Neizbežni pečat zadovoljstva doživljenim. Direktan znak da smo puni sreće i veselja do stepena kad se samo smešimo i puštamo svetlost da nam se poigrava sa uglovima očiju. Kad nam se čini da čak i pomalo lebdimo iznad tla i da bi, samo ako pokušamo, mogli i da se otmemo gravitaciji.
- Momak! Ti, ti što se smeješ tako idiotski! Daj ličnu kartu!
- Nemam... ja sam maloletan...
- Ma nemoj, za ličnu si maloletan, a za drogu nisi? Šta si uz`o, pičko narkomanska?
- Nisam ništa... ne drogiram se...
- Nisi ništa... a oči ti svetle ko žuta lampica u službenom stojadinu! Marš u stanicu!
Kao stvoren. Baš takvog sam tražio. U govoru se ovaj izraz koristi kako bi opisali nešto što nam odgovara i da je to baš ono što nam je bilo potrebno. Dugo iščekivani događaj, predmet, osoba itd.
Nekada se koristi i za muškarca koji izvrši samoubistvo.
- A jes dobar ovaj jelen
- Ma ubiio se, to mi je trebalo .
-------------------------------------------------
- Jebote komšija Stanislav turio struju u ograde i onda u'vatio rukama.
- Da čuo sam, ubio se budalaš
Naš narod kaže:
"Ne daj Bože šta ti majka misli, a daj Bože šta ti misli žena!"
Preterana brižljivost naših majki dovodi do toga da nam uvek misle ono najgore: da nam se nešto desilo, da smo imali udes, da nas je neko oteo, napio, sipao drogu u sok, silovao; dok žene zbog svog fixnog položaja u društvu (kod kuće), misle da: smo u striptiz baru, na pokeru sa društvom, da pijančimo, drogiramo se, da karamo neku lepšu od nje, uglavnom da nam je mnogo dobro, i to bez nje.
Efekat je uvek isti: čitanje knjige u mraku u dnevnoj sobi do pet ujutru.
Sintagma kojom pocinju recenice od kojeg nam se celog zivota dizu kose na glavi. Jedino sto se menja su osobe koje ih izgovaraju i meseci na kraju recenice.
Cika zuba: Eto, namestili smo protezu, vidimo se u maju pa cemo onda resiti sta nam je ciniti dalje.
Nastavnik/profesor: Vidimo se u avgustu(zlokoban zadovoljan osmeh).
Profesor na faksu: Vidimo se u septembru, dodjite po osmicu.
Poreski inspektor: Po ovome ispada da cete morati da platite i porez na godisnji dohodak. Vidimo se u decembru, pa da vam obracunamo to.
Pogrebnik: Ako ste onako kako izgledate, vidimo se najkasnije u februaru.
Termin preuzet iz JAMB-a, u upotrebi za, po našem uverenju, izvesne (tj. sigurne) događaje u bliskoj budućnosti.
U saobraćaju
A:”Vidi, pandur počeo da reguliše saobraćaj, kolaps u najavi!”Na rekreaciji
A:”Brate, Neša i Boki u različitim ekipama, svađa u najavi!”U školi
Roditelj:”Šta je bilo danas u školi?”
Dete:”Dala nam je nenajavljeni kontrolni iz hemije, kec u najavi.”
Obično najdraža osoba u životu prosečnog klinca. Ona nam dopušta da radimo sve ono što roditelji brane (jedenje puno slatkiša, kasno odlaženje u krevet...), kad malo porastemo časti nas lovom, a kad smo već dosta matori, pokriva nas u svakoj situaciji.
Karakteristike - uvek je nasmajana, dobrodušna i nikada nam ništa neće odbiti.
Možda nije opštepoznato da muška muda nisu jednaka, jedno je kraće a drugo duže. Ako ste se do sada zabrinuto pitali zbog čega je to tako, a bilo vas je sramota da nekog pitate - ne brinite, sve je ok, svima su nam takva.
Objašnjenje: Premda su nam muda okrugla, teško bi stajala jedno uz drugo, pa još između nogu, ne bi mogli normalno da hodamo, bolelo bi nas. Zbog toga su se lepo rasporedila jedno iznad drugog.
U sledećem izdanju govorićemo o nejednakim sisama kod devojaka.
Nastaviće se...
