Mali ima kliker za matematiku.

A: E batice, i odvedem je sinoć na gajbu, i da nije sama pristala, jebeš mi mater ako ne bi bilo silovanje! A onda kaže da sam jeb'o k'o tigar!
B: Ovaj... Sinoć, a batinjo?
A: Da, bre!
B: Kako to kad je bila s Mikijem, Micikom i Kokijem sinoć?
A: Ovaj bre, preksinoć!
B: Tad smo ona, Mare i ja blejali zajedno.
A: Ne bre, pre nedelju dana.
B: E tigre, aj dogovori se sa sobom kad si je trp'o k'o tigar, pa kaži.

"... a danas je preminuo Vlastimir Peloponezović posle kraće bolesti, u svojoj 92. godini. Za neupućene, njega je prolazeći pored zgrade naše televizije 1974. godine priteralo, pa je iskoristio mokri čvor u našoj zgradi da šljusne vnugo na socijalno i higijenski prihvatljiv način. Slava mu.
A sada, idemo na sport. Kolega Petar Denda..."

Pera Ždera:

- Lala, iz Zrenjanina ili njegove malo šire okoline. Ovaj okruglasti gurman koji voli dobro da pojede, je jednom rečju prava ladovina. Jebe mu se za sve živo, a autonomija ga zanima onoliko koliko može da se namaže na hleb - ni malo. Ko će, uostalom, misliti na to pored kobasicijade, pasuljijade, dana vina i piva..

Gargamel:

- beogradaski sredovečni penzioner. Muka ga je naterala na preživljavanje na visokom spratu stare zgrade na Konjarniku, koja već svojim izgledom i starošću podseća na zamak. Devedesetih je oćelavio i zastranio jer firma mu je završila pod stečajem, žena i deca su ga napustili i ima još samo mačku, ne jer je voli već jer uživa da je maltretira. Komšije ga izbegavaju, deca zajebavaju, a on vreme provodi na špijunci, tonući u još veće ludilo. Ponekad se iznenada prodere u hodniku verujući da je čarobnjak i urlajući na aktuelne vlasti koje su mu sve oduzele. Od petnaestog do prvog u mesecu vija mala bića ispod ormana, kreveta i frižidera, kako bi uhvatio nešto čime će se prehraniti.

Čarli Braun:

- Depresivni klinac iz Subotice. Nema reku što ga ubija u pojam, ima psa koji ga ne sluša - što ga dovodi do ludila, a dane provodi u školi i viseći sa drugarima, od kojih je svako počeo da zastranjuje u nekom svom pravcu. Prerano gubi kosu jer ne vidi svoju budućnost u ovom gradu, medju ljudima, priča sam sa sobom kadgod je u prilici i polako zalazi u neku svoju depresivnu krajnost..

Barni Gambl:

- lokalni alkoholičar neutvrdjenog porekla - tvrdi se da je Vrbašanin, završio na ulici kao tehnološki višak karneksa, mada svojataju ga i Niš, Pirot, Šabac, Sremska Mitrovica..Životari od socijale ižicanja po kafanama, često je vidjen ispred prodavnica i dragstora gde drži govore o politici, reprezentaciji, kataklizmama i tome kako mu je glupavi drugar iz klupe oteo posao.

Kenny:

- siromašak, živi i ide u školu u malom šumadijskom mestu. Doselio se sa porodicom iz Pirota koja je došla trbuhom za kruhom, pa ga zbog naglaska većina žitelja ne razume.

Bole (generalova radnja):

- Apatinac, ljudina. Voli pojesti i popiti, tišti ga nepravda, i karakteriše ga blaga i vedra narav iako deluje kao rmpalija - ubica. Konstitucija navodi na zaključak da su mu se dede u Apatin doselile iz Like.

Djole Proleće:

- blago orijentisani četnik iz Čačka, nekada udarnički radnik koji je crnčio po radnim akcijama, sada je gradjevinski fizikalac koji zagovara povratak kralja i teoriju da ova zima proći mora.

Klinci iz "Negde daleko u zemlji snova":

- siromašna deca sa Kosmeta, na koju je vlada Srbije odavno zaboravila. Ne nadaju se više ničijoj pomoći. Žive sa samohranom majkom, a otac im je nestao"99. Jedina radost im je prolazak pored albanske poslastičarnice, gde im starina Bekim ponekad da kuglu sladoleda od čokolade u kornetu.

