Osoba kojoj je ”legao” kredit na mobilnom, usled greške u diktiranju broja ili kucanju istog.

Mantra na top šopu. Ujedno, presudni momenat u glavi gledaoca koji upravo shvata da mora imati tu “nikad- se-ne-zna-kad-će-zatrebati” (bes)korisnu stvar, sve uz podršku unutrašnjeg glasa koji ga neprestano podsjeća na staru srpsku: što je džaba i Bogu je drago!

Igračka koja je bila popularna 2000. i 2001. godine, kad se najviše prodavala po Srbiji. U pitanju su male bočice (veličine bočice za senf) koje sadrže masu koja podseća na nešto između želatina i pudinga, a na dodir podseća na hladnu slinu. Dok su se neki gadili od ove igračke, drugi su je rado posedovali, bacali je na zid (ostavljao je prilično masne fleke po zidu) ili bi je ubacivali nekome ugaće (nije baš prijatno), a neki bi ga samo drljali u rukama.
Trebalo je čuvati ove Ljigavce da se ne isprljaju jer se čiste nikako, a i rastvaraju se u vodi. Na toploti se šire (to su i mnogi radili, zagrevali bi svoje ljigavce da bi imali bočicu napunjenu do vrha), a na hladnoći skupljaju, pa su mnogi gledali da ne preteraju u igri.
Obično je Ljigavac dolazio i sa nekim dodatkom, koji na dodir isto podseća na sline, ali se ne sliva kao Ljigavac. Obično su to oči, prstići, minijaturni mozgovi i mnogi drugi...
Pojavljuju se u različitim bojama, od kojih su najpopularnije bile crvena, ljubičasta i zelena.
Sve u svemu, još jedan brend koji je obeležio detinjstvo mnogih.

Glavni izgovor studenta za trošenje džeparca na klađenje.
Kladioničarski duh se uglavnom aktivira kada se ostane bez para, pa se na sve načine student dovija da zaradi koji dinar na ''današnju sušu''.
Bez obzira koliko je njegovo znanje o fudbalu, košarci ili sportskim dešavanjima uopšte.

Možda bi vam se dopalo da znate da je Infostud zapravo kompanija koja vodi više svojih sajtova. Potpuno različitih. Infostud je počeo da se bavi poslovanjem na Internetu još 2000.godine, u vreme kada je to bila čista ludost. Ludost ali i hrabrost. Njegovi su osnivači olimpijski šampioni ili žene zmajevi. Po svemu sudeći nema nameru da zastaje, i dalje brzo fura napred, stalno osniva i razvija nove sajtove, unapređuje servise, olakšava zapošljavanje ljudi, pomaže u dobijanju stipendije ili odabiru polovnog automobila...Znamo, nije savršen ali se trudi da se uvek poboljšava. I uvek je optimista zato što su svi uspešni ljudi optimisti. Infostudova formula za uspeh je: različiti sajtovi (poslovi + mojtim + znanje + prijemni + polovni automobili + unaprediCV), pozitivna energija i naravno vredan rad. Pored svega ovoga, Infostud je bio i ostao subotička firma u kojoj tridesetak mladih ljudi rade posao koji vole. I sa osmehom dolaze na posao.

Izraz koji opisuje skupinu prpadnica suprotnog pola koje preferiraju DJ-eve(čitaj Di Džejeve),nasuprot nama običnim alkosima,komanima i propalicama.
Uvek se nacrtaju baš ispred njega,naravno ako je to moguće,dok neke ne propuštaju priliku da se upuste u laganu konverzaciju kako bi im ispunio "muzičke" želje.
U njihovim očima on je apsolutni gospodar podijuma,vrhovni poglavar kluba i mesija koga su čekale da ih odvede u svet zadovoljstva.
Medjusobno se nadmeću koja će više da pridobije njegovu pažnju,u tom pohodu ne biraju sredstva,na raspolaganju su im materinske obline,zajebani pogledi i neiscrpne količine alkohola koje su im potrebne da bi što više odlepile.
Prve su u redu za tapšanje i bodrenje svakog njegovog poteza,hipnotisano iščekuju da će ih primetiti,tako da ni ne izvaljuju ništa oko sebe.
Svaka od njih ima taj san da izlazi sa jednim ovakvim,to bi je uzdiglo iznad svih smrtnica i izazvalo lavinu hejta ostalih DJevojki.
Ne pokušavajte ništa,jer ste u startu osudjeni na propast,jedino ako vam je igrom slučaja didžej ortak,onda ima nekih šansi da ih obrlatite na kvarno,sve ostalo je uzaludno.

Onaj kratki, debeli, zajapureni stvor.
Iritantan do bola.
Zakleti neprijatelj svakog Gospodara Prstenjaka* u čiju špilju redovno upada i baškari se.

Ne znaš da ovo postoji, sve dok ti ne uspori net. Onda ti neko kaže da ti je ping prevelik, ti i dalje nemaš pojma šta je to, ali počneš da ga proklinješ.

Jedna od karakteristika automobila koji troše velike količine goriva.

