Novica: Ivane, šta ti radiš, slušaju li te mama i tata?
Ivan: Nego kako, moraju. Ja kad kaž... sssjaoo!
Novica: Šta je bilo?
Ivan: Ma ništa, pao na fudbalu, pa me sad s vremena na vreme probada nešto u kolenu.
Novica: Hehe, fuzbaleri. Kad sam bio mlađi...
Ivan: Znam, pričao mi tata da te je redovno šamar... AAAAAA!
Ćale: Noco, izvini, mi ćemo da krenemo polako, moram da vozim Ivana da mu snime koleno, vidiš da malo - malo pa vrisne. Ko zna šta je u pitanju.
Ivan: Hehe, ćale, sad si me podsetio na ono kad si pričao za teta Gocu da se... AAAAAAAAAAAA!!!
Novica: Vozi ga pod hitno da snimi to, tako je isto i mog Sašu bolela noga kad smo bili kod kumova na slavi.

-Vidi ti malog buce što je porasto, buc buc. I brada ti počela. Što me gledaš tako, je l' se ti sjećaš mene? Gdje ti je brat?
-Ivana, je l' ti dobro? K'o da te negdje sunce stiglo. Ja sam.
-Srki? Ne vjerujem, pa...kako?
-Eh, dugo je prošlo izgleda. Počeo sam raditi kod kuma u mesari, pa znaš kako ide. Jebote, u školi oduzimanje nikad ne naučih a ovdje perfektno. Pa kasnije u bekstejdž, iza pulta, oduzmi od noge, pa malo plećke, pa na foliju isprži, pa lešo, pa na foliji lešo.
-Al' mater ti je plakala čitavo djetinjstvo kako si usukan, k'o grana. Znam i sama da sam se bojala da ne fasuješ anoreksiju. A vidi te sad, k'o da si tonu kvasca pojeo.
I jedeš li ti ikako povrće?
-Povrće? Pa mogu uzet' nekad malo piletine, al rijetko to, samo u meso vjerujem.

-Joj kako mi je Ivana dala korpu, mislio sam da se lozi na mene, da je to resena stvar.
-E, pa sad, nisi joj takticki pristupio, jeste da je bilo skoro pa resena stvar, ali i malo pile ima kosti.

-Eh, kako sam dobio sest, pa imali smo pitanja da naucimo i jos vredi samo dva ESPB.
-Pa, jeste prosto, ali strogo ocenjuju, i malo pile ima kosti, sta da ti kazem.

-Mogu kod tebe da se istusiram?
-Sto, sta bi, kakav je to smrad?
-Ma usr'o sam se.
-Kako bre? WC ti je bio preko puta mesta gde smo sedeli, na dva koraka, a jos restoran bio prazan?
-Pa ja zadrzav'o, mislio taman kad je blizu, mogu malo sebi luksuza dati, kad ono posle kad vise nisam mog'o da izdrzim, jurnem ka WC-u, a on zakljucan.
-E, pa sledeci put proveri, i zapamti, i malo pile ima kosti.

- Ajde sad postrojte se, tako, dobar, evo svekrvino kolo.
:počinje pesma, đaci odigraju dva koraka i prsoše u smeh:
- Profesore, Milena me vata za...oću da kažem, nije se za kaiš uvatila...
- Ćuti bre, Džipkoviću, sad ću te zgazim ko odžačar stepenicu, i nemojte više da se smejete...
(malo kasnije)
- Stani, stoj, stoj, ne valja, ti Saviću i ti Milena, onda Omerović i Dijana...auuuu, pa vas dvojica ste višak, nema veze, ti Grkajac i ti Džipkoviću za ručerde i igraj.
- Ali profesore, pa gde ja i Grkajac, pa on ima dva metra.
- Ćuti, Bojane, ti ćeš biti onda žensko u obe vežbe.
:gromoglasan smeh:
- 3, 2, 1 i...:počinje bečki valcer:
(posle 30 sekundi)
- Profesore, profesore, Ivana, zovi hitnu, brzo, profesore...
- Auuuf, beži bre Nikola, pusti me da se nasmejem, ja ovako nešto nisam video za celu moju karijeru, jao Džipkoviću koji si ti smešan lik, jebo te otac, evo ti pet odmah, samo nemoj više da igraš, umirem.

- Zašto su se strane zemlje mučile u nametanju svojih običaja području Balkana tijekom stoljeća?
- Zbog neznanja.
- Kolega, nije daleko od istine, ali da nadopunim da društveno-ekonomske okolnosti nisu dopuštale da širi sloj ljudi ima pristup školovanju.

