Kad počnu da te upoređuju sa vinom.
- Jao Maro otkad te nisam video, pa ti si kao vino!
- Mrš!
- Što Maro? Pa to znači da što si starija to si lepša.
- Pa ti si stariji od mene, kako možeš da mi kažeš tako nešto? Do juče si me saletao, hteo da me ženiš, a sad te vidim šetaš neku zgodnu klinku, a meni kažeš da sam matora.
- Pa jbg Maro 30 godina nije malo, ali nema veze jer si ti kao vino, što si starija...
- Mama ti je kao vino, znaš?!
Lak način stavljanja devojci na znanje da je u ekspresnom vremenu evoluirala u malo većeg sisara.
- ...I onda nas dve odemo do solarijuma, i sretnemo onu Miru glupaču, i ja joj kažem da sam videla Nešu sa drugom, i da je lepša od nje, i da joj ne vredi što je ugradila silikone kad' su moji lepši, i da joj nikada necu zaboraviti što je kupila istu haljinu, i da (usis vazduha) ne može tako da se ponaša prema drugima... A samo nedelju dana posle ona ponovo ode kod njega i još traži od mene...
- Dušo, ti znaš koliko te volim, ali da odeš u Indiju proglasili bi te sveticom.
- Joooj, hvala srce moje.
Sistem koji koriste neki ljudi da se odbrane od ''konstuktivnih kritika''. Kada istaknete neku njihovu manju manu, iz dobre namere, udare vas gde najviše boli. Kažu, možda, neku surovu istinu, koja nije na istom nivou sa kritikom koju ste njima uputili. U svakom slučaju, zažalite što ste uopšte progovorili.
Primer A - Komsije:
K1: ''Dobro jutro komsija, kako si? Izvini što ti ukazujem na ovo, ali tvoje kokoške ulaze na moju njivu i prave malu štetu preko noći štetu pa ako bi mogao da rešiš to nekako. Hvala ti.''
K2: ''Jeb'o sam ti ženu pre mesec dana!!!''Primer B - Supružnici
Muž: '' Draga, volim te, al' mogla bi malo manje šminke da stavljaš, lepša si tako.''
Žena: '' Pa mogao bi i tebi da bude veći, pa nije!''
Ona stanica na kojoj, po pravilu, ulazi kontrola.
Druga polovina meseca. Stanica kod Karađorđevog parka, autobus na liniji 47. Zaboravio si markicu kod kuće. Stojiš kod prednjih vrata.
Ti (misliš): Jesss! Izvukao sam se!
Ridžovan u crnoj jakni: Dobar dan, molim vas karte...
Ti (misliš): E jeb** te, gde sada da uđeš.
Epilog: nastojiš da što neprimetnije šmugneš ka srednjim vratima, jer jedan kontrolor ulazi na prednja, a drugi na zadnja vrata, i lagano se kreću jedan prema drugom. Nadaš se takođe da još neko nema kartu i da će ga uhvatiti pre tebe. Ako imaš sreće, autobus neće stati na semaforu pre Slavije.
Moderan asketizam u telu devojke građe daske; totalno dehedonizovana jedinka koja obitava za onaj svet. Dasketa. Daska je i dasketira. Double kill. Ženski pandan ružnom a načitanom muškarcu, čije su stanice u mozgu i zaboravile na postojanje pizde.
Svesna širokog portfolija fizičkih defekata, ona živi u svom svetu, za neki drugi život. Lepa - nije. Sise - kako i ime sugeriše - nema! Balans nema ni u defektima nogu: nisu ni O ni X noge; jedna je rahitična, druga bi u dualityju obe noge bila za prolaz; dakle, y-noge.
Procentualno su podjednako česte u urbanim i ruralnim sredinama, no sablast urbanosti ih još više povlači u sebe. Za sobom vuku šlepere knjiga, mrze profesora zbog tumačenja Hegela, pljuju sve što čini ovaj život tako grotesknim.