Nekada davno, krajem 90-ih i pocetkom 2000-ih, dok je Blic jos uvek bio nezavisni (citaj opozicioni ) list, na 5. strani u gornjem desnom uglu ovih novina, pojavljivale su se svakodnevno fotografije polugolih ili golih teta, koje su tada ulepsavale to nesrecno doba. Posto je Blic bio opozicioni list, a opozicija je tad bila narocito voljena od strane vlasti, izlazio je u crno-beloj boji uglavnom, te su i te ribe bile, kakve drugo, do crno-bele. E sad, u cemu je problem, ribe ko ribe, bile u boji ili ofarbane? Fora je bila u tome sto je bukvalno svaka slika tete bila starija od prosecnog citaoca, jer u Blicu su se ponasali kao da je neko foto-aparate izbacio iz upotrebe pocetkom osamdesetih, te su sve do jedne tete imale cuveni mini-val, gace bubreznjace, a u rukama su drzale razna kuhinjska pomagala. Od svega, najbolji su bili duhoviti komentari ispod slike. koji su dokaz da je onaj koji ih je pisao bio tezak zajebant. Jednog dana je osvanula cica, skoro skroz obucena, drzeci u rukama serpu i varjacu, a ispod je pisalo " Kuvacu za Slobu ako se skine". Autor je verovatno mislio "skine sa vlasti".

Uspostavljanje nekoliko nivoa zaštite kako bi se onemogućilo dopiranje do određene stvari koja ima povećanu vrednost.

Deo dogovora koji ga ne čini pogodnim za sklapanje.

Livade, šumarci, nadvožnjaci, podrumi, mračni prolazi, pusti parkovi. Uglavnom zabačena mesta gde retko ko prolazi. Iako sve ovo podseća na uvod u neki klasični horor film, nije reč o filmu, reč je o minskom polju. Dakle, to su mesta u univerzumu na koja ljudi dolaze da se olakšaju jer nisu u blizini neke klonje a ni viša sila nije više strpljiva kao nekad i nema čekanja. Iako je tabu tema, to mesto je poznato širokoj masi ljudi koja tu dolazi samo kada mora, jer ko bi voleo da se nađe bez razloga okružen govnima i smradom. Zanimljivo je to što je minsko polje po svrsi najsličnije klozetu, ipak ponašanje ljudi nije isto na ta dva mesta. Kada vršite nuždu u klozetu vi ne žurite nigde, ponašate se kao gospodar prostora i vremena i gustirate natenane. U minskom polju je slučaj drugačiji, tu dolazite sa ciljem da što pre istovarite teret i napustite dato mesto. A i ko još voli da se nalaži okružen svim tim smradom, nije to mesto za slabiće, o ne! Drugi naziv za minsko polje je bečki WC, vršiš nuždu, napinješ se i buljiš okolo da neko slučajno ne naiđe.

Кад вам мобилни звони док спавате, при јављању особа с друге стране комуницира с' вашим панкреасом, јер је мозак (као и остали витални органи) у хибернацији.
Из тог разлога се тих разговора у главном не сећамо, а не ретко дајемо нека сулуда обећања.

Izraz koji koristite, kad hoćete sagovorniku da saopštite da ne verujete u njegovu priču, odnosno da vas farba.

Magična reč u slučajevima kada ne slušamo nekoga. Sagovornik će uvek dobiti utisak da ste ga pomno slušali.

Опис хепенинга на којем је неко попио озбиљне батине пред светом. Обично се користи када по њоњи добије лик који треба да буде звезда догађаја, мада постоји и у варијанти кад неки споредни ликови најебу.
Израз настао по истинитом догађају када је наш тадашњи врли министар Божидар Ђелић почетком 2000-тих дошао у Крагујевац на митинг радника Заставе, да им објасни како ће он уз помоћ Млађе Мађије да воздигне њихову фабрику, да њих преквалификује и позапошљава и да им на'рани децу.
Раници к'о радници, знали да од тога нема го курац, дохватили мотке и олешили Божу Дерикожу. Тог дана је плакао на митингу и причао како су незахвални јер је годину дана пре тога купио жутог Југа 45 од њих.

Друга верзија израза гласи: Дочекали га к'о радници Заставе Ђелића.

Cena ispod koje prodavac nece ici dolje ni centa,ali ima onih koji fiksnu cenu svacaju malo drugacije,pa dobro budimo realni ne bas tako malo :D

faca čiji je zaštitni znak crna lacosta majca. od nje ne odustaje čak ni kada dočekuje evropljane u odelima zakopčane i ukravaćene. nema veze, jedan je mrkonjić.
veoma je druželjubiv (neko je već stavio ilustraciju kako privija velju ilića na grudi udarničke). najnoviji drugar za kafanu već neko vreme mu je gradonačelnik đilas. umeju tako oni da pijuckaju do sitnih sati, pa kada stignu do faze stalenih očiju, mobilišu svoju kamarilu i " u po burne crne noći" sa sve sredstvima javnog informisanja (takođe pod mobilizacijskom uzbunom) obiđu gradilište. dunđeri su veoma srećni kada ih vide.

Cedo "tate" Bil Gejtsa i "mame" Pol Alena,a preziva se Microsoft.
Operativni sistem koji se koristi u 90% racunara i koji vremenom je postao upotrebljiv.Mit o "ranjivosti" Windows operativnih sistema je potpuno tacan,ali se odnosi na verzije,koje su namenjene za licnu upotrebu.Koliko koja verzija vredi najbolje se vidi po ceni i tako XP vise kosta od Viste.
Nisu bas svi Microsoft-ovi proizvodi bas toliko losi.Windows 2000-advanced server i Windows 2003 su jako dobri i kad se pravilno podese ,rade godinama bez ikakvih problema.Office paket je sjajan i po mom misljenju,najbolje sto je Gejts ikada izbacio na trziste i zato kosta 650 e,bez PDV-a.Iako ima puno softvera koji besplatno ili po nizim cenama nudi slicna resenja,nisu ni prici OFFICE paketima.
Naravno u velikim sistemima gde imate mreze sa po vise stotina racunara,serveri su uglavnom na linux-i ili UNIX-u,kod kojih su stabilnost i upotrebljivost vec legendarne.Windowsi se koriste samo na terminalima.