Poricanje - Buduci celavac razmislja u smislu "Gomila dlaka na cetki i zbun stvoren na tepihu su potpuno normalna stvar, ionako kosa najvise opada na prolece. Svi dobijaju zaliske u ovim godinama, a mama plus kaze da sam ih oduvek imao. A i ja uopste nemam zaliske."

Medjufaza, shvatanje, najcesce traje nekoliko minuta i desava se kad buduci celavac naidje na svoju sliku iz tinejdz godina.

Bes - Buduci celavac ne moze da shvati da se ovo bas njemu desava. Ako je cale celav, proklinje kevu sto nije odabrala bolje. Ako su ujak/kevin cale celavi, proklinje caleta sto je ozenio tu gusku. Ako su ljudi sa obe strane familije celavi, proklinje Boga zato sto nije usvojen. U slucaju metalaca, goticara i emoa, prilikom faze besa se neretko razmislja i o samoubistvu.

Trazenje resenja - Iako ne postoji 100% efektivni lek protiv celavljenja, buduci celavac ce pokusati sve, ali bas sve, da se izleci od ove posasti. Pocinje se od raznoraznih sampona, razmislja se o Panjkovicevoj akademiji, jer je onaj lik sa reklame ipak opet postao seksi, dok se na kraju sve zavrsi zakljuckom da je za transplantaciju kose potrebno 378 prosecnih srpskih mesecnih plata, sto je posebno zanimljivo ako je buduci celavac zapravo student.

Mars u picku materinu faza - Buduci celavac postaje svestan da se pretvorio u zenu i da svaki dan po sat vremena pred ogledalom proverava da li mu se kosa jos proredila. Odlazak kod frizera i navikavanje na "nularicu".

Arhaicni naziv, turcizam, za izrazavanje zelje da nekog oterate od sebe. Poput danasnjeg 'mars!'.

Tajna opstanka dugih veza, konstantna borba ljubavi da pobedi dosadu.

1. Reč koja navodno ima magijsku moć da ubrza određenu radnju.
2. Beži, gubi se, marš odavde.

Čovek kome trebaju 4 godine fakulteta da bi ufatio za pičku

Ultimativan pojam tišine. 'Nači, tiho u pičku materinu. Zvuka bez. Ne čuje se, fazon, ni muva kako leti. Možda eventualno samo prigušeni otkucaji srca prisutnih i šum trepavica pri pomeranju istih. Jebeni muk.

Inače, veoma retka pojava u današnjem svetu, pa čak i na grobljima, gde je - razume se - originalno i nastala. Možda još samo prisutna na utakmicama fudbalske reprezentacije i časovima onih i dalje u školstvu prisutnih old-skul profana i profanki kojima ‘mesto krvi u venama cirkuliše Bratstvo&Jedinstvo i drug Tito. Tja, uskoro će i oni u večna lovišta...

Svi decibeli sveta – ujedinite se!

Skraćenica za iritirajući, nekvalitetni anime muzički video nastao najčešće od strane dvanaestogodišnjeg deteta. Dobija se seckanjem klipova iz anime serija i spajanjem sa muzičkim numerama od kojih su najveći procenat pesme Linkin Parka . Njihova sve veća prisutnost na you tubu otežava nalaženje originalnih scena, pogotovo ako nisu označeni kao isti.

Evolucioni tjuning ljudskog tela.

Lik kome kao i igračima jebeš sve po spisku, ako tvoj tim izgubi, iako je čovek ni kriv ni dužan.

Rečenica koju je Dragan Jovanović rekao u ''Profesionalcu'' prije desetak godina, a koja se danas manifestuje u svom punom značenju!

Jedan neimenovani ujak u svojim šezdesetim voli da ispriča sledeće:
Deco moja, koju god sam u životu pitao, nije bitno da li mi je dala ili nije dala, sad kad je sretnem javlja mi se sa osmehom. Ako radi negde, u opštini, u bolnici, pošti ili distibuciji uvek se lepo ispričamo, pita me za zdravlje i završi mi poso preko reda. Nije bitno ako me nekad oterala i u pičku materinu. Koju nisam ni pitao, ne jebe me ni dva posto, ma neće ni da mi se javi!

Glavna i teška zabluda svakog oženjenog muškarca. Kada se isti konačno opseti šta je uradio već je poprilično kasno za popravku života. Jedina opcija je ili da sve sjebe i ode u pičku materinu ili da trpi svakodnevno sve dok ne umre i spasi se ( ova druga je statistički zastupljenija ).
Ova poučna rečenica teške facetine Zorana Radmilovića kao Radovana III-eg na najbolji način je opisala idealizovanje voljene žene od strane muškarca i ostala je aktuelna do dana današnjeg. Što je najlepše, ovom izrazu se najviše smeju baš ONE - šta ćemo, sami smo krivi.

Finalni proizvod dugotrajnog procesa inplementacije vlastitih snova u podsvest sopstvene dece. Poslednji pokušaj posrnule ambicije da stigne gde joj nikada ni nije bilo mesto.

Voz za prošlost. Poslednji peron.

Potomak u staklenom zvonu, zaštićen kao himen ćerke jedinice šefa turske narko-mafije. Uposlen k'o mladi Kurdi na bauštleli nadomak Menhengladbaha. Nema prostora za zajebanciju.

Biće od tebe sine nešto -pijani ćale kad ti kaže. Učićeš jezike koji te ne zanimaju, sviraćeš instrumente za koje nisi talentovan, bavićeš se sportom iako imaš dve leve i što je najvažnije -završićeš škole iako si glup k'o kurac. Na silu, ako nikako drugačije. Destilovaće tebi ćale krv, neće biti štrokava k'o moja.

