Zna se da su odvajkada postojale dve vrste žena. To su bile žene koje ne vole fudbal i žene koje vole fudbalere.
Danas, žene koje zaista ne vole fudbal i dalje misle da je to najgluplji muški izum još od ručnog menjača, a ove koje vole fudbalere i dalje trljaju pičiće, samo što je to nekada bio Beks, danas je to zlatni dečko Portugala i uzdanica Reala iz Madrida. Ne, ne mislim ni na Pepea ni na Koentraa već na Kristijana. I ne na Golubovića, nego na Ronalda.
Međutim razvila se i nova vrsta. Žene koje VOLE fudbal. One su se, naime, razvile upravo iz ovih žena koje pre 10-15 godina nisu volele fudbal. Paradoks? Nije tako, jer upravo te žene koje nisu volele fudbal istovremeno nisu volele ni muškarce i mislile su da u svemu mogu biti bolje od nas, te su smislile jedan veoma zlokoban plan da se infiltriraju u naš svet i zatruju ga. Mislite da nije tako? Pa većina zaposlenih u Mozzartu su upravo žene. Nakon derbija na svim društvenim mrežama o pobedi Partizana više su pričale žene nego muškarci. Nabubale su par uspešnih godina iz istorija kluba za kojeg 'navijaju' i misle da mogu da se mere sa višegodišnjim iskustvom koje smo mi teškom mukom stekli. Žele da nemamo nijedno mesto gde da se sakrijemo u ovom svetu u kojem one imaju sve povlastice.
Ostalo nam je samo boćanje, čak su i karling krenule da igraju.

Ćošak u kojem te slao učitelj prilikom napravljenog sranja na času, u najgorem slučaju otac.

Uspesni atentator na austrougarskog prestolonalsednika. Srbin iz Bosne i pripadnik organizacije "Mlada Bosna" koja se borila za ujedinjenje Srba istocno i zapadno od Drine. Za atentat najverovatnije obucavan u Srbiji od strane tadasnjih tajnih sluzbi. U zapadnim medijima njegovo ime i delo cvrsto vezuju za iniciranje pocetka I Svetskog rata, barem se tako ta informacija servira plitkoumnim zasrafljivacima srafova dok blenu u TV sa daljinskim u jednoj i limenkom piva u drugoj ruci, a debeloguzno meso im cvrsto srasta sa foteljom. Nijednom i nigde se ne pominje, a zasrafljivaci srafova zbog paralize mozdanih funkcija nisu u stanju da primete, da se I Svetski rat pripremao u austrougarskim fabrikama, kasarnama i generalskim jazbinama citavih 10 godina unazad. Pripremani su planovi i rute prodiranja, liveni topovi i municija, sanitetska i intedantska skladista punjena do tacke pucanja, pripremane su i pobednicke pesme i vatrometi. I bas kad je sva priprema bila pri kraju, nas Gavrilo opali, pogodi i ne spreci rat vec im dade alibi za klanicu. Da su Austrougari zbog necega odustali od rata Gavrilo bi sirom sveta bio slavljen kao covek koji je jednim metkom spasao Evropu uzasa. Ovako, rata je bilo, a Gavrilo od moguceg heroja postade prokletnik. Hm, cudan je taj jezicak istorijske vage ... Pitam se sta bi se desilo da je, npr. 1939, neki Srbin ubio Hitlera. A sto se pitam, istorija se ponavlja, prosao bi kao Gavrilo. E da, Austrougari nikada nisu imali slavljenicki vatromet.

Radio kao stolar, da bi u slobodno vreme bio Mesija. Dakle, dokaz da se bez obzira ko smo, u zemljama, u tranziciji (ka EU ili tada Rimskom carstvu) moramo baviti nekim poslom i da sirotinja raja ne može živeti od talenta.

Buduća olimpijska disciplina nastala krajem 20. veka uvođenjem interneta na ove prostore. Domaći brend koji pored ajvara i vampira čini sveto trojstvo nacije i ništa manje dijaspore. Ataše antagonista.

Pravila igre su laka.
Nastaju kao produkt lične frustracije kod takmičara koji se potom međusobno pljuju, a pobednik biva onaj koji u tome što dalje stigne.
Najzanimljiviji mečevi su bazirani na multietničkim, kulturalnim i polnim razlikama, i mogu da traju nekoliko dana a neretko čak i nekoliko meseci u zavisnosti od broja učesnika.

Ova plemenita i ništa manje viteška igra najpopularnija je među neuspelim vašljivim abortusima obogaćenim uranijumom, što i ne čudi s obzirom da su je na ovim prostorima afirmisali paori.

