-Jesi ćuo da se Deki oženio.
-Ajde burgija ne seri, kako je on uspio nekoga smuvati, znaš da je antitalentovan za razgovor sa ženama, jedino ako je kakvu šiptarku kupio tad je moguće.
-Ozbiljno ti kažem, oženio neku arhitekticu vrh pička, stari joj drži neku građevinsku firmu, ima 100 zaposlenih. Odmah dobio poso, ima 2000 jevreja platu, boli ga kurac.
-Pa jebote, znaš da smo mu znali naštelit sigurnu ribu, prolaz zagarantovan, on to sjebe. Taj se ni sa kurvom nije znao ophodit kako treba
-Znam brate, ali pazi ova ga toliko gotivi drži ga na dlanu. Sljedeće sedmice organizuje neku roštiljadu kod sebe, zvao nas je sve da se obeznanimo od alkohola. Ideš li?
-Sine znaš da se ne treba pitati ribu da li će u vodu.

-De si pikac mađijo, nisam te vidio 100 godina. Šta ima šta se radi? Ajd me života ti uveži sa onim tvojim lerdijem, trebaće mi koksa ovih dana. Znam ja da si ti u tim šemama.
-Nemam ja više nikakvog kontakta sa njim, raščistili smo za sva vremena.
-Jesi li mu to osto dužan za kvoter pajda, pa ne želi poslovati više stobom.
-Skino sam se ja sa tog, sad sam u nekim drugim šemama.
-Pa vidim da mi ne ličiš na nekog pajdomana, jesi li ti počeo da valjaš, vidim fino si obučen.
-Ma jok, prezentujem neki projekat na faxu, dolaze neki japanci da gledaju, ako dobro prođem dobit ću stipendiju za doktorat u Tokiju. Šta je sa tobom, ti si dobro kreno, gdje radiš?
-Ma et guram nekako. E vidjećemo se, žurim moram tetki dodnesem lek

Prvo, treba da se odlučiš koja banka. Tu prođe jedno dva dana dok piješ sokiće i skupljaš ponude i brojeve telefona i imejlove. Onda dobiješ sve crno na belo koji papiri ti trebaju.
Pronalazak agencije ili stana je tek pa složen posao. I tu piješ sokiće i skupljaš brojeve, dok se ne usaglasiš sam sa sobom i dok se ne uveriš da ponuđeni stan stvarno može da bude kreditiran od banke (što je osobito teško, jer kod nas 70% stanova nema ni građevinsku ni upotrebnu dozvolu, nego je sve rađeno po sistemu "ofrlje").
Onda skupljaš pare za proviziju, deset posto u kešu i odmah i plus još nekih HILJADU evra (i to ako si srećan da je samo toliko) za osiguranje, veštaka (kojeg jedva navataš) i bankarske troškove.
Na traženje rođaka koji bi ti pozajmili pare za tih 10% + 1000, izgubiš do dve nedelje, a na overu radnog dohotka, hipoteke i svega ostalog izgubiš isto nedelju dana do dve, i to budeći se u pola 5 ujutru da bi se gurao u redovima.
(Mogu da zamislim kako će da bude ako počnu da traže zdravstveni pregled kao i u EU.)
Kad se to sve završi, čekaš 2 nedelje do mesec dana da Nacionalna služba za osiguranje stambenih kredita odobri neke kurce centrali banke, ili da sama centrala banke odobri celu sumu kredita.
Za to vreme prodavac stana gubi živce, jer je banka već stavila šapu na stan, a on nije dobio pare, ti gubiš živce jer paziš da te ne zajebu: banka, država, prodavac, agencija, poslodavac i rođaci.
Kad se odobri, konačno dobijaš ključeve, dolazi gorenavedena sreća.
A onda se setiš da treba da kupiš nameštaj, sudoperu, ogledalo i Welcome.
Pukneš ko niko tvoj.
A onda dođe neko da te tera da častiš za stan. A ti mu kažeš da nemaš para.
"Pa kako nemaš para, kupio si STAN?"
Al prežališ i to, uzajmiš se od drugova iz JNA još 1000 do 2000 evra i počastiš.
Onda nastaju muke jer dvadeset godina (hteo si deset, nego bankarski službenik "nije dobro čuo") otplaćuješ jedan i po stan.
Ali može i sreća da te pogleda, dođe svetska ekonomska kriza, padne LIBOR i smanje ti se rate za kredit. Fuck Yeah. Umrite truli kapitalisti.

Sjedio sam u pet do ponoć i prizivao Duhove, i...Pali su Duhovi, svetac je, ne radi se, i samo jedna opcija postoji. Štraparijada na Driniću. Povešću sve svoje rođake, ima nas, a ja zaradio pare u Osterajhu, ne može ih nestati danas. Sazvao sam ih u dva auta po pet, i uputili smo se prema Driniću, najudaljenijem mjestu na planeti s koje god strane okreneš.

GLEDAJTE U TO KOLO PRED SOBOM IMA KRIVINA NA SVE STRANE!- kričila je stara majka.

Legla auta do zemlje, izdišu savlađujući puteve vukojebine, ali lagano, nakon nekog vremena već nam se smiješe šatori, Sinovi Manjače i miris janjetine. Stigli smo. “Osmica“ udara ispod svakog šatora, dok prestane pod jednim, kreće pod drugim. Nažalost, malo kasnimo, biće problem da nađemo mjesto do ograde, ima nas, krupni smo ali ovo je sve superteška kategorija, probali malo trbuom ćunuti ali ne ide. Probili smo koridor nekako, pobile se neke budale, i prišli ogradi.

Konji su Strašni sud za pogledati. Sila nebeska. Nevjerovatna je snaga u njima. Masa ushićeno urla kad god konji potegnu svom silinom napred, staza je uzorana sva, ono što oni povuku traktor ima problem da vrati na početak staze. Neki se pod silinom tereta zanose u stranu pa ne mogu više, neki imaju dobar start ali brzo im ponestane snage, nekim kočijaš usere sav trud, bar tako kažu ovi stariji ja se u gonjenje konja nešto i ne razabiram. Količina psovki je nevjerovatna, pa znamenita poslovica dobija svoje otjelotvorenje. Nema Zmaja od Šipova pa je narod uskraćen za popriličan komad budaletine.

Počinje i kišica neka, stvara se kaljuža na stazi, konjski vonj počinje da se uvlači pod kožu, a onda na scenu stupa on, čije se ime izgovara sa poštovanjem, u ovom sportu, on je institucija, Putin, Šešelj – Milorad Stojanović ZIS! Svi su se ućutali, netremice gledaju u ovog gorštaka širokih ramena , duge rijetke kose slijepljene uz glavu. Ima šake k'o lopatice na turbini Hidroelektrane Đerdap, ja mislim da bi odfikario glavu nacijelo normalnom čovjeku da ga potrefi samo jednom. Izvodi svoje konje za koje se sumnja da su direktni potomci u pjesmama opjevanog Jabučila. Cigan i Mango. Od pojave ovog tria mnogima se otima uzdah iz grudi.

Krenuli su... Cigan i Mango u istoj sekundi, uigrano,iskusno, potežu svom silinom. Zis urla za njima, udara šakom, kune klete. A oni kidaju, zastanu da uhvate daha i opet iz sve snage povlače, svaki mišić preijeti da se odvoji od tijela pod naporom. Ja ne bih mogao istovremeno dva tastera na kompjuteru stisnuti ni približno koliko ova dva konja istovremeno povlače, lagir se ne usuče ni centa. Međutim, trupac je ogroman i oni staju, ne mogu više, para im udara na nozdrve. Oduvali su konkurenciju i Zis, njihov strašni gospodar, sada počinje da ih ljubi i miluje. Utom kreće i pjesma „Za Zisova oba ata nude traktor i Pasata“, i narod se seli pod šatore...

