Dok se Amerikanci, Nemci i ostala intelektualna sirotinja šatro edukuju za životnog trenera i idu na predavanja, seminare, u Srbiji se to postaje najčešće samim rođenjem ili učestalim ispijanjem alkoholnog napitka uz prisustvo minimum dve individue koje su odavno prevazišle nivo trenera i postali selektori za tipa, život i tenis.

Nakon ispijenog određenog broja časova, budući životni trener uz blagoslov svojih mentora kreće u raspravu sa random mučenikom koji se ni kriv ni dužan upleo u konverzaciju iako je samo pitao "Staje li ovde 23-ka?". Ukoliko je dijalog bio uspešan, mladi stručnjak polaže svoju trenersku zakletvu nad knjigom "Uvek mi je neko drugi kriv, zato sam tu gde jesam", čime zvanično postaje životni trener i dobija licencu za prosipanje pameti svakom organizmu koji daje znake života. Do titule selektora se dolazi brzinom koja je obrnuto proporcijonalna količini zanemarenih ličnih problema.

Sa druge strane, beda američka mora da sluša kompilaciju video klipova motivacionih govora propisane po ISO standardu koji donosi konzorcijum na čelu sa Nikom Vujičićem svake prestupne godine. Tek tad mogu da smaraju ljude po Kanzasu dok ih ne rokne neki Huan Migel nakon čega kreću demonstracije "Life coach lives matter". Ovde se igra desetodimenzijonalni šah, dok oni ubacuju trougao u rupu kvadratnog oblika.

Slikarske kreacije koje nastaju tokom dužih telefonskih razgovora. Najčešće nažvrljane na starim novinama. Rezultati crtanja variraju od najjednostavnijih geometrijskih oblika ili običnih žvrljotina, do običnih žvrljotina ili, na primer, najjednostavnijih geometrijskih oblika.

Matematičko-štreberski način da stavimo nekom do znanja da je nerealan.

Pitanja na koja ne možeš odgovarati bez poznavanja opšte kulture.

Ako čuješ ovo u selu nemoj odma ko napaćeni gradski nolajfer da se hvališ svojim umećima na FIFI 2012.

Ne sitkomi i slične stvari sa kaučom, dnevnom sobom i dva polusmešna lika. Već one od sat vremena, sa reklamama. Panduri, advokati, standardna materija za ubijanje vremena uz televirzor.

Neko mora da osmisli sve i ekranizuje. Tu na scenu stupa ovaj lik što sedi u onoj čudnoj platnenoj stolici, koja nama popunjenijima baš i nije najmilija. On odradi ipak malo više posla od scenariste pornića. Prvo se opredeli o čemu će biti serija. O pravnicima, crnim pravnicima, sisatim pravnicama, pandurima, zajebanim pandurima, sisatim pandurima, kul pandurima, vampirima, sisatim vampirima, pravnicima koji su panduri i vampri, ili sve to zbutano u jednu superkul zanimljivu smesu za opijanje mase. Normalno, ljubavni motivi i ljubičice moraju biti epicentar.

Kada je teži deo posla gotov, kreće u potragu za mladim i talentovanim glumcima, sa malo više afiniteta prema ovoj umetnosti nego oni iz sapunica, i ubaci se tekst koji je prekrojen iz svih mogućih sličnih serija, sa tu i tamo izmenjenim imenima. Bonus je ako uspe da se nađe neki old skul glumac, na dovoljnoj količini koksa, da prihvati ulogu u apstratknoj bljuvotini poput ove. Posle napornih pola sata, kamere se pale i kreće se snimanje milion i jedne sezone.

