Uglavnom izuzetno loše odrađen pokušaj da se mladima skrene pažnja na ovaj problem. Počinje uz mnogo faktografije, završava se deljenjem nekvalitetnih kondoma koji će ionako verovatno da puknu. Umesto da ukažu na prevencije i ohrabre ljude da imaju SIGURAN seks, najčešće izazivaju dva efekta:
1) (uglavnom kod devojaka) da NIKAD ne poželi da ima odnose;
2) (uglavnom kod momaka) da poželi da baci kondom i kaže:"Jebeš ga, po ovome što oni kažu, zaradiću je svakako."
1) -Statistički podaci ukazuju da su postojali slučajevi u kojima se virus preneo poljupcem u slučaju kada bla bla bla a takođe postoji i naznaka da se ovaj virus može preneti vetrom, mada to još uvek nije naučno dokazano.
-ŠTA BREEE??!! Aaaaaa pa Milisav mož' da zapamti jučerašnji datum kao dan kad me poslednji put pipn'o!! Nema više ni henddžaba, i tako sigurno mogu nešto da zapatim!!! Ko zna s kim se mamlaz sve vucara, ja sam mlada da umrem, a i nešto se mnogo sporo oporavljam od prehlade u poslednje vreme, IJUUUUU PA JA IMAM SIIIIDUUUU, KUKALA MI MAAAJKAAAAA!!!!
2) -Prema statističkim podacima iz 2008. najveći broj zaraženih nalazi se u Podsaharskoj Africi, oko 22.400.000 ljudi od kojih je do sada zabeleženo 1.400.000 smrtnih slučajeva, zatim bla bla bla... Srbija u regionu prednjači po broju prijavljenih, mada se sumnja da je broj i do 10 puta veći od zvaničnog rezultata bla bla truć...
-Sine, ovako ispade da je pola sveta zaraženo, obzirom s kim sam se sve vuk'o, koje su šanse da do sad nisam i pokupio nešto?? Jeb'o sve, ne mo'ž mene tako da ukenja, kakva sam sreća, 100% je imam, a imaš je i ti, tako da, aj Mileva, bacaj taj kondom, idemo da te rasturim k'o bager šupu!!
Naročita ali ne i retka "kasta" mladih likova koja se može sresti na ,svima nam dragom, Vukajliji...Nov ali ne i nepoznat vid psihološke identifikacije i projekcije (odbrambeni mehanizmi).
Evo o čemu se zapravo radi.
Bez emotivne zrelosti, formirane ličnosti, bez hrabrosti, mašte, snage, motiva, znanja i želje da se bore i pobeđuju u stvarnom životu, bez rezultata i uspeha u istom, oni Vukajliju razmaženo doživljavaju kao virtuelno utočište (beg od surove realnosti) i mesto gde njihova životna i stvarna bezidejnost, besposlenost, indolencija, statičnost, inertnost, lenjost, neznanje,kompleksi, strah i neuspeh na fakultetu-školi-poslu-ljubavi ,kao i sve druge loše osobine koje poseduju, privremeno gube oblik i realnu formu. "Usvojenik" je ,kao po pravilu, neispunjen, neiživljen, frustriran i razočaran samim sobom ,svojim životom kao i odnosom s vlastitim roditeljima a svoje lične probleme, nezadovoljstva, neuspehe i strahove projektuje na vlastiti (više tuđi!) "opus" (često i nesvesno) dok redovno pati od krize identiteta. Svoju neospornu inteligenciju, talenat pa i duhovitost, on "pri Vukajliji" virtuelno troši na stvari nebitne za svoj zivot i uspeh u njemu tj stvari od kojih nema apsolutno nikakve koristi za svoju budućnost i boljitak. Ne čineći ništa konkretno, stvarno i opipljivo za svoju budućnost i ne mičući se s mesta, on našeg "Vuju" doživljava kao roditelja iz bajke koji ga neće "smarati" i "terapisati" a uvek imati sluha za njegove pomenute osobine, stanja i faze...
Osećanje ličnog, realnog životnog neuspeha i nezadovoljstva "usvojenik" ublažava identifikovanjem tj poistovećivanjem sa nekom "alter" osobom pa se i ponaša u skladu sa tim. Ono što nije i ne uspeva biti u životu, on se trudi biti kod "tata Vuje". "Usvojenik" slepo insistira na "originalnosti" jer je sam ne poseduje u stvarnom životu, gde je običan utopljenik u moru mediokriteta tj običan mediokritet. Zato on beži od svog originalnog "ja". Njegova "originalna" životna svakodnevica je neispunjen dan a kroz "originalno" stanje uma ne provejava dobro raspoloženje..."Usvojenici" se plaše da ne upadnu u zamku "copy-paste" i tako "pejstuju" svoje stvarno i originalno "ja" na Vukajliji...Inače, njihovo "originalno" "ja" nije ni najmanje originalno, duhovito, zanimljivo i uspešno u stvarnom zivotu...Jasno je zašto su "usvojenici" veliki i neustrašivi borci protiv plagijatorstva i kopiranja...A jasno je i zašto oni imaju neobično jaku potrebu da tuđi rad klasifikuju i karakterišu kao "originalan" ili "plagijat"...
Vukajlija "usvojenicima" takođe obezbeđuje,za njih preko potreban i željen, osećaj pripadnosti koga u stvarnom životu nemaju i ne umeju steći jer ne pripadaju ni samima sebi u beskrajnim a bezuspešnim "nastojanjima" da se "negde pronađu" i zaistinski, konkretno pokažu i dokažu . "Usvojenici" pate i čeznu za pohvalom, kao i za tim da neko bude iskreno ponosan na njih a da oni zbog toga budu zadovoljni sobom. "Usvojenici" su, iz navedenih razloga, neretko i neobično skloni negativnom kritiziranju svega što je po "njihovom" infantilnom, kvazi mišljenju, kriterijumu i standardu "loše", "neoriginalno" i "kopirano". Brzi na podsmeh i kritiku a nesretni i nezadovoljni sobom, kakvi jesu, oni pritom nemaju ni najmanje sluha za dobronamerne sugestije koje im neko uputi, na osnovu čega lako dolazimo do spoznaje o njima... "Usvojenici" se plaše i zaziru od ogledala...
Ali sve to nije lišeno šarma i simpatičnosti... :)
:)
Mera neprijatnosti koja se javlja kod osobe koja je uvređena.
Lako se izaziva u svakodnevnom opšenju kada se sagovornik/ca uporedi sa nekim ili nečim što mu/joj umanjuje vrednost.
Interesantna je gradacija uvredljivosti koja se uočava pri poređenju neke osobe sa sa predstavnicima životinjskog carstva.