A pod šatorom ima šta i da se vidi, muzika trešti, mladice skaču, štrapari ne žale pare, štedili su čitave godine, i bacaju na sve strane. I meni dolazi konobar...
-IZVOL' , ŠTA'Š PIT'?
-JEN', DVA, TR', ČETR'...DES'T. DAJ DESET GAJBI PIVA. USTVARI NEMOJ, PORENI JEDANEST, MORE KO POZNAT NAIĆI.
MOŽE LI DA VAM DONOSIM JENU PO JEDNU, DA SE NE MLAČI.
NE MORE, SVE PORENI OVAMO, IMAM PLATITI NIŠTA SE NE BRINI KRV SAM PIŠ'O 6 MJESECI ZA OVO.
Donesoše momci, naslagaše, muzičari se zgledaju.
-KOL'KO JE ?
-PIVA PET MARAKA, 'ILJADU I STO!
-HRK PU! STO DVJES' TRISTA...'ILJADU I EVO TI PEDESET NA KAVU. SAMO MI OSTAVI OTVARAČ DA JE NE BI JA SAPONOM OD OPANKA OTVRAO. I PORENI JANJETINE.
- KOLIKO, IMAMO I SALATU SAMO RECI KAKVU ĆEŠ.
-SVAKOM PO KILU, BOLJE DA IMA NEGO DA NEMA, I CRIJEMOŠE U SALATU, AKO NEMA GREDICU LUKA MLADOGA. I NAVRATI NA PIVU SLOBODNO. ŽIV MI BIO...
I tako do duboko u noć...

Ta 1806 je bila gadna za Srbe...Sultan beše poslao ogromnu vojsku iz vise pravaca...Kor ove vojske sačinjavali su vojnici iz Bosne...Bilo kako bilo Turci se okupe oko Šapca sa oko 45 'iljada vojnika...Bilo je tu Janjičara, Askera, Kržalija, Derviša Spahija, Aga I ko će ga znati kojih sve rodova I činova...Glavni komandant bio je Sulejman-paša Skopljak, a Bosance je vodio Kulin-kapetan...
Bilo kako bilo Djordje Petrović je imao 9,5 hiljada ljudi, od toga 2000 konjanika...
Prva zamisao je bila opsedanje Šapca, gde bi mi ispušili, da je do toga došlo...
A onda se Djoka setio ,,Ljudi Turci hoće za Beograd, ajde da im preprečimo put...
I tako je Djordje odlučio da na brdu Mišaru na zaravni kraj puta digne veliki šanac...
E sad kako je došlo do toga...Djole je pre par godina bio na tom mestu I kao da mu je neko šapnuo dok je gledao suncem obasjanu zaravan na brdu,,Ovde, ovde ćeš jebati Turcima mater, da se pamti...''
Bilo kako bilo, Srbi su tri dana gradili šanac...Bio je to lep zemljani rad, sa nasipom od zemlje, rovom oko šanca, ogradom od palisade na nasipu, tri table za top I jednim redanom(trouglasta izbočina)...Bio je u obliku kvadrata I imao je izbočenu jednu stranu uz put...Bilo kako bili Djordje sakri konjicu u šumu, da u odsudnom trenutku dodju I sjebu Turke...I desilo se kako se desilo...Po Djordjevom naredjenju Srbi se poredjaju u dve linije sa puškama, niko nije pucao dok ne vidi Turcima beonjače...Turci su išli u redovima po pravili ,,Baš nas zabole, ima nas vise...'' Ali kad ides u redovima samo prva dva reda mogu da pucaju, dok u liniji jebeš kevu kako hoćeš učinak je maximalan...I tako dobiše Turic ko kurijaci, a onda dojuri konjica I sve I saseče...
Note-posle je bilo par izuzetaka, ali ni jedna bitka nije bila niti će biti tako dobro organizovana...

- Se na sva usta žali kako su pravosudje i vlasti korumpirani, ali je sasvim u redu ako panduru da 2000 dinara da mu ne piše kaznu što je pijan i nevezanog pojasa preticao na punoj liniji.

- Se žali na korupciju u zdravstvu, ali će uvek podmititi lekare i medicinske sestre bocom pića, bombonjerma, čokoladama, kafom i naravno kojom stotkom ispod ruke, kako bi sebi zakazao lečenje preko reda. Ako ga ipak stave na čekanje žaliće se kako je lekar potkupljen i je*e mu se za sirotinju.

- Će uvek biti šokiran stanjem vozova i pruga, i time koliko naši vozovi kasne. Usput će pokušati da konduktera u vozu podmiti i ne plati punu cenu karte.

- Prezire Britance koji dolaze na EXIT i tvrdi kako su prljavi i ponašaju se kao stoka, iako je sam deset puta gori kada ode preko na ekskurziju ili privremeni rad (baca đubre gde stigne, pi*a po spomenicima, dernja se pijan po ulici u žalu za zavičajem).

- Mrzi što se američka zastava ističe u svim živim holivudskim filmovima i na proizvodima, iako i sam nosi srpsku zastavu na sve moguće ekskurzije.

- Je ispizdeo koliko rupa se stvara po kolovozu i kako su putevi zimi poleđeni i neočišćeni, što mu neće smetati da pijan sedne za volan svoje polu-ispravne mašine na četiri ćelave gume.

- Je revoltiran jer ima šefa pedera na poslu na kom je mizerno plaćen, iako hvata svaku moguću krivinu i izbegava da radi po svaku cenu.

- Se ponosi jer je hrišćanin i pravoslavac i jer se krsti sa tri prsta, mada ne zna reči svoje himne a Boga opsuje u svakoj petoj rečenici.

- Voli da se hvali kako su Srbi izuzetno pametan i inteligentan narod, iako zna da su nam srednjoškolci medju najneobrazovanijima u Evropi, da djaci maltretiraju nastavnike (sve češće) i da se sve češće ocene pod pritiskom poklanjaju i prepravljaju.

- Će u prvi plan staviti kako je njegov narod kulturan, kako je imao dvor i kako su Srbi jeli priborom dok su Englezi i Nemci jeli rukama. Takav stav će imati i onog trenutka kada se na svadbi napije kao stoka, popne se na sto da igra, pri čemu šutira hranu i puca iz pištolja, na šta će biti ponosan i prepričavati još dugo vremena.

- Pljuje po Hitleru i nacistima, a na Kineze i Rome gleda kao na nižu rasu.

- Besni na bivši režim jer se posle Tita pokralo sve što je moglo, iako je i sam iz firme kući doneo što je moglo zatrebati.

- Posečan Srbin je mučenik, poštenjačina i dobar čovek, iako bi zajebao koga može, zaratio bi sa komšijom zbog trideset centimetara placa do četvrtog kolena, a ni sa rodjenim bratom ne razgovara... Naravno, on je u svoj toj gužvi žrtva.