Jedan od najvećih čeških svetitelja.
Slave ga kao zaštitinika svih gradova na vodi i mučenika.
Kako istorija kaže, poginuo je zbog svoje tvrdoglavosti i pravičnosti.
Naime, radio je na dvoru Češkog kralja Vaclava IV kao vikar i savetnik.
Kod njega se često ispovedala kraljica o njenim mukama u braku sa kraljem koju je Jan brižno savetovao da toleriše i prašta.
To njegovo savetovanje posle nekog vremena je zainteresovalo kralja koji je želeo znati šta to njegova supruga govori za vreme ispovesti.
Jan mu to,kako kaže predanje, nije hteo reći jer bi time prekršio pravila svoje svešteničke službe.
Kralj je zatim pribegao radikalnim načinima ispitivanja i bacio ga u tamnicu gde ga je mučio do njegove smrti jer ovaj nije hteo pa makar i po cenu života da oda tajnu ispovesti kraljice.
Nakon smrti, zapaljeno je njegovo teli i svezano za točak sa kojim je kasnije bačeno u Vltavu.

Jan Nepomuk, po modernim shvatanjima je naziv za onog lika koji je frendzoner ili samo dobar drug* (čitaj peder) tvoje ribe što joj večito nešto savetuje i pametari u vezi tebe.
Na kraju svake priče najebe zbog svog guranja nosa gde mu nije mesto jer je uvek treći igrač što je i previše za tango u dvoje.
U retkim slučajevima raspleta priče prođe samo sa šamarom preko labrnje i to u najmanju ruku pod uslovom da imaš male ruke.

Hladna zima se ponasa kao da nema nikakvih odnosa sa globalnim otopljavanjem.
Ocito jer su to dve strane koje se ne slazu puno. Postoje ljudi koji na specifican nacin greju zimi grla jakom prepecenicom. Takodje su dali izuzetnoveliki doprinos kulturi a najvise traga dali su opstem tehnoloskom napredku. Nije ni cudo sto su ranije merili vreme po starom kolandau koji je broja preko 8000 hiljada godina sa prelepim skulturama lepenskog vira. Istorija prepuna toliko bajkovitih i raznolikih oblika drustvenog uredjenja.
Mislim da svoj izuzetan uspeh jedino mogu razumeti izuzetno jakim unutrasnjim shvatanjima, poimanjima apstraktnog i hrabroscu kako u sportu tako i svim oblastima jednog dana koji je ponajvise ispunjen ljubavlju i radom.
Mada odredjene teorije kazu da su svemu tome zasluzne mesavine s ostalim razlicitim narodima koji su se iz svakojakih razloga imala udela u izgledu danasnjeg stanovnika Balkana. Svakako bogato drustvo kulturom ali nekako penzionerski gleda na zivot bez neke preterane razigranosti. I onda odatle dolaze onako silna proslavljanja svadbi i rodjendana srazmerno patnji da bi se nadoknadio teg na suprotnoj strani i odrzao duhovni balans. To su zaista velike duhovne sirine tog naroda i u cijim srcima ima mnogo prostora. A takodje to je i glavno olicenje ljubavi koja je delotvorna kao lek. Ljubav je svemu kljuc, otvara mastu, golica dusu za novim i nepoznatim. I tako...

Još jedna od čestih gradacija koja se može čuti od komenatora na sporckim manifestacijama vezanim za timske sportove. Odnosi se na jednog igrača. Heroja. Lika koji je tog dana neočekivano zablistao. Ojebo. Nije mu bilo ravnog. Za desetku. Ali.....

Ključni momenat je zasr'o! Ode sve niz vodu. Ode mast u propast! Sad mu ne vredi ni 3 gola i 2 asistencije što je napravio kacu izgubili 6:5. Sad mu ne vredi ni što je dao 30+ poena kad je izgubio loptu u zadnjem napadu i protivnici dali trojku za titulu.

Jebiga sinak, što se nisi žalio na povredu i izaš'o u poluvremenu, a strahov'o si da ne sjebeš nešto kad te već krenulo? Saće te zajebavaju ortaci od jutra do sutra. Čuj ortaci! Pa ne samo ortaci, neg'o svi redom! Možda te se i rođeni ćale odrekne jer si mu sjebo tiket tim jednim katastrofalnim gubljenjem lopte u zadnjem minutu.