Evolutivno udaljenije vrste ne izazivaju jaku reakciju. Poređenje sa mikroskopskim praživotinjama kao što su amebe, bičari, paramecijumi je benigno. Ne očekujte da vas neko odalami u kafiću ako mu kažete da pije kao sunđer. Recite nafuranoj maloj da je meduza i posmatrajte kako mišić koji diže njenu obrvu kreće u laganu ali sigurnu kontrakciju a tup izraz lica pantomimom poručuje: ''Ma šta mi reče?'' Crvići, gliste i ostali sluzavi duguljasti rođaci mogu donekle da izazovu nelagodnost ukoliko su atributirani nekim pojačivačem uvrede (bedni crve, pijavice krvopijo...). Ako na basketu kažete saigraču da je spor kao puž ili da igra odbranu kao neki mekušac reakcija može biti jača, ali Andres Breivik level je i dalje daleko. Insekti su već malo gadniji. Žena bogomoljka proždire supruga nakon seksa ma kako se on pokazao; muve vole govna; komarci su dosadni, ali ako je neko etiketiran da leti kao muva bez glave to samo znači da je malo rasejan..
Idemo na kičmenjake. Ribo jedna! To znači pičko jedna. Opa, neko se već malo vređa. Žabo! Au, neko je jako ružan, to ne valja, pogotovu ako je u pitanju krastavi Kermit. Predstavnici gmizavaca su rezervisani uglavnom za tašte i jako su uvredljivi (Tašta mi je zmija otrovnica sa krokodilskom glavurdom). Prostiji sisari - krtice i glodari (pacovi kao reprezenti najvredniji pomena) su često rezervisani za najviše državne krimose i tajkune. Širu upotrebu a i jaču reakciju uvredljivsti imaju kopitari i papkari. Konj, jedna od najlepših i najelegantnijih životinja je doživela da ljudi u skupštini i na pijaci govore jedni drugima: Konju jedan! I to kao jaku uvredu. Skresati nekoj pevačici u silikon da je krava koja utiče na mlade bičarke i stvara od njih ovce je prilično uvredljivo (za obe kategorije goveda). Anatomski nam slična svinja je jako pogodna za prljavo omalovažavanje, asocira na štroku, ružnoću, debljinu, neotesanost, prostotu, smrad i šta sve ne.
I konačno primati. Majmuni, čovekoliki majmuni i sam čovek. Najveća genetska sličnost - najveće vređanje. Majmunčino! Orangutane! Gorilo! Šimpanzo! Što su nam srodniji uvredljivost doseže krajnje granice. Neandertalcu jedan! Po ovome ispada da je najveća uvreda nazvati čoveka čovekom! To i jeste slučaj ali i tu postoji pravilnost i gradacija. Debil je po koeficijentu inteligencije bliži normalnim vrednostima IQ-a od imbecila, pa je znatno frekventnija upotreba upravo reči debil kao uvrede.
Najzad, krajnja uvreda je pripisati čoveku neku osobinu koja ga odlikuje kao vrstu i koja ga izdvaja od ostalih živih bića. Recimo laganje. Reći nekom da je neiskren, da je lažov, da je prevarant, lopov, pohlepan, zao - vrh vrhova. To se ne oprašta. To je najviši stepen uvredljivosti.
Ono što ima da vam ispriča drugarica koju niste videli u dužem vremenskom periodu.
Autobus, dva pogleda se susreću i prepoznaju...
- "E Milanče, jes' to ti...?"
- "Vidi nju... Gde si Vanja sto godina...?"
- "Otkud ti u ovom delu grada?"
- "Ma nosio neki kajmak tetki u Borču..."
- "Pa šta ima čoveče? Nisam te videla, ne pamtim... Ima li šta novo?"
- "Šta bi bilo? Standardno... radim, pomalo izlazim, još uvek sam sa Jelenom... ništa specijalno. Šta ima kod tebe?"
- "Jao, ma ludnica... ništa me ne pitaj. Evo sad idem sa faksa, sva sam nešto izmrcvarena, imamo nekog mutavog profesora, tri guarane sam morala da popijem da bih ostala budna na predavanju... Pa htedoh da svratim do Marka; njega sam upoznala letos na Pefkohoriju, mrvuljak moj, pa smo se smuvali posle mesec dana... Razmenili telefone, videli se par puta i znala sam da je to to, iako sam ja htela još na letovanju, a znala sam da i on hoće, ali tamo nikako nismo uspevali da uspostavimo neki duži kontakt... Krenemo da ćaskamo neobavezno i on u pola prekine razgovor i uvek smisli nešto da ode, miš moj stidljivi... I da, reko' htedoh do njega, ali nema šanse... Kolukvijum iz statistike u sredu a u petak ispit iz političke, pipnula ništa nisam. Još sam obećala Teodori da ću doći da je ofarbam, a za to će mi trebati vremena, jer sa njenom kosom mora baš nežno da se postupa, dosta je osetljiva i retka... Sećaš se da ona nikad nije htela da se šiša, da joj se ne bi videla proređena kosa........." :bla-bla...truć...torok...trač...kokoda... jedan sat, drugi, treći, decenija... Epopeja!"
Odlučiti nešto poslije dužeg vremena i puno razmišljanja.
Izraz je nastao od riječi dokon što je u stvari osoba koja stalno nešto razmišlja i smišlja.
- Tebra, aj više ne mogu da sutra da čekam.
- Samo da vidim je li sa drugaricom samo ili ima i dečka.
- Dokonaj više hoćeš li joj prići ili ćeš kući kao pizda brate.
- Id... idem, neka ti bude.
.....
- Ćć ća ćao, mogu li dobiti broeejjjj....
- Ne. Imam dečka.
- Hm, pošteno. Ćao.
---
---
Septembar, 6 godina studiranja. Spremanje za socijalni rok.
- Pa dobro jebem mu mater više Luka, hoćeš li ikada uzeti stvari u svoje ruke i ponašati se kao čovjek. Ja ovamo kidam svoje ruke i živce da ti obezbjedim krov nad glavom i da imaš šta da jedeš a ti se tu sprdaš na tom jebenom fakultetu.
- Ajde ćale. Opušteno šta ti je. Lagano riješiću sve...
- TO MI GOVORIŠ VEĆ ČITAVU VJEČNOST! De malo dokonaj šta ćeš da radiš sa životom uzmi tu knjigu, zagrij stolicu i nauči to već jednom. Kud te ne upisa na neki privatni manje bi novca spiskao. Jeste ova omladina danas nesposobna za sve. Ko vas napravi takve.
Ne kao fraza, već kao pisana poruka ostavljena ili okačena na neko vidno mesto ovaj izraz može značiti mnogo toga, a najredje baš ono što je i napisano (da će se njen "autor" vrlo brzo pojaviti tamo gde je već i inače trebao/morao da bude u vreme dok neko čita tu poruku). Ali zato on jako često puno toga govori o samom autoru koji uglavnom svesno ili makar podsvesno ni sam ne veruje u to što je napisao/la čim oseća potrebu da to ostavi (kao za svaki slučaj) na upadljivom mestu.
TIPSKE SITUACIJE (šta ova poruka VRAĆAM SE ODMAH govori o njenom autoru):
NA ŠALTERU NEKE JAVNE SLUŽBE:
*** Stranke/mušterije/gradjani su im deveta rupa na svirali.
NA VRATIMA LOKALNE RADNJICE/TRAFIKE:
*** Vlasnik radnje je ujedno i jedini zaposleni.
*** (varijanta#2) napolju je preko 30 stepeni ili neko žešće nevreme, pa nema šanse da gazda naidje u kontrolu i eto prilike da se posvršavaju neki privatni poslići, pogotovo što zbog vremenskih uslova nizak promet nikom neće biti sumnjiv. Jeste da je to najgora situacija za mušterije da poljube vrata, ali niko ih nije udarao po ušima da izlaze po takvom vremenu.