Često mlad policajac ili stariji koji se u saobraćaju nalazi po kazni što ga čini još nadrkanijim.Naoružani radarom od nedavno i digitalnim foto-aparatima(koje još nisu naučili da koriste) i"light saber"-om(crvenim)što ih možda čini dark side jedi-ima.Najčešće locirani iza neke krivine,znaka,žbunja ili zabranjene skretnice,gramzivog pogleda upućenim ka skupljim vozilima sa afinitetom da iz džepova njihovih vlasnika izvuku što veću novčanicu koju vešto skladište u svoje mačijim okom prekrivenim zeleno-fluorescentnim rukavima.Umesto da požele dobro veče ili dan,spuštaju glavu,očima dobro odmere garderobu(da znaju koliko mogu da izvuku),i kažu - Vozačku i saobraćajnu!(boljestojećim vozačima promrmljaju i molim).Sledeće što izgovore je -Je si pio/la?Sumnjiv/a si ajde da duneš!nakon neuspelog pokušaja da pronadju prisustvo alkohola u organizmu pitaju -Jel imaš nešto da prijaviš? uz odričan odgovor naredjuju da se otvori gepek,e,ako i u njemu nema ništa onda počinju bezobrazno da traže trougao proveravaju prvu pomoć prsluk rezervni točak delove i sve što prosečnom vozaču na putu može da zafali.Na kraju vozač gubi strpljenje i daje mu 1000din uz psovke koje su melem za saobraćejčeve uši,seda i odlazi,dok kolega već zaustavlja drugo vozilo,ili se zajedno vraćaju u rupu iz koje su izmileli i vrebaju sledeću žrtvu!
POŠTENO ZARAĐEN NOVAC NEMA ŠTA!

Najveći lažov među prodavcima. Može vas ubediti da je lubenica odlična, iako zna da je ubrao pre 10 dana. Ima veliku moć pregovaranja i cenkanja. Jednostavno rođen je za tu funkciju.

Ponekad treba biti svjestan svojih mogućnosti i priznati svoj poraz. Nikakve pozitivne afirmacije i zakon privlačenja ti neće pomoći.

Lijepo je maštati o rasnoj ili čak rumenoj ženi, drugo je izvršiti maštariju u djelo. Još ako je prošla određenu kilometražu, možeš se slikati. Ti ga ubaciš, a on mlatara unutra, nigdje pričvršćen, bez ikakvih klinova ili sigurnosnog užeta. Umjesto sendviča, dobio si istraumatiziranu kobasicu. Igraš fliper nadajući se da će upadati gdje treba i to češće do urlikanja, a dobiješ samo Saharu i njen razočarani pogled.

Odjeb. Spust. Izraz koji se koristi da bi se dočarala sagovornikova glupost, uz pomoć dočaravanja gluposti prosječnog Amerikanca, koji su poznati po svome „Briljiranju“.

Kompozicija čijih je 90% inspirisano (samo iste note/akordi u istoj kombinaciji) nekim grandžom ili metalom. Frontmen, nadajući se da je buduće Kurt Mladenović, piše političko-socijalni-ljubavni-angst tekst o stvarima u koje se ni sam ne razume dovoljno. Naslov je jedna reč, jer to dodaje mistiku celoj stvari, a u stvari se radi o manjku kreativnosti. Strofe peva glasom Mladenovića, refren grauluje. Prolazi i obrnuto. Jedini koji ovde blistaju su basisti i bubnjari jer u "kompoziciji koja ih je inspirisala" bas i bubanj lome hardcore muzičari koji celoj stvari opravdavaju epitet hard/hevi

Gitarista obrće pentatoniku nekoliko taktova kao solo i automatski je Tom Morello ili pak Adrian Smith, ali samo u okvirima svog korteksa.

Obavezne su frizure kao da su Alice In Chains ili Skid Raw. Od ovoga je moguće odudaranje u vidu basista sa kovrdžama u fazonu onog nektar mermelada klinca i bubnjar sa vojnički kratkom friškom jer se ili prži na pank ili mu je praktičnije zbog mlaćenja glavom i sviranja u isto vreme.

I dok se frontmen i gitarista nadaju da će im njihov hit (koji znaju najbolji drugovi i par zapuštenih devojaka koje se šatro lože na rok iz odeljenja) doneti ugovor sa Geffenom, jadna publika na lokalnom festivalu sluša žalopoj o životu koji loše zvuči na srpskom.

Slikovit opis promiskuitetne ženske osobe, sklone čestom mijenjanju partnera, koja daje sve od sebe za provod.

Mada, najčešće da samu sebe za taj isti provod.

Jadikovanje kladioničara za još jednom promašenom dojavom. Čuvenom Džankijevkom.

*Tip-dojava

Neophodni rekviziti svakog tinejdžera(ali i onih ljudi koji malo zagaze u godine) koji iole cene svoj ljubavni život i rade na poboljšanju istog....

Dva rekvizita uz koje se smuva najviše devojčica, a neretko i devojaka.
Možeš da pročitaš sabrana dela Ive Andrića, Hesea i Dostojevskog ništa ti ne pomaže, jedino koga ćeš impresirati je tvoja profesorka srpskog, mada možda nadješ neku ribu koja će te nahvatati da joj prepričaš lektiru...Hese, Dostojevski, Kiš....oni pale tek na fakultetu....i to od treće godine...a sta ćes do tad.....