Ostaješ u suzama poslednji na travnatom tepihu (ili parketu). Ostaješ i pitaš se zašto je to moralo baš tebi da se desi. Znaš da istorija samo pamti pobednike, a ti si izgubio (ala serem jebote). Znaš da si od heroja došao do tragičara i da te sad pola ljudi mrzi. Nekako skupljaš snage. Brišeš suze. Ustaješ. Nisi pička da plačeš! I dok se polako gubi svetlost reflektora glasnim povikom kazuješ jasnu poruku:

ISKUPIĆU SE SLEDEĆU TEKMU! (Sjebaću opet)

Istorija kaže da je bio jedan od najvećih govornika svih vremena, harizmatičan i britak na jeziku. I savršen primer onoga što muškarac mora da postane ako nije obdaren lepotom, enormnom močugom ili džepom dubine Bajkalskog jezera, a želeo bi da tu istu močugu redovno koristi sa pripadnicom suprotnog pola iste vrste.

Kad si dlakav kao gorila, ćelav, ni keva ti nikad nije rekla da si lep a džepu imaš još 100 dinara koje čuvaš za poslednji tiket moraćeš da naučiš da pričaš sa ženama, da ih zabavljaš, da se smeju, da ih slušaš ali stvarno da ih slušaš šta trabunjaju i moraćeš da naučiš da izvrćeš istinu u svoju korist. Humor je najvažniji, stoga se obrazuj u svemu- gledaj i Kursadžije ako treba nikad se ne zna odakle će sledeći plen da naiđe, gledaj Monti Pajtona i Crnog Guju za one malo bistrije, čitaj Svet da budeš upućen u dešavanja na estradi, gledaj govnjive komedije iako ti se baca pegla. I obavezno budi upoznat sa likom i delom Ričarda Gira i Džulije Obrve Roberts. Smej se njihovim forama, pljuj po onima lepšim od njih i ogovaraj bivšeg dečka sa njima. ALI nemoj da zaboraviš da napraviš granicu između drugara koji nikada ali nikada neće jebati i sebe. Odvoj se od latentnog gej druga i označi sebe kao potencijalnog trsitelja!
Na kraju vrlo je jednostavno-ako umeš da ih zabavljaš jebaćeš, ako ne umeš nećeš jebati.

Ja ne znam da ima ijedna gora stvar od nekad obrazovnih kanala koji postaju ''obrazovni''. Sada se njihovi nazivi malo ili nimalo poklapaju sa sadržajem koji prikazuju, iako su nekada to bili dobri kanali, vrijedni kalorija koje potrošim dok ustanem da dohvatim daljinski. A sad...

Grom u telo i u glavu.

1. Neslana šala dizajnera iz Nike-a (iliti niketa).

2. Patike čija je debljina đona obrnuto proporcionalna veličini mozga onog ko ih nosi.

Hodajući cenovnici. Zapravo, bića čiji prosečni primerak ima memoriju jednog Bizmarka. Postavlja se samo pitanje kako su u stanju da zapamte tolike brojeve u vidu cena onog što nose, a nisu u stanju da završe fakultet... još nije sasvim rasvetljeno kako dolazi do ove čudne specijalizacije mozga.

Veoma posebna grana umetnosti, koju će u budućnosti kandidati za doktore na studijama istorije umetnosti sa iscrpnom pažnjom proučavati- naročito imajući u vidu kako sam autor tvrdi da njegove serije prikazuju realnost i svakodnevicu.

Mesecnik koji izlazi 25 godina i dalje je najbolji na nasem trzistu.
Iako ima i drugih casopisa o racunarima,oni ili su skuplji ili su dosadniji i nemaju dezurnog hejtera Kuzmu,da im pise fantasticne tekstove.....

Manji gradovi, gdje broj stanovnika dozvoljava postojanje u vr' glave dvije osnovne skole, iste nazivaju Gornja i Donja. Ta imena, naravno, koegzistiraju zajedno sa onim zvanicnim koja se daju po znamenitim licnostima, ali ova prva se u narodu uvijek vise odomace. Tradicija rivalstva koja postoji izmedju djaka osnovaca u ovakvim mjestima je tema o kojoj se moze pricati do sutra...
Koja ce biti gornja, a koja donja skola, zavisi prije svega od strana svijeta na kojima su smjestene, ali mjerilo moze biti i konfiguracija terena.
Sto se tice opredijeljenosti djaka po pitanju izbora skole koju ce pohadjati, tu nema nikakvih striktnih pravila. Najcesce ces ici u onu koja ti je bliza mjestu stanovanja, ali istorija pamti i drugacije primjere (koji su vjerovatno bili posledica nagovora nekog od rodbine~zagrizenog doljnjaka ili gornjaka). Posebno su bile komicne situacije kada se jedan od takvih fanatika doseli da zivi u neposrednoj blizini suprotnog tabora. Kukala mu majka, ako se ne prepise. A i ako se prepise, opet je najeb'o.
Rivalitet koji se radjao na sportskim takmicenjima priredjivanim za dan skole je posebna prica. Naravno, dva takva dana postoje u godini. Fascinantan je podatak da je jedan lik u moje vrijeme osam puta nastupao za fudbalski tim gornje skole! Propadao je namjerno cetiri godine, samo da bi mogao da igra. Zadnje godine mu je i brada vec bila porasla, a da nije morao ici u vojsku, ko zna do kad bi nastupao...
Elem, jedna stvar je u svemu tome nesumnjivo najzanimljivija. Donja skola je uvijek bolja od Gornje. U svakom smislu.

