Pitanja koje postavimo devojci, ženi koja je upravo kupila cipele ili nešto slično po ogromnoj ceni.

Pitanje koje se postavlja za čovjeka nezavidne popularnosti, ma čime se on bavio.

Rečenica koja se upotrebljava u susretu sa bilo kojim strancem, često detetom iz nekog mešovitog braka, koje jedva natuca srpski. Ovo je, podrazmeva se, najvažnije pitanje svih vremena, pa čak i ako ta osoba poseduje lek za rak ili možda Sveti Gral, ništa to nije toliko važno.

Izraz kojim saopštavamo nekom da smo se mnogo ugojili, s obzirom na činjenicu da ona uvek smatra da smo mršavi.

Kulturno odbijanje ponuđene rakijice ili medovine od strane pijanog međeda.

Mera siromaštva.

Krajnji argument u uzavrelim svađama posle roditeljskog.

Otjelotvorenje užitka u ranojutarnjim časovima. Da l' je to sudbina il' ko zna šta li je, ali čaša za čašom sama ide. Nektar bogova (onih grčkih, rimski se ne pikaju) sliva se niz ždrijelo aktivirajući svaku ćeliju zaduženu za ukus, poslavši isuviše impulsa zadovoljstva u mozak da se čovjek zapita "U jebote, da l' može na sok da se svrši?" dok obuzdava svoje ostale unutrašnje organe. Želudac plače od sreće, pankreas već veselo pokreće insulin, jetra ne može očima da vjeruje, a oči kažu da je stvarno dobila Rauch-ov jebeni sok od prokleto dobre pomorandže!

Obavezan dezen gotovo u svakoj srpskoj kući. K'o i milje preko televizora. Simbol prestiža. Njihov broj na ormaru se utrostručuje kada dolaze gosti u posjetu. Po sistemu- ''što više kutija, više će da mi zavide''.

Kada ti je godišnjica veze/braka na Valentinovo.Jedan poklon riješava obe obaveze.

Univerzalni opis moždanih sposobnosti lepotica iz silikonske doline.

Čak i oni koji nikada nisu bili na selu znaju da je ovca ženskog pola i da ne posjeduje navedeni ''hardware'', upravo ono što je razlikuje od njenog mužjaka ovna i što daje čar ovoj frazi.
Dakle, to samo po sebi predstavlja ništavilo, nothing, nada, zero, duplo golo s' jedne i ništa s' druge strane domine, ono što svi mi dobijemo kada se nečemu previše nadamo, ono što ljudi postanu kada upišu pogrešan fakultet, ono što kao krajnji bilans dobiju oni koji se kockaju na bilo koji način, ono što nađemo na dlanu kada otvorimo pesnicu nakon što smo zamislili želju da se nešto tu stvori itd.

Ukoliko u razgovoru sa pojedinim tipovima ljudi izjavite npr. "Gej je okej...", budite sigurni da će istog trenutka 99% vaših sagovornika osuti paljbu na vas, jer im nije jasno kako možete da podržavate "te nakaze, kako planiras to da objasniš svojoj deci kasnije, to nije zdravo", ne primetivši da ste vi hteli da završite rečenicu, recimo sa "Juče je keva kupila neki CD, Best of Marvin Gaye, sjajan je!", ali, naravno, bitno je da oni imaju čvrsto mišljenje o takvim stvarima. Jedino što vam preostaje je da pomislite ili kažete - Bože, oprosti im, ne znaju šta čine!

Oni koji su jebali nafuranu veoma zgodnu i lepu devojku, i oni koji nisu.
Inače ova podela dolazi od veoma poznate izjave "Nju je jebalo pola grada".

Vazda je bio pametan naš narod i od pamtiveka znao da je lična higijena na prvom mestu u osvajanju ženskadije.

"Trezveno'' rezonovanje lika kome fali još jedna čašica žestine kako bi konačno skupio muda i prišao dotičnoj za šankom. Učestala greška je ta što se taj ''korak'' ponavlja više puta, čineći tako cilj blago rečeno, nedostižnim.