...zvrrrr, zvrrrr...
-Čekaj minut, 'de nađe sad da mi zvoniš, zazvonim ti ga majci, ako ne odgledam start, bolje da ne gledam...
-Dobar dan, gospodine. Da li ste u mogućnosti da odvojite 20 minuta vašeg cenjenog vremena i proverite zašto treba da kupite naš jedinstveni megatron 2000 turbo indžekšn usisivač sa galadioptičkim dezintegratorom grinja i bakterija...
-Dobar dan, gospodine, a jesi ti čuo za kućni red?! Navr'o si mi na to zvono, kao da si Kvazimodov zamenik dok je ovaj na bolovanju...
-Ja se izvinjavam, ali kućni red je tek za frtalj sata...
-Prijatelju, ajd da ne stojimo ti i ja na ovoj vetrometini, uđi ti lepo, da mi ne počne start... ulazi, ne izuvaj se, pravo kroz ta vrata, pazi na štok, kum i ja selili neki ormar, ništa me ne pitaj, samo se ne 'vataj rukom, skinućeš sandolin, a onda ti ne gine šmirgla P 100 i dok ti ruke ne otpadnu ne ideš kući... za šta si, kajsija, pelin, glogovača ???
-Ja bih, ako imate, ananas...
-Pazi, drugar... ja sam čuo da narod peče od banane, ali ti me sad praviš budalom...
-Ja se izvinjavam, mislio sam na sok...
-Nema, ne točimo, posledji sok sam popio u vozu kad sam išao u kasarnu Maršal Tito, neki mali popio do pola, pa mi bilo žao da se ukiseli...
-Nema veze, onda ne bih ništa, nego... jel ste čuli za nas putujuće prodavce?!
-Jaooo, moj kum ih ne voli nikako...prošli put je terao neke da mu utovare 11 tona uglja, kaže, to je najgora sorta...
-Pa, vaš kum nije nikako u pravu... mi pomažemo današnjem svetu u svoj ovoj opštoj meteži... čistimo i dezinfikujemo ceo stan za neverovatnih 7869 dinara, ukoliko kupite usisivač na licu mesta...
-E, pa ja trenutno nemam kod sebe, ali moj prijatelj hoće sigurno... zapisaću vam na ceduljče, pa mu se vi javite...
-Hoću, hvala vam najlepše...
....................
-'de si, kume?
-Evo, doterao mi Mića iz Begaljice neki šoder, lijem neku ploču, ništa me ne pitaj, ne znam 'de mi dupe, a 'de glava...
-Ljubi tebe tvoj kum, šaljem ti jednog oštećenog u centralu, došao bandit da mi proda neko govno od usisivača, pa se setih tebe i afere "Ugalj"...
-Eh, kad te vidim, imaš dve kile ja'njetine i dva'es' kila nafte...
-'ajd, pa se mi čujemo... i ne puštaj ga dok ne dignete rogove na kući...
-'ajd i pozdravi kotkuće.

10 dinara - Novčanica koja je izgubila na popularnosti usled pojavljivanja kovanice, njenog pandana. Zavisi od prodavačice da li ćeš je dobiti ili ne. Ako si joj simpatičan dobiješ, ako nisi onda dobijaš više kovanica od dinar ili dva. Nekada vredna, sada zamena za papirne maramice.

20 dinara - Dosta izgubila na popularnosti u poslednje vreme zbog pojave kovanica. Ipak je bolje prošla od sabrata desetice. Najviše je izvlači to što može da se zameni za perecu ili kiflu. Ciljna grupa su joj osnovci iz nižih razreda. Tu se najviše i koristi.

50 dinara - Dosta se dobro drži iako su se pojavili veći apoeni. U određenim prodavnicama se može zameniti za pivo. Jako popularna kod studenata. Jedini problem je što uz nju kada dolazi do zamene za pivo mora da idu i 2 predhodno nabrojane novčanice. Mora zbog kaucije. To joj malo srozava popularnost.

100 dinara - Možda i najpopularnija novčanica ikada. Jeste da su se sada pojavile druge lepše i jače, ali ova je ipak imala svoj šmek. Simbolizovala je sve što čoveku treba. Mogla se zameniti za 2-3 piva ispred radnje, za veliki čips, sendvič, pljeskavicu, pljuge, pivo u kafani, burek sa sve jogurtom. Simbol srednjškolske užine. Sada je poularnost toliko opala da se jedino ponekad, u ime stare slave, može u određenim lokalima zameniti za pivo. Šta se desilo sa onolikom gigantom. SLAVA!

200 dinara - Može se zameniti za malo pivo u nekom fensi lokalu. Nije preporučljivo. Jako čudna novčanica. Sve što košta iznad 100 dinara u lokalima je ustvari 200. Izbegavati plaćanje ovom novčanicom. Naboje plaćati nekom većom ili kombinacijom gore nabrojanih.

500 dinara - Popularno je zovu "nit' tamo, nit' vamo". Nije je loše posedovati, ima svoje prednosti, samo Što je najnepodložnija kombinacijama. Može lepo da se iskoristi za neko cirkanje ispred radnje, za kafane baš i nije. Ukrupno davanje ove novčanice na gomilu kada se nešto čoporativno kupuje nosi svoje rizike. Postoji realna mogućnost da nećeš dobiti kusur.

1000 dinara - Ova novčanica je trenutno najpopularnija i uz dobro kombinovanje se sa njom može nešto i uraditi. Ujedno je i poslednji apoen koji se može utrošiti u trafici. Može njome da se kombinuje cirkanje ispred radnje i cirkanje u nekom lokalu. Uz dobru organizaciju se mogu kupiti i pljuge, a uz ekstremnu sreću nešto i pojesti. Prodavačice najviše vole da je zagledaju.

2000 - Retka novčanica, slabo se koristi u bilo kojoj vrsti plaćanja robe i usluga. Poslednji apoen koji se može iskoristiti u lokalnoj prodavnici. Može se iskoristiti ako se napazari za preko hiljadu.

5000 dinara - Jako se retko viđa, gotovo nikada. Služi za plaćanje nekih većih stvari ili se čuva za crne dane kada dođu da seku struju. Nemoguće je da se rasitni.

- NEMAČKA

Švabe. Jebeni fašisti svi odreda. Bebe, deca, odrasli, stari – majku li im jebem fašističku ja! Posle Šiptara, Albanaca, Hrvata i Amerikanaca, najomraženiji narod međ' Srbima. To visoko peto mesto nije produkt samo partizansko-komunističke zaostavštine i užasnih uspomena stradanja iz Drugog Svetskog rata već je dobrim delom osvojeno i iskustvom naših gasterbajtera koji su, iako vrativši se kao bogataši u svoja rodna mesta posle 20 godina napornog rada i u inat komšijama podigavši kućerine i kapije s' belim lavovima, proneli veoma nepovoljan glas o Nemcima, svojim debelim i nacističkim poslodavcima, kao i o njihovim gojaznim, sisatim ( al' ne na dobar način ), grobno ružnim i u celosti atraktivnim poput progorelog stolnjaka, ženama. Nemačko pivo i automobili, doduše, ne podležu sličnim kritičkim opservacijama...
ČINJENICE : Pre 56 jebenih godina završio se najveći rat u istoriji čovečanstva. U njemu su Nemci izgubili a Saveznici pobedili. Samo nekoliko godina kasnije, ceo svet je shvatio da je to ''saveznici'' zapravo značilo ''Amerikanci'' a danas beremo sočne plodove tog kobnog saznanja. Jasno je, dakle, da i od fašiste ima veći fašista. Nemačka je ovih dana verovatno najjača zemlja u Evropi a tome je zasluga jak psihološki momenat njenog germanskog stanovništva u šta se, još pre više od 2000 godina, uverio i Julije Cezar kada je pokušao da ga pokori. Naime, ta lepo ukrašena glava kurira kojeg je poslao germanskim poglavarima sa uslovima predaje, i dan-danas se čuva u Nacionalnom Muzeju u Rimu. Elem, Nemci su od tada preživeli sve i svašta i danas važe za jednu od najcivilizovanijih nacija na planeti. Doprinosi kulturi, umetnosti, nauci, tehnici i kladioničarskim listama su krajnje neuporedive prirode a spoljašnji izgled stanovnika nije baš TOLIKO STRAŠAN. Koj' vas tera da ih ženite, bre...! Poslednjih godina, na nemačkom tržištu imamo sve veću potražnju za automobila iz istočnih zemalja a razlog tome je njihova umerena cena i solidan kvalitet. Pivo, pak, neću da im diram...