Onaj svirac iz Asteriksa i Obeliksa:

- šiljokuran, nakrivo samonabedjen da je izvanredan muzički talennat i da će završiti u grand produkciji kako bi ostvario svoj san. Na svadbama i slavljima gde ga plaćaju da nastupi ga popnu na drvo i vežu mu usta kako ne bi kvario dalji ugodjaj.

Ptica trkačica:

- stanovnik iriškog venca, koji obučen u šareni triko beži ispred kola, autobusa i kamiona. Pitanje je kada će ga kamiondžija Pera iz kompanije Kojot&co pregaziti dok kao muva bez glave strmoglavo krivuda niz venac.

● "Avganistanski biciklista, Abdulahmed Muslidži, pobednik je prve etape Tour d'ISIS a kako je prethodno jedini bio izbegao neobeleženo minsko polje na stazi, inače dugoj 114,7 kilometara. Muslidži je na taj način već jednu ruku stavio na prelepi trofej od zlata i ljudskih zuba koji sleduje pobedniku ove prestižne biciklističke trke, a da li će se na kraju i opasati čuvenim maskirnim prslukom sa eksplozivom – ostaje da se vidi..."

● "Nakon konačno osvojene titule Prvaka Srbije u fudbalu, trener Crvene Zvezde Grof Božović nije krio svoje zadovoljstvo povodom toga: "Mi smo jednu ruku na pehar stavili još krajem prošle godine, dobro nismo i rame iščašili do sada..."

=============================================

- Tebra, si izvalio kako je mala Marina izrasla u baš kvlt čku?
- Meni pričaš, batice...Pa kaparis'o tvoj drug to odavno, 'nači, jedna ruka je na njenom žbuniću, druga samo što nije, hehehe...
- Šta kenjaš, bre? Kakva ruka, kakve pičke materine?
- Eeee, batice, dok ste vi ostali drkali na Galu Videnović...
- Dafak...
- ...ja sam gledao u budućnost. Ponekad bih maloj Marini prišao samo da je pitam kako je, ponekad bih joj pazario neki sladoled, sokić, ponekad - pridržao lastiš dok se igra sa drugaricama. Jednom sam joj bio spasio kera da ga ne zakolje Maretov Reks, drugi put je lično odveo gajbi kad je bila pala sa bajsa. I još u sijaset drugih prilika bacio mađiju. Tako da, brate - puno sam uložio u klinku, sad je red i da stvarno "uložim", hehe...
- Ti znaš da si teška pedofilčina, brate, 'el znaš to?

Dodje ti i da plačeš i da se udariš što si ljen i ne sagneš se pa fino skineš patike.

- Dobar dan izvolite.
- Dobar dan. Mi smo iz Demokratske Stranke i hteli bi da porazgovaramo malo sa vama.
- O čemu?
- Bliži se 12. mart, žalostan dan za Srbiju, kada je pao jedan od najvećih...
- A-ha, Zoranovi svedoci. Ma uđite samo. Od viška glava ne boli.
- Hvala vam. A od kakvog viška? Zašto zaključavate vrata gospodine, to nije potrebno?
- Tišina! Ček da vidim, Jehovini svedoci su u podrumu, Kirbijevi svedoci čiste dnevnu sobu, gde sada vas da strpam? DŽONATANE!
- Reci matori.
- Vodi ove Đinđićeve svedoke gore na tavan.
- Čiji su?
- Žućkovi.
- Ohoho, moramo sa vama da popričamo nešto vezano za most i poljske autobuse. Izvolite ovuda.

brm, brm, brm, brrrrrm

-Video sam Zokija, a ko tebe ojadi?
-Neki neznani junak, dok sam se ja davio sa jednom mrcinom ovaj hop! Opiči me s leđa aparatom za gašenje požara i pobeže...Kad sam se probudio, mislio sam da imam 12 godina i da me keva budi za školu a ustvari me konobarica drmala zogerom da vidi da l' sam živ.

- Napade me sinoć neka džukela, momački sam ga obuo.

-tvoj decko se muva sa onom plavushicom!
-UH, kad ga dovatim, napravicu mu kajganu, pa nek se muva onda!