Stvari koje u životu radimo iako smo svesni da one upšte nisu pametne, da nam neće doneti ništa dobro, čak šta više mogu da nam i naškode.
Stvari koje radimo zato što u tom trenutku baš tako osećamo, želimo i nije nas briga šta drugi misle niti šta će reći.
"I zamisli poslao me šef po kafu, kao idi mi donesi"!
-Pa, i??!
Pa ništa otišo sam, i doneo, ali sam pre toga pljuno u istu.
-Nisi valjda?!!!
Jesam, bilo je jače od mene...
Ako su nam preci pevali "Rado Srbin ide u vojnike..." , ne preostaje nam ništa drugo nego da navlačimo bes celog sveta (bolje reći samo onih koji su laki na obaraču) ne bi li i mi malo zapucal.
Uukoliko nema odjeka : kupimo po kilo-dva petardi i stučemo ih u novogodišnjoj noći!!!
Ponekad im prisustvujemo i prepustimo zaboravu. Neke nam se urežu u sećanje.
Primer br. 1
Čekaonica, napolju je ledeno. Majke sa malom dečicom čekaju na kontrolni pregled kod lekara (deca su operisana prethodne nedelje), motre na svoju decu, drže jakne, hranu, tašne, nalaze lekara...
Klinje su disciplinovane, zaplaču na trenutak, ali to se brzo namiri sa slatkišem ili sokićem. Svi imaju nove igračke "jer su bili hrabri".
Majke su smorene (nespavanje-negovale su decu, umor-cela kuća je "na njima"). Čeka se po nekoliko sati, strpljivo jer je lekar duša od čoveka. Jedna mama ispišta torbu, čuje se tup udarac, počinje da curi vino iz slomljene flaše. Ona je užasnuta -želi da pokupi vino papirnim maramicama. Barica lagano klizi ka radijatoru, širi se miris vina. Ona je pocrvenela, uzvrtela se (gde da baci flašu ili celu torbu), šta sad da pokloni lekaru?
Dete pita : "Mama, a šta će sad tata da nam kaže?"
Ona je na ivici suza.Primer br.2
Prilazim kontejnerima i nosim ogromnu kesu. Iznosim starudiju iz stana i to mi je već deseta kesa. Čekaju me tri Ciganke. Sve govore isto :
" Sestro, aj' baci to ovde (pokazuje rukom), to je "moj" kontejner!!!"
Muzička manifestacija na koju je Srbija jednom poslala ženskog predstavnika koji liči na muško, a sad šalje muškog takmičara, koji liči na žensko.
Izuzetak je prošlogodišnji predstavnik koji ne liči ni na šta...
Sledeće godine ćemo verovatno izglasati nekog Azisa ili nešto slično... Neku vrstu hermafrodita. Ako onaj Boki dotad propeva neće nam trebati Vangelina Gušterova, da nam prorekne sudbinu naredne Beovizije...
Ma, bitno je da smo IN...
Ja, ti i mi.
Svi se mi proseravamo ciframa... "Mi smo njima toliko, oni su nama toliko"... U suštini cifra je fenomenalan mehanizam odbrane. Ako sve predstavljamo kroz cifru, sve ima manju vrednost. Nešta nije toliko bitno. Par hiljada dinara je par stotina evara...
Ponekad se pomera gore, ponekad dole da bi izgedalo lepše ili ružnije. Svi se mi konstantno svađamo oko cifara. Da li je u Jasenovcu pobijeno 700 000 ili "samo" 70 000, da li je u Srebrenici ubijeno 6 000, ili "samo" 1 200...
Cifre koristimo da ne bi morali da zamišljamo scenu. Kada neko kaže 50 miliona mrtvih u II svetskom ratu, mi vidimo mentalnu sliku petice i sedam nula... i baš toliko nam i vredi ta slika. Možda se neko zamisli i kaže to je veliki broj, ali NIKO ne može zamisliti ni 1000 mrtvih, a kamoli 50 000 000. Hiljadu mrtvih... hiljadu tela koje se raspadaju, hiljadu porodica koje plaču, hiljadu planova, želja, ljubavi, sećanja...
I sada pomnoži.
Na kraju se svi mi svodimo samo na cifru na nekoj listi.
Staljin je rekao "jedna smrt je tragedija, milion je statistika".