NA VRATIMA STANA:
*** Deka je zaboravio da ima sklerozu, a kod najtežih slučajeva policija će vam priteći u pomoć tek nakon isteka 24 časa od prijave nestanka, pogotovo kada saznaju da se matori izdržava isključivo od penzije, a krenuo je verovatno samo do obližnje trafike po cigare ili novine (potpuno je nebitno gde mu je zapelo - da nju pronadje ili da se vrati kući).
NA JASTUKU:
*** Ako u ovom slučaju istekne onih gore pomenutih 24 časa ničiju pomoć ne možete tražiti, a vaš ljubavnik-ca se najverovatnije nikada vratiti neće.
U OPROŠTAJNOM PISMU/PORUCI:
*** Samoubica je verovao u reinkarnaciju.
Narodni izraz za ono što sledi nakon venčanja oko vrbe. Mladenci žive zajedno, spavaju uredno i svi su naizgled srećni i zadovoljni sem, naravno, mladinih roditelja, koji bi ipak više voleli da se to ciba na pirpa. Slovo zakona, istina, izjednačava bračnu i vanbračnu zajebnicu, al' pusti ti to ...
Par divljih mladenaca ulazi u prijemni salon parohijskog doma. On, crnomanjast tridesetogodišnjak, načitan i najeban, sa izrazom lica koji odaje konstantni lagani bol u predelu "malog stomaka" za sve na ovom svetu. Ona, tek punoletna po zakonima zemlje Amerske, utegnuta ko tambura u kompletić sa pristojnom suknjom iznad kolena. Ali, ne lezi vraže ...
Otac Dobrotije: "Izvolite, deco moja, šta ste trebali ?"
Đuvegija: "Eto, oče, rešio sam da nakon dve godine divljeg braka, učinim ovu moju devojčicu poštenom ženom i da se venčamo kako Bog zapoveda ..."
Otac Dobrotije: "Aaa, kako da ne, kako da ne ... izvolite sedite ... Oče Tamantije, donesite mi moj tefter za zakazivanje venčanja ... "
Mladenci sedaju jedno preko puta drugog, ali mladina pristojna suknja je iznenada rešila da postane nepristojna.
Otac Dobrotije: "Eee, deco moja ... :značajan pogled u plafon: ... veliki je greh to što ste živeli tako, na divlje, ali ... :sledi švenk na mladine nogice velikih majstora kamere Holivuda: ... kad je situacija već takva ... :opet pogled u plafon: ... Bog će oprostiti, jer Bog je veliki i on sve prašta .... :vraća kadar na mladine butkice: ... i bla, bla, bla, bla, truć, i zato ... :plafon - butkice - plafon -butkice: ... kada želite da zakažete venčanje ?"
Đuvegija: "More, pope, kad te dernem jednom međ' rogove, razrok ćeš d' odaš, pa'š imati bolji pregled situacije dok komuniciraš s Bogom ... Ljubavi, diš' se idemo u drugu crkvu ..."
Mladica ustaje i njih dvoje demonstrativno napuštaju parohijski dom, a otac Dobrotije se krsti u čudu ...
Nezavidan nivo kulture šalteruše i trgovinsko ugostiteljskih radnika koji ne jebu živu silu ponašanja po bontonu, niti žele da se trude da nešto nauče jelte. Stali su sa edukacijom i radom na sebi još za vrijeme kad su marke bile.
UG ( ugostiteljski radnik/ca )
JA ( ja )
JA: Dobar dan, ima li umora?
UG: Izvoli (ne gasi cigaru, puši i dalje)
JA: Može li jedna dopuna 69, Drina i žvake?
UG: 6 i 70€ (mulja žvaku po ustima)
JA: Eo 7 uredu je. (Okrećem se i odlazim... ne čujem ni do viđenja, ni prijatno, ni ugodan dan... a čak sam joj i bakšiš ostavio, ko još na trafici ostavlja bakšiš realno... Kako to da ništa ne kaže!? Ma jebem li ja njoj majku, pa ni da me opsuje, da mi bar reče mrš ili jebi se, aj zdravo ćelavi manijače sa pedofilskim pogledom, ali ni to... lakše bi mi bilo.. Saću da joj jebem kevu!)
Je li kučko, što si tako nevaspitana, ja sve fino sa tobom ti jedva da si otvorila ta usta puna dima baj d vej i sa tom žvak...
UG: Ma popuši mi kurčinu decxko ščuo!? Radim ovde po 12h u ovoj rupi u najboljim godinama, platu gledam svake prestupne godine, ostala sam trudna a ne znam ni s'kim i još treba tebi da se kezim a još i ...
JA: Evo ti i ova 3€. . . kupi kondome! KURVO!
Osoba koja ti nije stvarno prijatelj, čak je možda i ne poznaješ, ali komentarišeš njene aktivnosti na fejsbuku i pritom se trudiš da komentari budu što ličniji, kako bi tvoji ostali fejsbuk prijatelji, pomislili da ti je taj stvarno prijatelj.
Shvatio si da imaš mnogo malo prijatelja na fejsu i počinješ potragu. Stepen potrage zavisi od stepena očaja, izraženosti tvoje asocijalnosti i osećaja ličnog dostojanstva.
I stepen: Nalaziš prijatelje iz osnovne ili vrtića sa kojima nikada nisi ni progovorio, koji nisu ni sigurni ko si ti, ali im je nešto poznata tvoja faca, pa prihvataju zahtev, zbog čega će se gorko kajati čim počnu tvoji komenatri:
(tvoj novi prijatelj)-kakvo ludilo bilo sinoć!obožavam vas,ljudi!
(ti)-I mi tebe obožavamo!Kakav/kakva si car/ica!
II stepen: Nailaziš na brata/sesru/svastiku/prijatelja nekoga koga poznaješ i njemu šalješ rikvest, a on te iz ljubaznoti prihvata, iako mu nije jasno otkud to, kada se ni ne poznajete. U komentarima se najviše trudiš da ispadne kao da si ti mnooogo dobar sa njegovim bratom/sestom..kako ne bi shvatio koliko si jadan.
(brat/sesta..)-seko, prelepa si mi na toj slici!
(ti)-a da je vidiš tek uživo!lepotica!
(brat/sestra...)-jao, vidi moja seka se napila..hahaha..
(ti)-ma, daj, ludača nas sve navlači na alkohol!neću više da se družim sa tobom:)))
III stepen: Svima za koje si znao si poslao zahteve, ali još je malo. Sada počinješ da lutaš fejsbukom i klikćeš na slike onih koji ti deluju mnogo kul!u komentarima se trudiš da oni shvate koliko si ti kul!Uvek se kreće od stranaca, da bi tvoje zahteve shvatili kao želju za internacionalnim poznanstvima, a onda se prelazi na domaće, i tu se otprilike opraštaš sa dostojanstvom:
(tvoj prijatelj stranac)-It was a great party last night...i love wild girls..