Fiziološke potrebe svedene su na minimum. Sva telesna zadovoljstva su samo sa stručnim poznavaocem filozofije u rangu Žižeka i još stručnijim češačem pizde, kojeg - UBD - Vukajlija ima.
- Teodora, mi se zaista brinemo za tebe... ne izlaziš, ne jedeš, nismo te videle u muškom društvu ceo semestar, a i to je bilo sa onim debelim masnokoscem...
- Pa šta? Vidite da čitam, a i šta ima da radim što i vi...
- Ajde s nama na šminku, bićeš lepša i osećaćeš se bolje. Mozda ti i uleti neki frajer, hehe.
- Ne!
- Čule smo da Peđa što se interesuje za tebe ima ozbiljnu kubikažu, mislim da bi ti, nakon što te uredimo, uleteo k'o...
- Jebite se!
Fudbalski sleng za pas u prostor, kojim se saigrač oslobađa svojih čuvara i dobija više prostora za sledeći potez.
- E, matori, jesi gled'o Barsu sinoć?
- Nisam, što?
- Da vidiš kakav je gol dao Mesi, kratki pasevi na nekih 30 metara od gola i samo je potkopa Iniesta, izbaci ga po desnoj strani, a ovaj rutinski u gornji lijevi ugao...
- Au jebote... Al' džaba sve, ne mogu ih očima gledat'. Polovina ekipe može opušteno u Atelje 212 da glumi, majku im cigansku...
- Jes' to...
Sposobnost ljudi da koriste svoju struku kako bi, uz kurčenje svojim znanjem, izgledali "komično opasno".
Uzećemo za primer izraz "lupiću ti šamar" pa ćemo da ga proširujemo po određenim strukama.
Genetičar: Nemoj da ti lupim šamar, da ti se deca posle rađaju sa tragom od dlana na licu.
Hemičar: Nemoj da ti lupim šamar da ti izbijem -5 elektrona.
Matematičar: Nemoj da ti lupim šamar, da ti se glava okrene za 3 pi polovina radijana.
Geolog: Nemoj da ti lupim šamar da ti izazovem tektonski poremećaj lobanje.
Fizičar: Nemoj da ti demonstriram treći Njutnov zakon prosleđivanjem mog dlana vektorom sile velikog intenziteta, posle kojeg ćeš osećati pojačanu gravitaciju.
Električar: Nemoj da ti lupim šamar da ti izazovem kratak spoj nerava.
Dan kada je kompanija Coca-Cola rešila da svoje verne konzumente nagradi novim osvežavajućim pićem, umesto dotadašnjeg, ingeniozno ga nazvavši "New Coke®".
Odakle im ideja, pitate se? Sve je to rezultat godina istraživanja tržišta, ispitivanja osećaja "ukusa" i "lepote" kod ljudi (kako se pokazalo - kobna greška, ni jedno se ne može iskazati nikakvom matematičkom formulom), i na hiljade radnih sati raznih stručnjaka, nadzornika i saveta upravnih odbora. Svi podaci su pokazivali isto - novi ukus će napraviti bum na tržištu. Nova ambalaža, novi odnos šećera i arome, nove reklamne parole, sve je bilo na svom mestu. Svanuo je i taj dan, otpočela je prodaja.
Ostalo je istorija, neko bi rekao. A u ovom slučaju i bukvalno: da li su rafovi danas puni tog novog soka? Da li reklame glase "nađi me na New-Coca-Cola strani života"? Da li ljudi uopšte pamte taj bućkuriš? Naravno, ne.
Mašinerija: "Ali, zašto vam se ne sviđa naš novi proizvod?"
Čovečuljak: "Jednostavno, nije to to."
Mašinerija: "Kako nije, pa sva istraživanja su pokazala..."
Čovečuljak: "Ma, i na tarabi piše pička..."
