To su razlike koje se javljaju izmedju razlicitih naroda i njihovih obicaja.Te razlike postoje cak i medju pripadnicima istog naroda i najbolje se vide kad dodje do migracije npr. iz sela u grad.Posto je to vec prezvakana tema ,ne vredi se njome baviti.Ono sto je intresantno je razlika u smislu za humor,tj,shvatanje sta je smesno!

Srpska hrabrost je opevana u raznim književnim delima.Srpska hrabrost je takođe i istorijska činjenica potkrepljena mnogobrojnim primerima.Potpuno se slažem sa svim tim,ali ja imam i jedno lično viđenje Srpske hrabrosti koje se pomalo razlikuje od ovoga.

Ja sam nešto načuo da su Srbi ekstra hrabar narod.Čitao sam o tome,pričali mi,učili me,ja slušao...Na Kosovu svi izginuli do jednog osim onog Brankovića.O prvom i drugom Srpskom ustanku šta ima da pričam.Od Ivankovca pa nadalje sve podvig do podviga.I porazi su bili herojski.Čegar.U prvom svetskom ratu,Cer,Kolubara,major Gavrilović i njegovi vojnici izbrisani sa brojnog stanja.Pa se vojska nije predala već se povlačila kroz planinčine Albanije jer su nas pičke Bugarske opet koknule sa leđa.Pa bolesti,pa plava grobnica,pa 62000 Srba probilo front i rešilo ceo rat.Pomerili smo granicu sa Save i Dunava sve do Horgoša.Tamo gde nikad nije bila Srbija,sada je Srbin bio svoj na svome.I u Zemunu i Novom Sadu.A Hrvati i Slovenci su imali kralja Srbina.He-he-he.Sve herojstva.Nigde jedne kukavice.
E o tome sam ja slušao i čitao.
A šta sam video?
Kao bio neki rat u Sloveniji.Oni isteraše vojsku.Kako?Jebem li ga.Ali sada postoji republika Slovenija.Pa Hrvatska.Taman poče rokanje kad zapucaše naši na naše,a pripucaše i Hrvati,pa svi Kragujevčani pobegoše pravac za Kragujevac.Ko za ovo ne zna neka pita one koji su bili tamo.Pa im sjebasmo nekako taj jebeni Vukovar posle pola godine.Umesto da smo lepo pustili tenkove kroz Slavoniju da dođu pred Zagreb pa da onda pregovaramo.I to malo što smo osvojili predadosmo.O hrabrosti braće Crnogoraca da i ne pričam.Oni bi osvojili Dubrovnik,samo ako bi bio neki cunami da podavi sve tamo.Onda Bljesak,pa Oluja i pobegoše Srbi kao pičke u traktorskim prikolicama za jedan dan sa zemlje gde su živeli vekovima.Pola miliona hrabrih Srba nije stalo do Beograda.Dobro žene i deca...neću da preterujem pa da kažem da je bežalo pola miliona do zuba naoružanih Srba junaka.Po Bosni bi svakakve zajebancije.Nismo uspeli da napravimo nezavisnu Srpsku državu,ali bar nismo pobegli kao pičke.Pa onda Kosovo kao šlag na tortu.Prvo su hrabri Srbi prodali svoje kuće kukavičkim Šiptarima,pa su hrabri Srbi pobegli u Pomoravlje,Šumadiju i Beograd.Kukavički Šiptari su verovatno kupovali te kuće jer su se plašili da ih otmu od hrabrih Srba.Pa je napravljen rat u kome nije poginuo nijedan Amerikanac,Englez ili Francuz čisto reda radi.Koji smo kurac ratovali sa njima 3 meseca kada nismo koknuli ni jednoga.Ma da im je jedan poginuo slučajno u nekom sudaru barem.Nego jebi ga.Pa ona čuvena bežanija Kraljevčana kada su sa sve BVP-ima došli kući.Sve u svemu nigde jednu veliku bitku nisam video a bežanja hrabrih Srba u traktorskim prikolicama koliko hoćeš.I tamo gde su hrabri Srbi živeli vekovima sa puškom pod jastukom sada ih više nema.Da li su nam se iskvarili geni ili je kriv Milošević?Ja bih voleo da je u pitanju Milošević.
E to je Srpska hrabrost i Srpska hrabrost.

U raspravi sa slabim argumentima i jakim mišićima, maloumne osobe se često pozivaju na ovaj "šesti amandman" tzv Čarls Barkli amandman.

Fraza kojom se u Crnoj Gori iskazuje najoštrije protivljenje namjerama izvjesne osobe.
Prije bi dozvolili da svojim spolovilom penetrira anus vašeg rođenog oca nego da iste sprovede u djela.

