Dokaz da se dobre i loše stvari u životu ne prebijaju, odnosno da jedna loša stvar usere sve ostalo.
Dobre stvari:
2009. Balkan Ekspres 3
2008. Absurdistan
2005. Kontakt
2003. Gate to Heaven
2003. Siroti mali hrčki 2010
2003. Kuća sreće
2001. Ona voli Zvezdu
2000. Mehanizam
1999. Ranjena zemlja
1998. Crna mačka beli mačor
1998. Kupi mi Eliota
1997. Tri letnja dana
1996-1997. Gore dole
1995. Tuđa Amerika
1995. Otvorena vrata
1995. Terasa na krovu
1994. Dnevnik uvreda 1993.
1992. Tango argentino
1990. Zaboravljeni
1990. Početni udarac
1988. Balkan ekspres 2
1988. Dom za vešanje
1988. Zaboravljeni
1986. Sivi dom
1986. Srećna nova '49
1986. Boško miš i Boško čovek
1986. Smešne i druge priče
1986. Nestaško
1984. Kraj rata
1984. Jaguarov skok
1984. Kamiondžije 2
1984. Varljivo leto '68
1984. Kamiondžije opet voze
1983. Uvoz izvoz
1983. Balkan ekspres
1982. Sablazan
1982. Kante ili kese
1981. 500 kada
Došlo doba da se ljubav proba
1979. Osvajanje slobode
1979. Kost od mamuta
1979. Srećna porodica
1978. Tigar
1977. Leptirov oblak
1977. Pas koji je voleo vozove
1977. Mala noćna muzika
Čuvar plaže u zimskom periodu
1976. Sve što je bilo lepo
1976. Povratak otpisanih
1975. Đavolje merdevine
1975. Prijatelji
1975. Mili
1974. Njurci
1974. Protiv Kinga
1974. Jastuk
1974. Trkač
1974. Draga tetka
1974. Mićko
1974. Poštenje
1973. Paja i Jare
1973. Žuta
Kamiondžije
1973. Siroti mali hrčki
1973. Junak mog detinjstva
1972. I Bog stvori kafansku pevačicu
1971. Bubašinter
1971. S vanglom u svet
1969. Samci 2
1969. Gospodin foka
1969. Vrane
1968. Sirota Marija
1968. Greška evolucije
1968. Raspust
1968. Prava adresa
1968. Tišina
1968. Kaputi
1967. Buđenje pacova
1967. Vrlo stara priča
1967. Kad budem mrtav i beo
1966. Tople godine
1966. Vreme ljubavi
1965. Doći i ostati
1962. Zvižduk u osamLoše stvari: Vera Čukić i Ivana Mihić
...9389. godina, negde na teritoriji antičke Donje Mezije... nekadašnji rimski grad Justiniana Prima... noć pred sahranu... ritual čuvanja pokojnika...
Rajko: Kad već pominjete Srbe, da li možda znate nešto više o njima? Da li ste znali da je ovaj običaj čuvanja pokojnika ostao baš od njih?
Ištvan: (šapatom) Sad kad opet krene sa nekom filozofijom, njemu definitivno treba oduzeti vremenski modulator.
Mate: (šapatom) Ili mu zbraniti onaj ćaj od Prunus domestice, što ga on nazivaše rakijom... hahaha?
Behrami: Stari ti bi mogao da odmoriš malo!
Mate: Ti Srbi, jel' to beše neko izumrlo pleme, nešto kao Huni, Avari, Vandali?
Rajko: Vidim da niste baš upoznati... a i ti mili moj Mate što tako iza leđa spomenu rakiju... da znaš samo, i ona vam je od njih... a pošto je duga noć pred nama iskoristiću priliku da nešto prvi put kažem o sebi... ne samo o sebi, nego i o vama.
Behrami: Kakve sad to veze ima sa Srbima?
Rajko: Ima i te kako. Sećam se priče đeda...
...
Pre tačno osam hiljada godina moj pra-pra kurajber Miloje Serbski, konjanik oklopnik krenu baš iz ovog mesta... :Huuuu: (uzdah i suza na lice staračko)... krenu sa svojom vojskom na Dardanijsko polje u boj, kasnije se to zvalo Kosovo... Behrami je verovatno čuo i njegovi su iz tog kraja.
Behrami: Jeste, čuo sam... i to da su Srbi na tom polju doživeli strašan poraz i od onda im se briše svaki trag.
Rajko: Daleko da je tako moj Behrami. Mi smo nakon toga na ovim prostorima, obitavali još oko 2000 godina, nas je samo istorija zatrla i sve ovo se ni bi sada ponovo nazivalo rimskim nazivima, već srpskim... i ovaj jezik što govorimo nije nikakav Balkanski no nekadašnji Srpski.
Ištvan: Oćeš da kažeš da si i ti od Srba?
Rajko: Naravno. Ali to sad i nije više bitno. Da nastavim...
Mate: Samo ne moraš toliko detaljno, krati slobodno! I isprićavam se meni je deda prića, da se ovaj Balkanski jezik nekada zvao Hrvatski a ne Srpski.
Rajko: Znam da nikada nisi voleo moje priče, skratiću koliko god mogu! A te izumrle Hrvate što pominješ... samo da znaš da su ti i oni bili nekada Srbi.
Mate: Nije točno! Hrvati su bili naslednici Ilira a ti Srbi neka Slovenska pljačkaška banda.
Ištvan: Daj pusti čoveka neka priča! Kao da je bitno ko su sad Hrvati.
...
Rajko: I desi se tada velika bitka, bi baš na Vidovdan... divlji udariše na pitome... Islam na Hrišćanstvo... Azija na Evropu, a samo Srbi kao okosnica... I junački se borismo protiv brojčano nadmoćnijeg neprijatelja, borismo i izgibosmo, ne svi ali podosta, 60 000 muškog življa, porobiše nam zemlju... pa jebaše i oca i majku 500 godina potom...
Tamo ti negde u 19. veku konačno zbacismo okove turske i krenusmo da jačamo kad eto ti nevolje opet, udariše Germanska plemena... u dva navrata i to žestoko. Ginusno i tada, al' preživesno opet... pa napravismo pakt sa tim Hrvatima, što spomenu Mate i s još nekima.
Kratko potraja, kol'ko zbog međusobnih čarki, tol'ko i zbog snage koju imadosmo tada, te opasnosti po velike sile.
...
Puče fudbal raziđe se društvo... okriviše Srbe za pocepanu loptu!
Svetski ''čuvari mira'' poslaše nam anđela, ''milosrdnog''. Nova stradanja. Mi Srbi rešismo da menjamo nešto tada, da se složimo i okrenemo novi list!
Ištvan: Ko bi rekao?
Rajko: Ma šalim se samo... hahaha! Priča postaje previše sumorna pa da osvežim malo. :Sine aj nalij još po jednu!:
Mate: Ajde sipaj i meni!
Rajko: Posle tog anđela, bili smo sluge, robovi... dođosmo do zaključka da je bolje biti rob nego Srbin, biti miran, tih, ljubiti dupe drugima i živeti a ne stradati, u stvari samo životariti.
... Napravismo kobnu grešku, polako, polako... bivasno sve manji i manji... mešasmo se sa drugima, nekada nedostojnima i nekadašnjim neprijateljima. Oni viđeniji se razbežaše i razastrše po svetu kao Cigani. Nametnuše nam nove jezike i imena, novu ''kulturu'', izgubismo sve... Državu, naciju, tradiciju... postadosmo čerga, a čergu vetar odnese...
... starac ponovo zadrhta i krenu da jeca, spomenu pokojnika ponovo, pa šakama prekri lice... i ostali se zamisliše i zaćutaše... Mate zagrli Ištvana pa spomenu i sopstvenu tužnu sudbinu i gubitak identiteta, reče: Mislio sam da ovo nikada neću reći... ali... bolje je biti Srbin nego rob!
definicija pisana za takmičenje Bolje rob nego...
Pedagogija je jedina nauka koja praktično nazaduje.
1980-1990. Dete od 3 godine do kraja osnovne:
1. Ne voliš postavljenu hranu, i buniš se:
- Neću ja ovo da jedem!
... Šljaga od ćaleta uz reči:"Ima sve to da pojedeš!"
... Mrljaviš 10 minuta... Primećuješ vrlo zajeban ćeletov pogled koji ti govori da ćeš da popiješ još koju ćušku i odeš na pranje zuba i u krevet ako sve to ne pojedeš. Smažeš sve za 3 minute!2. Poslednji crtani u 19:15 (jer su Tarzan, Snorkijevci, Štrumpfovi, Bombončići i emisija "Tražili ste - gledajte" oko pola 7), eventualno "Laku noć deco", pa pranje zuba i u krevet. Četvrtak je bio praznik, jer je bila "Kviskoteka" i neponovljivi Oliver Mlakar. Sa 10 godina stisneš muda i kažeš da bi gledao seriju "Vetrovi rata" ili "Dinastiju". Ćale ti samo pokaže kažiprstom put sobe... Leti imaš sat-dva više do spavanja.
3. Potukao se ispred zgrade, prebio lika, dobijam duplo više batina od ćaleta... Potukao se, dobio batine, ćale mi dao repete.
4. Pričao sam na času, učiteljica me počupala za zulufe ili uho... Dođem kući, a pošto je učiteljica odmah javila kući šta je bilo, dobio sam batine.
5. U 8. razredu, hormoni ti nadjačaju pamet, pa uhvatiš drugaricu za dupe. Dobiješ šamarčinu i moliš Boga da te ne odruka razrednoj, jer će zbog tebe sazvati roditeljski sastanak, na kojem ćeš se osećati ko na električnoj stolici, njena keva će napadne moje roditelje, a posle si najebo jer si je uvatio za dupe! Posle još jednom, jer im je bilo neprijatno kad im se njena keva žalila.
2000-2009. Dete između 3 i kraja osnovne:
1. Ne jede ti se spanać, nego keks u mleko. Ćale ti kaže da moraš da jedeš spanać, a ti ga zajebano pogledaš i on zna da će biti histerija u kući. Ako nema mleka ili keksa, ćale ili keva trče u prodavnicu i donose ti da jedeš.
2. Kažu ti da ideš na spavanje, jer je pola 11 (22:30), a ti nećeš jer hoćeš da vidiš koga će da izbace iz kuće "Velikog brata". I tako lepo se svi smeste na trosed i gledaju VB. Ako si u 7. ili 8. razredu, možeš u izlazak!
3. Potukao se ispred zgrade, prebio lika, ćale sav ponosan, jer te je on učio kako se to radi... Potukao se, dobio batine, ćale silazi i raspituje se gde je ćale drugog klinca, da "popričaju", a posle ljut na mene što sam dozvolio da me prebiju.
4. Pričao sam na času, nastavnik me opomenuo, otero sam ga u pičku materinu. Dao mi je ukor. Ćale dolazi da mu jebe mater (ma šta to značilo). Sutra mi se briše ukor.
5. Osmi razred... Mala mi zakačila, ali srećom, njena keva je pravi lik! Kada smo se svi okupili da se reši problem (bez njenog ćaleta, jer su joj matorci razvedeni), rekla je da će ona to rešiti sa ćerkom i da će poći na kliniku da reše taj problem. Mojima pada ogroman teret sa leđa i mole me da im ne pravim više ovakve probleme...
Posle se čude zašto ima više problematičnih, narkomana, prestupnika...
Floskula koja se više se koristi u pismenoj nego u verbalnoj komunikaciji i znači mnogo mi je zapelo, u teškom sam sranju, najeb'o sam k'o Francuz I Nemac po ruskoj zimi.