Mašinerija: "Pa dobro, šta to toliko ne valja, vi'š kol'ko smo se trudili?"
Čovečuljak: "Jednostavno, sranje je. Džaba vam i nova, lepša ambalaža i novi, bolji ukus, kad je stari sok imao dušu, a ne k'o ovo pomodarsko sranje!"
I, tako se to zbilo. Coca-Cola je posle 79 dana popustila pod narodnim pritiscima, suočena sa najvećom krizom od osnivanja i ogromnim finansijskim rashodima. Čovek je čudan stvor, uvek traži nešto novo, i čim to i dobije, više ga ne želi. Ipak, u dubini duša, svi znamo šta je dobro za nas, šta nas čini srećnima.
Primer nije neophodan, nalaze se svuda oko nas. Štaviše, upravo gledate u jedan od njih.
Reči kojima automatski krećemo u kontranapad iznošenjem činjenica i potpuno matiramo sagovornika nakon neuspelog pokušaja da nas ponizi.
- Jao, šta mi se ložiš sa tim Marlborom i zipovim upaljačem, luksuz neki, ovo ono? Jajaro.
- Za razliku od tebe, ja radim i zarađujem pa mogu sebi da priuštim ovaj luksuz, a ne da se pet godina grebem za pljuge od jednog do drugog i klošarim po kraju.
-------------------------------------------------
- Šta je štreberčino, pusto te profesor da izađeš ranije, šlihtaro jedna šlihtarska!
- Ja, za razliku od tebe imam peticu, nemam neopravdane, ne bežim sa časova i ne stavljam kapuljaču kad polovina profesora prolazi kroz školsko dvorište.
Svi znamo jednu takvu; na prvi pogled obična tamnoputa devojka neke prosečne visine i vitke građe. Nije ni sisata a ni guzata, već je nekako...prirodna. U stvari, tačno zadovoljava sve uvete da bude primer vrhunca zdravog ženskog tela i duha.
Iz kojeg god ugla da je pogledaš, nećeš pronaći ni jednoga grama viška, jer na njoj je sve goli mišić, ali na neki normalan, umeren način. Na to sve, ipak ne važi za klasičnog mršavog curetka.
Takva se uglavnom bavi nekim sportom (često odbojkom) što stoji kao objašnjenje za fantastičnu figuru.
I mada obiluje prirodnom ljepotom, nekako je neupadljiva te se ne ističe, baš kao i ženska iz igrice.
Takve devojke ne leče komplekse na drugima te ne privlače pažnju na sebe nekom pretjeranošću, šminkom a ni ekstrevagancijom, pa ćeš je tako zateći u opštini, na faxu, ulici ili kafiću, ali je verovatno nećeš ni primetiti osim ako se ne nađete u zajedničkom društvu.
Javna plaža, piće, laganica
Pojavljuju se dve devojke, tip A primećuje krupniju plavušuA: A'u bate, vidi one.
B: Plavuša? Dobra bre, ko ona iz spota Tropski bar ali malo jača, no ortakinja joj je lepša
A: Brineta? Ne znam, prosek
B: promatra pokrete, gleda
A: Ne znam brate...
B: Što?
A: Pa gde su joj ljubavne drške, šta je ono?
B: Ajde bre, sam ganjaš ove s prdarom od 100 kila. Pogledaj je malo; pločice, fina guza, ni grama viška; ma ko Lara Kroft! Poželi mi sreću, odoh joj poslati piće
Termin se koristi za lopovske, spretne ruke sa dobrim refleksima. Ruke koje bi za sekund uradile neki posao za koji i nije baš svako sposoban.
- Stojane, znam da mi ti možeš srediti za čas posla par svojih momaka koji imaju brze ruke. Trebaju mi da zajedno sredimo jedan rudnik zlata.
- Razumijem. Samo da ti kažem, naš dio je 50%. Polovina novca mora ići nama. Košta to prijatelju moj, nije sav rizik na tebi.