13 godina - otkriva malo 'jači' zvuk (Guns N' Roses, Deep Purple i ostale rok bendove) i shvata da će biti apsolutno i savršeno kul ukoliko se ne uklapa u sredinu. Ukoliko, nažalost, živi u sredini gde je vrhunac dobrog ukusa Doktor Igi (a to se dešava u većini slučajeva) biće surovo odbačena od strane svojih poznanika iz odeljenja i povremeno padati u depresiju, ali i dalje neće odustati od ideje da bude drugačija.
14 godina - kada je izlazak po kraju i parkovima smori, odlučiće da sa drugaricama koje takođe gotive rok i pank (sad je počeo i pank da se sluša) ode malo do grada i otkrije nove stvari, što je čini uzbuđenom. Otkriva čari 'bleje na Konju' i 'bleje kod Muzeja' i shvata kako prosto obožava ekipu koja se skuplja tamo, a naročito one malo starije momke, srednjoškolce. Ubeđena je da je savršeno kul sedeti napolju i cirkati pivo (prvi put se 'napila' od pola limenke piva).
15 godina - upisuje srednju školu nadajući se da će tamo upoznati normalne ljude iliti one koji slušaju istu muziku kao ona. Baš kao i 'raspale fenserke' sklona je predrasudama prema istim, iako još uvek nije svesna toga. Uspeva da namoli roditelje da ode na svoju prvu svirku i tamo upoznaje dečka u koga se momentalno zaljubljuje - ima dugu kosu... I da, ima dugu kosu. Započinje vezu sa njim, ali ona propada posle tri do četiri meseca, jer zbog prevelikog problema koji je nastao (nisu mogli da se dogovore da li će da bleje u Studenjaku ili na Muzeju) shvata da jednostavno nisu jedno za drugo i da nemaju svetlu budućnost.
Sa toplim vremenom dolaze i pčelice koje donose novog dečka, ovog puta se stvarno zaljubljuje i smeje se kako je pre samo par meseci mislila da će se udati za Dečka 1.
16 godina - polako otkriva nove pravce muzike. Shvata da je goth metal 'hc' i počinje da fura korsete i suknjice koji otkrivaju njeno mlado telo u dovoljnoj meri da bi isti oni 'kul' momci sa Trga balili. Sada oni više nisu zanimljivi, pa bože, to su obični pozeri i prljavi pankeri. Ona je sad fina riba, ide na Gothic-Doom večeri po klubovima.
I dalje je zaljubljena i shvata da je krajnje vreme da izgubi nevinost sa dečkom koga voli.
17 godina - Smorio je goth metal. Sada je prešla na experimental. I dalje je sa dotičnim dečkom, ali je i on nekako smorio. Više ne misli da će se udati za njega, kao na početku veze. Ocene joj opadaju enormno, i 'matorci' joj zabranjuju da izlazi dok ne popravi keca sa polugodišta. Mrzi ih. Oni su tu da joj upropaste život. Oni vole kad je ona nesrećna.
18 godina - Ostavlja dečka sa kojim je izgubila čednost i shvata kako su svi muškarci govna i nek se teraju u tri pizde materine. Zaključuje da muškarci svakako kasnije sazrevaju od devojaka i da nema vremena da se bakće sa balavcima. U obzir dolazi samo dečko koji studira ili je završio studije, jer ipak ona želi da priča sa njim o nekim ozbiljnijim temama (smislu života; da li živim da bih radila ili radim da bih živela!?).
Što se tiče muzike, sluša sve što ima veseo ritam, gade joj se i pankeri i rokeri i gotičari, jer su to, jebote, i dalje deca koja tripuju neki fazon.
19 godina - postaje studentkinja i više joj nije bitno da li joj je sagovornik metalac ili okorela splavaruša. Bitno je samo da može da se ispriča uz kafu i cigare. I dalje nema dečka, ni jedan nije dovoljno dobar i ni jedan je ne uzbuđuje dovoljno da bi mu posvetila dva sata svog dragocenog studentskog vremena.
Sa dvadeset godina prestaje da bude tinejdžerka i setno gleda na svoje 'mlade dane' - njeno doba zajebancije i uživancije je prošlo, sad je ozbiljna devojka.