A: Kako Ivana prolazi sve predmete - svaka joj čast.
B: Očito su se isplatile konzultacije.
C: Kako kroz nju prolaze, tako i ona prolazi.
D: Nije daleko od istine, ali recimo quid pro quo, da ne ispadnemo ljakse među kolegicama ako ga želimo ikako staviti.

- Kako je prošlo na roditeljskom?
- Sami asevi.
- Koji je to ebete kakvi još nije viđen. Kreten-zakržljavi-beskičmenjak.
- Nije daleko od istine, ali naš je, Mile, jebemu mater. Reći ćemo susjedima da ima poteškoće u učenju.
- Ima on poteškoće što kajiš nije ranije radio pa ne bi sad zajebavao.

Mali odmor. Sledeći čas je biologija. Niko nije otvorio svesku, a kamoli knjigu.

-Marko: Kad već nismo učili, mogli bismo zaigrati loto.
-Ognjen: Loto?
-Marko: Da, znaš da biologičarka pita petoro, a ostale ne muči. Napiši 5 projeva na papir.

Švrljaju na papir. Ostali prilaze. Raspituju se šta se dešava i odlučuju biti dio školskog lota. Profesorica je ušla.

-Profesorica: Današnji čas je predviđen za ponavljanje. Dakle, fiziologija životinja.

Pokušavaju zapričati profesoricu.

-Marko: Profesor'ce, pitajte vi. Učilo smo mi, ali nam recite broj učenika kad ga prozovete.

Zbunjena profesorica pristaje na dogovor sa brojevima. Proziva Saru, Ivana, Aleksandra, Vesnu i Marijanu. Nisu spremni. Profesorica izlazi iz učionice.

-Marko: Pogodio sam 2.
-Ognjen: Ja 3.
-Ivan: Kupujte pivo, 4.
-Ognjen: Vidiš ti malog.
-Marko: Koje brojeve bi mi predložio za loto sedmicu?

S: Tata, Mama, moram nešto da vam saopštim. Ženim se.
T: Kako to sad odjednom? Nisi ni jednu u kuću dov'o i sad odjednom ženidba.
M: Pa čestitamo, sine, nek je sa srećom.
T: Kakva crna sreća, muško je, znao sam, ceo život se igraš sa radetovim ćerkama, ni jednu nisi osim njih u kuću dov'o...
M: Smiri se, Božo, pusti ga da kaže.
T: ...a ni muškog društva da gledate fudbal sa mnom nisi dov'o, ajooj pa ti ni fudbal ne gledaš.
S: Smiri se, žensko je, i nije odjednom.
T: Pa ko je, govori, ko je?
S: Radetova ćerka, Ivana.
T: Uf dobro je, he he he, tatin sin. Ja mislio ti sa njima barbike presvlačio, a ti izabr'o i to onu najlepšu, ja mislio ti ne umeš sa ženama, a ti vešt k'o majmun.
M: Na tatu.
T: To nije uvreda, ženo, daj rakiju da proslavimo.

-tražiš hljeb u pekari u državi u koju si prvi put došao - Hrvatska. Ogroman broj sunčanih dana, ostrva, žene...luda kuća! Zagledao si se u ''Autora apokalipse'', djelo Ivana Meštrovića, i pitaš se koji će kurac ta skulptura u jebenoj pekari. Hvataš tek treće ''Izvinite?!'' koje ti prodavačica izgovara.
-''Recite gospođo.'', izlazi ti iz svježe zadimljenih usta, dok ista sanjaju hranu. Pitaš se zašto ova koji kurac ne stavlja bhlje u kesu!
-''Tražili ste šta?'', reče dama.
-''Hljeb, jedan hljeb!'', pa razmisliš koliko puta bi zaredom mogao reći 'bhlje'.
- ''Aha, želite kruh.'', opet ona.
-''Da, da, hljeb.''
Utom preko pulta preskače pekar sa oklagijom, jebe ti mamu po glavi dok vas prodavačica gleda i stavlja hljeb u kesu, čupa račun i čeka tebe da platiš.

Tata Mile: Mirko što su ti oči toliko crvene?
Mirko: Ma ćale bre bio sam kod Ivana, varili smo nešto.
Tata Mile: Opet sredjujete onaj motor a? Pa rek'o sam vam ja to je govno kinesko nije mi jasno zašto ga je uzeo ovaj, ionako ga više popravlja nego što ga vozi.
Mirko: Aha ćale, pa i ja mu kažem...