SMS
Je l' imaš 2000 kinti na zajam da vratim Mikiju Pegli dug? Hvala unapred, tvoj drug iz vrtića, Zoki.FORUM
-E ljudi, izašle su mi neki zeleni mehurići na glaviću koji se iz sata u sat pune nepoznatom žutom tečnošću koja mi peče kožu, probao sam da istisnem, pa mi je tekućina prsla u oko i vid mi je postao zamagljen. Mislim da sam dobio kataraktu. Ako neko može da mi kaže šta radim?! HVALA UNAPRED!Pismo
Dragi moj tata,
odlučio sam se da Vam pošaljem pismo jer to smatram najelegantijim načinom da Vam saopštim da sam konačno odlučio da pre svega postanem čovek, a uz to, naravno i produktivni član društvene zajednice. Posle devet godina mukotrpnog rada u leglu korupcije i uskovidnosti, dragi tata, tvoj sin će konačno krenuti da stvara. Činjenica da sam okinuo i zadnji ispit me je jako frustrirala bacajući me u apatiju, jer i pored mog velikog zalaganja shatio sam da ono što me sputava je neobrazovan predavački kadar koji ne shvata moje ideje i drugačiji način tumačenja gradiva. Jednostavno sam ispred svog vremena. Napustio sam tu unazađivačku ustanovu. Sa ponosom ti to kažem jer se konačno osećam slobodnim. I duhovno i telesno (Nisam više u Domu, naravno). Trenutno živim sa njom u garsonjeri. Dolazimo ti za godinu dana. Svo troje. Pošto je i ona napustila fakultet zbog tvog unuka prvenca! Bili smo na ultra zvuku! Onu što pomenuh, na početku, da sam odlučio da stvaram, potkrepljeno je mojom strašnom idejom za biznis koju ću ti izložiti verbalno uz topao porodični ručak, u našem malo skromnom domu, na selu, čije sam zvukove goveda i opojne mirise uvek nosio u srcu, među ovim pustim betonskim blokovima prestonice. Do tada, ne bi bilo loše da nam pošalješ po koju crvenu da bi nekako mogli da bivstvujemo u miru dok najlepši cvet moje bašte ne da nov izdanak koji će produžiti tvoje srećno porodično stablo. Unapred hvala!
Tvoj sin, jedinac
Sušta suprotnost od nije-to-ništa-lika. On u najjednostavnijim situacijama nalazi probleme, u svakoj novini koju čuje nalazi potencijalnu katastrofu i rušenje poretka kakvog poznaje, iz razgovora sa svakim mu se čini da dotični nastoji da ga nasamari.
Sasvim retko, i nije-to-ništa-lik može biti najeb-lik: kad za sebe tvrdi da mu neki "izazov" nije ništa, dok za druge tvrdi da su najebali; ali su znatno češći obratni slučajevi: da za druge tvrdi kako su im razne situacije opuštene, dok ga je on ugasio.
Srednja škola
Lik: E, upravo sam video matematičarku kako dolazi i donosi kontrolne. Ja joj kažem "dobar dan"; a ona meni samo klimne glavom. Znao sam! Znači, najebali smo svi!
Neko: Šta bre pričaš! Mi smo proveravali zadatke sa ovima iz drugog razreda, dala im je isti kontrolni, svi smo dobili trojke, četvorke i petice.
Lik: Vi možda jeste, ali ja znam da sam sve zeznuo. Joj, brate, al sam ga najebao...
***
Fakultet
Neko: E, znači, za Master studije se polaže prijemni, sad je izašao informator...
Lik: ZNAO SAM! Znači najebali smo, nikada nećemo diplomirati!
Neko: Šta bre tronjaš, lista je takva da mogu da nas prime sve...
Lik: Da, ali izvoli, burazeru, pukni 2000 evrića.
Neko: Šta ti je, brate, ima i budžet. Osim toga, rekli su nam da neće dozvoliti da svi što smo do sada bili na budžetu, na poslednjoj godini plaćamo studije. To bi bilo kao da kupuješ diplomu.
Lik: Pa da. To ti i jeste svrha u ovoj ludoj zemlji, sve se kupuje... Sve je na kredit... A zaposlenje nećemo naći znaš kad? Ni za 10 godina!
***
More, nova grupa stiže, stara se sprema za povratak.
Lik (iz stare grupe, sačekuje pridošlice): Evo, dozvolite da vam ja kažem nešto prijateljski- nemojte slučajno na plaži ovde da ostajete duže od 2 sata dnevno! Ovde ima lopova, neko će vam upasti u apartman i opelješiti vas, kao nas...
Neko (iz nove grupe): Pa gde su vam bile stvari i novac?
Lik: U apartmanu, u fioci...
Neko: Pa zar nema sef u sobi, koji je besplatan?
Lik: Mnogo ste vi naivni, zar mislite da sobarica nema ključeve od sefa i da ne zna kombinaciju?
Neko: Pa ko vam je uzeo novac?
Lik: Neki lopovi. Mi smo bili smešteni u prizemlju i ostavili terasu samo da se izluftira, a oni upali...
***
Dva ortaka
Lik: Evo ja sinoć svirao sa bendom. Svirao sam sa njima 60 pesama celo veče i nisam se ni malo umorio.
Ortak: Stvarno!? Eee, dobro da znam kako to funkcioniše, pošto i ja okupljam ekipu, treba da odsviramo 20-ak pesama povodom godišnjice raspada "Bitlsa".
Lik: Znaš šta, savetujem ti da ne ulaziš u to, jer biće JEBENO raditi sa bendom...
Glavni krivac za neuspehe naše fudbalske reprezentacije na svim fudbalskim frontovima. Barem po iskusnim fudbalskim stručnjacima.
EURO 2000 (Ispali u četvrtfinalu)
- Ma mogli smo i više, nego naišla ova smena generacija, gledaj ih klince svi, ovi klinci Stanković i Kežman tek treba da se razviju, idemo na svetsko, 100%. Kad dođu nova deca ehehe.Svetsko Prvenstvo 2002 (Nismo se ni kvalifikovali)
- E da smo dobili Slovence ovde, sad bi išli u Japan, Kinu, 'de već, Jebem Liga. Al' dobro, smena generacija, nije se još Kežara uigrao, sad kad dođu novi klinci, čuo sam da je ovaj mali Vidić o-pa-san. Menjaće on Jugaru dostojnoEURO 2004 (Čik pogodi, kurac!)
- Au jebote, ubi nas ova smena generacija. Pa Azerbejdžan i Vels, jebemućer. Al neka, videće oni kad dodje ovaj mali Žigić da ih lomi. Gle'aj ga kolki je. A Keža otiš'o u Čelsi, saće svi imaju fobiju od njega. Ehehehe. A tek Vučinić! Naše Crnogorče kad krene...Svetsko Prvenstvo 2006 (Poslednji na turniru)
- Auh, ova nova generacija nas ubi. Pa ko je zvao ovog Dudića rukometaša, šupičku. Ovog Kežmana više nikada! Ama ni-ka-da. Dobro, dobro, videće oni našeg Vidaru, dečko otišao u Mančester. Jednog dana ima da bude kapiten onom Gigsu, videćeš, keve mi. Smena generacija dolazi!EURO 2008 (Kvalke - bio onaj retard selektor)
- Eto su ti klinci, jebo me pas da me jebo! Jebem ti generacije i ovog ludog Španca ko ga napravi! Al pokazaće njima Kuzman, Bane i Koki, jebaće vas oni. Videćete kad dođe smena generacija. Jaooo Kežmane gde si sad? Crnogorci gde steee?Svetsko Prvenstvo 2010 (Grupe)
- Jebem ti Australiju, pola naših ljudi igra tamo. A u pičku materinu, srediće to Mister sve. Stiže nova generacija. Kad mali Ljaja i Sulejmani krenu da cepaju, videće ti ganci ko smo i šta smo!EURO 2012 (Ič)
- Kad će bre više smena generacija? Prokleti Slovenci, mamu im jebem austrougarsku, uvek nas oni jebu. Alo rođače, gde su ti Sulejmani, Đuričić i Ljajić E? Videće svi kad dođe smen... MA KURAC ĆE DA VIDE! Od nas nema nikad ništa!
Osoba koja uvijek naplati svoje promašaje. Čovjek koji ne vjeruje u narodnu izreku treća sreća. Propusti sve prilike u životu i stvori ljagu na svoje ime, koja ga obilježi cijeli život, ali nakraju sve to ispravi i dobro naplati. Vrati se bolje nego Liverpul 2005-te u Istanbulu.
-Jesi ćuo da se Deki oženio.
-Ajde burgija ne seri, kako je on uspio nekoga smuvati, znaš da je antitalentovan za razgovor sa ženama, jedino ako je kakvu šiptarku kupio tad je moguće.
-Ozbiljno ti kažem, oženio neku arhitekticu vrh pička, stari joj drži neku građevinsku firmu, ima 100 zaposlenih. Odmah dobio poso, ima 2000 jevreja platu, boli ga kurac.
-Pa jebote, znaš da smo mu znali naštelit sigurnu ribu, prolaz zagarantovan, on to sjebe. Taj se ni sa kurvom nije znao ophodit kako treba
-Znam brate, ali pazi ova ga toliko gotivi drži ga na dlanu. Sljedeće sedmice organizuje neku roštiljadu kod sebe, zvao nas je sve da se obeznanimo od alkohola. Ideš li?
-Sine znaš da se ne treba pitati ribu da li će u vodu.-De si pikac mađijo, nisam te vidio 100 godina. Šta ima šta se radi? Ajd me života ti uveži sa onim tvojim lerdijem, trebaće mi koksa ovih dana. Znam ja da si ti u tim šemama.
-Nemam ja više nikakvog kontakta sa njim, raščistili smo za sva vremena.
-Jesi li mu to osto dužan za kvoter pajda, pa ne želi poslovati više stobom.
-Skino sam se ja sa tog, sad sam u nekim drugim šemama.
-Pa vidim da mi ne ličiš na nekog pajdomana, jesi li ti počeo da valjaš, vidim fino si obučen.
-Ma jok, prezentujem neki projekat na faxu, dolaze neki japanci da gledaju, ako dobro prođem dobit ću stipendiju za doktorat u Tokiju. Šta je sa tobom, ti si dobro kreno, gdje radiš?
-Ma et guram nekako. E vidjećemo se, žurim moram tetki dodnesem lek
Čovek treba tri godišnja odmora da uzme da bi to završio.
Aktivnost na koju možete celo godišnje doba da izgubite.
Sastoji se iz raznih faza, podfaza, prefaza i pofaza, a kad završite sve to, srećni ste samo zbog završetka te petljancije, bez obzira što ostaje dugi period otplate.
Prvo, treba da se odlučiš koja banka. Tu prođe jedno dva dana dok piješ sokiće i skupljaš ponude i brojeve telefona i imejlove. Onda dobiješ sve crno na belo koji papiri ti trebaju.
Pronalazak agencije ili stana je tek pa složen posao. I tu piješ sokiće i skupljaš brojeve, dok se ne usaglasiš sam sa sobom i dok se ne uveriš da ponuđeni stan stvarno može da bude kreditiran od banke (što je osobito teško, jer kod nas 70% stanova nema ni građevinsku ni upotrebnu dozvolu, nego je sve rađeno po sistemu "ofrlje").
Onda skupljaš pare za proviziju, deset posto u kešu i odmah i plus još nekih HILJADU evra (i to ako si srećan da je samo toliko) za osiguranje, veštaka (kojeg jedva navataš) i bankarske troškove.