Savet pulenima(14-23 god.)ako si trenutno na 426. stranici Tihog Dona, stavi marker i otrči do starijeg burazera, ukradi mu gitaru i počni da vežbaš akorde....

Ako imaš bagljave prste, trk do garaže, naduvaj onu loptu(za košarku, fubal, rukomet, odbojku...nebitno) što si je dobio od ujaka za deseti rodjendan i počni da vežbaš, valjalo bi i da se upišeš u neki klub, mada to je i poenta, ne treba ni da si dobar, jedino ti treba neki dres(na primer) iz kluba kako bi društvu dokazao da si član istog....

Uvek upali...

Jer u mladjanim danima ne juri se kvalitet nego kvantitet.....

Naravno ne zapostavljaj školu...jbg, kad se budeš vratio na ono mesto u knjizi što si ga označio, da znaš da nastaviš da čitaš...jer i to se zaboravi...ali to je već neka druga priča.....

Spavati neku oćnu, najčešće po prvi put; ubrati cvetić mladosti. Ubosti, onako beskompromisno, u maniru Vikinga silovatelja.

Knjige, romani, članci, tekstovi, priče, pričice i filmovi kojima je glavna tema ljubav.
Karakteriše ih:
- sveobuhvatna zamršena radnja;
- neviđene komplikacije i tumbanja od kojih se pada u nesvest zbog neverovatne mašte spisatelja/spisateljice koji se svojski trude da ljubavne veze, koje su inače veoma često komplikovane, prikažu još komplikovanijim;
- sladunjavo-romantični limunada detalji kao vrhunac opisivanja romantičnog "idu mi suze na oči" trenutka između dve osobe;
- stvaranje osećaja da kada pročitate delove koji se odnose na raskid / rastavu / razdvajanje dojučerašnjih ljubavnika pomislite da je vaš najbolniji raskid bio ništa u odnosu na u tekstu opisane "bolne momente";
- neverovatni hepiend (u fazonu - živeli su srećno i dugovečno) koji dolazi posle takvih konflikata, tolikih ljudsko/materijanih žrtava, suza radosnica, krvi, znoja i psihološke tiranije i kada sa osmehom na licu zatvarate knjigu sa osmehom na licu.

I najbitnije: pročitao si jedan - pročitao si sve (u slučaju filmova pogledao jedan - pogledao sve).

Nekada su veoma popularni bili ljubavni časopis-romani, svake nedelje je izlazio novi broj, a bilo je više izdavača. Dosta devojaka, žena, pa čak i mlađih baka je kupovalo i prosto "gutalo" takvu literaturu. Glad nije mogla biti utoljena za takvim sadržajem. Stvaranje nekih "standarda (kvazi) romantike" realnih samo čitateljkama (ako ne i čitateljima) pored takvog štiva je bilo neminovno.

vidim da su definicije o klikerima postale popularne pa evo jedne:
troka je igra klikerima kada se nacrta trougao na utabanoj zemlji, i svaki igrač postavi svoj kliker koji je zalog iliti čip za igru i to do tri igrača- klikeri se stavljaju na uglove trougla, a preko tri izmeđju svaka dva klikera.
odredi se proizvoljno rastojanje odakle se "baca" i ko bude najbliži počinje igru...
pre početka se odredi ima li piš pre troke ili nema ( piš pre troke je kada možeš da eliminišeš protivničkog igrača ili više njih gađanjem njihovog klikera iako ni jedan kliker sa troke nije "skinut")
ako nema piš pre troke mora se prvo skinuti makar jedan kliker da bi mogao neki igrač da se pišne... tj izbaci iz igre.
što se tice skidanja tj gađanja klikera na troki , mora se tako gađati da kliker kojim je gađano, zatim kliker koji se gađa ne završe na liniji ili unutar trougla jer ako se to desi to znaci da si se "usrao", čak i ako postoji odbitak, tj kliker koji si gađao ne završi u trouglu, ali pri odskoku zakači neki kliker koji je na troki i to znači da si se "usrao...
kada igrač biva pišnut... tj eliminisan, predaje onom igraču koji ga je pišnuo sve klikere koje je u toj rundi skinuo sa troke...
partija se završava kada na troki više nema klikera ili kada je pišnut i pretposlednji igrač, tj kad samo jedan igrač ostane u igri...