(sutradan)

Tata Steva: 'De si bre Mile jebo'o te otac, video sam juče onog tvog malog, oči mu se ucrvenele ko volu pred kravu.
Tata Mile: Ma bio kod nekog druga, varili neki motor, ja ga naučio malo oko mehanike mali špenadlom popravi avion.
Tata Steva: Vidiš ti tvoj mali, vredan dečko bre, a ono moje govedo ne mogu iz kreveta da ga dignem, jebaću mu ja kosku njegovu balavu.

"Ja sam poliglota, volim životinje." (Zorica Marković)
"Ja ne volim privatno da se šminkam. Volim da odmaram mozak." (Karleuša)
"Bilo nas četvoro i ja petoro" (Džogani)
"Rodio si se u Zemunu, a pre toga?" (Ana Mihajlovski)
"Reci mi, molim te, koja je fabula radnje?" (Ivana Baltić)
"Srećom, moj je mozak genetski pozitivan, tako da je bilo potrebno da budem ono što jesam." (Viki Miljković)
"Institucija, to neko ili ima u sebi ili nema." (Keba)
"Volim filmove sa srećnim happy end-om." (Ceca)
"Da, ja sam samokritična, naročito prema sebi." (Ceca)
"Omiljen pisac mi je Tolstojevski." (Ceca)
"Nema potrebe da bilo šta komentarišem, jer ja sam intelektualac." (Petar Kapisoda)
"Zabole me, znate vec šta, da ne budem vulgaran pred kamerama, za pisanje novina!" (Dragan Stojković Piksi)
"Gorane, ti si blizu tridesete decenije!" (Sanja Marinković)
"Kako se na bosanskom kaže Ð?" (Mia Borisavljević)
"Pevacu odsad pa sve do današnjeg dana." (Maja Nikolić)

"Kad god vidim tu jadnu izgladnelu decu na televiziji, jednostavno zaplačem. Mislim, volela bih da budem tako mršava, ali bez tih silnih muva, smrti i sličnih stvari." (Maraja Keri)
"Naš napad je kao pitagorina teorema - nema odgovora!" (Šakil O'Nil)
"Bog me je ucinio ovako lepom. Da nisam lepa, bila bih učiteljica." (Linda Evanđelista)

- 'Alo, ćutite, evo ga, ide...E, 'de si, Mare!
- 'De si, brate...
- Brate, ti si se izgleda žestoko bacio na brigu o svom telu! Vidim, radilo se u teretani ovih dana na definisanju, a...?
- Ovaj, pa tako nekako...Jel' se već primećuje...?
- Uuu, kako ne, kako ne...! Matori, zar ne vidiš da se pola kraja okreće za tobom kad prođeš avlijom...?
- Ae, ne seri...! Zajebavaš me, bre....?
- Ma, kakvi! Rekla mi juče i Sandra da te videla - znaš Sandru, bre? - kaže, al' se Mare lepo razvioooo, liči, kaže, na Ivana Miljkovića! Jebiga, nisam joj poverov'o sve do sada. Znači, ne verujem šta vidim pred svojim očima...! Jebenog Švarcenegera, lično!
- Ma, da ne preteruješ malo, tebra..?
- Ni najmanje, znaš ti mene, Arnolde. Nego, možda bi mogao da uzmeš malo ulja ili, još bolje, MAJONEZA, pa da namažeš na te svoje batake, matori. Znaš ono - da bude i neki prilog, xexexe...

***BAM! TRAS! ŠLJUS!***

- Šta kažete, momci, na moj novi Kjokušinkai-kik boks imidž, a...? Miševi...

Ortaci bleje na klupi u parku,zatim zapažaju Ivana(papuču) kako ide im u susret...Ee desi Ivane ajde sedi sa nama izblejiš malo popijemo pivo.
Ivan:E jebi ga,nemogu žurim kod Katarine opet će se ljutiti ako zakasnim da joj pomognem da izabere odeću za izlazak.
Neko od ortaka : Aa pa dobro ajde nazvaćemo te oko 5-6h pa dodješ sa nama na fudbal
Ivan:Brate nemam telefon razbila mi ga je katarina kad smo se svadjali jer je videla da imam broj od Nine,posvadjanje su već neko vreme.
Neko od ortaka : Pa dobro oćeš uveče sa nama kod Mikija kaže da je nabavio neku novu robu od Joce Šiptara ima da se razbijemo
Ivan: Nemogu obećao sam Katarini da će mo gledati zajedno večeras film nakon što joj operem prozore.