(ti)-ooo, you should come to serbia, we have the best girls and the wildest parties..
(tvoj prijatelj stranac)-nice to know:)))
(ti)-yea..man last night i almost died!..it was crazy!!!and girs..yeah..
Kada te citava familija budi na nedeljni rucak(12 h "ujutru",a spremanje istog je pocelo ranom zorom,seckanje svega sto je potrebno,lupanje mesa,paljenje aspiratora i sl...),a ti si se prethodne noci zapio,dosao kuci oko 6 h,malo blejao za kompom i kada su svi poustajali ti si legao da "spavas".
oko 8 h (mama): sec,sec,sec(sece nesto,udara po dascici kao manijak,kao da je pored kreveta) uz obavezan komentar,upucen smisljeno tako da i ti cujes : Ovo nase dete JOS spava???...(recimo da sam tek legla,DA JOS spavam!!!)
9 i 15 h (baba) : kah,kah,kah,kah,smrc....lupa vratima od kupatila,koja su inace pored tvoje sobe,uva nos kao da izduvava mozak napolje,imas utisak kao da je pred smrt koliko kaslje i smrca a ustvari samo privlaci paznju....
10 i 35 (cale) : OVO NASE DETE JOS SPAVA??? na sav glas,pojacao je televizor na max tako da i vidis sliku ispred ociju,ne moras da gledas,mama lupa varjacom o serpu,ne bi li te probudila,usput lupa meso (tuc,tuc,tuc...) jer je cale trazio pohovano....DA JOS SPAVAM!!!
11 i 59 h (cela familija) : ulaze u sobu da vide jel si ziv,jer je vec vreme za rucak a ti jos spavas,usli su kao neprimetno (a cujes ih,cak i pricaju) i nakon komentara NE MOZEMO DA VERUJEMO DA JOS SPAVA dizes glavu jer su te toliko iznervirali da moras da ustanes!
Sedas za sto i jedes supu preko k..ca.
... nije uvek neophodan. Mnogo su važniji rad, trud i zalaganje. Čiji, nebitno.
JK - ćerka, 14 godina, pred odlukom koji srednju školu upisati.
DK - Savesna majka koja želi svom detetu da voli to što radi.
DK - Ćeri moja, šta bi ti volela da budeš kad porasteš?
JK - Mama, ja bih volela da budem poznata pevačica...
DK - Ne znam baš, sine... nisi ni lepa, niti si pametna, a ni ne znaš da pevaš. Da ne želiš možda da budeš policajka; lep posao, ne treba ti velika pamet ni lepota, a dobro se živi od mita i korupcije.
JK - Neću da budem policajka, želim da budem pevačica (kroz suze) Želim da budem uzor malim devojčicama.
DK - Teško, srećo moja, morala bi bar da budeš lepa. Ali ako hoćeš da deca uče od tebe, možeš da budeš profesorka matematike. Kupićemo ti diplomu na fakultetu u Prištini i zaposlićemo te u nekoj školi...
JK - (sad već ridajući) Neeee, mama, ne želim da bidem profesorka matematike, želim da budem na naslovnim stranama svake druge nedelje, da me znaju i da pričaju o meni.
DK - Onda možes da budeš političarka. Tu ti ni lepota ni pamet nisu potrebni, a novca ima koliko možeš da vikneš.
JK - (sad već besno) Bre mama, razumeš li ti srpski!? Želim da budem PE-VA-ČI-CA!!!!
DK - Dobro, sine, videću šta mogu da uradim.
..... dva dana kasnije ....
DK - Za dva sata imaš zakazano kod frizera, ideš da se blajhaš. Sutra odlaziš u privatnu bolnicu plastične hirurgije. I nemoj da ti je posle slučajno palo da postaješ domaćica, jer bi mogla da se istopiš pored šporeta. Da pišeš, znaš dovoljno da daješ autograme, dublje znanje ti neće biti potrebno. Što se tiče muzike, razgovarala sam sa Sašom Popovićem, on mi duguje još od onda kada je svirao harmoniku i nosio Lepu Brenu na krke-džake, pa će i on povući neke veze kod Marine Tucaković i sličnih.
JK - Hvala mama, najbolja si!!!!
Maksimalno ugoditi sebi, ne štediti ni na ćemu, kupovati pravu rubu, dovesti Mičua za 2 miliona jevreja prodati ga za 30, unajmiti tri kurve odjednom.
-Jesi zapamtio šta sve treba kupiti, pivo, meso, ćumur, mamac za ribe da ne moramo tražit gliste. Nemoj zaboravit ponjet šator.
-Al se ti rasipaš baš si ubo taj tiket.
-Jebiga znaš da sam ja tata kladionice, a mogo si nam i kod Bobija završit vutre da se pravo zgotivimo, onaj moj otišo na more nema ga deset dana. Evo ti pare.
-Ou biće ovo pecanje za deset, ako ne ufatimo soma kurac smo.
-Mala večeras sam ti spremio ugođaj kakav nisi nikad doživila. Spremio sam svijeće, latice ruža, vino, večeru, šta sam ti sve spremio ni Ričard Gir to nikad nije uradio.
-Baš si duša, uvijek sam ja znala da si ti pravi muškarac.
-Samo smo mogli večeras i 69-ku probati da se pravo zgotivimo. Šta misliš o tom prijedlogu?
-Ako će biti sve kako si mi obećo, dat ću ti i drugi slot.
-Zavaljo sam onaj bakar što sam skino sa đamije, biće ovo ludi dani za nas.
-Kako neće, nisam se puko već dva dana, ajd daj pare ja ću nam sve nabavit ti samo tu sjedi.
-Prvo ćeš nam otići kupit novi gan, na ovom se mukor mukedo počeo fatati, nove kašike i najvažnije završit kod Mrkija u njega je prvoklasna roba, jest da je skuplji, al ne razblažuje ga ko Đole.
-Hoću, sve ću ja to uzeti. Samo mogo sam nam i uzeti pamuka da nam trunje ne ulazi u sistem, da se pravo zgotivimo.
-Uzmi, nije beg nikad bio cicija.
Nedelja popodne. Provincijalski gradić. Oko 400 navijača okupilo se da gleda lokalni derbi beton lige između domaćeg tima i velikog rivala iz obližnje varoši. Odnos simpatizera prilično prijateljski. Svi sede na tribini jedni uz druge. Naravno, samo ta tribina i postoji. Prosek godina navijača - cirka 63. Nađe se i po koji mlađi. Oni uglavnom sede zajedno u jednom uglu. Nekoliko starijih je ponelo tronožce i hoklice da sednu na njih. Iskustvo. Mladjani sede na betonu ili današnjim novinama. Uočava se i ne tako mali broj žena. Sve starije. Iskoristile su ovaj divan dan da se malo pokažu pred muškarcima na njihovom terenu. Atmosfera prilično vesela. Ipak, ne dajte se zavarati. Zatišje pred oluju. Timovi izlaze na teren i utakmica počinje...
E, sad... Da li ste ikada došli na utakmicu, ne da biste je gledali, nego da biste posmatrali navijače?