Ljudi ovo predstavljaju kao oličenje njegovog zla, ali u stvari to je surova istina. Sa jednom smrću mi možemo da se poistovetimo. Možemo da sažaljavamo mlad život i njegovu porodici... Milion je samo broj u našoj glavi, i poludeli bi kada bi pokušali da vidimo šta zaista znači milion mrtvih.
-------------------------------------------------------------------
Na kraju sam iznos cifre nije bitan, jer ništa nema vrednost kada se svodi na broj.
Pomislimo, a ponekad i kažemo kad nam nešto dokurči.
Kreneš da listaš postere, da vidiš šta si propustio od jutros:
-Gola riba
-Sise
-Košarkaš
-Dupe i sise
-Neki lik sa stadiona
-Opet neki lik, valjda trener jebemliga
-Sise
-Košarkaš
-Neki lik sa košarkaškom loptom
-Dupe (dooobra! +; like)
-Fudbaleri
-Košarkaš
-Sise
...
...
-MilisavAMAN VIŠE, JEBO VAS KO VAM DADE INTERNET!!!
Ono drvo koje se pojavi između nas i određene osobe koju smo primijetili, baš u onom trenutku kada želimo da je bolje pogledamo. Obično mi i ta osoba idemo u suprotnim pravcima i približnim brzinama, tako da nam se čini da se to drvo kreće sa nama, i ne dozvoljava nam da vidimo dotičnu personu.
Pogrešno shvatanje patriotizma. Kako možemo reći da volimo svoj narod kada nam većina tog istog naroda pojedinačno ide na živce i nervira nas? Dakle - kada na jednom mestu okupimo grupu ljudi koji nam idu na živce, tada tu grupu možemo nazvati narodom i onda je volimo.
"Svuda na ovom svetu ima loših ljudi i medju njima poneki dobar."
(F.M.Dostojevski)
Replika koju upućujemo držaču slova nakon što zavrsi izlaganje. Pošto zna sve, možda i ovde može da nam "pomogne".
- I spoljna politika mora da se menja jer...
--- 20 min. kasnije ---
... Novi Nisanovi automobili su...
--- 20 min. kasnije ---
... Ma bre to ti je lako, ja sam...
--- 20 min. kasnije ---
- Je li, brate, a ko je ubio Loru Palmer?
- Molim?
- Pa držiš slovo vec sat vremena, možda i ovo znaš. Pa da nam otkriješ.
- Pa...
- A DA NIJE SLUČAJNO KURČINA?
Naziv za Srbiju koji nam dolazi iz turskog, gde ovu zemlju zaista zovu Sirbistan (sa „i“), ali bi izvorno poticao od indo-iranskog, gde „stan“, znači „zemlja“, „stajalište“, „uporište“ odakle mi imamo glagol „stati“, a Englezi „state“, Franci „etat“ itd. Eto, Srbi još tu „stali“, a ovi drugi se „održavili“, da se tako duhovito izrazim, sve se smeškajući u sebi, zadovoljan svojom sposobnošću povlačenja paralela...
Ali neću da se tako duhovito izrazim, jer ću tako ličiti na sve one arafat-dukatlije i mladobudne aktiviste političkih partija koji koriste ovaj izraz za Srbiju zato što misle da su skapirali stvar. Zato što su pročitali par knjiga i što kao gledaju vesti, a onda nastave da gledaju i šta ide posle vesti. Zato što im je pričala keva kako ju je šetala šalteruša kada je išla da im prijavi ispit. Zato što mase u busu smrde a oni znaju šta je dezodorans. Zato što imaju internet kao prozor u svet, a nemaju konkretna umeća kao vrata u taj isti svet.
Jer „Srbistan“ je kao fora, hahaha, kapiraš, to nam govori kako je Srbija isto ko Istok, Centralna Azija jebote, što automatski znači raspad i propast, despotiju i prćiju. Da se razumemo, a) Srbija jeste kurac od države iz mnogih razloga o kojima sada ne vredi raspravljati, biće ovo ionako poduža defka i b) ako se rodiš u nekom „stanu“, u 90% slučajeva umesto cucle odmah dobiješ glavić u usta, koji samo raste kako i ti rasteš. Ali, poenta je u tome da kada kažeš „Srbistan“, kažeš da je ovde isto kao tamo, a time samo pokazuješ koliko pojma nemaš o tome kako je stvarno tim ljudima i koji je jebeni zgoditak na planetarnoj lutriji biti ljudska jedinka bele puti u državi sa kontinentalnom klimom i kakvim-takvim zdravstvenim osiguranjem. Zato me zajebi s tom "forom", jer ako još jednom to negde čujem/pročitam, ima da odlemim načisto!