Dve frendice tokinguju o partiju kod trece:

-I ono Mico ja ti kazem,bio je pravi blesing sinoc kod Mie.Ti znas koliko je Mia uber kul...Kakav sit ono sto nisi mogla da svratis.Sta da ti kazem ono
partijanje u njenom stanu,ribe ono ultra fensi,nafurane bicarke a mi ono kezual,Tamara,Vesna i ja.Likovi hot za medalju ono...I kao ono jedan drinkic,drugi,treci...Bila sam haj kad me je startovao mali Pedja,frend tvog ex tipa Marka.Poce tu neku spiku ovo ono,baj d vej vec sam snimila Ivana,Dzonijevog...mnogo je kjut,adovala sam ga na fejsu i lajkovala neke fotke...I ja tu bitvin...I zamisli,kisnem se sa Ivanom,i ono kao vauuu,faking sexi...I razmenimo brojeve kezual,on ode gajbi,a ja ne znam sta mi je na majndu pa napravim eskejp sa Pedjom i...Bas sam krejzi...Bilo je ono kao ekstremli fantastik...Sve u svemu noc je bila amejzing...A Vesna fejkovala k'o da ima neki bag...Bolje da si ti isla,fak...

: zvrrrr (U jbt Mare,sta ces ti sad? )
: E,Mare?
: De si?
: S' Milicom,'de bi bio.
: Onom sisatom? Sto ima sisu k'o lubenica ? Jesi jeb'o? ( po nepisanom pravilu,Milica delimicno cuje razgovor)
: ( U jbt,Mare kretenu!!) Ne lubenice,Mare,'de s' cuo da se lubenice nose u posetu! Mandarine,care!
: Kakve mandarine?!, TU TU TU..
Milica: Sta je TO bilo??
: Ma,Dzoni se slomio s motora,pa mu idemo u posetu... (u sebi-Jeb'o sam ti mamu Mare kad tad!)
-----------------------------------------------------------------------------------------------------

1 new message
Ivana: Deki,zabavljamo se vec dvajs' dana, a ti mi ne das da ti citam poruke,aj daj ovu moooooooooooolim te...
D: Ne moze,ko zna ko je.
I: Ko zna ko je?! Varas me?!
D: Ne,evo vidi.. ( 'ebem ti mamu placljivu,ides ti meni u bivse,samo da ubodem zelju jos koji put)
poruka: Od KiZa : Deki, 'el proslo sve kako smo se nadali? S' jebo? Ili si otisao kuci da se samozadovoljavas?
D: Eto,sam ti rek'o?! Aj sad postupi po naredjenju!

Matan Potrka: Sve ovo što imamo, to je moje. A na to, suzo oka moga, plaćamo poreze. E to je prolazno, to ništa kad jednom odemo Svetom Petru na ispoved, nećemo sa sobom poneti. A ovu našu večnu kuću, suzo oka moga, stavija sam na tvoje ime.
Nuša (nežnija polovina Matanova): Hvala ti, Matane. Hvala, što si mi obezbedia to.

(Prosjaci i sinovi, Antun Vrdoljak, 1972 po romanu Ivana Raosa)
........................................................................................................

On: Moramo da se oprostimo sada. Život i novi, mlađi model. Teško mi to pada, bila si mi prva, mnogo smo se dobro provodili zajedno, na tebi sam naučio i da zamenim kaiš i da okrenem pod ručnom. Znaš, mnogo si trošila, gutali si benzin ko da mi je otac Šeik, o delovima da ne govorim. Izvini. Žao mi je.
Korsica: bip-bip
Kupac: Nadam se da ste se sad pozdravili pa da mogu da ga vozim.
On: Zbogom, suzo oka moga, nijedna mi neće biti kao ti.

-Deder sine, lezi večeras ranije, treba ujutru na kući raditi, ne može Mirko sam mešati malter i cigle slagati.
-Daj kevo, jebala vas kuća, mene Milica zvala, ja sam kod nje, ne računajte vi na mene.
-Pa makar izjutra, dok se bude najviše radilo, a ti posle idi, ko ti brani, jel ti nije žao ovog sirotana, radi po ceo dan da nas prehrani, a ti tako.
-Ja tebi kevo kažem, ne računajte vi na mene.