Problemi nastaju kada proces destilacije ne ide željenim tokom. Potomak prsne k'o rumunski kurton i otera sve u pizdu materinu. Počne da glođe čaše po kafanama i gasi cigare pevaljkama o sise, da se bode prekrštenom pajom i umače palamar u podgrejan pinđur dok zamišlja brata Marije Šerifović. Noćima.

Jebiga krv nije voda, -teže se destiluje. Šta'š?!

Hal... stranka te treba,ma šta radiš ti u mojoj fotelji, slazi?
Isprobavam, šefe, isprobavam, kako vodite kampanju nećete još dugo znojiti guzicu na njoj, a ja mlad, lijep, ambiciozan... Znao sam da ćete me zvati, pa da nam uštedim vremena.
Marš, keru. Nego, imam novi zadatak za tebe. Evo ti telefon, evo ti brojevi članova, ako ne želiš da radiš ništa u narednih nekoliko dana , nađi mi 50 novih aktivista, i 15 novih članova,u svojoj ulici.

-Čega bolna 50, sti lud pa kod mene ulica nema 50 ljudi kad se dodaju i oni što su umrli u zadnjih 10 godina, što ih vi svake godine vaskrsnete na izbore, pa budu na biračkom spisku.
-Slušaj , mali, nisam ja Veran Matić da skupljam inkubatore, hoću toliko,matematika, brojke, glasovi, kontaš, ne zanima me, uostalom, kad si znao rakiju sa groblja krasti, vaskrsenje je lakše nego što misliš.

Uzeo sam onaj bločić, gledam koga bih mogao prvog, sve neki nepoznati likovi.

Naiđem na komšiju, Marka.
-Halo komšija, ja sam, gdje si šta ima?
-Na šljivi, tresem i sebe i nju?
Ima li šta, jesu rodile?
Vala ni za slatko, pričaj mali u pičku materinu, skraću se!
Trebaju mi aktivisti i članovi za stranku.
Jebi ga, moj mali je na listi u drugoj partiji, mi samo čekamo da te uvatimo pjanog iz grada kad budeš išao, da te polomimo za onaj plakat što si na strugu zalijepio.

Krenuo sam dalje. Neće niko, a svi bi posao preko stranke, e ne može. Naiđem na onog što ima dobru ženu Milicu, a njega svi znaju kao njenog muža.
Halo- javio mi se.
Tu se već nisam mogao suzdržati, kad već zovem sa šefovog telefona.
Jebem ti ženu u pičku.
-Molim.
Jebem ti ženu u pičku. Jebem ti ženu u pičku. Jebem ti ženu u pičku. Jebem ti ženu u pičku. Jebem ti ženu u pičku. Jebem ti ženu u pičku. Jebem ti ženu u pičku. Jebem ti ženu u pičku. Jebem ti ženu u pičku.

Onda opet period nezanimljivog natezanja, nakupio sam i nešto imena, ali fali još. Međutim naletim na broj onog kretena što me probudio sabajle, mislio sam pozlilo mi materi,a on hoće popravi auto, njega ću u 2 noći.
-Halo, jel vama treba opravka?
-Kakva opravka čovječe, 2 sata su , pusti me da spavam- reče mi promuklim glasom Velje Ilića sa reportaže iz Guče.
-Kako kakva, ovdje Jovo Pakna, ti's s mojim ćaćom, Mićom Lamelom, dogovorio, krpiti pumpicu za brisače, mi smo radionica Unfal, nemoj sad zajebavati da ti ja ne bi inbus ključem crijeva na šupak vadio. Šalim se, ovdje stranka, samo da ti pokažemo da te možemo jebati kako hoćemo, a ti ništa ne možeš. Pozdrav, pusa.

Ujutro me šef pozvao sabajle, k'o uz kurac.
-'Alo, pa jesi ti lud, kakav je ovo spisak, 20 normalnih aktivista, 10 aktivista pušteno iz ludnice za vikend, a 20 ih iz udruženja paraplegičara. Ovi novi članovi, od njih 15, 13 neće ni doživiti izbore. A za onog muža od dobre Milice, vratiću ti, saček'o me jutros iza ćoška.
Šefe, matematika, brojke, glasovi, kontaš, ne zanima me. Pusa.

Trpezarija hotela.
Samo se stolovi i stolice gurnu u kraj i pojača se do daske “Idemo na Mars”.

1. Mesto gde mnogi ljudi idu.

2. Mesto gde se nalaze sve stvari sveta.

3. Popularna turistička destinacija.

4. Merna jedinica za razdaljinu.

Mehanizam odbrane nas običnih smrtnika kada mrtvi pijani čekamo autobus u pola šest ujutru koji nikako da dodje (za razliku od megakul hiperurbanih fensi likova koji se vraćaju samo taksijem jer je to in, ili isto tako megakul sponzora u svojim megaskupim i megakul kolima sa svojim megakul ziljavim pičkama, kojima smo uzgred, smešni, zamisli, smrzavamo se tako i čekamo autobus) dok se smrzavamo nikad gore pa da nam, kada nam je već sve ostalo promrzlo u pičku materinu, bar uši ostanu čitave(i ako baš imamo sreće, tj. debele kape i kapuljače, i nešto više).

Je onaj metod koji te, iako si totalno sjeban, ipak ostavi u stroju kad četa kreće na obavezni marš.

Otići u pizdu materinu.

Analogno kentauru i minotauru, biće koje ima glavu čovjeka i tijelo svinje.