Optimista: Sad ćemo da ih razvalimo. NAPRED NAŠI!!!!
"Žoze Murinjo": Jao, opet igraju 4-4-2. Pa ne valja to tako, ona dva krila moraju vise napred, a jedan napadač pozadi, opet ćemo da gubimo lopte na sredini, a i ne ide defanzi...
Živac: E, Murinjo, AJDE NE SERI BRE VIŠE I SEDI DOLE DA TI JA NE DOĐEM!
Sujeverni: Nemoj tako Murinjo, prošli put si tako pričao, pa izgubismo...
Vulgarni: Alo sudija, pa MARŠ BRE U PI*ČU LEPU MATERINU, SVIRAJ NEŠTO SVIRNEŠ MI U FRULICU!
Teoretičar zavera - sveznalica: Ma džaba se nerviraš, levi bek, jes, ovaj ćelavi, e nije on, nego njegov ćale, e taj ćale i sudija su iz istog sela, potkupili su ga 100%.
Vulgarni: Šta to bre sereš? I ti i sudija i ćelavi bek i njegov ćale možete da mi se napušite ku*ca, svi u isto vreme! ALO SUDIJA, OLIŽEŠ MI BELE BUBREGE, JESI ČUO?!
Opušteni: Ljudi, čemu tolika tenzija, pa ne igra se u debele volove...
Šaljivdžija: Ma pusti ih, Laki je malo nervozan, Pantelija je umro, hahaahah...
Živac: Slušaj ti vickasti, ako ti ja dođem tamo, zavšićeš zajedno kod Pantelije na parceli broj 6!
Pesimista: Ma, izgubićemo i ovu, ne možemo da damo gol nikako, uzalud...
Statističar: Jašta, dajemo manje od jednog gola po utakmici, najgori smo u celoj ligi, a čak i...
Vulgarni: CRVENIIIIII, PA DAJ MU GAA, JE*EM LI TI ŽENU I SVASTIKU!!!
Sarkastični: Aha, daće mu ga... Znaš kad? Kad Ratomir prestane da pije rakiju... Nikad...
Ratomir (inače neutralac): Aaa, pa smanjio sam ja, sad samo po jednu ujutru, uveče i pred ručak. Nego ajmo mi do Jele u kafanu, šta gledam ove ludake kako jure...
Sujeverni:: Prošli put kad si otišao, oni primiše odmah gol. Sedi tu i ne mrdaj!
Baba - predstavnica nežnijeg pola: Sudija lopove! Tebe treba u zatvor odmaaaaah! Krađaaaaa!
Živac: ŠTA BRE SVIRAŠ TO, SVIRALI TI NA SAHRANI??? FOLIRA SE, VALJA SE CEO MEČ!!!
Šaljivdžija: Njemu se ne isplati da ustaje odatle, hahaha.
Teoretičar zavera - sveznalica: Ma valja se zato što je umoran, čuo sam da je celu noć pio kod Ramize u kafani, došao verovatno pijan na utakmicu, ima da se izležava ceo meč.
Ratomir: Ljudi, ta ajmo na po jedno ladno dok nije gužva...
Šaljivdžija: Pa udari je glavom, nije za fakultet! Op, op, gle kako pade, kao kule bliznakinje, hahaha.
Optimista: Napadamo, imamo ih, imamo ih...
Pesimista: Još 10 minuta do kraja utakmice, nemamo ih...
Baba - predstavnica nežnijeg pola (ustaje vidno isfrustrirana): Sudijaaaaaaaaaa, eeeeeeeej, lopovčinoooooo, eeeeejjjj...
Živac: ALO ŽENO, SEDI BRE DOLE ILI MARŠ U KUHINJU, PA SE TAMO DERI!
Opušteni: Mir, mir, nećemo međusobno da se svađamo.
Vulgarni: AJOOOOJ, PA KAKO PROMAŠI TOLIKI GOL SLEPČE JEDAN, JEBEM LI TE U OČI! DNEVNU SOBU SI OMAŠIO ĆOROOOO!
Šaljivdžija: Da se ja pitam, ja bih tuda proterao autobus...
Živac: Hoćeš da ja malo proteram plug kroz tvoju glavu, je li, je l' hoćeš?
Sarkastični: Možda bi ga i dao... Da je bio gol za ragbi...
Vulgarni: SVIRAJ FAUL, JE*EM LI TI MAMU, UBI NAM IGRAČA!!!
Baba: Sudijaaa, pa udari dete, uaaaaaa!
Sarkastični: Sad kad nam uvale kao Severini jedan u zaustavnom...
Sujeverni: Nemoj da baksuziraš!!!
Vulgarni: Budu li nam ga sad dali, ja ću tebe da naguzim kao Severinu, pazi šta ti kažem!
Kraj meča... Tenzije se stišale. Svi mirni, zadovoljni i srećni što su u druženju proveli još jedno lepo nedeljno popodne. A i Ratomirov predlog je prihvaćen - otišli su na po jedno ladno...
*Svaka situacija sa stvarnim ljudima je namerna
Omiljena hrana internet trolova. Trolovi uglavnom idu sami u lov na hepo kocke, jer mogu da konzumiraju neograničene količine istih i zbog toga se retko udružuju u grupe. Taktika lova je na nekoj datoj temi iskazati dijametralno suprotan stav od opšte prihvaćenog. Kroz gomilu postova trol polako uočava ko je hepo kocka i loži ga dok se ovaj ne zapali.
RANDOM PRO-METAL POSTER
TROL1: Mali je ogrezo u satanizmu. A vidi u onoga na avatru pentagram....
HEPO KOCKA 1: Ej, šabke, nismo satanisti, i to je jedan lep bata.
HEPO KOCKA 2: Princip je da ima puno stereotipa i preubedjenja o metalcima - najtipicnije je ovo,da su svi sektasi,da se ,,drogaju",Sleja,sotonjare,itd...
TROL1: A kao nisu?
HEPO KOCKA 2: Sudeci po tvojim zivopisnim komentarima po raznim posterima,zakljucujem da veceg retarda odavno nisam video.
TROL1: Izgleda da si skroz pao pod uticaj Nečastivog. Što će ti pentagram đavolji na avataru?
HEPO KOCKA1: Ne kapiram te. Moze da ima bilo kakvu sliku, nije tvoj problem.
TROL1: Kako nije? Takvi kvare srbsku omladinu. A i ti imaš te đavolje simbole. Pokajte se.
HEPO KOCKA1: A sta ti slusas ako smem da znam? Mozda Grand ili neki bla-bla-truc pop?
TROL1: Ne slušam te sekte i metalike. To je muzika đavolja. Ja slušam samo srbsku muziku.
HEPO KOCKA1: Ja sam ranije slusala pop, i onda dodjes skenjan kuci, pustis neku skenj pesmicu i onda lepo padnes u depresiju. A ovako pustis neku power metal pesmu, o'ma veseo.
TROL2: power metal. jel to ono što vas tera da se ubivate?
TROL1: To te Nečastivi obmane, tebi je i dalje loše. dobićeš ti želju da ideš po grobljima. A taj power metalika je najgori. JA sam gledao video kad ubije kravu.