----- VESTI IZ SRBISTANA ------
Zasnovane na apsolutno istinitim događajima iz raznih "stanova".
Ko ne veruje mošsejebe, a može i da pogleda slike ili da gugla.
--------------------------------------„Predsednik Boris Tadić je danas otvorio renovirani Aerodrom „Boris Tadić“, posle radova od tri meseca, tokom kojih je aerodrom bio zatvoren za saobraćaj. Okosnica ovih napora renovacije je, naravno, niz od 23 biste predsednika Tadića, po jedna na svakom ček-in terminalu, delo akademika Sofronija Lopičića – tragično nastradalog ubrzo po završetku ovog magnum opusa, prilikom nebezbednog brijanja na obroncima Fruške Gore.“
„I upravo nam pristižu prvi nezvanični rezultati izbora iz poslednjih izbornih jedinica, Brus, Kovilovo i Čajetina… I da, stranka Predsednika Tadića “Boris Tadić – Bori se za Budućnost Srbistana” je i u ovim srezovima ubedljivo pobedila, doduše sa svega 97% glasova zahvaljujući određenom broju nevažećih listića koji, uprkos brojnim uputstvima preko medija i na samom licu mesta glasanja, nisu bili zaokruženi krvlju. Ipak, sve ukazuje na to da ovo neće biti dovoljno - da obori ukupan procenat glasova za stranku Predsednika na republičkim izborima ispod prognoziranih 99%.”
„Služba za informisanje Predsednika je informisala Predsednika da je narod Srbistana zahtevao da mu Predsednik podari, na polzu i veselje, monumentalnu građevinu koja će biti uzor slobodnog sveta i zavist svih neprijatelja Srbistana. U tu svrhu, i sa srećom naroda na umu i u svome širokome srcu, Predsednik je došao na epohalnu ideju da zapušteni prostor Deliblatske peščare konačno bude iskorišćen u skladu sa njegovim potencijalom, te je na tom mestu naredio izgradnju Ledene Palate sa hiljadu trista osamdeset devet klizališta koja će biti otvorena trista šezdeset pet dana u godini i opremljena robotskim instruktorima klizanja američke proizvodnje."
„Uzimajući u obzir činjenicu da je naš Predsednik biće suštinske dobrote i neizmerne unutrašnje luči i mira, čiji dolazak na čelo srbske nacije je značio konačno rasterivanje viševekovnog mraka, Nacionalni Savet je pred Predsednika izneo novi predlog ovekovečavanja Njegovog nemerljivog doprinosa budućnosti i sjaju Srbistana. Sa suzom radosnicom u oku i drhtajem u srcu, čast i radost nam je obavestiti svekoliko srbistanstvo da je Predsednik odobrio projekat novije, još impoznantnije statue svoje ličnosti koja će stajati na Trgu Republike Srbistan u Beogradu, na mestu nekadašnjeg „narodnog“ „pozorišta“! Novi monument će biti remek-delo umetnosti i umešnosti: u prirodnoj veličini od 62,3 metra i, kako bi bolje odrazio neuhvatljivu harizmu Predsednika, obložen 24-karatnim zlatom! U osnovi će biti postavljen mehanizam koji će omogućavati rotaciju statue u skladu sa napretkom Sunca po nebesima - simbol napretka Srbistana ka nebesima pod rukovodećom svetlošću Predsednika!"
„Srbistanska Akademija Nauka i Umerenosti je, kao reakciju na nedostižne kvalitete najnovijeg sonetnog venca kojom je celu naciju juče neočekivano, u sred sednice Akademije, obradovao Predsednik i Otac Svih Srbalja, proglasila svu drugu literaturu ikada napisanu suvišnom i predložila Predsedniku ukidanje Narodne Biblioteke, kao i trenutnu zamenu sve literature u obrazovnim ustanovama svih profila Predsednikovom novom, dopunjenom zbirkom pesama. Predsednik je rekao da će razmisliti, a onda se njegov dobroćudni grohot zaorio zamuklom mermernom dvoranom Akademije, posle čega je rekao da se samo šalio, naravno da ćemo odmah zameniti."