- ITALIJA

Zemlja pice, špageta, raviola, kanelona, njoki i ostalih vrsta testenina. Imalu su valjda davno par slikara, vajara i sl. al' koga boli kurac za to kada jebena Fiorentina ne mož' da veže dve pobede u trci za Skudeto! I onaj upišani Albinolefe, nataknem ga na kurac krasni, drka kitu cele sezone – ne mogu da odigraju 3+, pa to ti je! A tek Roma! Jebote, onaj Toti se rodio povređen, mamu li mu povredim ja! Jedino onaj Napoli retko prodaje na tiketu. Napuljska mafija, šta ćeš...A i dobili blagoslov od Pape, jebiga.
ČINJENICE: Leonardo da Vinči, Rafaelo Santi i Mikelanđelo Buonaroti, samo su neka od velikih imena italijanske i svetske umetnosti. Ustvari, siguran sam da među nama ne postoji niko ko ne poznaje bar jedno grandiozno delo nekog od navedenih majstora. Pica jeste lepa ( na koju god vi mislili ), ali smatram da u Italiji ima mnogo lepših stvari – i tu ne mislim na stadion ''Artemio Franchi'' – od parčeta testa posutog paradajzom, sirom i šunkom. Jeste da siroti Papa poprilično unižava status Italijana u našim plavim, ortodoksnim očima ali ne zaboravite da je Vatikan država za sebe i zemlja koja verovatno jedina na svetu iznajmljuje zemljište na kojem se nalazi. Nisu, bre, žabari budale...A ni Toti, Inzagi i ''ekipa''.

- FARSKA OSTRVA

Ko ih jebe – samo da se ne ponovi Azerbejdžan...

- KINA

''U životu je važno imati samo zdravlje. Sve ostalo možete nabaviti kod Kineza''. Vođeni ovim mudrim aforizmom o životu, mi Srbi smo, posle mnogo godina netrpeljivosti, razvili neobično prisan i duboko zavisan odnos sa Kinezima a čini mi se da su tako postupile i ostale zemlje u okruženju. Ne ulazeći previše u sporne prokopane kanale, samo bih brzo prokomentarisao ''male žute''. Dakle, svi rade u fabrikama, jedu jebeni pirinač non-stop, igraju stoni-tenis i vežbaju kate (karate ; prim.prev.). Veče je rezervisano za pravljenje dece a vikend za sastančenje po partijskim sindikatima. Kako samo održaše Olimpijadu a da se ništa nije srušilo, bre...?
ČINJENICE: Takvim malim, mršavim i žućkavim kakvim ih je Bog stvorio, sirotim Kinezima nije ostalo ništa drugo sem da ćute i rade. I oni rade. Rmbače. Ustvari, rmbače toliko dobro da će uskoro hraniti, oblačiti, obuvati i štititi od jebenih komaraca čitav svet!
Sama kineska civilizacija postoji već skoro 3,5 hiljada godina a među izumima koje je iznedrila ( i tu ne mislim na samolepljive papuče, električnog nobelovca i sl. ) su papir, barut i kompas. Taj prokleti komunizam sigurno nije idealan, ali za njihovo brojčano stanje predstavlja verovatno najbolje rešenje. Uostalom, dokazali su organizovanjem najbolje Olimpijade ikada da itekako mogu da naprave nešto što će trajati duže nego držači za led u oblika jebenih šargarepa ili magična kreda za zadržavanje vode. To verovatno samo prodaju nama i ostatku sveta...

Дакле, овако:
Август је имао једну ћерку, Јулију, која је била главни лик његове серије. Она је рођена у браку између Августа и Скрибоније, од које се Август развео на дан Јулијиног рођења, јер је није волео. Пре овог брака, Август је био ожењен Сервилијом, од које се развео када је сазнао да нема никаквог политичког утицаја. Август се одмах након развода од Скрибоније, оженио Ливијом, женом Тиберија Клаудија Нерона, која је из првог брака имала сина Тиберија, и била је трудна по други пут. Пошто је већ неко време имао аферу са Ливијом, Август је убеђен да је друго дете његово, па приморава Тиберија Клаудија Нерона да се разведе од Ливије, и жени је. Међутим, не лези враже, када је срачунао месеце, Август закључује да дете не може бити његово, па и децу и Ливију враћа Тиберију Клаудију Нерону. Али, опет, јел’те, не може дуго без Ливије па је поново узима. Другом детету су дали име Друз. Елем, Август је имао и сестру Октавију, коју је венчао за свог противника Марка Антонија, у циљу измирења. Марко Антоније је, с друге стране био свеж удовац од Фулвије, са којом је имао два сина, Антила и Јула Антонија. Иначе, у младости, Август је био верен са Клодијом, Фулвијином ћерком из првог брака. Али, и Октавија је већ имала деце; са Клаудијом Марцелом је имала две ћерке, Марцелу старију и Марцелу млађу и сина Марцела. Са Марком Антонијем је добила две ћерке, Антонију старију и Антонију млађу. Али, иако је између Марка Антонија и Августа владало примирје, ипак су постојале неке несугласице, и Марко Антоније напушта Октавију и одлази код Клеопатре, са којом добија два детета, Александра Хелиоса и Клеопатру Селену. Клеопатра је била египатска краљица која је из авантуре са Цезаром имала сина Птоломеја Цезариона. Антонијев брак са Клеопатром, и друга срања ће довести до грађанског рата у коме ће победити Август. Погубиће Цезариона и Антила, док ће над осталом децом Марка Антонија старатељство добити Октавија. Али, да се вратимо на Јулију. Август ће Јулију венчати за Марцела, сећате га се са почетка приче? Син Октавије и Клаудија Марцела? Е, он је био фин, угледан, паметан, послушан и Јулија је са њим била у браку 3 године. Август је такође имао два добра пријатеља, Агрипу и Мецену. Агрипу је оженио са Марцелом, сестром овог горе Марцела, и они су у браку добили ћерку Випсанију. Са Меценином женом, Теренцијом, Август је једно време имао аферу. И све се, чинило фино. Али, крк! Марцел, Јулијин муж је убрзо умро, и Август приморава Агрипу да се разведе од Марцеле и ожени Јулију. У браку између Јулије и Агрипе, родиће се Гај, Луције, Агрипина и Агрипа Постум. Ниједно од ове деце, изузев Агрипине неће доживети неке године. Ову Марцелу, од које се Агрипа развео, Август ће венчати за Јула Антонија, оног преживелог сина Марка Антонија. Ливијине синове, Тиберија и Друза, Август ће усвојити и оженити са женама из своје породице, и то: Тиберија са овом Випсанијом, ћерком Агрипе и Марцеле, и они ће имати једног сина, а Друза са Антонијом, ћерком Октавије и Марка Антонија, и они ће имати два сина, Клаудија и Греманика. Потом, Агрипа умире, и Јулија остаје слободна. Август ће наредити Тиберију да се разведе од Випсаније, коју је искрено волео, и ожениће га Јулијом. Добиће сина, који убрзо умире. Овог Германика, сина Друза и Антоније, Август ће венчати са Агрипином, ћерком Јулије и Агипе, и они ће добити петоро деце, Нерона, Друза, Агрипинилу, Јулију и Гаја, познатијег као Калигула. Е, сад, Јулија и Тиберије се нису ни волели ни слагали, и Јулија почиње да вара Тиберија са пар конзула, и на крају са Јулом Антонијем, сином Марка Антонија, и мужем Марцеле, њене сестре од тетке. Јул Антоније је учествовао у завери да се преузме власт у Риму, и Тиберије и Август то сазнају. Да би испао херој, Тиберије жели да раскринкса заверу и погуби Јула и Јулију. Август, с друге стране, успева да спаси Јулију, тако што је оптужује за прељубништво и протерује је ван Рима. Са њом је отишла и Скрибонија, Јулијина мајка, а Августова бивша жена. Јул Антоније је извршио самоубиство, када је сазнао да је завера раскринкана. Пошто ће му сви наследници и пријатељи умрети, Август схвата да нема друге него да одреди Тиберија, којег није волео, за свог наследника. Пред смрт, у Августу ће се пробудити очинска осећања и он ће дозволити Јулији да се врати у Италију. Умреће у 77. години, обожаван од света, али ражалошћен својом судбином.
И, око 2000 година касније, људи ће ово препричати и створити „шпанску“ серију.