HEPO KOCKA 3: E, vidi ovako nisi kompetentan da pricas o necemu o cemu blage veze nemas. Ja sam licno metalac a mrzim Metaliku...
TROL1:Tu priču prodaj nekom drugo. Ja sam ispred Obraza držao predavanje o štetnosti onog metalike Sleje.
HEPO KOCKA 3:I samo da znas... Ni jedne ribe se ne kresu kao goticarke ;)
TROL2: To se tako jebu jer je sotona ušao u njih! Takve nikad neće moći dobre majke da budu, a i da kuvaju ne znaju.
TROL1: To su grešnice sinko. Obuzmu ih demoni pa vrše blud.
NORMALAN LIK: Аууууу какви тролови лолололлолололоо
(preuzeto i preradjeno sa sledećeg postera: http://vukajlija.com/zabava/posteri/80113 )
Илити српски обичаји. Многобројна неписана правала која се свакодневно врте у нашем народу као разни ритуали. Представљају симбол Српства, и пружају нам одређену дозу адреналина за наредне лударије, мада у свету остављају другачији утисак. Колико год се ми тиме поносили, Швабо и остала банда мисле другачије. - Fucking crazy Serbs.
Уместо добар дан, каже се "што си дош'о који курац"!? - Одређено поље запажања у комуникацији са особом Српског порекла јесте његово, коко други народи запажају, непристрасно понашање. Представља добродошлицу и то је још једно неписано правило у низу. Псовка речник краси, стим да особа која се користи истим стиче јачи и већи ауторитет, гледајући са аспекта истог порекла.
Ку'ћеш хвала Богу!? - Пази сад. Такође непристрасан став на рачун другога, и за разлику од првог није пропраћен псовкама али је свакако једна врста одјеба, или пак одпоздрава - да се тако изразим. Истина јесте, да му је жао што саговорник одлази али ипак није допустиво изразити трунку емоције ради боље репутације, иначе око ње се све и врти.
Трећи пут Бог помаже! - Можда главни ритуал, али сигурно i најпознатији код Срба јесте да се при поздраву љубе три пута. Наравно у образ, с десна на лево. Зашто три пута? Јебига кад волимо тројку... Или пак да будем озбиљнији, све је то зарад светог тројства.
Ој Србијо земљо међ шљивама. - Бог нам дао шљиву, а ђаво казан за ракију. Иако смо православан народ, хоћу рећи поприлично побожан, ипак није тако лако одвратити се од порока - ракије, јер као што сте већ упознати, ни једно славље није прослављено без већ наведене. Иако шљивовица важи за највећи српски бренд, у Свету је сматрају обичном брљом, јер су јој конкуренција обична обојена глобалистичка срања!
Док су Швабо и Енглез на двору јели прстима, Србин је реко "боц"! - Јесте да је Србин својевремено клао и једне и друге, мало ми њих, мало они нас, што ножем што виљушком, али овом не тако старом изреком не дочарава своје умеће ратовања већ финоћу ручања. Мада кад мало боље погледаш и није тако. Србин више воли јести прстима што је иначе инат према "бон тону", и са уживањем љебом брише мас' са браде, сем ако није окорели четник па само млатне крпом по истој.
Окреће се коло среће. - Пре бих рек'о, окреће се прасе на ражњу. Али исто је то. Има ли веће среће од печеног прасета? Има! Печено јагње, али не битно сад, све је то зависно од могућности. Како било да било, прасе је главни актер у гојазности, с обзиром да се у просеку једе сваки други дан - 'ебига нема се - а цело прасе окрене бар пет пута годишње: За славу, за Божић, за рођендан, за први мај, евентуално кад дођу рођаци из дијаспоре.
Милораде јел' ово твој митраљез? - По неком, да кажем, званичном мерењу Срби су међ' првих десет нација у свету са илегалиним поседовањем оружија. Који ће им курац? Па сад, није да глуме неке криминалце, иако има и таквих, али с обзиром да говоримо о традицији, јасно је о чему је реч. Најчешће употребљиван је тетејац, чији калибар заврши најчешће у оквир телевизора. Пример: Мијатовићева пречка. Или пак у ваздух, јелте да се избегну повреде, уочи рандом славља: Славе, свадбе, испраћаји, крштења,.. па чак и за време највећих празника мира. Немојте се чудити, па то су ипак Срби!
Да комшији цркне крава! - Иако са истим пече ракију од како је света и века, вечити проблем између њих двоице јесте међа која дели њихова два плаца. Шта је ту проблем? Па проблем је оних пола ара што је Раденко присвоио, на кврано, док се Миленку кћер удавала... Рецимо да је тако. Због наведеног проблема, поред добрих односа кад се пече ракија и врти прасе, следе разноразне тужбе и крвне освете где најчешће страдају већ наведене живуљке.
Четри слова има птића, на врх круна Немањића... - Чињеница да лаковане ципеле и тврд курац никада не излазе из моде, тако ни шајкача са кокардом не излази из традиционалне ношње српскога народа. Вечито остаје као сећање на ђеда Крстана који је двоглавог орла на челендри поистовећиво левом главом са пра прађедом "Видојем", и десном главом са пра прађедом "Прокопијем". Ко то, ко то каже да кокарда није од црвених крака постојала прије..!
Српска се труба са Косова чује.. - Како каже Тома: "..Јер песма је тамо где на неко чека". Дефинитивно најпознатији трдиционални обичај у српском народу јесте песма. Толке битке су пропраћене песмама, из којих су дан данас остали хитови. До душе остали су као хитови четничких песама, али нека вратиће се и оне на своје. Како Шваба каже: - "Боже како је то луд народ. Гине а пева!"
- ТРАДИЦИЈА БАТО!!!
Stanje u koje se dolazi kada se vraćaš cirke zadnjim noćnim, ima da cima i kruži narednih 45 minuta, a onog trenutka kada bus krene shvatiš kako ti se neviđeno ide u WC. Ili, još gore, muka ti je.
Sledeći, prvi jutarnji je u pola 5...izdrži još malo...ako izađem na sred ove livade sad, ima da čekam više od 2 h...izdrži...barem 5 stanica do svoje, pa možeš i peške...truc! A u pi*du materinu,ni jednu rupu nije omašio! Hladan znoj, bleda faca...Čuti bešiko, više nikad neću da te vodim na pivo!!! E, tako, stisni se i ćuti! Jbte,ovaj ćale do mene me sve vreme gleda, valjda misli da sam na teškim drogama ili nešto...
Tri stanice do kraja ustajem, krećem ka srednjim, taktika u mozgu se gradi već 20 minuta, tu je odma´ parkić, mrak, ima da uvatim prvi žbun i podignem vodostaj Save i Dunava...