Sve Balkanske zemlje koje su ratovale između sebe, a narodi im govore istim jezikom. Kao što su na istoku Koreje, Japan, Kina, Vijetnam i ostali ratovali vekovima pre nas, te poslužili kao maketa ovdašnjim ''narodima''

Uglavnom nedeljnici tipa "Geopolitika" "Velika Srbija" nikad prezaljeno "Ogledalo"...
Citanje ovih casopisa vam je nepropustanje jedinstvene prilike da se susretnete sa cuvenim politickim analiticarima koji su, bas vama neznalicama potpuni anonimusi, moralnim i intelektualnim gromadama sa trulog zapada koji su spoznali da zive u Imperiji Zla, i da primite duhovnu pouku o tome kako se srpstvo cuva kupovinom Juga, od vladike koji zivi u Amerci ili Australiji i vozi Shevroleta koji duse nema ..
Neki od naslova:
-Srbi narod najstariji
-Kako su svetu srpsku zemlju oteli dodjosi: Madjari, Bugari,Rumuni, Hrvati koji ne postoje, Turci(Ankara je srce stare Srbije) Italijani, Becki Konjusari i Nemci ali i mnogi drugi(ne mogu svi da stanu ovde)
-najnovije otkrice: Aristotelova cukunbaba je bila srpkinja
-Dokazano: vatikanski tiranin Da Vinci na silu skinuo sajkacu Mona Lizi pre slikanja(ona se, u stvari zvala Zivadinka Janicijevic)
-U potrazi za paleolitskim srpskim carstvom na obalama Antarktika: dvoglavi orao sa cetri ocila urezan u santi leda, eminentni srpski istoricari procenjuju da je ovaj istorijski dokaz star najmanje 65000 godina i da ce ga globalno zagrevanje unistiti(zato su ga i proizveli)
-Judeoamericko-nacisticko-vatikanska zavera u akciji: uvodjenje PDV-a i bar koda u Srbiji.
-Kako sotonino oruzje kompjuter i internet uzimaju duse mladih ljudi
-Zastrasujuce: vlast pustila engleskog djavolovog segrta Carlsa Darvina u skole da kvari decu (dva, tri broja pre toga:Darvin je bio Srbin)
..... i slicni
Suprotnost SrbIN štampi su SrbHejt mediji koji tvrde, ukratko, da mi Srbi uopste i ne postojimo, niti ikad jesmo i da hitno treba da priznamo tu realnost i naravno da se izvinemo za ratne zlocine koje smo pocinili

Gledanje glasanje država na Evroviziji. Svaka budala koja zna geografiju za dvojku, zna i to ko će od koga dobiti 12 poena, po sistemu ja tebi-ti meni.

Ubrzani kurs podučavanja istorijsko-geografskih fakata trećem licu metodom analognog poređenja pozicije sopstvenog naroda, države i gluposti sa narodima, državama i glupostima u bliskom ili manje bliskom komšiluku.

Jezik kojim govore Srbi, Hrvati, Bošnjaci i Crnogorci. Zajedno sa Slovenačkim jezikom spada u zapadnu podgrupu južnoslovenskih jezika. Iako su se hrvatski i srpski jezik odvojeno razvijali oni su se stopili i danas su zaista jedan jezik, ma koliko se nastojale napraviti među njima vještačke razlike.

Mogu i da DOKAŽEM da je to jedan jezik, iako ga svaka država zvanično prizna samo pod svojim imenom.

1. Mnogo su veće razlike između "American English" i "British English", a Amerika, svjetska velesila nije proglasila svoj jezik "američkim". Takođe, brazilska varijanta portugalskog jezika se znatno razlikuje od one koja se govori u Portugaliji, pa opet Brazilci nisu svoj jezik proglasili brazilskim (iako su mnogo veća država od Portugala).

2. Mnogo su veće razlike između pojedinih DIJALEKATA unutar ovog jezika (npr. neke varijante čakavskog hrvatskog prepune italijanizama i lokalizama u odnosu na standardni hrvatski, ili torlački dijalekat u odnosu na standardni srpski) Lakše će Zagrepčanin razumjeti Beograđanina nego nekog Hrvata sa dalmatinskih ostrva, isto tako lakše će Beograđanin razumjeti Zagrepčanina nego Srbina iz nekog sela u Timočkoj krajini.

3. Hrvatske riječi takođe spadaju u ukupan korpus srpskih riječi, kao što i srpske spadaju u korpus hrvatskog jezika. Tako na primjer iako je kod Hrvata glavna riječ za "theatre" - "kazalište" i riječ "pozorište" se može naći u najobimnijim rječnicima, jer sigurno ima krajeva u kojima se koristi ta riječ, pa samim tim spada u jezik. I obratno, vjerovatno najobimniji srpski riječnik prizna i "kazalište".

4. Nema tog teksta napisanog na standardnom srpskom jeziku koga Hrvat neće u potpunosti razumjeti (osim ako nije pisan ćirilicom, ali i to će razumjeti kad mu neko pročita) niti ima teksta na standardnom hrvatskom koga Srbin neće razumjeti u potpunosti.