Негде у Левчу...
- Мораш!
- Не могу!
- Хехехехе! Не смеш!
- Ко, бре, не сме?
- Па ти!
- Ама доста је било!
- Није! Ја ћу још! А ти и не мораш, ако нећеш!
- Е, 'оћу! До даске! З' инат!

Сутрадан: У околини Белушића два човека умрла услед тровања метил-алкохолом.
_____________________________________________________________________
5079. година
Свемирски брод "Велика Србија" је доспео у неистражени део свемира. Посаду предводи капетан, Драгослав Сарматовић, а са њим су поручници Часлав Словеновић и Славомир Илировић.

Часлав: "Ово је крај. Нема даље. Последња галаксија се налази милијарду светлосних година иза нас. Овај нови Теслин погон мало нас је одбацио предалеко. Ова средина није ни празан простор, ни тамна материја. Упали смо неко подручје које чини материја у нама непознатом стању. Саветујем Вам да се вратимо."
Славомир: "Да, заиста, овај унапређени Теслин погон ради исувише добро. Јесте ово необична средина. Час тамна, час светлуцава, инструменти су потпуно полудели, али не очитавају никакву опасност. Температура је идеална нормалним условима на Земљи, требало би да буде близу апсолутне нуле. Необично за простор који делује као да је празан."
капетан Драгослав: "Не долази у обзир. Морамо да видимо шта се налази даље!"
Ч: "Гос'н, капетане, да се вратимо? Читао сам скоро неке старе списе, налетео сам на баба Вангино пророчанство. Знате, баба Ванга је још пре више од 3000 година рекла да ће крај света доћи 5079. године. А сада је та година."
КД: "Баба Ванга? Па ти, Словеновићу, ниси читав! Па Даунов синдром је искорењен још пре више од 2000 година, а ти си га сам створио. Ко још верује у приче од пре 3000 година? Да нећеш можда почети и хијерогилифе да користиш као стари Египћани?"
Ч: "Али знате да сви људи, па и ми Срби, избегавају оваква подручја још од оне катастрофе брода "Западна Индија" пре 100 година. Нешто се чудно десило кад је један од чланова посаде изашао да поправи предајник. Просто је нестао чим се изашао напоље. Остао је само скафандер. Ова средина као да гута свако живо биће."
КД: "Па ко те тера да излазиш напоље? Само укључи погон на 30% да да видимо где ћемо стићи.
Ч: "Али господине капетане, ово је крај нама познатог свемира. Ниједно живо биће није стигло оволико далеко. Чак ни ови са "Западне Индије". Шта ако је ово нека мембрана, а ми прођемо кроз њу и избијемио негде у још више непознато и можда стварно све нестане. Па председник српске колоније, планете Перун , Свевлад Вишеславић је строго забранио својим бродовима да долазе овако далеко."
КД: "Свевлад Вишеславић? Море, јебем ја њему све по списку! Издајник! Лажни Србин! Ванземаљаски плаћеник! Одбија већ 10 година контакте са матицом на Земљи, тражи независност. Њега да слушам? Ма јок! Видим ја да си ти опет јео питу са оним њиховим плавим тартуфима па си почео да булазниш. Мада... Био је у праву за оне Анукијанце кад нас је опоменуо да покушавају да нам подвале онај чудотворни напитак вечности, а само су хтели да нас потрују и заузму Земљу. Сви се помамили за том водицом, а ми, Срби, за инат нисмо хтели, потроваше нам скоро целу цивилизацију мајке им га покварене. Још су убеђивали људе да потичемо од њих. Ми, Срби, народ небески да потичемо од неких жгољаваца са Сиријуса! Лаж, бре! Море... можда је матори у праву. Јес' да је плаћеник, ал' увек зна нешто, увек зна да предвиди опасност... Ма како ли матори покварењак све то зна? Ухххх... Ипак ћемо да се вратимо. Окрећи брод!"
С: "Хехехее! Шта је било, гос'н капетане? Прпа, а? Ипак не смете даље!"
Ч: "Јепсе, Славко! Што с' тол'ки коњ? Ако се нешто већ миленијумима не мења код нас Срба, то је инат! Немој да га провоцираш, тако је разнео пре 20 година цело сазвежђе у галаксији Вир, кад му је онај његов шунтави брат, Рајко, рекао да не сме да испроба нову неутрино бомбу. Додуше попио је тад мало више оне перуновске шљивовице."
С: "Е, мој Чаки, био си и остао пичка! Шта си се усрао! Није то исто! Шта је било, господине капетане? Не смете?"
КД: "Ко, бре, не сме? Чаславе! Пун погон! Идемо даље! З' инат, бре! Шта ме гледаш? Пун погон! Видите! Ништа се страшно не деша..."
(Тог часа простор који познајемо нестаде и време преста да тече...)

-,,На данашањи дан, 1389. године, одиграла се једна од најзначајних битки за српски народ-Косовски бој. Срби, предвођени кнезом Лазаром Хребељновићем, сукобише се са Турцима и победише!''
-,,Историјске књиге кажу да су Срби тај рат изгубили?''
-,,Ти косоока да ћутиш,ако ја кажем да смо победили,онда смо победили. Те Ваше ватиканске књиге и лажи не признајем.''
-,,Добро,да чујемо онда од Вас шта заправо десило,зашто Срба,народа који је био супериоран у колективним спортовима,народа који је извозио научнике као Арапи нафту, више нема?''
-,, Овако...почело је то негде кад се Војвода Шешељ победнички вратио из Хага,где су га америчке слуге неправедно држале 11 година. На власти је тада био онај-који-не-сме-бити-именован, марионета запада. По њиховим налозима је,мало по мало,али сваким даном све више уништавао оно мало Србије што преостаде од силних ратова,отцепљења,одуузимања, итд. Војвода је провео 5 година скупљајући снаге и оружије,а онда покупи оних неколико милиона Срба што није емигрирало до тад,збаци зло са власти,и за навек га протера у место горе од самог пакла-у Румунију. Убрзо потом,уђе Србија у савез са Русима. Када је 2031., избио рат између тадашњег С.А.Д.-а и Руса,Амери пустише своје ратне псе-Албанце, да нападну Србију,како би се она леђима окренула према Бугарима,што би даље довело до забадања ножа и заузимања стратешки важних позиција за наставак ратовања. Међутим, Руси спречише Бугаре у последњем тренутку, те Срби прво одбише албански напад, а онда ударише и у контраофанзиву. Прво су повратили Косово, а онда ударише преко Албанске границе, и протераше их у Македонију, где их ови пак сачекаше бајонетима, па им броја преполовише. Преостали Албанци онда преко мора пребегоше у Италију,код рођака и фамилије. Амери у том тренутку одусташе од напада, и настаде период мира, који је трајао неких 100 година.
Онда су Амери успели да усаврше руковање ХААРП-ом, и променише климу у Сибиру,па ударише преко Аљаске, баш тамо где су Руси вазда били најпијанији и најмање се надали нападу. Сва се сила окрете тамо, а нас оставише да штитимо леђа. Мађари су ту видели шансу да поврате Бојводину,па ударише одозго, Албанци преко своје колоније-Црне Горе ударише са југа, а Хрвати, после 14. узастопно изгубљеног финала у последњој секунди, жељни освете, ударише са запада. Ове три државе направише довољно добру диверзију Бугарима да се пришуњају са леђа и КРК!!!''
-,,Нож?''
-,,А шта би друго? И то га сурдукнуше до балчака. Држали смо се неких 6 месеци, али после тога смо морали у повлачење. Једини пут је био на југ, преко Македоније па у Грчку. Грчка је негде у то време поново упала у кризу,па нису могли да нам понуде много тога,сем брода Квин Мери 12 који су добили на поклон од Британаца,који нас је све пребацио у Јужну Америку. На нашу жалост, капетан брода се напио, па нас уместо у Парагвај одвео у Уругвај, где су једва дочекали да нам врате за то што смо их измазали у филму ,,Монтевидео,Бог те видео''. Половина оста на месту мртва, друга се разбежа куд који.''
-,,И од тада сте народ без државе?''
-,,Управо тако. Тада смо на државни грб досликали точак испод орла,по узору на цигане.''
-,,Јесте ли кад покушали да се вратите на огњиште?''
-,,Јесмо,али после много,много времена. 2000 је година прошло од нашег пребега, пре него што се створила шанса да нападнемо. 4101. године,када су Румунски Кинези пробали да прогласе независност у Трансилванији и припоје се Бугарским Кинезима који су у јужном делу те земље прогласили независност годину дана раније, настала је паника међу осталим државама Балакана, ту најпре мислим на Аустроугарску(Мађари после освајања Војводине 2131. године наставили даље и покорили Хрватску,а затим обновили савез са Аустријом), и Нову Грчку(Грчка видела да ће коначно да пропадне па се спојили са Македонцима да би власт имала кога да окриви). Те две државе су решиле да протерају Кинезе са Балкана, а ми смо хтели да искористимо ситуацију,и да се поново населимо у централну Шумадију док нико не гледа. Кад оно међутим...Ушли смо преко Нове Грчке,и негде код Палминграда налетели на Аустроугарске снаге које су се победнички враћале. Кинези, пичке, одмах се разбежали, нису се ни борили. То нам је покварило план, јер није било довољно времена да неопажено прођемо. После тога смо покушавали још пар пута,али безуспешно.''
-,,Ви сто последњи Србин на овом свету,како се осећате поводом тога?''
- ,,Лоше. Јако лоше. Али ми је драго што сам овде. На овом је месту,мој први предак,Гаврило кућу подигао када се доселио. Ту су моји преци живели 400 година пре него што су протерани. ''
- ,,Шта ћете сада да радите,као последњи Србин?''
-,,Даћу Србима један последњи ратни урлик. Челик нас је начинио,:извлачи сабљу:,нека нас челик и затре! ОООО МАЂАРИ!!!!! ИМА ЈОШ ЈЕДАН КОЈИ ДИШЕ!!!! ЗА КРАЉА И ОТАЏБИНУ! У НАААААПААААААААААААААААААААААААААААААД!!!!!!!