Na traženje rođaka koji bi ti pozajmili pare za tih 10% + 1000, izgubiš do dve nedelje, a na overu radnog dohotka, hipoteke i svega ostalog izgubiš isto nedelju dana do dve, i to budeći se u pola 5 ujutru da bi se gurao u redovima.
(Mogu da zamislim kako će da bude ako počnu da traže zdravstveni pregled kao i u EU.)
Kad se to sve završi, čekaš 2 nedelje do mesec dana da Nacionalna služba za osiguranje stambenih kredita odobri neke kurce centrali banke, ili da sama centrala banke odobri celu sumu kredita.
Za to vreme prodavac stana gubi živce, jer je banka već stavila šapu na stan, a on nije dobio pare, ti gubiš živce jer paziš da te ne zajebu: banka, država, prodavac, agencija, poslodavac i rođaci.
Kad se odobri, konačno dobijaš ključeve, dolazi gorenavedena sreća.
A onda se setiš da treba da kupiš nameštaj, sudoperu, ogledalo i Welcome.
Pukneš ko niko tvoj.
A onda dođe neko da te tera da častiš za stan. A ti mu kažeš da nemaš para.
"Pa kako nemaš para, kupio si STAN?"
Al prežališ i to, uzajmiš se od drugova iz JNA još 1000 do 2000 evra i počastiš.
Onda nastaju muke jer dvadeset godina (hteo si deset, nego bankarski službenik "nije dobro čuo") otplaćuješ jedan i po stan.
Ali može i sreća da te pogleda, dođe svetska ekonomska kriza, padne LIBOR i smanje ti se rate za kredit. Fuck Yeah. Umrite truli kapitalisti.
Podgorica, glavni grad Crne Gore, tokom svoje istorije imala je što je malo ko na ovaj svijet imao, prije svega premasu naučnika (zipa tebra ovo "premasu", da se zna da je vođe prvi put upotrijebljeno), filozofa i ostalih gadova što na grbaču države žive, ništa ne rade pod ovom kapom nebeskom i prdi im guzica i za izbore i za poplave i za Kosovo i sve za čime prost narod umije suzu puštit' o vikendu i većim svecima.
E, u takvoj sredini, bezbožničkoj, tu se Aristotel od milošte zvan Risto najjače izdvajaše. Familija mu bijahu otac i majka izbjeglice iz Grčke jer bijaše neko sranje zapalo Grčku pa ovi odma bjež' preko granice u Albaniju jer su tripovali da će se spasit tamo. No, kad viđoše u kakav Pakao su se našli, oni opet bjež' i stigoše do Podgorice ravne i tu mu se otac zaposli kao autolimar i poslije nekih tri godine dođe i Risto na svijet.
Da ne peglam sad sa pričom kako je odrastao, dobio prve brke, zamomčio se i ostalo, skočiću do nekijeh 15 godina kada se viđelo da je drukčiji u odnosu na ostale vršnjake. Na svakom času fizičkog oće on košarke, a ne fusbala ka ostali drugovi mu. Neka to, nego svi u srednju vele ajmo svi dolje u Budvu gostuje Who See u Trokadero a Risto veli kako ne želi da sluša govna te su isti Montenigersi i veli ajmo pare da skupimo da Pink Flojd dovedemo da nam svira na matursko, Shine on you crazy Diamond i ostale hitove.
Tu preživljava prvi atentat. Nijesu mnogi voljeli Pinka Flojda i vjerovatno tu treba tražiti uzrok za taj prvi atentat, ali, kako to i nije mnogo bitno za ovu priču, prođe sve to, prođe srednja, maturiraše uz Aca Pejovića i sve se učinje u prvi mah da će biti dobro i da će Risto od tada pa do kraja svojeg života provesti u sreći, miru i veselju.
Ali, sudbina je za njega druge planove imala. Nije moga na faks jer familija nije imala da mu plati to. Iako je izrastao on u finoga mirnoga mladića koji radi u Mex market, ima curicu i sve lagano ali Risto nikad nije bio zadovoljan time. Shvatio je nema se mnogo pa ne smije da se sanja, proklinjao je familiju i što se rodi među ovakve raspadove siromašne, ali, što će, ne može ništa, iz ove se kože u drugu ne može, BRATEU!!!
Završava on jedan dan smjenu u Mex u 10 sati naveče i ne oćaše mu se doma ići te on zapali malo na Goricu da iskulira. Stiže on na vrh sa bocom Bravo Multivitamin-a omiljenog mu pića, iskapi je za 37 sekundi i zapita sam sebe "što ja radim od života svoga jeba me pas" i "dal je Kosovo i dalje srce Srbije, srce Srbije, srce Srbije" i tu mu odjedanput sinu, potrefi ga nešto po sred mozga, odluči Risto da ga boli kurac za sve i hoće da ide na put oko svijeta i puca mu kurac i trk kući spremi ruksak odjeće, brašnjenik hrane, četiri sata sna i bijaše spreman da sa svojih 700 eura ušteđevine uzme autobus do Golubovaca u Zetu i tu na aerodrom sa prijateljem pilotom iz osnovne brže bolje kroz neku priču dogovori da ga pušti u avion za bilo koju zemlju. Koju, pitate se Vi! Koju? A nije bitno, jadan, koju bilo, jadan, ovaj pristade i krenu Risto za Japan. ZA JAPAN? Za Japan!
Poslije puno sati letenja, gdje je svoje mjesto u avionu dijelio je sa par kufera, stigoše, pozdravi se sa prijateljem, zahvali se na časti, ali, čim siđe sa aviona dolaze mu tri momka, svaki metar i ćevap i ovaj srednji mu veli "HADOUKEN" i zaslijepi Rista neka plava svjetlost i on pada u nesvijest. Ko zna koliko je dugo on u toj nesvijesti bio, budi ga miris ribe, ne može oči da otvori ali shvata da je zavezan za krevet a nepoznati glas mu se obrati ovim riječima:
- Dragi Aristotele, ti znaš da su CG i Japan i dalje u ratu!
- Kakvom crnom ratu? - zapita se Aristotel, još u nemogućnosti da otvori oči.
Ali, barem je saznao da razgovara sa nekim starcem.
- Đe sam ja ovo što je ova muka što sam vezan?
Starac ništa ne odgovori. Odjedanput Risto čuje TAHA TAHA TAHA, tri metka pa još tri pa još tri ukupno je izbroja 66, neko mu par trenutaka kasnije skidaše lisice, konačno progleda na oči svoje, prizor koji ga je čekao nije bio prijatan ni malo, na podu leži u lokvi krvi stari čiča izrešetan. Viđe Risto da se nalazi u nekoj staroj ćeliji, oko njega četiri momka kao vile građeni i konačno Risto ciknu
- Oće li mi ko objasnit što je ova muka?
Okrenu se ovaj najbliži do njega, zapali cigar i poče:
- Brate, ka što si i sam čuo, Crna Gora je i dalje u ratu sa Japanom a sve to datira iz početka 20. vijeka kad je neko mudo Crnogorsko otkinulo ruku sabljom prejakom Japanskom Samuraju. Tu su ovi iz CG mislili da je fajt gotov no Japanci ludi nikako ne mogu preć preko toga da ih neki šesti lik iz šeste države tako ponizi u ratu i evo skoro vijek tajne organizacije u službi vlade Japana se spremaju da krenu na Crnu Goru da vam jebu mater i vrate svoju ukaljanu čast a tebe su oteli jer su htjeli informaciju znaju da si na crno ušao u zemlju i niko ne bi zna da si nestao ali mi smo špijuni te je Milo poslao da pazimo ođe da se masu ne pomame Japanci, BRATEU!!!
Vrćelo se Ristu u glavu previše informacija, juče bijaše prodavačica u Mex a danas je u sredini rata te zatraži kocku šećera i malo vode i posle 2-3 minuta se povrati i konačno shvati da je ovo ono što je čeka cijeloga života, ovo je ta velika avantura, ovo je ono što želi:
- E pa fala vam momci na ovome aj mene sad vi recite kako ja mogu pomoći stvarno želim!!!
Osmjeh na licu ovoga do njega ga raspoloži i rekoše mu da su se nadali da će to reći i da imaju odmah zadatak za njega. Naime, izgubili su vezu sa Crnom Gorom pa treba Risto da se odmah vrati i obavijesti lično Mila Đukanovića o planovima Japanaca. Rado pristade Risto i evo ga u avion, piči put Podgorice, prva klasa, naočare, odelo sav u topu eeej, pa ne srijeće se prvi put Gospodar Milo, eeej, opet autobusom od Golubovaca do Podgorice i trk do restorana Maša i eno ga Milo sjedi za sto, pije mohito i razgovara sa nekim preko telefona i prosto odiše stilom nekim, tim, karakterističnim. Mala trema ufati Rista ali što se mora mora se, uputi se put Mila i na 20 metara od njega nailazi žutać ka od brda odvaljen i radi Ristu iz sve snage ŠARIJOUKEN te pada Aristotel na licu mesta mrtav.
Strongmen takmičenje u životinjskom svijetu. Ako Grmečka bodljevina bakova predstavlja Olimpijadu za sve ostale sportove, i štraparijada na Driniću takođe predstavlja Olimpijadu, samo zimsku. Nije toliko popularna kao bodljevina i ne održava se toliko dugo, ali ima odredjenu važnost među sportovima u Krajini. Svi konjički sportovi su pederski u odnosu na štraparijadu.
Suština štraparijade, za one koji ne znaju, je u sledećem... Zapneš balvan za dva konja i oni vuku i čiji će par konja dalje odvući pobijedio je. Jednostavno. Ali ima i svojih caka, konji moraju biti uigrani kao Kića i Praja, kočijaš mora imati autoritet i znati kad da udari, kad je najpotrebnije da se najviše povuče. Nekada nije bilo pravila, pa su plemenite konje udarali kandžijama, letvama, okorcima, ma čim stignu. Jadno, ali tako je bilo. Danas nista, možeš pored njega udariti bičem , galamiti do mile volje ali ne smiješ ih udarati. Samo rukom.
Konji se inače dijele na toplokrvne i hladnokrvne. Toplokrvni su oni elegantni trkaći konji a hladnokrvni su oni koji se najčešće koriste za rad, čvrsti, impozantni, a mirni k'o Koštunica. Na štraprijadam učestvuju, jasno je, hladnokrvci.
Kao ključno pitanje postavlja se otkud tolika popularnost štraparijade u posljednje vrijeme? Pa, mili brate, gledaš one konje kako tegle trupce, gledaš sebe, imaš parnjaka kao i onaj, tegliš ,život te šiba, tegliš na očiglednu radost drugih, tegliš dokle možeš, jebi ga. Život težaka.
Sjedio sam u pet do ponoć i prizivao Duhove, i...Pali su Duhovi, svetac je, ne radi se, i samo jedna opcija postoji. Štraparijada na Driniću. Povešću sve svoje rođake, ima nas, a ja zaradio pare u Osterajhu, ne može ih nestati danas. Sazvao sam ih u dva auta po pet, i uputili smo se prema Driniću, najudaljenijem mjestu na planeti s koje god strane okreneš.
GLEDAJTE U TO KOLO PRED SOBOM IMA KRIVINA NA SVE STRANE!- kričila je stara majka.