Ovaj izraz odavno postoji na našim prostorima,ali je za njega čulo relativno malo ljudi.
Da bih vam objasnio značenje izraza ispričaću vam priču o tome kako je nastao.
Priča kaže kako je jednom davno neki čovek rešio da se ženi jednom veoma lepom, zgodnom,ali i prgavom ženom koja je volela da komanduje svima oko sebe i da svuda vodi glavnu reč. To je u ta stara vremena bilo nedopustivo,ali je čovek bio zaljubljen i nije slušao savete da se ostavi te devojke. Isprosio ju je od roditelja i doveo svojoj kući. Prvog dana u kući žena je pokazala svoju prgavu prirodu i čim je počela da komanduje njen muž se okrenuo prema kućnoj mački i rekao joj:" Silazi mačko sa kreveta,nećeš dobro proći ako ta ja dohvatim."
Mačka ko mačka nije ga razumela i nastavila mirno da prede. Čovek je dohvatio veliki nož i na licu mesta zaklao mačku uz reči: "Lepo sam ti rekao.Ko ti je kriv kad ne slušaš šta ti pričam."
Legenda dalje kaže da je njegova prgava ženica postala miroljubiva i da su dugo i srećno živeli u srećnom braku.
Istorija nije zabeležila koliko je mačaka stvarno nastradalo zbog ove priče, ali je sigurno da ako se zauzme pravi stav prema ženi ona prede kao najumiljatije mače. Naravno pri tome tu ne mislim da snaga i uopšte nasilničko ponašanje bilo šta rešavaju.
Ostaje samo simbolika ovog izraza da sve stvari treba staviti baš na mesto na kome su i predviđene da stoje, a to je strogo individualno za svakog od nas.

Pojava na TV-u koja je izgubila smisao pojavom interneta, osim ako sporo kucate po tastaturi.

Žene su fizički slabiji homosapienisi*, koji poseduju čak i manji mozak* ali ipak dovoljno razvijen da smisli teoriju* o tome kako njhov mozak bolje radi, a to je i ujedno jedino što su uspele da smisle u celoj ljudskoj istoriji*, dok sve ostalo za napredak čovečanstava su smislili muškarci...sa velikim mozgom!

Izreka koja ukazuje na značaj posjedovanja svojstva koje je dovoljno izraženo i potentno da kompenzuje nedostatak određene karakteristike, ključne za normalno društveno funkcionisanje.

Kada je ljudska individua uskraćena za nekoliko standardnih devijacija koeficijenta inteligencije, poželjno je da nedostatak istih nadomjesti posjedovanjem snažne muskulature kako bi se mogla izdržavati obavljajući fizički zahtjevne poslove. U idealnijim situacijama, simetrične crte lica i velika močuga su još veći plus koji bi obezbjedio egzistenciju lišenu finansijskih briga, uprkos skromnom intelektu. U suprotnom, rad na mješalici ili prošnja ispred lokalne crkve ne gine.

U prenesenom značenju, izraz obuhvata sposobnost jedinke da određene situacije iznese na nekonvencionalan način, izdržavši ono što čovjek manjih sposobnosti ne bi mogao. Kada ruletaš uloži sve žetone na crno, bolje mu je da ima finansijsku zaleđinu u slučaju da se kuglica zaustavi na crvenom, inače će narednih mjeseci jesti jetrenu paštetu i piti zidarsko pivo. Analogno tome, pijana budala koja se u kafan zalijeće u grupu kršnih Hercegovaca bolje da ima bombe u rukama i spretnost profesionalnog parkur majstora, jer će u suprotnom osjetiti čari boravka na traumatologiji.

Konsekventno, čovjek koji nije u stanju da nedostatke kompenzuje kroz druge mu dostupne mehanizme, bolje je da ludu glavu uzalud ne stavlja na panj, jer nema načina da je skloni ispod sječiva života. Uprkos tome, istorija je puna primjera pojedinaca koji su se pružali više nego što su dugi, te sposobnosti za koje su ostali uskraćeni u životnoj sferi u kojoj su djelovali nisu imali čime kompenzovati, što ih je odvelo na smetlište istorije.