ДЕФИНИЦИЈА ПИСАНА ЗА ТАКМИЧЕЊЕ боље роб...

Прво радничко спортско друштво формирано је на иницијативу Милоша Марковића, тада члана КПЈ. Клуб се још 1921. године почео називати „Пролетер" и то је претеча касније насталог „Радничког". У то време Ниш није имао свој подсавез, већ су нишки тимови припадали Београдском лоптачком подсавезу. Кад су правила била готова и скупштина одржана клуб је требало да буде основан. Група чланова „Пролетер" отпутовала је у Београд да заврши овај посао. У групи се налазио и један од познатих играча „Радничког" Миле Стаменковић.
Власт је оптужила нишку екипу „Пролетер" да је „прокомунистичка" и да као таква не може да развија своју спортску активност. Те оптужбе стигле су и у Београдски лоптачки подсавез па се група из екипе нишког, „Пролетера" вратила не обављеног посла са следећим образложењем: Београдски подсавез не жели и неће да верифицира тим „Пролетер" под овим именом, позивајући се на Закон о заштити државе и друга акта којима је овај назив био забрањен.
Милош Марковић није посустао. По сећању савременика он је био доста гневан на овај поступак подсавеза, али се брзо дао на посао да је сва правила клуба изменио на тај начин што је назив „Пролетер" свуда заменио са „Раднички". Тако је формирана фудбалска екипа која са малим прекидима развија своју богату спортску традицију скоро пола века, са мањим или већим прекидима.
Како је клуб основан 24. априла 1923. године, ова се година узима као година настанка спорт клуба „Радничког" из Ниша.
Екипа „Радничког" у свом почетку тренирала је у малом дворишту Радничког дома а нешто касније на старом вашаришту, односно на простору где се данас налази стовариште предузећа „Огрев" у близини Машинске индустрије Ниш. У почетку екипа није имала тренера већ је капитен тима био задужен и за тренирање својих играча. За време тренинга обавезно је присуствовао и један члан управе клуба.
У почетку „Раднички" није имао довољно искуства и технике у игри, па су га раније формирани клубови, као „Синђелић" или „Победа", побеђивали и са више голова разлике. Све је то било кратког века: убрзо је „Раднички" на зеленом пољу постао равноправан противник свим клубовима и почео да бележи победе. „У недељу је "Раднички" сигурно и заслужено потукао свог противника. „Победа" је у првом делу игре играла очајно слабо и да је противник био присебнији и одлучнији пред голом резултат би био катастрофалнији … „Победа" је морала да капитулира пред одлучном одбраном „Радничког"... писао је један спортски лист 16. октобра 1927. године.
Тим „Радничког" наступао је у зеленим дресовима а на левој страни, у белом пољу, налазила се црвена звезда петокрака као симбол припадности радничком покрету.
Посредник клуба је у почетку био Милош Марковић а по његовом одласку Драгиша Никетић, оба истакнута радничка борца. Између осталих, чланова управе били су и Младен Ђорђевић Маџа и Раша Анђелковић, економ. У екипи „Радничког" играли су као активни играчи познати револуционари Јосип Колумбо и Станко Пауновић.
У првенству моравске жупе, а после јесење сезоне за 1927/28. годину. „Раднички" је освојио прво место. Било је то почасно звање и спортска слава играча „Радничког" који су ово место заузели после победе над многим тимовима из Ниша, Лесковца и Прокупља. Тим поводом писао је један лист: „Као што се из табеле види јесењи првак Моравске жупе је спорт клуб "Раднички" из Ниша. Овај млади и напредни клуб заслужно је заузео прво место. Из табеле се види да је изгубио само једну утакмицу и то незаслужено. Остале је решио у своју корист, осим што је са СК „Синђелићем" играо нерешено.
У данима завођења шестојануарске диктатуре и налета буржоазије на све манифестације радничког покрета забрањен је 1929. године и рад СК „Радничког", који је скоро девет година представљао запажену, по дисциплини и по залагању, спортску екипу.
„Раднички" ће после неколико година поново бити обновљен.
Почетком рата 1941. клуб престаје са активностима да би их обновио 1945. Након тога Раднички је у сталном успону. 1962. изборио је пласман у прву савезну лигу. 1975. године победник је Балканског купа и осваја свој први трофеј од међународног значаја. Јуна 1980. као трећепласирана екипа у националном првенству стиче право учешћа у УЕФА купу, у коме ће веома успешно наступати још две сезоне одигравши широм Европе 13 утакмице са реномираним клубовима попут Хамбургера, Наполија, Данди јунајтеда, Грасхоперса, Фејнорда, Аз Алкмара и других. 1982. године је остварио свој највећи успех стигавши до полуфинала овог значајног европског такмичења.
У својој осамдесеттрогодишњој историји Раднички је дао неколико десетина репрезентативаца у свим републичким и савезним селекцијама. Печат Радничком је дао и велики број фудбалера који су одиграли преко 200 утакмица, проводећи и више од 10 година у клубу.
У сезони 2009/10. Прве лиге Србије заузео је 15. место са 39 бода, добивши 9 од укупно 34 одиграних утакмица, тако да је испао из Прве лиге Србије у Српску лигу Исток за сезону 2010/11.
Omladinska škola IVAN BELI KRSTIĆ
Tokom 1963.godine, samo godinu dana posle ulaska Radničkog u Prvu ligu, na inicijativu Petrović Tihomira, formirana je Omladinsko-pionirska fudbalska škola.
Iz devet niških osnovnih škola odabrano je 48 pionira koji su organizovano počeli da uče fudbalsku abecedu.
Bio je to početak svetlih tradicija Fudbalske škole Radničkog koja će vremenom postati pravi rasadnik talenata, iznedriće veliki broj fudbalskih imena koji će proneti slavu Čaira, jugoslovenskog i svetskog fudbala.
Brojne generacije mladih fudbalera, učesnici su mnogih prvenstvenih mečeva, domaćih i međunarodnih turnira sa kojih su se vraćali ozarena lica i sa priznanjima koja i danas krase vitrine Fudbalskog kluba "Radnički".
Prvi veliki uspeh omladinski tim Radničkog postigao je u aprilu 1966.godine na turniru u nemačkom gradu Šplendlimgenu. U takmičenju po grupama Radnički je bio bolji od domaćina 4:1 i Berlina 2:0, dok je sa Salcburgom igrao nerešeno 0:0. U finalnoj utakmici Radnički je pobedio ekipu Frankfurta rezultatom 1:0 i zasluženo osvojio pobednički pehar. Nenad Cvetković je sa 5 golova bio najbolji strelac turnira, a Slavoljub Milenković proglašen je za najboljeg igrača turnira.