Legla auta do zemlje, izdišu savlađujući puteve vukojebine, ali lagano, nakon nekog vremena već nam se smiješe šatori, Sinovi Manjače i miris janjetine. Stigli smo. “Osmica“ udara ispod svakog šatora, dok prestane pod jednim, kreće pod drugim. Nažalost, malo kasnimo, biće problem da nađemo mjesto do ograde, ima nas, krupni smo ali ovo je sve superteška kategorija, probali malo trbuom ćunuti ali ne ide. Probili smo koridor nekako, pobile se neke budale, i prišli ogradi.
Konji su Strašni sud za pogledati. Sila nebeska. Nevjerovatna je snaga u njima. Masa ushićeno urla kad god konji potegnu svom silinom napred, staza je uzorana sva, ono što oni povuku traktor ima problem da vrati na početak staze. Neki se pod silinom tereta zanose u stranu pa ne mogu više, neki imaju dobar start ali brzo im ponestane snage, nekim kočijaš usere sav trud, bar tako kažu ovi stariji ja se u gonjenje konja nešto i ne razabiram. Količina psovki je nevjerovatna, pa znamenita poslovica dobija svoje otjelotvorenje. Nema Zmaja od Šipova pa je narod uskraćen za popriličan komad budaletine.
Počinje i kišica neka, stvara se kaljuža na stazi, konjski vonj počinje da se uvlači pod kožu, a onda na scenu stupa on, čije se ime izgovara sa poštovanjem, u ovom sportu, on je institucija, Putin, Šešelj – Milorad Stojanović ZIS! Svi su se ućutali, netremice gledaju u ovog gorštaka širokih ramena , duge rijetke kose slijepljene uz glavu. Ima šake k'o lopatice na turbini Hidroelektrane Đerdap, ja mislim da bi odfikario glavu nacijelo normalnom čovjeku da ga potrefi samo jednom. Izvodi svoje konje za koje se sumnja da su direktni potomci u pjesmama opjevanog Jabučila. Cigan i Mango. Od pojave ovog tria mnogima se otima uzdah iz grudi.
Krenuli su... Cigan i Mango u istoj sekundi, uigrano,iskusno, potežu svom silinom. Zis urla za njima, udara šakom, kune klete. A oni kidaju, zastanu da uhvate daha i opet iz sve snage povlače, svaki mišić preijeti da se odvoji od tijela pod naporom. Ja ne bih mogao istovremeno dva tastera na kompjuteru stisnuti ni približno koliko ova dva konja istovremeno povlače, lagir se ne usuče ni centa. Međutim, trupac je ogroman i oni staju, ne mogu više, para im udara na nozdrve. Oduvali su konkurenciju i Zis, njihov strašni gospodar, sada počinje da ih ljubi i miluje. Utom kreće i pjesma „Za Zisova oba ata nude traktor i Pasata“, i narod se seli pod šatore...
A pod šatorom ima šta i da se vidi, muzika trešti, mladice skaču, štrapari ne žale pare, štedili su čitave godine, i bacaju na sve strane. I meni dolazi konobar...
-IZVOL' , ŠTA'Š PIT'?
-JEN', DVA, TR', ČETR'...DES'T. DAJ DESET GAJBI PIVA. USTVARI NEMOJ, PORENI JEDANEST, MORE KO POZNAT NAIĆI.
MOŽE LI DA VAM DONOSIM JENU PO JEDNU, DA SE NE MLAČI.
NE MORE, SVE PORENI OVAMO, IMAM PLATITI NIŠTA SE NE BRINI KRV SAM PIŠ'O 6 MJESECI ZA OVO.
Donesoše momci, naslagaše, muzičari se zgledaju.
-KOL'KO JE ?
-PIVA PET MARAKA, 'ILJADU I STO!
-HRK PU! STO DVJES' TRISTA...'ILJADU I EVO TI PEDESET NA KAVU. SAMO MI OSTAVI OTVARAČ DA JE NE BI JA SAPONOM OD OPANKA OTVRAO. I PORENI JANJETINE.
- KOLIKO, IMAMO I SALATU SAMO RECI KAKVU ĆEŠ.
-SVAKOM PO KILU, BOLJE DA IMA NEGO DA NEMA, I CRIJEMOŠE U SALATU, AKO NEMA GREDICU LUKA MLADOGA. I NAVRATI NA PIVU SLOBODNO. ŽIV MI BIO...
I tako do duboko u noć...
Jedna od retkih vojnih operacija, sprovedena od strane Srba, a da je u njoj nad kurčenjem preovladao zdrav razum, u kojoj je pokazano da I Srbi umeju da razmišljaju glavom...
Ta 1806 je bila gadna za Srbe...Sultan beše poslao ogromnu vojsku iz vise pravaca...Kor ove vojske sačinjavali su vojnici iz Bosne...Bilo kako bilo Turci se okupe oko Šapca sa oko 45 'iljada vojnika...Bilo je tu Janjičara, Askera, Kržalija, Derviša Spahija, Aga I ko će ga znati kojih sve rodova I činova...Glavni komandant bio je Sulejman-paša Skopljak, a Bosance je vodio Kulin-kapetan...
Bilo kako bilo Djordje Petrović je imao 9,5 hiljada ljudi, od toga 2000 konjanika...
Prva zamisao je bila opsedanje Šapca, gde bi mi ispušili, da je do toga došlo...
A onda se Djoka setio ,,Ljudi Turci hoće za Beograd, ajde da im preprečimo put...
I tako je Djordje odlučio da na brdu Mišaru na zaravni kraj puta digne veliki šanac...
E sad kako je došlo do toga...Djole je pre par godina bio na tom mestu I kao da mu je neko šapnuo dok je gledao suncem obasjanu zaravan na brdu,,Ovde, ovde ćeš jebati Turcima mater, da se pamti...''
Bilo kako bilo, Srbi su tri dana gradili šanac...Bio je to lep zemljani rad, sa nasipom od zemlje, rovom oko šanca, ogradom od palisade na nasipu, tri table za top I jednim redanom(trouglasta izbočina)...Bio je u obliku kvadrata I imao je izbočenu jednu stranu uz put...Bilo kako bili Djordje sakri konjicu u šumu, da u odsudnom trenutku dodju I sjebu Turke...I desilo se kako se desilo...Po Djordjevom naredjenju Srbi se poredjaju u dve linije sa puškama, niko nije pucao dok ne vidi Turcima beonjače...Turci su išli u redovima po pravili ,,Baš nas zabole, ima nas vise...'' Ali kad ides u redovima samo prva dva reda mogu da pucaju, dok u liniji jebeš kevu kako hoćeš učinak je maximalan...I tako dobiše Turic ko kurijaci, a onda dojuri konjica I sve I saseče...
Note-posle je bilo par izuzetaka, ali ni jedna bitka nije bila niti će biti tako dobro organizovana...
Najgora osobina srpskog čoveka - da sebe prikaže kao potlačenog, zajebanog, pogodjenog nepravdom koja dolazi sa svih strana... Sa druge strane ostane mu uvek i reči da svoj narod pohvali kao obrazovan, svestran, plemenit, gostoljubiv i neobično pametan... Zaboravljajući na mnoge osobine po kojima piša a i sam ih poseduje. Tako na primer prosečan Srbin:
- Se na sva usta žali kako su pravosudje i vlasti korumpirani, ali je sasvim u redu ako panduru da 2000 dinara da mu ne piše kaznu što je pijan i nevezanog pojasa preticao na punoj liniji.
- Se žali na korupciju u zdravstvu, ali će uvek podmititi lekare i medicinske sestre bocom pića, bombonjerma, čokoladama, kafom i naravno kojom stotkom ispod ruke, kako bi sebi zakazao lečenje preko reda. Ako ga ipak stave na čekanje žaliće se kako je lekar potkupljen i je*e mu se za sirotinju.
- Će uvek biti šokiran stanjem vozova i pruga, i time koliko naši vozovi kasne. Usput će pokušati da konduktera u vozu podmiti i ne plati punu cenu karte.
- Prezire Britance koji dolaze na EXIT i tvrdi kako su prljavi i ponašaju se kao stoka, iako je sam deset puta gori kada ode preko na ekskurziju ili privremeni rad (baca đubre gde stigne, pi*a po spomenicima, dernja se pijan po ulici u žalu za zavičajem).
- Mrzi što se američka zastava ističe u svim živim holivudskim filmovima i na proizvodima, iako i sam nosi srpsku zastavu na sve moguće ekskurzije.
- Je ispizdeo koliko rupa se stvara po kolovozu i kako su putevi zimi poleđeni i neočišćeni, što mu neće smetati da pijan sedne za volan svoje polu-ispravne mašine na četiri ćelave gume.
- Je revoltiran jer ima šefa pedera na poslu na kom je mizerno plaćen, iako hvata svaku moguću krivinu i izbegava da radi po svaku cenu.
- Se ponosi jer je hrišćanin i pravoslavac i jer se krsti sa tri prsta, mada ne zna reči svoje himne a Boga opsuje u svakoj petoj rečenici.
- Voli da se hvali kako su Srbi izuzetno pametan i inteligentan narod, iako zna da su nam srednjoškolci medju najneobrazovanijima u Evropi, da djaci maltretiraju nastavnike (sve češće) i da se sve češće ocene pod pritiskom poklanjaju i prepravljaju.
- Će u prvi plan staviti kako je njegov narod kulturan, kako je imao dvor i kako su Srbi jeli priborom dok su Englezi i Nemci jeli rukama. Takav stav će imati i onog trenutka kada se na svadbi napije kao stoka, popne se na sto da igra, pri čemu šutira hranu i puca iz pištolja, na šta će biti ponosan i prepričavati još dugo vremena.
- Pljuje po Hitleru i nacistima, a na Kineze i Rome gleda kao na nižu rasu.
- Besni na bivši režim jer se posle Tita pokralo sve što je moglo, iako je i sam iz firme kući doneo što je moglo zatrebati.
- Posečan Srbin je mučenik, poštenjačina i dobar čovek, iako bi zajebao koga može, zaratio bi sa komšijom zbog trideset centimetara placa do četvrtog kolena, a ni sa rodjenim bratom ne razgovara... Naravno, on je u svoj toj gužvi žrtva.
Osoba koja je na ovaj ili onaj način zastranila na psihičkom planu, da l' se namerno pravi luda ili je to vremenom postala, ostaje večito pitanje.
Laka za iskoristiti...
...zvrrrr, zvrrrr...
-Čekaj minut, 'de nađe sad da mi zvoniš, zazvonim ti ga majci, ako ne odgledam start, bolje da ne gledam...
-Dobar dan, gospodine. Da li ste u mogućnosti da odvojite 20 minuta vašeg cenjenog vremena i proverite zašto treba da kupite naš jedinstveni megatron 2000 turbo indžekšn usisivač sa galadioptičkim dezintegratorom grinja i bakterija...
-Dobar dan, gospodine, a jesi ti čuo za kućni red?! Navr'o si mi na to zvono, kao da si Kvazimodov zamenik dok je ovaj na bolovanju...
-Ja se izvinjavam, ali kućni red je tek za frtalj sata...
-Prijatelju, ajd da ne stojimo ti i ja na ovoj vetrometini, uđi ti lepo, da mi ne počne start... ulazi, ne izuvaj se, pravo kroz ta vrata, pazi na štok, kum i ja selili neki ormar, ništa me ne pitaj, samo se ne 'vataj rukom, skinućeš sandolin, a onda ti ne gine šmirgla P 100 i dok ti ruke ne otpadnu ne ideš kući... za šta si, kajsija, pelin, glogovača ???
-Ja bih, ako imate, ananas...
-Pazi, drugar... ja sam čuo da narod peče od banane, ali ti me sad praviš budalom...
