-Ovaj ono za Novu godinu, izradili nas za ulaznice, pa je sada dva soma skuplje, pa jel idemo na to ili šta?
-Kako da neću. More jebe mi se!

-Ništa večeras od onih ziljavša?
-A da znaš, nešto mi se jebe!
-Pa zbog toga ti kažem, jebe se i meni, ali nas ispalile.
-Nisi shvatio. Meni se jebe, što se tebi jebe, jer se meni ne jebe, pa mi se samim tim jebe za tvoje jebanje. Bolje da ga stavljam u muzilicu za krave, nego u one reptilke.

Нема више млееекааа, нема више плииинааа,
нема уља, нема послааа...
нема народ пара, јоооој!
А ко можда посла ииимааа- биће мања плата, јооој,
а и струја нам нестааајеее,
стигле деведееесееетеееееее....
Демократе, демократе, јој, јој, јој, јој,
сви поштени, ник' не краде, јој, јој, јој, јој...

- Трежио ми је да радимо неке чудне ствари. Не знам, непријатно ми.
- Што да ти буде непријатно, сестро слатка, па нећеш се удати за њега.

- Ало момак, АЛО! Дај тамо цури шта ће попит' од момака с бренте.

Noć, dva momka šetaju kroz školsko dvorište. Jedan od njih paleći cigaretu pri svetlu upaljača ugleda dobro poznat predmet kome tu nikako nije bilo mesto. Lagano podiže špric sa iglom sa zemlje i pokaza ortaku. ,,Jebeni narkomani, tu će ujutru čeprkati deca", promrlja ovaj. ,,Baciću ga u kontejner preko puta, ovde su sve kante odvaljene", reče drugi. Krenuše lagano ka kapiji kada iznenada, kao iz zemlje, ispred njih iznikoše dva pandura. ,,Dragane, to su ona dvojica na koje se žali ceo kvart", reče jedan od njih, ,,drži ih!" Njegov kolega uhvati za rukav mladića sa špricem i škljocnu lisicama oko njegovog zgloba. Krenuvši rukom u kojoj je bio špric ka policajcu mladić povika: ,,Ali mi nismo ta dvojica, našli smo usput, krenuo sam da bacim u..." Udarac u glavu ne dopusti mu da završi rečenicu. Dok ga je svest lagano napuštala, uspeo je još da vidi ortaka kako pruža ruke ka drugom policajcu i sebi u bradu psuje njihovu nesrećnu zvezdu koja ih je navela da, mimo uobičajene trase, uhvate prečicu kroz školsko dvorište.

- Има ли ишта слатко?
- У`вати се за гузицу

Изгубило смисао доласком "европског" радног времена (част изузецима).

Grebator: Daj pljugu!?
Ja: Ne pijem gazirano. (sa osmehom na,licu koji provocira)
Grebator: Ali pljugu ti tr.. (prekidam ga)
Ja: NEMAMA KREDITA BRE! (malo glasnije,ali opet provokantno (odjebavam ga))
Grebator: Pitam te bre za pljugu!
Ja: Alkohol je stetan! Odjebi!
Grebator: A mrs u picku materinu,znas kad cu da ti dam!

-Живадине, узмите ти и момци Јеленка, да се одморимо мало. Сад ћу ја да дођем, сачекајте минут и циркајте док се не охлади.
...
-Радоје, сине, ајд' с ћаћом да утоварамо, само нас четворо има а треба шлепер 10 тона да се напуни.
- ....
-Радоје, чујеш ли ти мене? Ајде бре, полази одма' и то с осмехом на лицу, ова нам је тура сва презрела.
-. ...
-Устај јебем ли ти нану нанину, шта си се извалио на тај кауч! Чешеш се ту за муда, је ли?
-Па....да. Тако би то назвао.
+ + + + + + + + + + + + + + + + + + + + + + + + + + + + + + + + + + + + + + + +
-Знаш драги, мислила сам да некад мало одемо у неки ресторан и тако то, да узмемо мало одушка од свега овога. А и ти, брате, извалиш се ту на фотељу, гледаш десет сати дневно у ту Арену, чешеш се за муда и немаш појма ни о чему. Ниси пре такав био. Иначе, каже ми Споменка да си прешао сваку меру и да мораш престати да упадаш дубље у резигнацију иначе ништа неће бити боље. Заправо, рекла ми је, да те оставим, али ти знаш да то никада не бих урадила, папучице моја. И шта кажеш да скокнемо до моје сестре сутра поподне, правиће роштиљ?
-А?

I: Bratski, pa kako si uspeo tako da uteraš auto u sneg, nema šaje to d'isteraš, kako nisi video da je tako duboko.
II: E, mili, aj u'vati me za sisu malo! Mis'im, kad me već jebeš voleo bih da me držiš za sisu.

>На мору смо, човече, сви једу кокице и кувани кукуруз!
>Ја ћу само сладолед, ово ми се остало лепи за зубе или се закачи између, не могу после никако да ишчачкам!
>У бре, Милице, па шта ти онда једеш? Чајна некад западне за зубе, спанаћ такође...
>Ма знам, и то избегавам, а од грицкалица никад не једем Смоки...

- Ćero, čime se bavi onaj tvoj?
- Amon? Sinhronim plivanjem i član je baletske sekcije.
- Sjajno, još da me počne ljubiti u obraz kad se vidimo i to je to.

Ја : - Баба, глава ми се распада. Јел имаш неки бруфен, аналгин....
Баба : - Аха! А, кад бабу треба водити лекару, нико неће!
Ја : - Јел' имаш или немаш?!?
Баба : - Ево, немој да се дереш на мене, нисам глува.
Ја : - Јао, хвала ти бакице....
Баба : - Море, мурш тамо, стоко балава. За лек се не захваљује, неће да делује! Џаба студираш медецину.

- Сине, ево мајка и ја смо уплатили летовање да идеш са Јованом на море.
- Ма дај ћале, које курчево море, ауто опет неће да упали.
- ИХ, бре, жутољкунац, то је анласер цркао, матори ће то да среди за једној Вајферта. Само ви идите и проведите се, заслужили сте.
- Чиме смо заслужили?
- Па... овај... хм... добра сте деца, ето тиме.
- Аха... (сумњичаво). И да идемо на море зато?
- Ако ни због чег другог, оно због тога.
- Али има пречих ствари од летовања. Бојел капље.
- И ти би капљао да се у теби стално нешто греје до кључања, јел да?
- Па... да.. можда.
- Ето. Не секирај се ти ништа за бојлер, биће он добро. Резервисали смо вам у Халкидију смештај са погледом на плажу.
- Е, нисте морали да се цимате и трошите.
- Их, па немамо ми сто синова, имамо само тебе једног. Немамо ми фрижидер уместо срца.
- Кад смо код фрижидера, овај наш не хлади најбоље. Боље да купимо фрижидер, него да трошимо на летовање. Можда идуће године.
- Не, не. Ове. Пусти фрижидер, не лади добро јер је много вруће. Време је за летовање.
- Оно, јес, логично кад тако погледаш. Ајде... ако баш морамо на летовање... да идемо.
- А јел, ћале, може једно питање?
- Ајд, може.
- Јесте ли и у ваше време тако мењали фрижидер, бојлер и анласер за мене ?
- Ма, јок, тебе смо мењали за другу флашу вотке на радној акцији. Било би превише, мада кад те погледам тако, делујеш ми као да сам то вече промашио рупу. Говнарко мали, поведи девојку која само што није угазила у четврту деценију и направите ми унука, пичка му материна лепа.