Na turniru u Parizu, u maju 1969.godine, omladinci Radničkog takođe osvajaju prvo mesto. U finalu turnira pobedili su ekipu Kaljarija iz Italije golom Pešića i osvojili prvo mesto.
Od velikih turnira i uspeha izdvajamo i međunarodni turnir "Vojvodina-Crvena zvezda" odigran 1984.godine kada su omladinci Radničkog osvojili prvo mesto. Niške nade su do trijumfa došle sasvim zasluženo. U predtakmičenju, Radnički je osvojio tri pehara i to za najbolju, najefikasniju i najmlađu ekipu. U finalu turnira omladinci Radničkog su osvojili još tri pehara, jedan prelazni, jedan u trajno vlasništvo i pehar "Politike" za najbolju ekipu. Priznanje je dobio i Milorad Janković, nekadašnji igrač Radničkog, učitelj niških omladinaca, kome je Savez fudbalskih trenera Jugoslavije dodelio plaketu kao najuspešnijem treneru. O jačini turnira govore imena učesnika. Od stranih ekipa učestvovavali su Ferencvaroš, Osasuna, Politehnika, Ausburg i Modena, a od domaćih, pored Radničkog, još i Vojvodina, Crvena zvezda, Partizan i Hajduk.
1991.godina ostaće upamćena po tome što je Omladinski tim Radničkog postigao veliki uspeh. Po prvi put omladinci Radničkog postali su prvaci države. Kao prvak Omladinske lige Srbije, niški omladinci učestvovali su u završnom delu prvenstva. Novi Sad je bio domaćin prve polufinalne grupe u kojoj je pobedio Radnički, a u drugoj grupi, čiji je domaćin bilo Sarajevo, pobedili su omladinci Željezničara iz Sarajeva. Do pobednika se trebalo doći odigravanjem dve utakmice. U prvoj utakmici u Nišu omladinci Radničkog bili su bolji od Željezničara i pobedili golom Dejana Petkovića sa 1:0. U revanšu, u Sarajevu, bilo je 1:1. Tako je pobednički pehar pripao Omladisnkom timu niškog prvoligaša. Trener niških nada bio je Vladislav Nikolić.
19.septembra 1992.godine niški fudbal ponovo ima prvaka Jugoslavije. Kadeti Radničkog, trijumfalno su završili turnir u Novom Sadu i pobedama protiv OFK Titograda, Građasnkog iz Prištine i domaće Vojvodine, ponovili uspeh omladinaca koji su samo godinu dana pre bili najbolji u državi. Kadeti Radničkog odigrali su tada tri utakmice, ostvarili tri pobede, prikazali tri sjajne partije u kojima nisu primili nijedan gol, a postigli su šest. Mladi niški fudbaleri demonstrirali su visok nivo tehničke i taktičke spremnosti uz primerenu borbenost. Trijumf za veliku radost navijača ali i za rukovodioca omladinsko pionirskog pogona Miroslava Glišovića i trenere Milorada Jankovića, Ljubišu Rajkovića i Miodraga Stefanovića.
Poslednji veliki uspeh Fudbalske škole Radničkog ostvaren je 2000.godine. Kadeti Radničkog, pod vođstvom trenera Aleksandra Jovanovskog, osvojili su Kadetsko prvenstvo Srbije. U finalu niški kadeti pobedili su ekipu Crvene zvezde rezultatom 1:0 i plasirali se na završni turnir za prvaka Jugoslavije u Novom Sadu. U takmičenju za najbolju kadetsku ekipu naše zemlje mladi niški fudbaleri osvojili su treće mesto. Bilo je to samo nekoliko primera uspeha Niške škole fudbale.
Ako kažemo da je svaka generacija znala za poneki uspeh, onda nije teško stvoriti sliku o vrednosti mladih generacija Radničkog. I tako, iz godine u godinu, stasavale su generacije mladih fudbalera na niškom Čairu.
Fudbalska škola Radničkog prepoznatljiva je po svome radu i o njoj se priča sa dužnim poštovanjem. U današnje vreme Fudbalska škola Radničkog radi po standardima velikih evropskih klubova. U svojim pogonima škola okuplja 400-450 mladih talentovanih fudbalera. Mladi talenti u kategoriji petlića, uzrasta od 8-9 godina, prijavljuju se u klub. Zatim sledi izbor najtalentovanijih koji nastavljaju dalji rad. Postoje tri selekcije petlića i po dve pionira, kadeta i omladinaca.
Trenutno u Fudbalskoj školi kluba radi sedam trenera, sve su to bivši igrači Radničkog. 14.oktobra 2000.godine otvorene su nove prostorije Fudbalske škole Radničkog. Mladi fudbaleri dobili su mnogo bolje uslove za rad i s pravom se Fudbalska škola Radničkog, uz Partizanovu i Crvene zvezde svrstava među tri najbolje u Jugoslaviji.
U znak sećanja na tragično nastradalog, velikog talenta ne samo niškog fudbala Ivana Krstića Belog, Fudbalska škola Radničkog nosi njegovo ime. Tragično nastradali Ivan Krstić Beli, zakoračio je na Čair sa devet godina, prošao školu Radničkog, ustalio se u prvom timu i postao kapiten. Na pragu svoje velike fudbalske karijere tragično je izgubio život na treningu od udara groma, na pomoćnom terenu, pored same škole. Zauvek će ostati uspomena na njega, na njegov talenat i biće primer budućim generacijama koje dolaze.

10. Željezničar - Videoton(polufinale Kup UEFA 1984)
Jugoslovenski nogomet krajem 80 je bio na vrhuncu moći što će kasnije Crvena Zvezda krunisat titulom u Bariju. Ivica Osim je prije nego je posto selektor reprezentacije vodio Željezničar do historijskog uspijeha gdje će ga jedna minuta dijeliti do duela sa velikim Realom. U prvoj utakmici Videoton dobija 3:1. Uzvratna utakmica se odigrala pred nikad punijom Grbavicom i do 90 minute su vodili 2:0 i onda Mađari prave prvu priliku na utakmici i Čuhaji daje gol za prolaz dalje. Navijači Želje i dan danas se sjete keve od Čuhaija. Cijela Jugoslavija je u toj tekmi navijala za Želju osim navijača Sarajeva koji sigurno ne bi mogli da podnesu vječito podjebavanje koje bi nastupilo da Čuhaji nije ugasio nade Želji.

9. Gana -Urugvaj(Četvrtfinale svjetskog prvenstva 2010)
Ako postoji ijedna zemlja u kojoj se slavilo što je tvoj igrač dobio crveni karton i gdje je sviran penal protiv tebe u zadnjoj minuti igre onda je to sigurno Urugvaj. Surezova ruka koja je spasila gol Urugvaja u 121 minuti i sigurno ispadanje u četvrtfinalu je momenat u kojem je mnogo ćemu uticao na živote kladioničara koji su odigrali prolaz Ganaca. To je trebao biti njihov historijiski uspijeh, a i cijele Afrike jer se nikada nijedna ekipa sa crnog kontinenta nije plasirala u polufinale svjetskog prvenstva. Asamoa Gijan kao najbolji igrač je preuzeo odgovornost na sebe i pogađa prečku i postajaje Mijatović Ganskog nogometa, a nekoliko minuta kasnije je pogadio u izvođenju penala, međutim Urugvaj dobija 4:2 i prolazi u polufinale svjetksog prvenstva gdje osvajaju četvrto mjesto.