- Ajde, ajde, samo ti meni to sredi.
---
Sinoć u pokušaju pljačke vile uhapšena su četvorica mladića. U trenutku provaljivanja oglasio se alarm nakon čega su se sve kapije zatvorile i policija je odmah stigla na lice mjesta.
Čovek koji je uspeo da dobije bitku protiv relativnosti vremena.
Onaj koji je preokrenuo onu staru Ajnštajnovu - sat proleti kad jebeš ili pikaš PES, a vuče se kad krečiš sobu jer se kevi ne svidja ova nijansa bele - u svoju korist.
Arktik, mračna polovina godine, -61 celzijusa, Akritok, radnik preduzeća Atletiko Dželifiš, radi kao derač meduza 16 sati bez prestanka. Lovi ih, trpi prženja od pipaka, jebe im majku, psuje haskije, dernja se na polarne medjede što riču sa sante preko. Dolazi mu kolega Ikijak.
Ikijak: Ajde Akri, stiže nova smena, prošlo ti 16 sati posla.
Akritok: U jebote, zar već? (sav začudjen i srećan odlazi kući)
Ikijak (sebi u brk): Il' sam ja lud, ili je ovak lik našao nešto zanimljivo u ovoj ledojebini..
Epska borba porodično-srpskih razmera. Klasna bitka za prevlast međ' lepšim polom. Svojevrstan sudar generacija, ličnosti i sisa. Dva para, da budem precizniji. Zapravo kad smo već tu, da predstavimo i takmičarke:
- u levom uglu, odmah uz rodnu kuću i šljivik na obližnjoj padini, ponosno isturenih dojki i naoružana varjačom, tepsijom gibanice i ikonom Sv. Petke, stoji MAJKA - gorda, čestita i penzionisana; u desnom, pak, zdušno bodrena od strane glavate tazbine i brojnih rođaka iz lijepe njihove, čast svih udavača sveta brani mlađa, lepša ( eventualno u drugom stanju ) i po veroispovesti drčna – SUPRUGA, grudi manjih ali čvršćih, pakosno ističući burmu na domalom prstu desne ruke kao kakav argument ili, pre će biti, tapiju ( iako istu ne nosi u pravom životu jer je, navodno, ”steže” ).
Sudija ne postoji, pravila nema. Arena je svaka zgodna pril...arena je SVAKA prilika i mesto a nije redak slučaj ni pojava tzv. SOLO-KATE u kojoj je jedna od protivnica odsutna ali se zato radi na marketingu. Borilačke tehnike su raznovrsne ali nedvosmislene. Udarci su tihi, nevidljivi ali jebitačni. Samo se pokatkad iz diskretnog komešanja ovih teškaša prolomi grozotan krik muškarca, po svoj prilici nezgodno priklještenog između gorepomenutih poprsja. On je uostalom i uzrok, i povod, i cilj obeju zaraćenih strana; plen koji se ništa ne pita i ne sme ništa DA pita. Teritorija koju obe vojske žele pod svojom kontrolom. Nešto kao jebeni ”Pojas Gaze” samo ispod pojasa.
Sâm nastanak sukoba, doduše, prekriven je neprozirnim velom tajne, mada određeni nezavisni izvori - koje ovde nećemo imenovati jer ne postoje - tvrde da ima izvesne veze sa vadžajnom. Uostalom, šta nema…
- Iju, ćerko, kakva ti je ovo supa?! Pa, to ni pas s maslom ne bi mog’o da poje’! Dragane, sinko, aj’ kući s majku da ti napravi nešto da se nabubecaš k’o čovek!
- Dragi…Mislila sam, ovaj, da pošto završimo ručak i ISPRATIŠ SVOJU MAJKU da, ovaj, izbušiš nešto…u spavaćoj, ovaj, sobi…
- Izvini, stara...Nisam, ovaj, toliko gladan...
Iznervirati i onog sa čeličnim živcima, pogoditi u nerv.