-Jel mali, zašto se ti tako kasno vraćaš iz škole, koliko ja znam, nastava ti je do dva.
-Ma jeste tata, ali Ivana išla kući, a ima neki ker veliki u njenoj ulici, pa ja išao kraj nje.
-Aha, pa svedno sine, ona je u ulici do naše, gde si ti bio posle.
-Pa znaš tata, ona crta lepo, pa ja navratio da gledam to, a i ona je baš ozbiljna kad mi to pokazuje, pa meni lepo da je gledam takvu.
-Ako sine, podseti ti mene šta je ljubav... Ženooooooo, zaljubilo se dete, još ne znam dal je on to jebo, al trči ti kod Ivaninih za svaki slučaj, da pripremimo prijatelje.

- Ćao, Ivana!
- Hej, ćao! Ti si nov, je l' da?
- Da, počeo sam juče da treniram. Gledao sam svetsko prvenstvo i primio se na atletiku.
- Stvarno? Jao, baš mi je drago kad tako nešto čujem, što više mladih ljudi treba da se bavi sportom. Koja disciplina ti se sviđa gde bi voleo da se oprobaš?
- Ženski skok u dalj, ali to su mi rekli da ne mogu, pa još uvek trener traži za koju sam disciplinu talentovan.
- Hahaha, ženski skok u dalj, vickast si skroz. Zar ti se nije završio trening?
- Jeste, ali sam čekao da svi odu sa stadiona, da malo ovde vežbam.
- Zaista?!? Pa ja obožavam entuzijazam! Tako i ja moram sada još par puta sama da probam zalet, to je recept za uspeh. Neću dugo, pa možeš onda ti. Važi?
- Važi. A šta to sad radiš?
- Španujem eksere na novim sprintereicama od sponzora, moram još da se navikavam na novi model.
- Aham.
- Ej, zašto skidaš šorc?!?
- Ne obraćaj pažnju na mene, moram se i ja malo našpanovati. Možeš eventualno samo malo da se nagneš napred i to je to.
- Pa ti, ti... DRKAŠ!?!?
- Zbog tebe mi je skok u dalj omiljena disciplina, zbog tebe treniram, ti si divna, ti si božanstvo. Voleo sam vas nemo i bez nade, s ljubomorom i strepnjom srca svog, voleo sam vas iskreno i nežno, voleo vas tako drugi, dao Bog! Još samo malo da ti priđem, tako.
- Eeeej. UPOMOĆ!!!
- Pa rekla si da voliš entuzijazam, gde ćeš?!? Nema nikoga na stadionu, rekoh ti, neće nam niko oduzeti ovaj divan trenutak, ne brini. Hej, pa nemoj da bežiš?!? Ivanaaaa!
- Upomoooć!
- Joj bre, UH, nije lako trčati, UH, ovako golišav, UH, kroz travu Marakane i drkati istovremeno! UH. Znam da trčiš samo da bih, UH, te na kraju stigao, Ivanaaaa! Sviđaš mi se kad ćutiš, UH, jer si kao odsutna, UH, i čujes me izdaleka, i glas moj ne dodiruje te, UH, čini mi se kao da su ti letele oči, UH, i čini se da ti je poljubac jedan zatvorio usta. UH! Svršiću, vrati seee!

A: O, sjeo malo da odmoriš a? Kako bi ime ono?
B: Janko, sjedi malo.
A: Je li matori, jebeš li šta?
B: Slabo, ti?
A: Kontra. Baš sinoć sam prepičku jednu razvalio.
B: Koju to?
A: Pogodi brate, evo pomoć, plavuša i kao što rekoh pička S klase, tu blizu živi.
B: Milicu što je izlazila sa Perom? Ona se klepa lagano kažu.
A: Ma đe, ona je grob. Ofsajd žestoki.
B: Onda... Jelena ona što radi u onom lokalu đe smo bili kod Dragana za osamnaesti onda. Čini mi se da si i ti tamo bio.
A: Jesam brate. Vruće ali nije ta. Taj rang 'nači.
B: E pa ne znam koja je još u toj klasi brate, jedino da se ona manekenka Ivana vratila iz Italije pa da si nju zbario.
A: Brate, znači vruće baš. Mislim da je i ova manekenka obzirom kako izgleda.
B: E pa stvarno ne znam onda.
A: Brate Marija sa Filozofskog jebo te.
B: Šta si to rekao?!
A: Bez zezanja brate, znaš kako ga prima. Blajvi k'o Džena a u rč daje k'o mlađana Saša Grej, 'nači ludilo maćori i još se nijesmo ni poznavali od ran...
B: To mi je sestra kretenu!
A: Znači baš ono... Š... ŠKK?!
3, 2, 1, FIGHT!