„U okviru svog nenajavljenog pojavljivanja na stomatološkom simpozijumu u Novom Borisovu, koji je iskoristio da sa svekolikim srbistanstvom podeli svoje najnovije remek-delo, epsku poemu „Opet pet puta putem putovah“, Otac Svih Srbalja je pronašao trajno rešenje za karijes i paradontopatiju! Pogledajmo snimak.
Otac Svih Srbalja i Doživotni Predsednik Boris Tadić: „Kao mlad u Sarajevu, gledao sam pse kako žvaću kosti. Jeste li nekada videli psa koji ima paradontopatiju? Pametni ste, Srblji ste, znate šta vam je dalje činiti, ja sam rekao svoje.“
„Vesti iz kulture i opšte percepcije stvarnosti: Matica Srbistanska je prihvatila predlog Boga Oca Svih Srbalja i Drugih da se, u čast njegove Svete Majke Nevenke, imenice „hleb“ i „april“ preimenuju u „Nevenka“, počevši od ovog trenutka. Slede vesti iz privrede: vekna nevenke od pola ljubomira će od sutra poskupeti za tri borisa..."
Zamalo ili stativa je ono sto nam fali da vidimo na filmu obnazene grudi glumice koja lezi u kadi punoj pene, razocarani u cinjenicu da nista od erotike samo nam ostaje da se pitamo"koliko li je puta kamerman video dok nije snimio da ja ne vidim, mamu mu mangupsku"
ondah se pojavi seron stoun i stavi zamalo u zaborav
Izraz koji je od danas ušao u upotrebu a iz iste će izaći u julu 2013. Valjda zajedno sa Šešeljem, nadamo se. Označava stanje očekivanja nekog srećnog događaja. Tipa rođenja deteta, primanje plate, lerdi se najavio sa novom robom, i tome slično. Elem, danas je objavljeno da će se prvostepena presuda Vojvodi izreći u julu 2013, otud je i ovaj datum od životnog značaja za Sve Radikale Srpske! I naravno, oni čekaju ništa drugo osim srećnog ishoda!
- Brate! Gde je ta vutra, kad će da stigne, u kurac, čekam je k'o radikali jul 2013!
- - - - - - - - - - -
- Vi čekate stop? Da vas povezem? Sigurno vam je hladno u toj mini- suknji.
- Jeste baš, čekam jul 2013 i čekam stop, pizda ti materina glupa. 'iljadu pušenje, dve i po jebanje. Ako doplatiš još crvenu, dam ti u rč.
- Ah, tako, nismo se sporazumeli. Izvolite, uđite da se dogovorimo.- - - - - - - - - - -
- Rade, kad će te suze kazana?! Čekam ih k'o radikali jul 2013!
- Sa'će, Mile, strp' se malo! Ene ti ,dok ovo ne proplače, pun balon ispod stola!- - - - - - - -
kako sam se napušio
Predeo neposredno iznad korena nosa, između ova dva oka koje imamo. Po rečima mistika, služi da bi videli iznad ove realnosti koju nam čula serviraju uz česte varke. Omogućava nam metafizički vid, da stvari vidimo onakvima kakve jesu, prodremo im u suštinu i spoznamo kosmičku istinu koristeći svoje šesto čulo.
- Roki, dođi ovamo!
- Izvol'te, gazda.
- Evo ti podaci ovog lika. To je neki svedok koji me je navodno video kako lomim ruke i noge poslovnom partneru koji mi duguje, a usput i sumnjam da me je prevario. I to je taj „svedok“ voljan da kaže tužiocu. Mislim, jesam se ja sa njim raspravljao, jes' bilo žučno, al' ne znam kako se onako pokršio, mora da stao na koru od banane posle. Hehehe. Nego, lepo ti poseti njega i ubedi ga da nije mene tamo uopšte video.
- Dobro, gazda, nego šta ćemo ako ipak ne želi da posluša, khm, glas razuma?
- E, onda mu otvori treće oko, da bolje vidi.
- Čime?
- Ma, zadovoljan sam i klasikom, okom prečnika 9mm, mada možeš slobodno da budeš i kreativniji, za primer drugima.
- Da probam ovaj put vadičepom ili bušilicom?
- Uuuu, nalet kreativnosti, umetniče! Po tvom izboru.