-I ja njoj tu kažem kako joj ne stoji lepo ta haljina, da mi je lepša bez nje, kad ona skoči, jedva sam preživeo koliko se derala...
-Ta haljina? Pa platila je boga oca, trebao si da kažeš da je lepa, bla, bla.. Bocnuo si je u živac. Prvo pravilo - odeću devojkama nikad ne diraj. Au, decxko , još puno ti imaš da učiš, ovako nećeš jebati.
-Ali, ja kontam da sam joj dao kompliment ..
-Pogrešno kontaš.
Lik koga svako društvo ima. Nadimak obično dobije zbog boje svoje kose ili kiselog osmeha (ovaj put nije takav slučaj, nadimak je dobio od neke dečice iz naselja, na insistiranje drugog druga, koja su kada su ga videla u žutom šorcu i majici počeli u glas da viču “Limune”). To je onaj lik u društvu koji je uvek raspoložen za svaku akciju. Kada se izađe u grad, prvi je zagovornik da se napravi neka glupost (nikakva tuča ili slično), ludorija i piće sve što mu dodje pod ruku ukoliko nema njegovog omiljenog pića – njegovo veličanstvo, Vinjak! To je onaj lik koji je uvek nasmejan i želi da nazdravi, bratimi se sa mnogo ljudi u kafani, kafiću, dikoteci...Veoma je duhovit, u svakom trenutku je raspoložen za zajebanciju i što je najbitnije od svega, ume da prihvati sprdanje na svoj račun. Kada se napije postoje dve verzije Limuna, Bata Limun i Čika Limun. Čika Limun je izuzetno agresivna verzija ovog dobrice i bolje je ne stajati mu na put, ako kaže da se jede kod Zeme a ne kod Komše, onda se jede kod Zeme. Bata Limun je sasvim suprotna projekcija od Čike. Ovaj lik je u svakodnevnom životu totalno drugačiji nego kada izađe u grad. Uglavnom je mrzovoljan i sve mu je mrsko, retko kad izlazi iz kuće i tri četvrtine dana provodi igrajući razne igrice i spavajući. Ostalo vreme je izdvojeno za ostale aktivnosti (klopa, cigara, kafa...).
21. rođendan na vikendici, u jednom selu na Fruškoj gori, pola 4 izjutra, pola raje spava, druga polovina polupijana igra karte. Limun (u ovom slučaju Bata) u jednom trenutku ustaje i iznosi svoju sjajnu ideju, jede mu se jagnjetina (koje btw, nije ni bilo), i kreće u selo u pohod po jagnje. Posle pola sata ubeđivanja da nigde neće nači dotičnu životinju, Limun ipak kreće u avanturu. Naravno, jel, vratio se bez jagnjeta ali ne i praznih ruku, oko vrata je nosio 4 para polu suvih kobasica! Sve je pojedeno u slast!
Vrsta "radnika" administrativnog porekla koja karta šah, ima 20 - 50 hiljada dinara platu! Muški primerci su praktično neuhvatljivi na radnom mestu (lako ih je pronaći u okolnim kafanama), dok su ženski primerci lakši za pronaći, ali jako teško ih je zateći bez šoljice sa kafom u ruci, lakom za nokte, novom serijom zavesa i donjeg veša (koje prodaje koleginica sa sprata iznad)...
Polovina radne nedelje... 11:00...
- Dobar dan, ja sam došao...
- Vidim da si došao! Nisam ćorava... Šta 'oćeš?!
- Pa, mislio sam...
- Nema ti šta da misliš! Mi ovde mislimo! Popuni formular 6, 7, 8 i 12, plati taksu od 1000 dinara u pošti, donesi priznanicu, zavrni nogavice, odigraj užičko, dubi na glavi pola sata, prikaži sve pokemon loptice i sličice životinjskog carstva i ostvario si uslov za razgovor sa šefom, jer on jedini zna šta treba da se radi ovde... Mi ostali smo ovde primljeni preko veze da bi negde dobijali platu!