- Ok, znači ovako stoje stvari: ja i Krle uzimamo džakove cementa, stavljamo ih na kolica i dovozimo do Mareta i Nikše koji nas čekaju na uglu. Njih dvojica onda džakove prebacuju na bajseve i guraju do livadice gde ih čeka ostatak ekipe. Ok, idemo...
- Čekaj, brate, a JA? Za šta ti ja trebam?
- Da stražariš, normalno...
- Ne razumem...
- Ti ŠETATI oko gradilišta i ako ti VIDETI nešto sumnjivo ti VIKATI. RAZUMETI?
- Razumeti...Puši kurac, bre!

-------------------------------------------------------------------------------------------------

Bonus materijal – jer VI ste to tražili!

- Šta je ovo, u pičku materinu??
- Šta je bilo, majstore?
- Mali, ae zovi ove iz Narodnog Muzeja, mislim da sam naiš'o na nešto prilično zajebano ovde...

*

Ivana Šaponja-Mileusnić: „...pokušati da nađu zajednički jezik. U drugim vestima – nemačka kancelarka Angela Merkel, uputila je danas zvaničan izraz zahvalnosti državi Srbiji na - kako je ona naglasila – „verovatno najvažnijem arheološkom otkriću veka“ i vraćanju davno izgubljenih moštiju jednog od najvećih nemačkih kompozitora i muzičara uopšte, Johana Sebastijana Baha, u njegovu domovinu. „Srbi su od danas naša braća“ izjavila je Merkelova na kraju pisma i tako najavila moguće povlačenje SR Nemačke iz grupe zemalja koje su priznale nezavisnost Kosova...“

-Ivana je kao i većina njenih drugarica sa 16 godina volela da izlazi,da se druži,a naročito da igra.Bavila se plesom od malena,pa sve do trenutka kad je njen otac odlučio da prestane sa tim jer su kostimi za ples takvi da odaju golotinju,a isuviše blizak odnos plesnih partnera inicira seks.
-Ubrzo sa zabranom za ples,usledile su zabrane izlazaka.Prvo je počelo sa vraćanjem iz hodnika da se presvuče jer ne može u suknji napolje,vide joj se noge od kolena do članaka(dovoljno za muške perverzije) i zahteva da skine svu šminku pre izlaska.Bilo je tada suza,poštovanja tih zahteva ali i izlazaka u grad.Onda su počele priče da je kraj opasan,da otac mora da dodje po nju.Usledile su i priče da su muškarci svinje i da samo hoće da je iskoriste.A sve je to dolazilo iz usta njenog oca,u to vreme sveže optuženog za seksualno uznemiravanje koleginica na poslu.
-Uskoro je Ivana počela da se kreće na relaciji kuća-škola i obrnuto.Prvo je svo svoje slobodno vreme spavala,a onda je počela da čita.Čitala je sve redom od klasika do jeftinih ljubavnih romana.U medjuvremenu se srela i sa nekim religioznim temama.Uskoro je odlascima u školu pridružila odlaske u crkvu.Ujutru,tokom dana,predveče,svaki vikend,svaki praznik.Odobreno joj je da ide u crkvu.Nosila je duge suknje,velike marame i video joj se samo deo lica.Bog je postao jedan od aktera njenih razgovora.Svaka druga rečenica je bila ''Bog sve vidi i on će rešiti sve nepravde,sva zla,ili kazniti one koji to zaslužuju.''
-Počela je skoro sve da proglašava za greh:alkohol,duvan,ljubav i seks pre braka,lep obrok,čak i smeh i pričanje glasno.Muzika je postala satanska a igranje direktan poziv na greh.
-Prijateljski saveti nisu pomagali;a i kako bi-sve drugarice su se u njenim očima pretvorile u bludnice.Potrajalo je to godinama,nastavilo se na fakultetu.Tad je na red došlo biranje muža.Morao je biti Božji čovek naravno.Završila je fax u roku i udala se za popa.Govorila je da je to njen jedini i pravi put.

Gde je to ostao put one vesele i druželjubive devojke koja je volela igru više od bilo čega?Na kojoj stranputici je ostala devojka koja je sijala u trenucima dok se gledaocima vrti u glavi od njenih okreta i vrtoglavih potpetica.
Ponekad mislim da je ta strast za igrom i životom nije napustila,već da je dobila drugo ime i drugi hram.Izgleda da je bilo lakše prihvatiti da je igra greh nego se izboriti da postane životni put.