Fantastično mesto gde možeš bez ustezanja anonimno da vređaš svakog ko ti padne pod miša.

Muda.

Koga boli kurac?

Voće i povrće koje se već pojavilo na našim pijacama, doduše za sada samo u vicu, nije za ličnu upotrebu, al’ što može da posluži kao poklon. Svaka roba ima svoga kupca.

Pojava da se naučni radovi i propisi iz inostranstva samo prevedu i onda se bez problema doktorira u Kragujevcu.

Јужњачки израз за процену менталног стања саговорника.

Ne, ovoga puta nije u pitanju podržavanje nečega, niti bilo koji tip ovacija. Svaka čast ne mora uvek da znači neko odobravanje i usklik zadovoljstva. Ima situacija gde ono služi za nastavak neke naše tvrdnje u čiju tačnost smo koliko - toliko sigurni. Tada to svaka čast nije neko oduševljenje, već samo odskočna daska za dalje izlaganje.

Jedan od krivaca sve učestalije pojave nastranosti i devijantnosti u našem društvu.
Kažu da sto puta izgovorena laž postaje istina. Sto puta ponovljena fantazija prestaje da bude samo fantazija i počinje da zahtjeva realno zadovoljenje.

Jedna od glavnih osobina širokih narodnih masa podložnih kontrolisanju. Kada se gomila loših činjenica i informacija apsolutno neutrališe jednom osrednjom i time izazove globalna pomama za nečim.

Početak žalopojke koju izgovara rajetin, često mada ne i obavezno simpatizer u tom trenutku aktuelnog šefa i njegovih genijalnih ideja. Rečenica se izgovara upravo kada se neka grupa odmetne protiv tih zamisli.

Od pradavnih vremena u našem(dizvine komad1974) narodu bili su primetni izrazit osećaj za ostavljanjem traga u društvu i želja za slavom, poznat još i kao Manekenka da budem sindrom. Kada se to ukomponuje sa vekovnim srpskim idealom – ’lebom bez motike – dobija se ova na svakom koraku prisutna pojava.

Elem, kako je za prosečnog srpskog mladića(ili, u ponekim tužnijim slučajevima, tigritzu) previše naporno da primenjuje formalno upoznavanje sa svakom jedinkom koju želi da obavesti o svojoj malenkosti, on pribegava krajnje jednostavnom rešenju za koje su potrebni samo flomaster i tuđa fasada/ograda/školska klupa/kabina na bazenu i sl. Šta to čujem? To je tvoja fasada? E pa jbg dečko, ona će bar do sledećeg krečenja nositi ime ili nadimak, a možda čak i kraj grada rendom klinca koji je odlučio da je tvoja zgrada u najširem vidokrugu opštenarodnih masa koje bi se informisale o njegovoj kuloći. Neko će možda pomisliti da je tu kraj, da je namera izvršena i da je ambiciozno srce izgrednika ispunjeno samopouzdanjem i zadovoljstvom, ali u većini slučajeva će se ispostaviti da je, što bi rekli braća Hrvati, u krivu, i da se isti natpis šepuri na još dvadesetak mesta u krugu od 100 metara.

Kako je vreme prolazilo, autori su pronalazili sve kreativnija mesta sa kojih bi se njihovo ime smešilo prolaznicima, pa su sa pisanja markerom po klupi za dežurne učenike prešli na ogromne grafite po vozovima, krovovima ili nasipima, a onim kojima to nije bilo dovoljno koristili su svaku priliku da se na ekskurzijama ili proputovanjima potpišu na zid nekog nesrećnog Atile ili Dimitriosa. Počeli su, takođe, da se vode prvi ratovi potpisivača: škrabanje tuđih poruka i ostavljanje potpisa ''egzekutora'' ispod, na još veću žalost vlasnika mučenog zida.

To, pak, nije jedino čemu su ulični pisci vični, jer su, gonjeni željom za grupnom pripadnošću(a verovatno i bejzbolkom u ruci vođe huligana, prim. aut.) na zidovima počeli da se pojavljuju i murali sa imenima raznih navijačkih grupa i prijateljskim porukama poput ''BEZ MILOSTI''. Tu počinje pravi gang war između navijačkih frakcija, i kontragrafiteri postaju avangardni Stefani Mitrovići, koji se uništavanjem obeležja dušmanina uzdižu u očima svojih saplemenika i stiču na početku pomenutu slavu.

Mada, iako se čak ni u ovakvoj šarolikoj enciklopediji tradicije ne može naći mesta za baš sve potklase pripadnika nebeskog naroda, malo prostora se mora sačuvati i za onu drugu vrstu fasadnih potpisivača - one kojima to jednostavno izgleda kul. I zamislite da izađete i na svojoj zgradi ugledate ime nasumičnog klinca - zar se ne biste oduševili? Možda biste, doduše, i vi tada uzeli sprej u ruke...