Избор између две ствари или особе које веома волимо или су нам веома драге, корисне. Тешка одлука јер ћете једну изабрати док ћете друге морати да се одрекнете. За нас ће једна бити доброчинство док ће нам одбацивање друге представљати злочин.

Omiljeni matematički zadaci svakog pirata.

Radni moto većine "majstora", pri čemu se mjeri treći put, poslije salve psovki za prethodna dva neuspješna pokušaja.

Moto iskusnog hirurga prilikom operacije.

Izreka, koja nam padne na pamet istog trenutka kada smo završili sa sečenjem.

Вероватно последње речи пре него што урадимо нешто идиотски и опасно.

Rečenica koju svi izgovaramo kada želimo da napravimo neku glupost.

Živeo je skromno u svojoj kući u centru sela, u podnožju jedne planine.
Imao je nesrećno detinjstvo. Majku je izgubio kada mu je bilo samo tri godine. Sestra i polubrat su mu bili sve na svetu. Kada je završio osnovnu školu, odlučio je da nauči neki zanat. Vrednim radom i trudom postao je šnajder. Godinama se usavršavao, da bi postao zaista uspešan i cenjen u svom poslu.
Oženio se i dobio dve divne ćerke koje su mu podarile četvoro unučadi. Napravio je kuću u obližnjem velikom gradu i obezbedio dom svojoj deci. Neko vreme je živeo u gradu, ali se kasnije ipak vratio na selo, jer mu je tamo uvek bilo bolje i lepše za život. Celo selo ga je volelo i uvek je izbegavao konflikte. Svi su voleli da svrate kod njega u radionicu. Radio je svakog dana, osim nedeljom i praznicima.
Bio je druželjubiv, uživao je u društvu svojih prijatelja. Porodica mu je uvek bila na prvom mestu. Svoje ćerke, a kasnije i unučiće je naučio da pre svega budu dobri i pošteni, da porodica bude složna, naučio ih je skromnošću i da je život lep, da ga treba proživeti najbolje što umemo. Bio je ponosan pre svega na unuku i tri unuka. Voleo je i životinje. Po dvorištu se uvek šetala neka mačka koju je on krišom hranio, jer ih baka nije volela i uvek bi ih terala iz dvorišta. Svakog dana su dolazile u isto vreme i čekale starca da ih nahrani. Napravio im je i sklonište od kiše i lošeg vremena.
Svi su se iznenadili kada je osvanuo jedan prolećni dan, a starca nije bilo u njegovoj radionici. Zabrinuta komšinica je otrčala kod njega u kuću, međutim, njega tamo nije bilo. Njegova supruga je ostala sama i uplakana. Predhodne noći mu je pozlilo i hitna pomoć ga je odvezla u bolnicu. Niko nije ni slutio šta će se dogoditi. Ostao je to veče u bolnici, a ujutru se, kako doktori tvrde, bolje osećao. Doručkovao je, legao da se odmori i nije se probudio.
Na dan njegove smrti u selu je vladala tišina kakvu dugo nisu zapamtili. Suze su lile sa lica i niko ih nije krio. Muk koji je dugo trajao. Na dan njegove sahrane i nebo se rastužilo. Kiša je neprekidno padala. Nije bilo hladno, ali kiša je dugo trajala. Dok se selo skupljalo na groblju, jedan pas se ušunjao u dvorište starčeve kuće u kojoj nije bilo nikoga. Ostao je tu sve dok ga supruga pokojnog deke nije primetila. Ležao je ispred dekine radionice. Kao da je i on osetio prazninu i bol, i kao da je znao da je sada tu potreban. Iako baka nije volela pse, on je uspeo da se izbori za svoje mesto i ostao je tu. Ubrzo je i on dobio svoju kućicu, baš kao što je i deka pravio mačkama. Međutim, baka nikako nije mogla da se navikne na njega i uporno ga je terala, ali bezuspešno. Pas je postao član porodice. Unučići koji su dolazili kod bake u posetu su se brinuli o njemu. Bila je to draga kuca jer se pojavila niodkuda i to baš na dan dekine sahrane. Niko nije imao srca da ga otera.
I dalje je tu, u dvorištu stare, trošne kuće. Pas i baka grade jedno lepo prijateljstvo, baš kao što bi to činio i pokojni starac.

Najjebačkiji jebač od svih jebačkih jebača na ovoj jebačkoj planeti. Čovek koji se ne seća kad ga je zadnji put izvadio, a da mu nije slučajno izlet'o napolje.

Dosađivanje nadrndanom izbacivaču.

Operacija koju svaki tip mora da zna da izvede ''u sred dana ili noći'', po mogućstvu, levom rukom. Tako pokazuje da je faca a i ostaje mu druga ruka slobodna za napad ili odbranu. Ali, kako to izvežbati? Pa neće valjda neka cica da te pusti da se na njoj treniraš! Lepo, kupi brus (ili mazni od komšinice), stavi ga oko stolice, pa vežbaj do mile volje. Posle, kad konačno nešto privedeš, možeš ponosno da demonstriraš ovu veštinu...

Recenica koju govorimo pred Djokovicev mec sa Nadalom.... :)

Омиљена лаж за самозаваравање тебе и шите околине. Нећемо сви постати центарфори Милана, карати најбоље бичарке, возити авионе и унајмити Њујоркшки ансамбл да нам свира Ил Падрион сваког јутра уз кафу и Рубин вињак(јебига, неке ствари се никада не мењају). Мора и неко и да вози туру Дортмунд-Чачак и да поправља веш машину. Што пре прихватиш судбину коју ти је одредила мајчица Србија, схватићеш да и није тако страшно што су те најурили из Сокола-Дебељача. Спашеће ти терет са рамена. Осим 2% читалаца вукајлије који би и могли да буду неки курац.

Дати некоме до знања да је превршио сваку меру и да је најеб'о ако направи још само једну грешку. После те реченице, особа, којој је иста упућена, треба да зна да је време да сјаше и престане да нервира, али не само то. Пошто је превршио сваку меру, довољно је да направи и најмању грешку да га овај налупа к'о шабан крушку на вашару, све док жртву не рашири по патосу к'о баба тесто за питу.

Реченица потиче из легендарне сцене филма Балкански шпијун где се Илија Чворовић јавља на телефон. Одатле је преузета, само не у буквалном значењу, тако да зна бити неразумљива људима који нису гледали филм или нису упамтили ту сцену.

Јер је ова друга заузета.

Хируршка процедура током кастрације црнца.

Vozač pogrebnih kola.

Ista situacija kao kad se napijes sa drugovima pa zelis jos jednu casu za kraj.Triput je gledas telecim pogledom,a uvek je na kraju popijes.

Moto mačke koja je proćerdala osam života.

Samouverena izjava sahiste pred pocetak meca.