-Ja se izvinjavam, mislio sam na sok...
-Nema, ne točimo, posledji sok sam popio u vozu kad sam išao u kasarnu Maršal Tito, neki mali popio do pola, pa mi bilo žao da se ukiseli...
-Nema veze, onda ne bih ništa, nego... jel ste čuli za nas putujuće prodavce?!
-Jaooo, moj kum ih ne voli nikako...prošli put je terao neke da mu utovare 11 tona uglja, kaže, to je najgora sorta...
-Pa, vaš kum nije nikako u pravu... mi pomažemo današnjem svetu u svoj ovoj opštoj meteži... čistimo i dezinfikujemo ceo stan za neverovatnih 7869 dinara, ukoliko kupite usisivač na licu mesta...
-E, pa ja trenutno nemam kod sebe, ali moj prijatelj hoće sigurno... zapisaću vam na ceduljče, pa mu se vi javite...
-Hoću, hvala vam najlepše...
....................
-'de si, kume?
-Evo, doterao mi Mića iz Begaljice neki šoder, lijem neku ploču, ništa me ne pitaj, ne znam 'de mi dupe, a 'de glava...
-Ljubi tebe tvoj kum, šaljem ti jednog oštećenog u centralu, došao bandit da mi proda neko govno od usisivača, pa se setih tebe i afere "Ugalj"...
-Eh, kad te vidim, imaš dve kile ja'njetine i dva'es' kila nafte...
-'ajd, pa se mi čujemo... i ne puštaj ga dok ne dignete rogove na kući...
-'ajd i pozdravi kotkuće.
Vrednost apoena.
10 dinara - Novčanica koja je izgubila na popularnosti usled pojavljivanja kovanice, njenog pandana. Zavisi od prodavačice da li ćeš je dobiti ili ne. Ako si joj simpatičan dobiješ, ako nisi onda dobijaš više kovanica od dinar ili dva. Nekada vredna, sada zamena za papirne maramice.
20 dinara - Dosta izgubila na popularnosti u poslednje vreme zbog pojave kovanica. Ipak je bolje prošla od sabrata desetice. Najviše je izvlači to što može da se zameni za perecu ili kiflu. Ciljna grupa su joj osnovci iz nižih razreda. Tu se najviše i koristi.
50 dinara - Dosta se dobro drži iako su se pojavili veći apoeni. U određenim prodavnicama se može zameniti za pivo. Jako popularna kod studenata. Jedini problem je što uz nju kada dolazi do zamene za pivo mora da idu i 2 predhodno nabrojane novčanice. Mora zbog kaucije. To joj malo srozava popularnost.
100 dinara - Možda i najpopularnija novčanica ikada. Jeste da su se sada pojavile druge lepše i jače, ali ova je ipak imala svoj šmek. Simbolizovala je sve što čoveku treba. Mogla se zameniti za 2-3 piva ispred radnje, za veliki čips, sendvič, pljeskavicu, pljuge, pivo u kafani, burek sa sve jogurtom. Simbol srednjškolske užine. Sada je poularnost toliko opala da se jedino ponekad, u ime stare slave, može u određenim lokalima zameniti za pivo. Šta se desilo sa onolikom gigantom. SLAVA!
200 dinara - Može se zameniti za malo pivo u nekom fensi lokalu. Nije preporučljivo. Jako čudna novčanica. Sve što košta iznad 100 dinara u lokalima je ustvari 200. Izbegavati plaćanje ovom novčanicom. Naboje plaćati nekom većom ili kombinacijom gore nabrojanih.
500 dinara - Popularno je zovu "nit' tamo, nit' vamo". Nije je loše posedovati, ima svoje prednosti, samo Što je najnepodložnija kombinacijama. Može lepo da se iskoristi za neko cirkanje ispred radnje, za kafane baš i nije. Ukrupno davanje ove novčanice na gomilu kada se nešto čoporativno kupuje nosi svoje rizike. Postoji realna mogućnost da nećeš dobiti kusur.
1000 dinara - Ova novčanica je trenutno najpopularnija i uz dobro kombinovanje se sa njom može nešto i uraditi. Ujedno je i poslednji apoen koji se može utrošiti u trafici. Može njome da se kombinuje cirkanje ispred radnje i cirkanje u nekom lokalu. Uz dobru organizaciju se mogu kupiti i pljuge, a uz ekstremnu sreću nešto i pojesti. Prodavačice najviše vole da je zagledaju.
2000 - Retka novčanica, slabo se koristi u bilo kojoj vrsti plaćanja robe i usluga. Poslednji apoen koji se može iskoristiti u lokalnoj prodavnici. Može se iskoristiti ako se napazari za preko hiljadu.
5000 dinara - Jako se retko viđa, gotovo nikada. Služi za plaćanje nekih većih stvari ili se čuva za crne dane kada dođu da seku struju. Nemoguće je da se rasitni.
U prvom delu ove političko-socijalne studije ( opa, trojica! ), pozabavili smo se samom definicijom pojma iz naslova, naveli već nekoliko država-primera koje odgovaraju istom i pritom izazvali više nego interesantnu diskusiju u komentarima koja je rezultirala krajnjim ispijanjem velikih količina piva u jednom beogradskom parku. Ništa manje ne očekujemo ni sada. ( http://vukajlija.com/stereotipi-po-nacionalnosti-1-deo/453801 ).
U ovom, ali i narednom delu ( ''Stereotipi po nacionalnosti 3. deo'' – uskoro na tržištu), nastavićemo sa marljivim popunjavanjem te specifične liste naroda i narodnosti koji nam idu na živce, kurac ili gušteraču. Ne zaboravite samo da je istorija kriva za sve.
- NEMAČKA
Švabe. Jebeni fašisti svi odreda. Bebe, deca, odrasli, stari – majku li im jebem fašističku ja! Posle Šiptara, Albanaca, Hrvata i Amerikanaca, najomraženiji narod međ' Srbima. To visoko peto mesto nije produkt samo partizansko-komunističke zaostavštine i užasnih uspomena stradanja iz Drugog Svetskog rata već je dobrim delom osvojeno i iskustvom naših gasterbajtera koji su, iako vrativši se kao bogataši u svoja rodna mesta posle 20 godina napornog rada i u inat komšijama podigavši kućerine i kapije s' belim lavovima, proneli veoma nepovoljan glas o Nemcima, svojim debelim i nacističkim poslodavcima, kao i o njihovim gojaznim, sisatim ( al' ne na dobar način ), grobno ružnim i u celosti atraktivnim poput progorelog stolnjaka, ženama. Nemačko pivo i automobili, doduše, ne podležu sličnim kritičkim opservacijama...
ČINJENICE : Pre 56 jebenih godina završio se najveći rat u istoriji čovečanstva. U njemu su Nemci izgubili a Saveznici pobedili. Samo nekoliko godina kasnije, ceo svet je shvatio da je to ''saveznici'' zapravo značilo ''Amerikanci'' a danas beremo sočne plodove tog kobnog saznanja. Jasno je, dakle, da i od fašiste ima veći fašista. Nemačka je ovih dana verovatno najjača zemlja u Evropi a tome je zasluga jak psihološki momenat njenog germanskog stanovništva u šta se, još pre više od 2000 godina, uverio i Julije Cezar kada je pokušao da ga pokori. Naime, ta lepo ukrašena glava kurira kojeg je poslao germanskim poglavarima sa uslovima predaje, i dan-danas se čuva u Nacionalnom Muzeju u Rimu. Elem, Nemci su od tada preživeli sve i svašta i danas važe za jednu od najcivilizovanijih nacija na planeti. Doprinosi kulturi, umetnosti, nauci, tehnici i kladioničarskim listama su krajnje neuporedive prirode a spoljašnji izgled stanovnika nije baš TOLIKO STRAŠAN. Koj' vas tera da ih ženite, bre...! Poslednjih godina, na nemačkom tržištu imamo sve veću potražnju za automobila iz istočnih zemalja a razlog tome je njihova umerena cena i solidan kvalitet. Pivo, pak, neću da im diram...- ITALIJA
Zemlja pice, špageta, raviola, kanelona, njoki i ostalih vrsta testenina. Imalu su valjda davno par slikara, vajara i sl. al' koga boli kurac za to kada jebena Fiorentina ne mož' da veže dve pobede u trci za Skudeto! I onaj upišani Albinolefe, nataknem ga na kurac krasni, drka kitu cele sezone – ne mogu da odigraju 3+, pa to ti je! A tek Roma! Jebote, onaj Toti se rodio povređen, mamu li mu povredim ja! Jedino onaj Napoli retko prodaje na tiketu. Napuljska mafija, šta ćeš...A i dobili blagoslov od Pape, jebiga.
ČINJENICE: Leonardo da Vinči, Rafaelo Santi i Mikelanđelo Buonaroti, samo su neka od velikih imena italijanske i svetske umetnosti. Ustvari, siguran sam da među nama ne postoji niko ko ne poznaje bar jedno grandiozno delo nekog od navedenih majstora. Pica jeste lepa ( na koju god vi mislili ), ali smatram da u Italiji ima mnogo lepših stvari – i tu ne mislim na stadion ''Artemio Franchi'' – od parčeta testa posutog paradajzom, sirom i šunkom. Jeste da siroti Papa poprilično unižava status Italijana u našim plavim, ortodoksnim očima ali ne zaboravite da je Vatikan država za sebe i zemlja koja verovatno jedina na svetu iznajmljuje zemljište na kojem se nalazi. Nisu, bre, žabari budale...A ni Toti, Inzagi i ''ekipa''.- FARSKA OSTRVA
Ko ih jebe – samo da se ne ponovi Azerbejdžan...
- KINA
''U životu je važno imati samo zdravlje. Sve ostalo možete nabaviti kod Kineza''. Vođeni ovim mudrim aforizmom o životu, mi Srbi smo, posle mnogo godina netrpeljivosti, razvili neobično prisan i duboko zavisan odnos sa Kinezima a čini mi se da su tako postupile i ostale zemlje u okruženju. Ne ulazeći previše u sporne prokopane kanale, samo bih brzo prokomentarisao ''male žute''. Dakle, svi rade u fabrikama, jedu jebeni pirinač non-stop, igraju stoni-tenis i vežbaju kate (karate ; prim.prev.). Veče je rezervisano za pravljenje dece a vikend za sastančenje po partijskim sindikatima. Kako samo održaše Olimpijadu a da se ništa nije srušilo, bre...?
ČINJENICE: Takvim malim, mršavim i žućkavim kakvim ih je Bog stvorio, sirotim Kinezima nije ostalo ništa drugo sem da ćute i rade. I oni rade. Rmbače. Ustvari, rmbače toliko dobro da će uskoro hraniti, oblačiti, obuvati i štititi od jebenih komaraca čitav svet!
Sama kineska civilizacija postoji već skoro 3,5 hiljada godina a među izumima koje je iznedrila ( i tu ne mislim na samolepljive papuče, električnog nobelovca i sl. ) su papir, barut i kompas. Taj prokleti komunizam sigurno nije idealan, ali za njihovo brojčano stanje predstavlja verovatno najbolje rešenje. Uostalom, dokazali su organizovanjem najbolje Olimpijade ikada da itekako mogu da naprave nešto što će trajati duže nego držači za led u oblika jebenih šargarepa ili magična kreda za zadržavanje vode. To verovatno samo prodaju nama i ostatku sveta...
Izraz koji označava podelu na ljude koji drže do svog stava, obraza i dostojanstva i koje neće prodati po bilo koju cenu, čak i života.