Još uvek vrlo nedefinisan i misteriozan fenomen oko čijeg postojanja se i danas vode polemike.
Kao i kod polemike oko venzemaljaca, postoji grupacija koja tvrdi i zaklinje se da gore navedeni fenomen zaista postoji, čak garantuje da sa njim dolazi u bliski kontakt otprilike jednom mesečno i ta se grupacija zove ŽENE.
Sa druge strane, postoji i ona rezervisana, racionalnija grupacija, koja ovaj fenomen smatra još jednim oblikom manipulacije i, što privlačenja pažnje na sebe, što opravdanja za svoje psihotične ispade, i ova se grupacija,zove MUŠKARCI.
Zasad je vrlo teško ustanoviti kojoj od ove dve, vrlo ubedljive grupacije bi razuman čovek koji zlo ne misli trebalo da poveruje, ali se svakoj žena ova dilema sama od sebe nekako reši u jednom trenutku života, a svaki muškarac ipak ostaje sumnjičav.
Ono čime bi se ova pojava, AKO zaista postoji, mogla okarakterisati je-neverovatna ničim izazvana eocionalnost vaše nežnije polovine,a odmah zatim, neverovatna ničim izazvana mržnja prema svemu postojećem, a najviše vama, vaše iste nežnije polovine, koja sa crvenim ludačkim pogledom obnadulim od domalopređašnjeg plakanja i ne izgleda više tako nežno, i tako sve u krug, čas suze, čas batine, a sve praćeno plačnim-nisam ja kriva, to su hormoni...
I predpostavljam da nikada nećemo naći ubedljive dokaze za postojanja ove pojave, ali se možda, iako ne baš ubedljiv, dokaz može naći u razmišljanju o odgovoru na sledeće pitanje-Zašto bi vaša nežnija polovina iz meseca u mesec, na tri do sedam dana glumila emocionalni i psihički pakao, kada se svaka manipulacija može izvesti mnogo manje autodestruktivnim metodama?
Daleko da ovo ima veze sa dotičnom bolesti koja je poharala Evropu nekad davno, ali ima veze sa srećom koja je jednaka učinku dotične bolesti.
Prosečni mladić koji nije uopšte ružan, čovjek koji radi, koji dere kožu sa leđa zarad kore nasušnog hleba i američkog sna. Ali on u životu ima toliko sreće, da se ona može meriti sa veličinom muda od kolibrija. Znači nije totalni baksuz, ali je blizu te granice. To se odnosi na odnos sa ženama a i sa dodatnom zaradom sa strane.
- E sad ću da jebem kevu kladži! Mora me okrenuti više! Pa nisam gubav majku mu!
_________________________________________________________________________Bleja u parku, kafiću, diskaću ili nekoj random lokaciji. Grupa likuša od koje ne znaš koja je lepša od koje.
Skupio si muda konačno, udahnuo duboko i krenuo ka njima.
- De ste cure, šta se radi, da nema koja slučajno upaljač? (jedna od standardnijih fora za probijanje leda)
- Ne nemamo, mi ne pušimo. (ekološke samo)
- Ok, nema veze.
Okrećeš se i ideš sa mišlju: majku im, pa nisam ni ja gubav.
#5 - Boj na Kosovu - da je taj Lazar imao nešto u svojoj glavici, prepustio bi nas turcima bez borbe, a onda bismo radili za "našu stvar" i čekali da osmanlije postanu neoprezne prilikom drugih osvajačkih pohoda kada bismo organizovali kvalitetan ustanak. Ovako nas je, brbljajući mantre o nebeskom narodu, poveo u frontalni sukob sa daleko nadmoćnijim protivnikom, pa je izginula polovina odrasle muške populacije. Konačan epilog poznat. Ipak, tek mesto broj pet.