Српска народна песма, уједно и песма о вероватно најкуљем од свих хајдука икада.

Након девет година живота у страху да ће му Радоица пререзати гркљан на спавању, ага Бећир-ага ухватио Радоицу и сместио га у тамницу са још двадесет хајдука. Они кад су га видели, моментално су пали у бедак, јер им је он отприлике био једина нада за избављење, но, он им рече да искулирају, пошто има план, рече - ''Направићу се мртвим, па ће ме Турци изнети из тамнице и сахранити, а ја ћу се већ искобељати из земље као Ума Турман у Кил Билу 2!''. Ујутру 20 хајдука позва тамничаре, те им рекоше да избаце леш, да им не би ту смрдео кад почне да се дезинтегрише. Ага Бећир-ага је био приглуп човек, па се ладно примио и наложио слугама да га закопају, но, жена му, Бећир-агиница беше паметнија и провали да Радоица глуми, па рече слугама да подложе ватру на љубавном тепиху му и тако му ураде фрај депилациони третман. Подложише они ватру, а он, наравно, писнуо није. Јунак. Не прими се ни на то Бећир-агиница, јер за разлику од свога мужа она није била пријемник, те рече слугама да донесу змију присојкињу и да му је туре у ногавицу, не би ли се он уплашио. Змија присојкиња, кад му је кренула уз ногавицу, не да се Радоица није уплашио, већ се змија усрала од страха кад је видела питона и побегла главом без обзира. Но, Бећир-агиница се ни тад није примила, те наложи слугама да му ураде маникир и набију по ексер испод сваког нокта. Ураде они тако, наравно, Радоица опет не писну. Ни то агиници не беше довољно, па се досети та је Радоица трситељ, да би лево мудо дао за добру рибу, те доведе преда њ двадесет најлепших Туркиња и међу њима прелепу Хајкуну. Кажу да је Хајкуна тако добра риба била, да је и сам Бог помишљао да сиђе с неба и испроба своје чедо. Заигра Хајкуна пред Радоицом, а њему се насмеши јуначки брк кад је онако једру угледа крајичком ока. Наравно, и Радоица је био баја, па се и Хакуна наложила на њега и бацила свилену мараму преко њега, да га не провале. Ово је, у ствари, била велика Бећир-агиничина грешка. Да је Малом Радоици скинула панталоне, па тек онда извела лепу Хајкуну да заигра пред њ, десиле би се две ствари: Мали Радоица би најеб'о и био проваљен, а сви би се питали зашто ли га кој' курац зову Мали. Докурчи Бећир-агиници, те рече слугама да Радоицу баце у море и нахране њиме рибе. Баце они њега у море, а он кад заплива - ма, и Фелпс и Чавић би пали на дупе. Исплива он тако на неку плажу и тамо повади ексере из ноктију, те их метне у џеп, решен да истог дана неком јебе кеву. Врати се он у Задар град и пришуња се двору аге Бећир-аге, те види агу и агиницу како се спремају за неко тршење (напокон, пошто мисле да више нема Радоице да дође и истрси их заједно). Улети јунак Радоица у собу и у једном потезу отфикари аги главу, те рече агиници: ''Јебем ли ти маму, да ти јебем! Знаш ли, курво, како боли кад ти неко набије ексер под нокат! Ту су јебени нервни завршеци!'' Узе Радоица оне ексере, те јој наби пола ексера под нокат, а ова испусти душу. Радоица онда нађе Хајкуну лепотицу, она му даде кључеве од тамнице, те он ослободи своје хајдуке, као и кључеве од ризнице, те он подели дукате с њима, а Хајкуну одведе у Србију, прекрсти је у Анђелију, узе је за жену и направи буљук ситне деце, време губио није.

То је била прича о Малом Радоици, најкуљем од свих хајдука икада.

Doslovno nacrtati i na taj način objasniti suštinu.

Student čiji moto glasi: „samo skripta“. Jedan od lenje većine koja ne voli da se previše cima, ali želi da ostane akademski građanin provlačeći se nekako kroz faks, od ispita do ispita, naravno zaobilazeći knjige u širokom luku... Pored realnih manjkavosti ovakvog načina pristupa univerzitetu i životu, postoje i pozitivne strane medalje. Naime, jezgrovito usredsredivši se na suštinu, obično je u stanju da razume materiju na najbolji način. Takođe, vremena za izlaske (ili igrice) ima na pretek.