I zaista takvih ljudi je zaista malo jer smo kao narod ozbiljno i odavno posrnuli kako ljudski tako i moralno i svemu ostalom. Smatram da na današnji dan, na Vidovdan i kad pišem sve ovo da nismo dostojni naših predaka i njihove žrtve.
Citiraću poznatu izjavu našeg velikog Jovana Dučića a to je "Bosna pripada onome ko je za nju umirao na turskom kocu i austrijskom konopcu."
Ovaj izraz je ukorenjen u našem narodu i kao primer važi pogotovo za "obrezane" (poturčene) i "pokatoličene" na prostoru današnje Bosne i Hrvatske, doduše tu se mogu ubrojiti Crna Gora i Makedonija zbog istorijskih i političkih zbivanja koja su mnogima poznata i sami su pokazali ko su i šta su. Naravno svaka čast pojedincima koji nisu prodali veru za večeru a i onima koji priznaju da su nekad bili Srbi i ne odriču se toga. Pogotovo veliki pozdrav za braću Gorance koji su uvek bili na srpskoj strani iako su islamske veroispovesti.
E sad malo dubljeg objašnjenja i blagog skretanja sa teme zbog čega navodim sve ovo kao primer:
Razbijanje neke države radi interesa velikih sila i svetskih moćnika radi promene područja, etničke, političke, demografske i verske strukture se planira decenijama unazad. Čak i vekovima kako bi se stvorilo plodno tle gde je najlakše kroz manipulaciju i čuvenu poznatu "zavadi pa vladaj" kontrolisati narode poput predstave u lutkarskom pozorištu. I upravo tako poput svojih obaveštajnih službi koje operativno rade na terenu i prikupljaju informacije preko prodanih duša o svemu navedenom i možemo tu i ubrojati prirodna i rudna bogatsva, vojsku, policiju, državno uređenje, raspoloženje u narodu i potraga za jako dobrim okidačem za izazivanje eskalacije u društvu. Sve ovo navodim jer postoje "handbook-ovi" koje je izrađivala CIA za Bosnu i Kosovo i Metohiju.
Kao epilog svega što se dešava je upravo to da instalirani sistem ovde koji je od '45-te na ovamo je upravo instaliran od svetskih moćnika koji su tu Jugoslaviju i stvorili kao tampon zonu i koju su odlučili da će rasturiti preko političara krvavim sukobima koje su nam ovi izrežirali i koje su opet oni doveli na vlast preko kojih mogu da upravljaju ovde. Nastavak posle
5. oktobra 2000. godine i promena vlasti a pogotovo kad je došla sns sekta potpomognuta CIA-om koji su žvalavu hulju Muslijua doveli na vlast (kao i sve pre njega) došlo je do opšteg kraha društva.
Maksimalne podele su nastale u društvu, na "blokadere" (studente i običan narod) i "ćacije" (stranačke vojnike, kriminalce i pristalice žvalavog) zbog čega sam ovaj primer i naveo jer mora da se zna ko je ko i na čijoj je strani. Žvalava hulja je preko svojih savetnika iz inostranstva verovatno i domaćih prodanih duša napravila plan kako da utiče na svest i psihu, da podeli narod i testira medijski inžinjering nad sopstvenim narodom, odnosno neo-kortikalni rat. U takvoj sredini gde je sns sekta preuzela institucije i sve medije na TV-u, čak i podcast-e na YouTube-u i gde politička afera prati aferu, oni preko mass medija i BIA-e pokušavaju da operu stvari i spinuju sve u svoju korist skretajući pažnju sa bitnih stvari.A ono najvažnije je upravo ovde:
Ono što je uvek prisutno u narodu jeste da su neki ljudi spremni na žrtvu i borbu do kraja kako god se ona završila radi zajedničkog interesa a postoje i ovi drugi koji su jaki na rečima i komentarima na društvenim mrežama i koji će zbog svog ličnog interesa i kalkulacija da "prelete" u drugu stranku koja dođe na vlast i kojima ništa nije sveto. Upravo ako se pojedinci koji čitate ovo pronalazite u ovome, želim vam sve najgore.
Scenarista, reditelj i režiser prve španske serije u istoriji.
Dakle, ovako:
Avgust je imao jednu ćerku, Juliju, koja je bila glavni lik njegove serije. Ona je rođena u braku između Avgusta i Skribonije, od koje se Avgust razveo na dan Julijinog rođenja, jer je nije voleo. Pre ovog braka, Avgust je bio oženjen Servilijom, od koje se razveo kada je saznao da nema nikakvog političkog uticaja. Avgust se odmah nakon razvoda od Skribonije, oženio Livijom, ženom Tiberija Klaudija Nerona, koja je iz prvog braka imala sina Tiberija, i bila je trudna po drugi put. Pošto je već neko vreme imao aferu sa Livijom, Avgust je ubeđen da je drugo dete njegovo, pa primorava Tiberija Klaudija Nerona da se razvede od Livije, i ženi je. Međutim, ne lezi vraže, kada je sračunao mesece, Avgust zaključuje da dete ne može biti njegovo, pa i decu i Liviju vraća Tiberiju Klaudiju Neronu. Ali, opet, jel’te, ne može dugo bez Livije pa je ponovo uzima. Drugom detetu su dali ime Druz. Elem, Avgust je imao i sestru Oktaviju, koju je venčao za svog protivnika Marka Antonija, u cilju izmirenja. Marko Antonije je, s druge strane bio svež udovac od Fulvije, sa kojom je imao dva sina, Antila i Jula Antonija. Inače, u mladosti, Avgust je bio veren sa Klodijom, Fulvijinom ćerkom iz prvog braka. Ali, i Oktavija je već imala dece; sa Klaudijom Marcelom je imala dve ćerke, Marcelu stariju i Marcelu mlađu i sina Marcela. Sa Markom Antonijem je dobila dve ćerke, Antoniju stariju i Antoniju mlađu. Ali, iako je između Marka Antonija i Avgusta vladalo primirje, ipak su postojale neke nesuglasice, i Marko Antonije napušta Oktaviju i odlazi kod Kleopatre, sa kojom dobija dva deteta, Aleksandra Heliosa i Kleopatru Selenu. Kleopatra je bila egipatska kraljica koja je iz avanture sa Cezarom imala sina Ptolomeja Cezariona. Antonijev brak sa Kleopatrom, i druga sranja će dovesti do građanskog rata u kome će pobediti Avgust. Pogubiće Cezariona i Antila, dok će nad ostalom decom Marka Antonija starateljstvo dobiti Oktavija. Ali, da se vratimo na Juliju. Avgust će Juliju venčati za Marcela, sećate ga se sa početka priče? Sin Oktavije i Klaudija Marcela? E, on je bio fin, ugledan, pametan, poslušan i Julija je sa njim bila u braku 3 godine. Avgust je takođe imao dva dobra prijatelja, Agripu i Mecenu. Agripu je oženio sa Marcelom, sestrom ovog gore Marcela, i oni su u braku dobili ćerku Vipsaniju. Sa Meceninom ženom, Terencijom, Avgust je jedno vreme imao aferu. I sve se, činilo fino. Ali, krk! Marcel, Julijin muž je ubrzo umro, i Avgust primorava Agripu da se razvede od Marcele i oženi Juliju. U braku između Julije i Agripe, rodiće se Gaj, Lucije, Agripina i Agripa Postum. Nijedno od ove dece, izuzev Agripine neće doživeti neke godine. Ovu Marcelu, od koje se Agripa razveo, Avgust će venčati za Jula Antonija, onog preživelog sina Marka Antonija. Livijine sinove, Tiberija i Druza, Avgust će usvojiti i oženiti sa ženama iz svoje porodice, i to: Tiberija sa ovom Vipsanijom, ćerkom Agripe i Marcele, i oni će imati jednog sina, a Druza sa Antonijom, ćerkom Oktavije i Marka Antonija, i oni će imati dva sina, Klaudija i Gremanika. Potom, Agripa umire, i Julija ostaje slobodna. Avgust će narediti Tiberiju da se razvede od Vipsanije, koju je iskreno voleo, i oženiće ga Julijom. Dobiće sina, koji ubrzo umire. Ovog Germanika, sina Druza i Antonije, Avgust će venčati sa Agripinom, ćerkom Julije i Agipe, i oni će dobiti petoro dece, Nerona, Druza, Agripinilu, Juliju i Gaja, poznatijeg kao Kaligula. E, sad, Julija i Tiberije se nisu ni voleli ni slagali, i Julija počinje da vara Tiberija sa par konzula, i na kraju sa Julom Antonijem, sinom Marka Antonija, i mužem Marcele, njene sestre od tetke. Jul Antonije je učestvovao u zaveri da se preuzme vlast u Rimu, i Tiberije i Avgust to saznaju. Da bi ispao heroj, Tiberije želi da raskrinksa zaveru i pogubi Jula i Juliju. Avgust, s druge strane, uspeva da spasi Juliju, tako što je optužuje za preljubništvo i proteruje je van Rima. Sa njom je otišla i Skribonija, Julijina majka, a Avgustova bivša žena. Jul Antonije je izvršio samoubistvo, kada je saznao da je zavera raskrinkana. Pošto će mu svi naslednici i prijatelji umreti, Avgust shvata da nema druge nego da odredi Tiberija, kojeg nije voleo, za svog naslednika. Pred smrt, u Avgustu će se probuditi očinska osećanja i on će dozvoliti Juliji da se vrati u Italiju. Umreće u 77. godini, obožavan od sveta, ali ražalošćen svojom sudbinom.
I, oko 2000 godina kasnije, ljudi će ovo prepričati i stvoriti „špansku“ seriju.
Mera hrabrosti kod Srba, često srazmerna nivou (samo)destrukcije. Iako stara srpska poslovica kaže da od inata nema goreg zanata, inat je naš usud.
Negde u Levču...
- Moraš!
- Ne mogu!
- Hehehehe! Ne smeš!
- Ko, bre, ne sme?
- Pa ti!
- Ama dosta je bilo!
- Nije! Ja ću još! A ti i ne moraš, ako nećeš!
- E, 'oću! Do daske! Z' inat!Sutradan: U okolini Belušića dva čoveka umrla usled trovanja metil-alkoholom.
_____________________________________________________________________
5079. godina
Svemirski brod "Velika Srbija" je dospeo u neistraženi deo svemira. Posadu predvodi kapetan, Dragoslav Sarmatović, a sa njim su poručnici Časlav Slovenović i Slavomir Ilirović.Časlav: "Ovo je kraj. Nema dalje. Poslednja galaksija se nalazi milijardu svetlosnih godina iza nas. Ovaj novi Teslin pogon malo nas je odbacio predaleko. Ova sredina nije ni prazan prostor, ni tamna materija. Upali smo neko područje koje čini materija u nama nepoznatom stanju. Savetujem Vam da se vratimo."
Slavomir: "Da, zaista, ovaj unapređeni Teslin pogon radi isuviše dobro. Jeste ovo neobična sredina. Čas tamna, čas svetlucava, instrumenti su potpuno poludeli, ali ne očitavaju nikakvu opasnost. Temperatura je idealna normalnim uslovima na Zemlji, trebalo bi da bude blizu apsolutne nule. Neobično za prostor koji deluje kao da je prazan."
kapetan Dragoslav: "Ne dolazi u obzir. Moramo da vidimo šta se nalazi dalje!"
Č: "Gos'n, kapetane, da se vratimo? Čitao sam skoro neke stare spise, naleteo sam na baba Vangino proročanstvo. Znate, baba Vanga je još pre više od 3000 godina rekla da će kraj sveta doći 5079. godine. A sada je ta godina."