#4 - Beograd - Bar - Ovu glupost delimo sa našim južnim susedima, i u uskoj je vezi sa onom na mestu broj tri. Guglanjem nisam uspeo da nadjem ime te luckaste osobe kojoj je palo napamet da provuče prugu na deonici Kolašin - Podgorica kroz one gudure. Svaki put se tri puta oprostim od života kad prolazim tuda. Treba li napomenuti da kompletnu dužinu ove pruge francuski vozovi prelaze za dva, dva i po sata?
#3 - Crna Gora - Neminovnost. Ova glupost se nije mogla izbeći. Od najnegostoljubivijeg turističkog osoblja, preko svih pozicija koje njeni gradjani zauzimaju u Beogradu, do Mijatovićeve prečke 1998. godine, Crna Gora je tu da nas podseti koliko smo mizerni zapravo.
#2 - Yugo - Ako jednoga dana Klarkson, Hemond i Mej odluče da naprave izbor za najgori automobil u istoriji, čedo kragujevačke fabrike će biti u najužem izboru za laskavo priznanje. Pouzdan je kao Viktor Troicki, izgleda kao kontejner, ide kao freza i troši kao boing. Siguran sam da će se naći neki ljubitelj ovog gradskog mališana da nas podseti kako Yugo ima svojih čari . . .kažite mi to kad počne kiša.
#1 - Pihtije
"Srce naše, evo da probaš pihtije što je baka Stana pravila"
(u sebi) lešu brkati, pre ću popiti litar domestosa nego što ću svoju njušku da približim tom želatinastom srčanom udaru.
- Neka baka Stano, čuvam se za pečenje . . . -
Venčanje u kome ona u dugoj beloj haljini okružena deverušama korača ka oltaru,a njen dragi poprimio lik Džonija Depa(ili nekog drugog glumca,ili pevača).Rodbina uglancana i nasmejana,sve prijateljice razgovaraju medjusobno i drže se za ruke.
U stvarnosti:
20:00
Neki fensi klub pored reke,muzika u disco stilu.Obezbedjenje na ulazu,sigurnosne kamere svuda okolo.Ulazak isključivo uz pozivnicu.Mladenci veseli i sredjeni dočekuju goste.Konobari (verovatno pozajmljeni iz Hajata),smeštaju goste za stolove.
22:00
Konobari neumorno služe pića.Šta god želite,ako ste želeli neku ekskluzivu pravo je vreme da sada poručite.Bend se lagano zagreva nekom pop muzikom.
23:00
Konobari i dalje neumorno služe pića.Želudac počinje da se okreće posle nekoliko čaša žestine.Neko tiho saopštava da je kod ulaza švedski sto.Stižu minijaturne porcije na tanjirićima.Možda je to švedski sto za vrapce,ili za anoreksične manekenke;za ljude bez probavnih smetnji svakako nije.Posle tri zalogaja konobari još više zasipaju pićem.Bend se zagrejao,uveliko počeli narodnjaci.
01:00
Poluraskopčane košulje,šminka se lagano topi.Neki šaljivdžija uzeo mikrofon i peva nešto glasom Paje Patka.Ostatak gostiju na finjaka zapušio uši ne bi li sačuvao bubne opne.Mladoženja prekinut od alkohola,mlada pogledom traži one što ne igraju ili se ne smeškaju da se već sutradan obračuna sa njima što kvare opšti utisak.
02:00
Narodnjaci dostigli zenit,počelo se sa bacanjem čaša i flaša.Mikrofon kruži veselom družinom.Polovina gostiju je prekinuta od alkohola,druga polovina žuri ka centru u potrazi za fast foodom,ili do gajbe da opustoši frižider.
Vesela dužina ostaje,da uz narodnjake otplače ulazak u treću deceniju,kredit za stan i auto,neprežaljenu ljubav,kurvu,prokletnicu i nevernicu što je već drugome decu rodila.