-Eeee, školska, od kad te nisam video!! Unezvereno se okrećem. Mile Klempa. Bio je smarač i u osnovnoj, sad me naš´o...-De si sad krenula, pa zar ti ne živiš na okretnici?! Hahaha,da se nisi udala 3 stanice niže, hahaha!-Maaa, ukočila mi se noga pa htela malo da prošetam....-E,jesi blesava,sad da šetaš,u 15 do 3...negoooo,jesi završila fax, jesi se udala, ahahha,svi se žene i udaju, baš sam steo Glistu pre neki dan...-monolog se nastavlja, ja ga više ne čujem, bešika mi psuje majku zbog ne ispunjenog obećanja, u glavi pokvarena ploča-izdrži,izdrži,izdrži...monolog i klempava glava me prate do pred zgradu-Ajde Mile, čujemo se neki dan, mnogo sam umorna...gledam kroz njega, faca iskrivljena-E, stvarno? Baš bi´ voleo!A jesi menjala broj?-Nisam, nisam, e, sad stvarno moram da palim!Ćaos!-Ali ,ja ni nemam tvoj m....zvek ulaznim vratima,lift čeka k'o poručen, ajde nešto barem...Neće da krene! Aaargggggh!!! Preskakanje 2 po 2 stepenika do stana, glasno psovanje cele zgrade, jakna, farke već otkopčane...
Ključ-2okreta-3 koraka-wc šolja-nirvana.
9389. godina, uživo
Grmi i seva ođe! Đe me nađe, pa ja osta zadnji od našeg naroda Srba! Tore, jebem li ti majke, sad si naš'o da me štrecaš dok izveštavam!
:Šššš:: HALO, MILICCCIJAAA????? :KssKss: Malicija!
Poštovana milicijo i poštovano Društvo Ujedinjena Jevropa,
Saću vam poslati u ovom pismu izveštaj šta se sve dogodilo sa narodom Srba i zbog čega je on nestao i zbog čega sam ja, jedan običan pitnik, Usain Bolt Jr. Vukajlijaš uspeo da preživim sve nedaće i ostao jedini potomak naroda Srba! Pa da počnem....
Što bi jedan, sad već poodavno pokojni, pevač srpski rekao: "Šta je bilo bilo je...." Da, ostaje... Zabeležio sam. Veliki broj Srba je nestao zbog latinice koja je postala glavno pismo nažalost, a kao što vidite i ja pišem istim jer da pišem pravim pismom nas Srba ne bi me ništa razumeli. Zbog toga je veliki broj mojih državljana nastradao što zbog pisanja suprotnim pismom od latinice, Ćirilicom, u borbama za očuvanje tog pisma, što zbog samoubistva, jer više nisu mogli podneti da se piše latinicom. Okej, možda vam je ovo sada smešan razlog ali tako jeste bilo.
Baba Vanga je nešto ubola, a nešto promašila! Kina je 2018. postala najjača svetska sila. Postali su najjači jer prodaju igračke. Konfučije ih gleda sa neba sada i ponosan je na njih mnogo! Zavlad'o je i komunizam bio, a i ljudi su postali roboti 2111. go što je i rekla dotična Bugarka sa Kozuh planina. 3005 izbija rat na Jupiteru, a ne na Marsu što je rekla i u tom ratu 2 milke Srba gine od posledica radioaktivnosti. Tada nas ostaje još 4 milke.
4599. ljudi postaju besmrtni. Ali do tada su svi Srbi, osim mene koji sam imao SUPER SREĆU, nestali. Sada ću vam reći kako sam ja jedini od Srblja preživeo, poštovana milicijo i Društvo Ujedinjena Jevropa. Tada, beše to ja mislim neki avgust mesec 4184. ili tako nešto ne sećam se baš, bio sam mali, našu državu su zbog misterioznog mineralnog bogatstva napale sve zemlje sveta. A nas je tada zbog negativnog prirodnog priraštaja ostalo 2 milke. I čak nas je i Kina napala! SA IGRAČKAMA!
I svi Srbi su u toj borbi izginuli, ali ja sam se izvukao jer je tada padala kiša i bile su jako velike oluje sa grmljevinom i sevalo je i svašta bilo, svaka mu čast kako je bilo vreme! Ja sam se tada kupao zbog tog vremena sa šamponom od koprive zbog one stare narodne poslovice "NEĆE GROM U KOPRIVE!" I tako sam imao super sreću da preživim! Tu je izginuo ostatak Srblja!
Pre toga se dešavalo još dosta toga. Ne mogu godine da pišem jer to baš i ne pamtim, imao sam neku slabu dvojku iz istorije kad sam išao u školu. Bilo je i to da su bili Maldivi i Farma i Veliki Brat u isto vreme na televiziji i tada je veliki broj starijih žena umrlo na ovim prostorima zbog visokog stepena zračenja. I baba Nada, za koju se znalo da Nada umire poslednja je umarla tada. Nije odolela Zmaju od Šipova.
U svetu sporta smo i dalje dominirali dok smo postojali. Sveti Stefan Jr. Đoković XXXIV je takođe kao i njegov daleki predak Nolo bio 1. na svetu i niko nije mogao da ga pobedi. U ženskoj konkurenciji smo i dalje imali kobile i to se nije promenilo. Vaterpolo nismo ni igrali jer su nam svi predavali bez borbe. Igrali međusobno, podelili se i tako se par njih udavilo u vodi iz sprdnje. Košarka, Crnokosa Kosjerić dobija San Antonio Sparse ko iz pičke po 60+ razlike. Ostalo standardno sportovi. Fudbal u Srbiji nije sport.
Politička scena je propala još od kad je umro Tito, a toga se sećate svi pa ne moram da pišem. Na tom planu ništa nije napredovalo, a nazadovalo je sve naravno!
Tako je izgledala situacija u ovoj državi i tako smo nestali svi u jadu i bedi.
Poštovana milicijo i Društvo Ujedinjena Jevropa, osećam da će mi crći internet sada, ovaj Tor nije normalan sa ovim gromovima, tako da vas ovom prilikom srdačno pozdravljam.
S poštovanjem, Vukajlijaš Usain Bolt Jr.
Elegantan odgovor na nezgodno pitanje učenika u vezi nekog zadatka,primera iz života,ili jednostavno neke situacije povezane s matematikom na koju učitelj/nastavnik/profesor ne zna odgovor.
U osnovnoj moguće je da kada vam učitelj/nastavnik ovo kaže da je u pitanju stvar koju ne želi ili nema vremena da objašnjava,ali evo primera koji sam ja igrom slučaja našao dok sam bio mali , a dobio odgovor da je to - Viša matematika - i da se to uči na fakultetu.
- Učiteljice , našao sam dokaz da je 2+2 u stvari 5, našao sam među tatinim papirima!
- Šta lupaš Davide , dolazi ovamo i ne pričaj gluposti. Daj da vidim(uzima papir i čita)
Zadatak :
2+2=5. Uzmimo da dopustimo da je 2+2 četiri , pa je 4 = a , a 5 = b. Takođe ćemo uzeti da je 5-4=b-a=1, tj 1=c.
Tako da je prva jednačina : c=5-4=b-a . Proširimo jednačinu sa (b-a) sa obe strane i dobijamo :
c(b-a)= b-a (b-a) , a time se ne menja vrednost jednačine .
Odatle sledi cb-ca= (b-a) na kvadrat ( u daljem tekstu (^2)= kvadrat tj na drugi stepen) .Rešavanjem ovoga , otvaranjem zagrade i primenjivanjem formule za kvadrat razlike dobija se:
ab - ac - a(^2) = b(^2) - bc - ab .