KD: "Baba Vanga? Pa ti, Slovenoviću, nisi čitav! Pa Daunov sindrom je iskorenjen još pre više od 2000 godina, a ti si ga sam stvorio. Ko još veruje u priče od pre 3000 godina? Da nećeš možda početi i hijerogilife da koristiš kao stari Egipćani?"
Č: "Ali znate da svi ljudi, pa i mi Srbi, izbegavaju ovakva područja još od one katastrofe broda "Zapadna Indija" pre 100 godina. Nešto se čudno desilo kad je jedan od članova posade izašao da popravi predajnik. Prosto je nestao čim se izašao napolje. Ostao je samo skafander. Ova sredina kao da guta svako živo biće."
KD: "Pa ko te tera da izlaziš napolje? Samo uključi pogon na 30% da da vidimo gde ćemo stići.
Č: "Ali gospodine kapetane, ovo je kraj nama poznatog svemira. Nijedno živo biće nije stiglo ovoliko daleko. Čak ni ovi sa "Zapadne Indije". Šta ako je ovo neka membrana, a mi prođemo kroz nju i izbijemio negde u još više nepoznato i možda stvarno sve nestane. Pa predsednik srpske kolonije, planete Perun , Svevlad Višeslavić je strogo zabranio svojim brodovima da dolaze ovako daleko."
KD: "Svevlad Višeslavić? More, jebem ja njemu sve po spisku! Izdajnik! Lažni Srbin! Vanzemaljaski plaćenik! Odbija već 10 godina kontakte sa maticom na Zemlji, traži nezavisnost. Njega da slušam? Ma jok! Vidim ja da si ti opet jeo pitu sa onim njihovim plavim tartufima pa si počeo da bulazniš. Mada... Bio je u pravu za one Anukijance kad nas je opomenuo da pokušavaju da nam podvale onaj čudotvorni napitak večnosti, a samo su hteli da nas potruju i zauzmu Zemlju. Svi se pomamili za tom vodicom, a mi, Srbi, za inat nismo hteli, potrovaše nam skoro celu civilizaciju majke im ga pokvarene. Još su ubeđivali ljude da potičemo od njih. Mi, Srbi, narod nebeski da potičemo od nekih žgoljavaca sa Sirijusa! Laž, bre! More... možda je matori u pravu. Jes' da je plaćenik, al' uvek zna nešto, uvek zna da predvidi opasnost... Ma kako li matori pokvarenjak sve to zna? Uhhhh... Ipak ćemo da se vratimo. Okreći brod!"
S: "Hehehee! Šta je bilo, gos'n kapetane? Prpa, a? Ipak ne smete dalje!"
Č: "Jepse, Slavko! Što s' tol'ki konj? Ako se nešto već milenijumima ne menja kod nas Srba, to je inat! Nemoj da ga provociraš, tako je razneo pre 20 godina celo sazvežđe u galaksiji Vir, kad mu je onaj njegov šuntavi brat, Rajko, rekao da ne sme da isproba novu neutrino bombu. Doduše popio je tad malo više one perunovske šljivovice."
S: "E, moj Čaki, bio si i ostao pička! Šta si se usrao! Nije to isto! Šta je bilo, gospodine kapetane? Ne smete?"
KD: "Ko, bre, ne sme? Časlave! Pun pogon! Idemo dalje! Z' inat, bre! Šta me gledaš? Pun pogon! Vidite! Ništa se strašno ne deša..."
(Tog časa prostor koji poznajemo nestade i vreme presta da teče...)
Godina je 9389., godišnjica obeležavanja kosovskog boja. Ekipa cenjene televizijske stanice iz UFE(Ujedinjeni Francuski Emirati, država nastala 4145. godine ujedinjavanjem francuskih muslimanskih gradova koji su prethodnih vekova, jedan po jedan, proglašavali nezavisnost)u saradnji sa IDUE(istorijsko društvo Ujedinjenje Evrope) snima intervju sa deda Vukašinom Džonom Frimenom, amerikanizovanim Srbinom,poslednjim čovekom koji u sebi ima srpske gene, negde na područiju bivše šumadije, današnjoj nepodeljenoj teritoriji oko koje,decenijama unazad, rat vode Austrougarska i Velika Albanija.
-,,Na današanji dan, 1389. godine, odigrala se jedna od najznačajnih bitki za srpski narod-Kosovski boj. Srbi, predvođeni knezom Lazarom Hrebeljnovićem, sukobiše se sa Turcima i pobediše!''
-,,Istorijske knjige kažu da su Srbi taj rat izgubili?''
-,,Ti kosooka da ćutiš,ako ja kažem da smo pobedili,onda smo pobedili. Te Vaše vatikanske knjige i laži ne priznajem.''
-,,Dobro,da čujemo onda od Vas šta zapravo desilo,zašto Srba,naroda koji je bio superioran u kolektivnim sportovima,naroda koji je izvozio naučnike kao Arapi naftu, više nema?''
-,, Ovako...počelo je to negde kad se Vojvoda Šešelj pobednički vratio iz Haga,gde su ga američke sluge nepravedno držale 11 godina. Na vlasti je tada bio onaj-koji-ne-sme-biti-imenovan, marioneta zapada. Po njihovim nalozima je,malo po malo,ali svakim danom sve više uništavao ono malo Srbije što preostade od silnih ratova,otcepljenja,oduuzimanja, itd. Vojvoda je proveo 5 godina skupljajući snage i oružije,a onda pokupi onih nekoliko miliona Srba što nije emigriralo do tad,zbaci zlo sa vlasti,i za navek ga protera u mesto gore od samog pakla-u Rumuniju. Ubrzo potom,uđe Srbija u savez sa Rusima. Kada je 2031., izbio rat između tadašnjeg S.A.D.-a i Rusa,Ameri pustiše svoje ratne pse-Albance, da napadnu Srbiju,kako bi se ona leđima okrenula prema Bugarima,što bi dalje dovelo do zabadanja noža i zauzimanja strateški važnih pozicija za nastavak ratovanja. Međutim, Rusi sprečiše Bugare u poslednjem trenutku, te Srbi prvo odbiše albanski napad, a onda udariše i u kontraofanzivu. Prvo su povratili Kosovo, a onda udariše preko Albanske granice, i proteraše ih u Makedoniju, gde ih ovi pak sačekaše bajonetima, pa im broja prepoloviše. Preostali Albanci onda preko mora prebegoše u Italiju,kod rođaka i familije. Ameri u tom trenutku odustaše od napada, i nastade period mira, koji je trajao nekih 100 godina.
Onda su Ameri uspeli da usavrše rukovanje HAARP-om, i promeniše klimu u Sibiru,pa udariše preko Aljaske, baš tamo gde su Rusi vazda bili najpijaniji i najmanje se nadali napadu. Sva se sila okrete tamo, a nas ostaviše da štitimo leđa. Mađari su tu videli šansu da povrate Bojvodinu,pa udariše odozgo, Albanci preko svoje kolonije-Crne Gore udariše sa juga, a Hrvati, posle 14. uzastopno izgubljenog finala u poslednjoj sekundi, željni osvete, udariše sa zapada. Ove tri države napraviše dovoljno dobru diverziju Bugarima da se prišunjaju sa leđa i KRK!!!''
-,,Nož?''
-,,A šta bi drugo? I to ga surduknuše do balčaka. Držali smo se nekih 6 meseci, ali posle toga smo morali u povlačenje. Jedini put je bio na jug, preko Makedonije pa u Grčku. Grčka je negde u to vreme ponovo upala u krizu,pa nisu mogli da nam ponude mnogo toga,sem broda Kvin Meri 12 koji su dobili na poklon od Britanaca,koji nas je sve prebacio u Južnu Ameriku. Na našu žalost, kapetan broda se napio, pa nas umesto u Paragvaj odveo u Urugvaj, gde su jedva dočekali da nam vrate za to što smo ih izmazali u filmu ,,Montevideo,Bog te video''. Polovina osta na mestu mrtva, druga se razbeža kud koji.''
-,,I od tada ste narod bez države?''
-,,Upravo tako. Tada smo na državni grb doslikali točak ispod orla,po uzoru na cigane.''
-,,Jeste li kad pokušali da se vratite na ognjište?''
-,,Jesmo,ali posle mnogo,mnogo vremena. 2000 je godina prošlo od našeg prebega, pre nego što se stvorila šansa da napadnemo. 4101. godine,kada su Rumunski Kinezi probali da proglase nezavisnost u Transilvaniji i pripoje se Bugarskim Kinezima koji su u južnom delu te zemlje proglasili nezavisnost godinu dana ranije, nastala je panika među ostalim državama Balakana, tu najpre mislim na Austrougarsku(Mađari posle osvajanja Vojvodine 2131. godine nastavili dalje i pokorili Hrvatsku,a zatim obnovili savez sa Austrijom), i Novu Grčku(Grčka videla da će konačno da propadne pa se spojili sa Makedoncima da bi vlast imala koga da okrivi). Te dve države su rešile da proteraju Kineze sa Balkana, a mi smo hteli da iskoristimo situaciju,i da se ponovo naselimo u centralnu Šumadiju dok niko ne gleda. Kad ono međutim...Ušli smo preko Nove Grčke,i negde kod Palmingrada naleteli na Austrougarske snage koje su se pobednički vraćale. Kinezi, pičke, odmah se razbežali, nisu se ni borili. To nam je pokvarilo plan, jer nije bilo dovoljno vremena da neopaženo prođemo. Posle toga smo pokušavali još par puta,ali bezuspešno.''
-,,Vi sto poslednji Srbin na ovom svetu,kako se osećate povodom toga?''
- ,,Loše. Jako loše. Ali mi je drago što sam ovde. Na ovom je mestu,moj prvi predak,Gavrilo kuću podigao kada se doselio. Tu su moji preci živeli 400 godina pre nego što su proterani. ''
- ,,Šta ćete sada da radite,kao poslednji Srbin?''
-,,Daću Srbima jedan poslednji ratni urlik. Čelik nas je načinio,:izvlači sablju:,neka nas čelik i zatre! OOOO MAĐARI!!!!! IMA JOŠ JEDAN KOJI DIŠE!!!! ZA KRALJA I OTADŽBINU! U NAAAAAPAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAD!!!!!!!DEFINICIJA PISANA ZA TAKMIČENJE bolje rob...
Nekada "Real sa nisave" a sada se jedva bori sa finansijskom situacijom.
Prvo radničko sportsko društvo formirano je na inicijativu Miloša Markovića, tada člana KPJ. Klub se još 1921. godine počeo nazivati „Proleter" i to je preteča kasnije nastalog „Radničkog". U to vreme Niš nije imao svoj podsavez, već su niški timovi pripadali Beogradskom loptačkom podsavezu. Kad su pravila bila gotova i skupština održana klub je trebalo da bude osnovan. Grupa članova „Proleter" otputovala je u Beograd da završi ovaj posao. U grupi se nalazio i jedan od poznatih igrača „Radničkog" Mile Stamenković.
Vlast je optužila nišku ekipu „Proleter" da je „prokomunistička" i da kao takva ne može da razvija svoju sportsku aktivnost. Te optužbe stigle su i u Beogradski loptački podsavez pa se grupa iz ekipe niškog, „Proletera" vratila ne obavljenog posla sa sledećim obrazloženjem: Beogradski podsavez ne želi i neće da verificira tim „Proleter" pod ovim imenom, pozivajući se na Zakon o zaštiti države i druga akta kojima je ovaj naziv bio zabranjen.
