrav za momke u režiji, troša i benisija, lolo, znaju oni zašto.
- Jako Vas je...
- Pređimo na ti, opuštenije je. :namig i blago pućenje usana:
- Hihi, bolje prestani inače ni truleks krpa neće da skupi baricu. Nego, jedva smo došli do tebe, ne daš se uhvatiti. Kontraverzan, ironičan, mističan, rasan, ponekad surov, uvek agilan ... Jebote, jesi li ti svestan koje si ti promene uneo svojim delima i pojavom? Jesi li svestan da tebe svi znaju?
- A, dobro sad, nemojte toliko da me hvalite.
- Kakva skromnost. Čoveče, naterao si Obamu da pobeli kad te je ugledao. Vučić je posle razgovora sa tobom odmrsio prste.
- Hehe, šta ćete, harizma. Mada, jako mi je žao što nisam upoznao Slobodana Miloševića i upoznao ga sa mojom tetkom, sigurno bi bio živ a možda bi sad i bio opet precednik.
- Verovatno. Negooo, režija javlja da imamo nekog na vezi... Izvolite, ko je sa nama?
- Dobro veče, ovde director i želim da poručim svima...
- Hvaaalaaa, doviđenjaaaaa. :tu tuuuuu, tu tuuuuuuu: Halo, halo, čujemo se. Predstavite nam se.
- Brate mili kad sam sad dobio vezu mogu dumrem. Ovde Mickey Savage.
- De si prove, kako je? El sve u redu???
- De nije. Želim samo da mu se zahvalim ovim putem i da poručim. Da nisi intervenisao kod direktora BMX-a obrve bi mi se i dalje upetljavale u lanac od bicikla. Hvala od srca, mwa mwa.

::: pozzz za Gugija i režiju od turske kafe... hvala ti što si mi pokazao čari eKspresa ♥::: GUGI, veliki pozdrav iz Crne Gore i hvala što moj pani više ne jebe koze::: Guglj da doj naKosOvo i oteraj aljbanci:::

- Pa ne hvališ se za ovo, a?
- Ma, nije to ništa, jes.
- Čula sam iz poverljivih izvora da je tvoj deda, hajdučka krv, nagovorio Hitlera da pozove jevreje na slavu!?
- Pa jeste, neću da lažem. I eto dokaza da krv nije...
- Meni je najsmešnije bilo kad je Eva Ras na onom koktelu izjavila: Decxko, skinuću katanac sa pičke zbog tebe, hahahahahahaha. Ili kad je Doris Bizetić u transu samo zbog tebe otpevala Snežanu Đurišić '' Učiniću sve, učiniću SVEEEEEE...
Publika: ... SAMO DA TE IMAM KRAJ SEBEEEE...

... ton majstor mora da reaguje i na bubicu rovne: Ne spemuj!...

- Malo sam se zanela, oprostite dragi gledaoci. Gugi, šta je po tebi najača stvar koju si ikad uradio?
- Paaa, ne bih mogao...
- M, ne znam baš, ali kad te je upoznala Slavka Đukić Dejanović sutradan je pokrenula neke legalizacije vo no. A?
- Mmm, ne.
- Ubistvo Bob Rocka?
-Mmm, c, ne bih... Ustvari ZNAM! Naterao sam Vladimira Putina, inače mog velikog prijatelja, da sledeće zime zinat svima zavrne slavine. Naravno osim nama.
Puiblika: AAAAAAAAAAA?
- Hehehe, dok se oni smrzavaju mi ćemo u sred januara i februara da jedemo sladoled a da nas ne boli grlo. Pazite šta vam kažem. Obećao je i ja mu verujem.
- Ijuu, khm. Lažeš? Mislim, nemoj da se ljutiš ali...
- Ozbiljno, ne zebavam se.
- Jest,malo mu Ukrajine samo mu još ti fališ...
- Hoćete li da ga pozovemo?
- Može! Molim letećeg medvjedića duspostavi vezu i da proveri validnost glasa.
- Kucaj, 00658 25...
Leteći medvjedić: Ovo nije pozivni za Rusiju!
- Samo ti kucaj, ajde, znači 25 647...
- Dragi gledaoci, verujem da ste iskolačili oči i da ček...
- El to moj brat kozak, pojzeeeeeeeeeeeeeen...
Vladimir Putin: De si Gugiška kamarad.
Leteći medvjedić: ORIGINAL, SUNCETIJEBEMKRVAVO!!!
- Šta radiš trenutno?
- Eo, bio doperem tenk i sad odo dotrsim neke Ukrajinke. Ima brat i za tebe ako oćeš, znaš kol'ko smo ih zarobili lolo.
- E :namiguje svima u studiju da obrate pažnju na sledeće: izbacio sam takav bućkuriš iz mozga da će se usereš kad vidiš a i brat mladoženja je poslao neke smernice tako da, IDemoooooooooooo....
- OLOLOLO, samo duzmem votku iz frižidera i eto me.
... vreme u studiju je stalo, tajac, neverica, penzinerka u trećem redu se onesvestila...
- I? Ko je on? Lukac? Dejanče? Reci. Pyc?
- Ma joook.
- Stvarno ne znam. Čika Živko? Cara?
- HAHAHA, ULETITI KARA! ČEGI BRE, ČEGI!!!