Više ne pijem je rečenica koja se izgovara u sledećim situacijama:
1. Soba se vrti u nekom od smera kazaljke na satu
2. Ne možete da razmišljate i da se krećete u isto vreme
3. Kada se rastavljate sa dušom

U rijetkim situacijama je umjetnik toliko zadovoljan svojim djelom da smatra da bi bilo kakav dalji rad samo uneredio i obesplemlenio. Nisam prisustvovao, pa ne mogu odgovorno da tvrdim, ali uvjeren sam da su takav osjećaj imali u svom stvaranju veličine kakve su Mikelanđelo, Da Vinči, Šper, Mocart, Salijeri ( He killed Moe Zart)... Ono čemu sam prisustvovao, i to baš danas, jeste kategorično i odlučno izgovaranje upravo ove rečenice od strane mog frizera.
Kažem ja njemu negdje na početku stvaranja ove umjetnine na mojoj glavi '' Sa strane malo kraće'' , on samo klimne glavom i umirujućim glasom osobe koja zna šta radi kaže '' Samo polako, sve će doći na red. '' Mene to stvarno umiri. Popričasmo malo o utakmici reprezentacije i dođosmo do zajedničkog zaključka da nijesmo nimalo zadovoljni i da ako mislimo dalje to mora bolje. Nije me sramota da priznam, ali bilo je tu sramotnih riječi. Ali ovo je internet, a tu valjda ne smiju takve riječi da se pišu. Makar su mi iz kuće tako pričali.Poslije nekoliko poteza tim oštrim ukrštenim kistom po čupavom tamnom platnu, gledam one šiške, i to ne u ogledalu, jer mi padaju u oči, pa ogledalo i ne vidim. Sjetim se tada majkinih riječi prije svakog odlaska kod frizera u tim nekim danima kada mi je prije odlazaka kod frizera govorila kakvu frizuru želim:
'' I makni šiške skroz.'' . Te riječi sam upravo tako i ponovio. Sada sam svoj čovjek! Nema potrebe da mi iko govori šta da kažem, već sve znam napamet. Mada to tako inače i ide. Odgovorio mi je istim samopouzdanjem i klimanjem glave kao dvije pjesme ranije. To su standardne pjesme u frizerskim salonima, fino isjeckane, čuje se da je radio mašinica podmazana. Nastavio je da sjecka i zalizuje još neko vrijeme.
''Ovdje više ništa neću da diram! '' . On bi zadovoljan svojim radom. Ja bijah zadovoljan svojom frizurom. I dalje sam zapravo. Evo dlake ostavljam po jastuku dok ovo pišem.
Naći će se neki koji će izgovoriti i ukazati da frizeraj nije umjetnost, da je zanat. Ali koliko znam bio je i moleraj zanat, pa onaj gore koga prvog pomenuh od svog krečenja plafona ostade upamćen. A one frizere u starinskim frizerajima, sa ogledalima koja su se već prilično slila na dno, u kojima se okupljaju starci koji se od mladosti tu šišaju, pa uz radio, rakiju, pivo, Point ili Lovćen sjede na drvenim klupama u dimu i u sjećanju niko ne pamti. Ostaje samo kosa. A negdje sam pročitao da raste nekoliko dana i poslije smrti. Ali tada, ko te šiša, je li? A odraz se sliva i sliva na dno.
PS: Konsultovao sam se sa pravilima i vidim da je reklamiranje frizerskih salona izričito zabranjeno: '' U definicijama se ne smiju reklamirati kozmetički, frizerski i svi drugi saloni.'' Čudno pravilo koje me i košta. Pare koje mi je moj frizer dao za uspješnu definiciju koja bi mu poslužila kao dobra reklama za mlađu, internet populaciju moram mu vratiti. Prokletstvo.

Odgovor ortaku koji pita kol'ko je pivo. Način da mu kažete da je peško, jer pravi muškarac zna cenu piva u svakom lokalu, a prava muškarčina za cenu piva ni ne pita.