Miloš Marković nije posustao. Po sećanju savremenika on je bio dosta gnevan na ovaj postupak podsaveza, ali se brzo dao na posao da je sva pravila kluba izmenio na taj način što je naziv „Proleter" svuda zamenio sa „Radnički". Tako je formirana fudbalska ekipa koja sa malim prekidima razvija svoju bogatu sportsku tradiciju skoro pola veka, sa manjim ili većim prekidima.
Kako je klub osnovan 24. aprila 1923. godine, ova se godina uzima kao godina nastanka sport kluba „Radničkog" iz Niša.
Ekipa „Radničkog" u svom početku trenirala je u malom dvorištu Radničkog doma a nešto kasnije na starom vašarištu, odnosno na prostoru gde se danas nalazi stovarište preduzeća „Ogrev" u blizini Mašinske industrije Niš. U početku ekipa nije imala trenera već je kapiten tima bio zadužen i za treniranje svojih igrača. Za vreme treninga obavezno je prisustvovao i jedan član uprave kluba.
U početku „Radnički" nije imao dovoljno iskustva i tehnike u igri, pa su ga ranije formirani klubovi, kao „Sinđelić" ili „Pobeda", pobeđivali i sa više golova razlike. Sve je to bilo kratkog veka: ubrzo je „Radnički" na zelenom polju postao ravnopravan protivnik svim klubovima i počeo da beleži pobede. „U nedelju je "Radnički" sigurno i zasluženo potukao svog protivnika. „Pobeda" je u prvom delu igre igrala očajno slabo i da je protivnik bio prisebniji i odlučniji pred golom rezultat bi bio katastrofalniji … „Pobeda" je morala da kapitulira pred odlučnom odbranom „Radničkog"... pisao je jedan sportski list 16. oktobra 1927. godine.
Tim „Radničkog" nastupao je u zelenim dresovima a na levoj strani, u belom polju, nalazila se crvena zvezda petokraka kao simbol pripadnosti radničkom pokretu.
Posrednik kluba je u početku bio Miloš Marković a po njegovom odlasku Dragiša Niketić, oba istaknuta radnička borca. Između ostalih, članova uprave bili su i Mladen Đorđević Madža i Raša Anđelković, ekonom. U ekipi „Radničkog" igrali su kao aktivni igrači poznati revolucionari Josip Kolumbo i Stanko Paunović.
U prvenstvu moravske župe, a posle jesenje sezone za 1927/28. godinu. „Radnički" je osvojio prvo mesto. Bilo je to počasno zvanje i sportska slava igrača „Radničkog" koji su ovo mesto zauzeli posle pobede nad mnogim timovima iz Niša, Leskovca i Prokuplja. Tim povodom pisao je jedan list: „Kao što se iz tabele vidi jesenji prvak Moravske župe je sport klub "Radnički" iz Niša. Ovaj mladi i napredni klub zaslužno je zauzeo prvo mesto. Iz tabele se vidi da je izgubio samo jednu utakmicu i to nezasluženo. Ostale je rešio u svoju korist, osim što je sa SK „Sinđelićem" igrao nerešeno.
U danima zavođenja šestojanuarske diktature i naleta buržoazije na sve manifestacije radničkog pokreta zabranjen je 1929. godine i rad SK „Radničkog", koji je skoro devet godina predstavljao zapaženu, po disciplini i po zalaganju, sportsku ekipu.
„Radnički" će posle nekoliko godina ponovo biti obnovljen.
Početkom rata 1941. klub prestaje sa aktivnostima da bi ih obnovio 1945. Nakon toga Radnički je u stalnom usponu. 1962. izborio je plasman u prvu saveznu ligu. 1975. godine pobednik je Balkanskog kupa i osvaja svoj prvi trofej od međunarodnog značaja. Juna 1980. kao trećeplasirana ekipa u nacionalnom prvenstvu stiče pravo učešća u UEFA kupu, u kome će veoma uspešno nastupati još dve sezone odigravši širom Evrope 13 utakmice sa renomiranim klubovima poput Hamburgera, Napolija, Dandi junajteda, Grashopersa, Fejnorda, Az Alkmara i drugih. 1982. godine je ostvario svoj najveći uspeh stigavši do polufinala ovog značajnog evropskog takmičenja.
U svojoj osamdesettrogodišnjoj istoriji Radnički je dao nekoliko desetina reprezentativaca u svim republičkim i saveznim selekcijama. Pečat Radničkom je dao i veliki broj fudbalera koji su odigrali preko 200 utakmica, provodeći i više od 10 godina u klubu.
U sezoni 2009/10. Prve lige Srbije zauzeo je 15. mesto sa 39 boda, dobivši 9 od ukupno 34 odigranih utakmica, tako da je ispao iz Prve lige Srbije u Srpsku ligu Istok za sezonu 2010/11.
Omladinska škola IVAN BELI KRSTIĆ
Tokom 1963.godine, samo godinu dana posle ulaska Radničkog u Prvu ligu, na inicijativu Petrović Tihomira, formirana je Omladinsko-pionirska fudbalska škola.
Iz devet niških osnovnih škola odabrano je 48 pionira koji su organizovano počeli da uče fudbalsku abecedu.
Bio je to početak svetlih tradicija Fudbalske škole Radničkog koja će vremenom postati pravi rasadnik talenata, iznedriće veliki broj fudbalskih imena koji će proneti slavu Čaira, jugoslovenskog i svetskog fudbala.
Brojne generacije mladih fudbalera, učesnici su mnogih prvenstvenih mečeva, domaćih i međunarodnih turnira sa kojih su se vraćali ozarena lica i sa priznanjima koja i danas krase vitrine Fudbalskog kluba "Radnički".
Prvi veliki uspeh omladinski tim Radničkog postigao je u aprilu 1966.godine na turniru u nemačkom gradu Šplendlimgenu. U takmičenju po grupama Radnički je bio bolji od domaćina 4:1 i Berlina 2:0, dok je sa Salcburgom igrao nerešeno 0:0. U finalnoj utakmici Radnički je pobedio ekipu Frankfurta rezultatom 1:0 i zasluženo osvojio pobednički pehar. Nenad Cvetković je sa 5 golova bio najbolji strelac turnira, a Slavoljub Milenković proglašen je za najboljeg igrača turnira.
Na turniru u Parizu, u maju 1969.godine, omladinci Radničkog takođe osvajaju prvo mesto. U finalu turnira pobedili su ekipu Kaljarija iz Italije golom Pešića i osvojili prvo mesto.
Od velikih turnira i uspeha izdvajamo i međunarodni turnir "Vojvodina-Crvena zvezda" odigran 1984.godine kada su omladinci Radničkog osvojili prvo mesto. Niške nade su do trijumfa došle sasvim zasluženo. U predtakmičenju, Radnički je osvojio tri pehara i to za najbolju, najefikasniju i najmlađu ekipu. U finalu turnira omladinci Radničkog su osvojili još tri pehara, jedan prelazni, jedan u trajno vlasništvo i pehar "Politike" za najbolju ekipu. Priznanje je dobio i Milorad Janković, nekadašnji igrač Radničkog, učitelj niških omladinaca, kome je Savez fudbalskih trenera Jugoslavije dodelio plaketu kao najuspešnijem treneru. O jačini turnira govore imena učesnika. Od stranih ekipa učestvovavali su Ferencvaroš, Osasuna, Politehnika, Ausburg i Modena, a od domaćih, pored Radničkog, još i Vojvodina, Crvena zvezda, Partizan i Hajduk.
1991.godina ostaće upamćena po tome što je Omladinski tim Radničkog postigao veliki uspeh. Po prvi put omladinci Radničkog postali su prvaci države. Kao prvak Omladinske lige Srbije, niški omladinci učestvovali su u završnom delu prvenstva. Novi Sad je bio domaćin prve polufinalne grupe u kojoj je pobedio Radnički, a u drugoj grupi, čiji je domaćin bilo Sarajevo, pobedili su omladinci Željezničara iz Sarajeva. Do pobednika se trebalo doći odigravanjem dve utakmice. U prvoj utakmici u Nišu omladinci Radničkog bili su bolji od Željezničara i pobedili golom Dejana Petkovića sa 1:0. U revanšu, u Sarajevu, bilo je 1:1. Tako je pobednički pehar pripao Omladisnkom timu niškog prvoligaša. Trener niških nada bio je Vladislav Nikolić.
19.septembra 1992.godine niški fudbal ponovo ima prvaka Jugoslavije. Kadeti Radničkog, trijumfalno su završili turnir u Novom Sadu i pobedama protiv OFK Titograda, Građasnkog iz Prištine i domaće Vojvodine, ponovili uspeh omladinaca koji su samo godinu dana pre bili najbolji u državi. Kadeti Radničkog odigrali su tada tri utakmice, ostvarili tri pobede, prikazali tri sjajne partije u kojima nisu primili nijedan gol, a postigli su šest. Mladi niški fudbaleri demonstrirali su visok nivo tehničke i taktičke spremnosti uz primerenu borbenost. Trijumf za veliku radost navijača ali i za rukovodioca omladinsko pionirskog pogona Miroslava Glišovića i trenere Milorada Jankovića, Ljubišu Rajkovića i Miodraga Stefanovića.
Poslednji veliki uspeh Fudbalske škole Radničkog ostvaren je 2000.godine. Kadeti Radničkog, pod vođstvom trenera Aleksandra Jovanovskog, osvojili su Kadetsko prvenstvo Srbije. U finalu niški kadeti pobedili su ekipu Crvene zvezde rezultatom 1:0 i plasirali se na završni turnir za prvaka Jugoslavije u Novom Sadu. U takmičenju za najbolju kadetsku ekipu naše zemlje mladi niški fudbaleri osvojili su treće mesto. Bilo je to samo nekoliko primera uspeha Niške škole fudbale.
Ako kažemo da je svaka generacija znala za poneki uspeh, onda nije teško stvoriti sliku o vrednosti mladih generacija Radničkog. I tako, iz godine u godinu, stasavale su generacije mladih fudbalera na niškom Čairu.
Fudbalska škola Radničkog prepoznatljiva je po svome radu i o njoj se priča sa dužnim poštovanjem. U današnje vreme Fudbalska škola Radničkog radi po standardima velikih evropskih klubova. U svojim pogonima škola okuplja 400-450 mladih talentovanih fudbalera. Mladi talenti u kategoriji petlića, uzrasta od 8-9 godina, prijavljuju se u klub. Zatim sledi izbor najtalentovanijih koji nastavljaju dalji rad. Postoje tri selekcije petlića i po dve pionira, kadeta i omladinaca.
Trenutno u Fudbalskoj školi kluba radi sedam trenera, sve su to bivši igrači Radničkog. 14.oktobra 2000.godine otvorene su nove prostorije Fudbalske škole Radničkog. Mladi fudbaleri dobili su mnogo bolje uslove za rad i s pravom se Fudbalska škola Radničkog, uz Partizanovu i Crvene zvezde svrstava među tri najbolje u Jugoslaviji.
U znak sećanja na tragično nastradalog, velikog talenta ne samo niškog fudbala Ivana Krstića Belog, Fudbalska škola Radničkog nosi njegovo ime. Tragično nastradali Ivan Krstić Beli, zakoračio je na Čair sa devet godina, prošao školu Radničkog, ustalio se u prvom timu i postao kapiten. Na pragu svoje velike fudbalske karijere tragično je izgubio život na treningu od udara groma, na pomoćnom terenu, pored same škole. Zauvek će ostati uspomena na njega, na njegov talenat i biće primer budućim generacijama koje dolaze.