8. Njemačka - Italija(Polufinale svjetskog prvenstva 2006)
Kad ti neko kaže da su Italijani zasluženo osvojili tada prvenstvo, pljuni ga i otjeraj u pičku materinu. Do zadnje minute te polufinalne utakmice su se branili i i onda u stilu koji je svojstven samo žabarima i Mančesteru daju go. Groso koji se stvario niotkud daje gol u 119 minuti i pravi muk u Dortmundu, sličan onom ko kad je umro Tito. Poslije je Del Piero samo još više zapečatio sudbinu švaba sa još jednim golom. Njemci koji su bili najjači na tom prvenstvu pali su u zadnjoj minuti. Poslije u finalu Italijani dobijaju Francuze na penale koja će biti jedino upamčena po tome što je Materaci isprovociro Zidana i ovaj prekino karijeru na najgori mogući način, crvenim kartonom.

7. Liverpul - Arsenal(zadnja utakmica prvenstva u sezoni 1988/89)
Mnogi veliki stručnjaci će reći da je to jedna od najboljih Liverpulovih generacija ikada. Nakon havarije između Livepulovih i Notingem forestovih navijaća tekma sa Arsenalom je odgođenna i odigrana je nakon svih regularnih kola. U toj tekomi su mogli i da izgube i sa jedan razlike ali crnac Majkl Tomas u 91 minuti im jebe kevu. 0:1 je bilo za Arsenal i onda Tomas izaziva erekciju kod svojih navijaća i donosi devetu titulu Topnicima. Kasnije je Tomas prešao u Liverpul i sa njima osvojio posljednju ligašku titulu Redsa.

6.Argentina - Engleska(Četvrtfinale svjetskog prventstva 1986)
Kada je foklandski rat 1982. godine završen, Englezi nisu nikako mogli zamislit da će im Argentinci kad tad osvetit, a osvetili su im se u njihovoj igri. Četvrtfinale prvenstva u Meksiku i Maradoninu ruku Englezi će pamtit do kraja svijeta i djeca od malena će učit da Argentince ne treba volit bilo da se radi o Mesiju ili Tevezu. Nakon što je Maradona postigao jedan od najljepših golova ikad, koji se i dan danas vrti na onim špicama prvenstva kada je puste, daje jedan i od najneregularnijih golova na prventsvima, rukom. Sam Maradona je kasnije i priznao da je taj go dao rukom, a njegova karijera će biti upamčena najviše, pored toga što je jedan od najboljih svih vremena, zbog te ruke, ali rijetko ko će znati da je sasuo ogromnu količinu kokainđe u nosurdu. Argentici su kasnije i osvojiti drugu i posljednju titulu svjetskoh prvaka.

5. Italija Franckuska (finale evropskog prvenstva 2000)
Žabari su do ovog zadnjeg prvenstva imali jedinstvenu taktiku, daj go i pravi katanačo ili čekaj do zadnje minute i daj go. Tako su i uradili, ali Francuzi su ih nadmudrili u njihovoj igri. Wiltord kao đoker sa klupe u 94 minuti daje go i vraća nadu pjetlovima. Pošto je tada vrijedilo pravilo zlatnog gola, Trezege u 102 minuti nakon Piresovog šamaranja talijanske odbrane i odlične asistencije, postiže go, koji Frnacuzima donosi evropsku titulu, ćime su postali prva ekipa koja je postala svjetski i evropski prvaci. OVo silovanje u zadnjoj minuti je sigurno i kosmička pravda, jer Talijani su u polufinalu, na penale, prošli Holandiju koja je sigurno bila jača.

4.Hamburg - Bajern Minhen(zadnja utakmica prvenstva 2001)
Bajernovci koji su 1999 godine izgubili ligu prvaka u zadnjim minutama igre je u zadnjoj prvenstvenoj utakmici 2001 saznao kako su se osječali igrači Mančestera. Njima je trebalo nerješeno i sve do 90 minute imali su titulu, bilo je 0:0, a onda Hercegovac Barbarez donosi erekciju navijačima Šalkea koji u ovoj situaciju osvajaju onu tablu, koja Njemcima predstavlja pehar. U Gelzerkirhenu su svi tada uletili na teren i mislili su da je titula njihova ali tu su se zajebali. Hamburgov golman Matia Šober, koji ironićno je bio na posudbi od Šalkea uzima loptu u ruke nakon što mu je vratio njegov igrač i pravi indirekt u 93-oj minuti. Patrik Anderson puca kroz živi zid i pogađa gol i time postaje Šeringem svoje ekipe, a navijači Šalkea bivaju osuđeni na podjebanje od njihovih najveći rivala, Dortmundovaca, a i cijele Njemačke. Bajern kasnije osvaja i ligu prvaka.

3.Zadnje kolo u španskoj ligi(sezona 2006/2007)
Ova sezona je možda u posljednja u kojoj se prvak Španije ne zna 5 kola prije kraja i sezona u kojoj Barsa i Real nisu bili sigurni fiksevi. Real i Barsa su do tog kola imali isto poena 72, a Real u slučaju izjedačenog broja poena osvaja ligu(zbog boljeg međusobnog omjera prim. aut.) ili ako bi oba tima izgubila Sevilja ako pobjedi Majorku bila prvak. Real je igrao sa Zaragozom, a Barsa u gradskom derbiju sa Espanjolom. Do 88 minute Zaragoza je vodila 2:1, kao i Barsa, a onda Holandski virtouz Van Nisterloy vraća nadu Realu. 17 sekundi kasnije Raul Tamudo čini ono što se i treba največem dušmanu, postiže gol i Barsa gubi priliku da odbrani titulu. Obje tekme završavaju 2:2, a Real osvaja možda nikad slađu titulu lige. Bitno je napomenuti da u ovoj tekmi Mesi postigao gol rukom koji je priznat.

2.Liverpul - Milan(Finale lige prvaka 2005)
Ova utakmica je proglašena za najboljom utakmicom lige prvaka ikada. Ona to i jeste, ja ne znam drugu koja bi mogla da ponese taj epitet. Svako ko je odigrao na Milan te noći na poluvremenu je bio siguran da će sutradan vlasniku kladionice podiči pritisak jer je Milan vodio sa 3:0, a Liverpul je to poluvrijeme bio očajnički loš. Šta se tačno desilo na poluvremenu utakmice u svlačionici Liverpula do dana današnjeg nije objavljeno i koji govor je Rafa Benitez održao igračima i kolko ih je naložio sigurno će se nekad kada ga objave svrstavati pored onog "I have a dream". Đerard, Šmicer, Alonso postigli su nemoguće za samo 6 minuta izjednačili su na 3:3, te kasnije pobjedili na penale. Roben te utakmice je sigurno Šefčenko jer je mašio mnoge zicere, a na kraju i odlučujući penal.

1.Mančester - Bajern(Finale lige prvaka 1999)
Najveći uzrok infarkta u Bavariji 90-tih nisu cigarete, holesterol, masnoča već Solsker i Šeringem. Ovo je utakmica u kojoj je Mančester dao do znanja da se igra do zadnje sekunde i u kojoj su stekli status ekipe koja uvijek daje golove u zadnjim minutama. Bajern je odigrao veoma dobro tu tekmu i vodili su od šeste minute pa do sudijskog vremena, onda se dešava nemoguće. Prvo Solsker vraća Mančester u život, a minutu kasnije Šeringem prvu titulu lige prvaka Fergusonu, a navijačima Bajerna infarkt. Ako ikada na youtube budete gledali klipove sa tužnom tematikom uvijek će te vidjeti ono Kufurovo lupanje šakom od teren.