A daljim grupisanjem :
a (b - c - a) = b (b - c - a) , tj a=b , odnosno 4=5.
Uzima žena , ceo čas nešto razmišlja, nije ni sama sigurna , ja pojma imao nisam tad ni šta je razlika kvadrata , niti bilo šta slično , ali sam znalački gledao kao mali štreber koji to sve razume,a ona uplašena da će izgubiti autoritet kaže : To si od tate uzeo , to ti je sa fakulteta, ne mogu ti sad to objašnjavati, to je viša matematika..
Naravno u pitanju je matematička varka,ali ona to nije znala.
Setio sam se tokom jednog od slavnih časova oscilacija i talasa, profesorice dr.Agneš ( Silne ) Kapor, gde je primenjen ovaj izraz "viša matematika " samo što u ovom slučaju, taj izraz je upotrebljen pravilno.
Rakijanje
- Slađo, ćero, donesi za mene i mog kolegu onu gazda Žaretovu domaću, to mi je poslovni partner, stranac, angažovao sam ga da mi osmisli neko dobro ime i kampanju za robu, oću da izađem na evropsko tržište, znaš, to se sad zove brendiranje. Sve smo dogovorili, samo još da dogovorimo cenu, pa moram da ga odobrovoljim...
Vel, maj dir frend, nau ju vil traj aur domestik plam brendi!
- Ou jes, aj hrd lot of impresiv storis abaut it. Čirs..
(Fju aurs lejter)
- Hau did ju sej (hik), vot iz nejm of dis divajn nektar?
- Izuvača- I-zu-va-ča!
- Isuvaca?! Vel, grejt nejm for grejt prodakt. Dis iz ril egzempl of gud brendi, aj min gud brend. Gud brend for gud brendi, hehe, gud brending, heh, ju anderstend - brending, hahaha. Čirs...šiveli...Ai lav Serbija...pička mater....
- Pička tebi mater, stoko pijana, jesi li se brendirao konačno, jebo li te ćaćin ćaća... Dal je moguće da može čovek tol`ko da popije? Odraće me gazda Žare za ovolku rakiju, ceni je kao da je od tartufa pravi... sad možeš i za džabe da mi radiš posao, opet ću da budem u gubitku. Bolje da sam našao nekog Rusa, oni bi mi sve odradili za špiritus ili neku baltikušu.
Veliki Romulanski heroj poznat u favelama i pod nadimkom Žumance.
Postao je čuven međ njima zato što ih je prvi podstakao da se sele u Obećane zemlje - Boljevce, Ovču i Zemun Polje.
Rođen je obeležen belim tenom i žutom kosom koja je kod Romulanaca poznata kao boja sreće, pa su zbog toga svi voleli malog Džilasa koji je vredno radio, vukao gajbice sa Markom Miloševićem, skupljao kartone, pa dobro, ukrao je i koji šaht, al mora od nečeg da se živi i malo po malo stvorio je imperiju.
Tada je upoznao velikog zaštitnika ljuckih prava i ljubitelja krava i teladi Borisa Tadića koji ga je uveo u DS, postavio za gradonačelnika i dopustio mu da najzad ostvari san svih Romulanaca. U svemu tome je pomogao i njihov veliki prijatelj Miroslav Mišković, koji je na mestu njihovog stradanja napravio ogroman kompleks spomenika zvani Belvil,
Sada Džilas radi na drugim projektima pomoći svom narodu, a najveći od svih je nova Parada Romulanaca, za koju ovaj put pokušava da se izbori da traje nedelju dana i da se nazove Festival Romulanaca. Sa njim rame uz rame rade njegovi drugari Šapić i Šaper koji možda nisu Romulanci, ali u njima kuca humano srce koje živi za taj nomadski narod.
Miroslav Mišković: Moramo nešto duradimo. Stanovi se ne prodaju. Zvrje prazni, moraću i kvadrat da spustim na dva soma. Neće niko da živi preko puta Ganjana.
Boris Tadić: Ništa ne brini Miško. Saćemo da zovemo našeg glavnog operativca za takve stvari. Nji'ov je i mnogo ga vole. Ivice. Ivice! Iviceeee!
Ivica Dačić: Šta je bre?
Boris Tadić: Ostavi se tog jagnjeta i zovi Đilasa. Odmah!
Ivica Dačić: Evo bre šefe....njamf...njumpf....cvcccc......nula, šes, tri, dva, dva, dva, tri, dva, jedan. Evo zvoni šefe. Žućko! Pa de si bre Žućko. Šta se radi?
Džilas: Evo ništa Ivice. Kupio voštane bojice pa crtam sa Šapićem most. Kako je sladak ovako kada se udubi, a glup k'o tocilo pa nikako da ga nacrta kako treba. Hoćemo jedan takav da uradimo pa da spojimo Zemun i Novi Beograd.
Ivica Dačić: Ali nema reke između, koji će vam tu most?
Džilas: Ma napravićemo mi reku. Mrka zna kako se to radi. Pravili ste vas dvojica reke devedeseih, nego šta ti treba?
Ivica Dačić: Evo 'oće te Flekica nešto. Sačekaj.
Boris Tadić: Đilas!
Džilas: Reci gazda.
Boris Tadić: Moramo da pomognemo Mišku nešto. Slabo se prodaju stanovi jer oni tvoji Romulanci žive pored Belvila pa niko neće da kupi stan.
Džilas: Hm....neće to biti lako. U našem narodu vlada viševekovno pravilo gde zabodeš karton tvoja je zemlja.
Boris Tadić: Ne zanima me. To mora da se zavši. Ti završi selidbu, a ja ću sada da pregovaram sa Miškom oko šuški.
Džilas: Možda i može da se zavši. Trebaće nam Enver. Sećaš se Envera? Što smo ga poturili da najebe oko Parade Romulanaca.
Boris Tadić: Ne znam ja ništa oko toga. Ništa. Razumeš! Završi to.
Džilas: Hoću. Napraviću Rat Favela. Enver i vođa favele kod Belvila Halid će zaratiti i Enver će sravniti Halidovu favelu sa zemljom. Tada će Šapić da bane kamionima i odselićemo ih u Ovču. Šaper će tamo pripremiti kontejnere. Trebaće nam Ivicini samo da asistiraju.
Boris Tadić: To ću ja da vidim sa Debelim čim se otrezni. Naravno sve ćemo odraditi po standardima EU.
Džilas: Svakako. Šaper ća da odradi i medijski sve da izgleda krajnje liberalno.
Boris Tadić: Odlčno. Moram da idem. Idem u Petrovčić da mazim neku kravu. Saće izbori.
Džilas: Ma kakvi izbori. Toma je protivnik hehehehe...
Boris Tadić: Hehehehe.....jeste, ali i tu formu dispoštujemo. Ćao.
Kad je pre nekoliko dana osvanuo naslov u dnevnim novinama „Željko Mitrović: Trovali su me“, na samoproklamovanom rečniku slenga vukajlija.com odgovorili su mu bez mnogo pijeteta: „Pa dobro, i ti si nas, i još to radiš“.
Ekonom:east Magazin · 03. Februar 2011.