Veoma retka pojava, al' ume da se dogodi.
Rat favela je sukob najvišeg intenziteta među Romulanskom populacijom i dešava se kada zbog nekog krupnog razloga zarate cele dve favele pa krenu u sukob jedna protiv druge.
Naravno, oružja koja se najčešće koriste su kobra, bokser, štangla ili obične motke i često se dešava samo jedna bitka pa ko pukovnik, ko pokojnik.
U tim sukobima često pobedu donosi konjica, to jest, vozači skalamerija sa kojima se ide u sakupljanje sekundarnih sirovina koje kada je rat, u korpama umesto sirovina imaju po dva mala naoružana Romulanca, koji mlate sa motkama sve oko sebe.
Pobednici onda ulaze u favelu poraženog, kupe plen, ruše im sve kartonjare i odlaze nazad do svoje favele, ovenčani slavom, uz muziku Dragana Kojića Kebe.
Hronologija velikog rata između favele kod Delta City-ja i favele preko puta pumpe na Bežanijskoj Kosi.
---01.04.2012.
07:30 Favela kod pumpe na Bežanijskoj Kosi.Randu: Znaš očem’ sam razmišljao Envere sine moj?
Enver: Očem’ tatko? Jes’ opet razmišlj’o da se odseliš u Marinkovu Baru?
Randu: Ne sine, gledam Avatara. Dvanajs mu je. Stas’o je za ženidbu. Ako ga uskoro ne priženimo k’o vo će da rilja.
Enver: Hoću tatko, ali nemo’ sada. Dobio sam jednu grandioznu ideju. Hoću da napravim Paradu Romulanaca i zauzet sam tim ostvarenjem mog sna, a i nisu vremena kao nekada. Sada se sve kasnije ženu. Neće pre trinajste pa to ti je.
Randu: Paz’ se te politike sine, mnogima je došla glave. Nego danas već da odeš do one favele kod Delta Sitija i da mu nađeš neku žensku, poslušaj oca.
Enver: Dobro tatko, skoknuću danas, taman tamo idem po neki šahtovi pa ću da svrnem.---01.04.2012.
18:30 Favela kod Delta City-ja.Halid: O Envere, otkud ti?
Enver: Pa bio sam tu poslom, pa reko’ da navratim, jer čuo sam da imaš jednu ćeru za udaju a ja imam sina za ženidbu pa da se orodimo.
Halid: Imam Envere, ćeru. al’ da se zna da nije jeftina. O Đelferijinoj lepoti se pesme pišu a čak je i Jašar dolazio da je prosi, al’ nisam je dao, imala je tek 8 godina. Za Đelferiju je napisao pesmu “Jagnje moje malo”.
Enver: Dobro tvrdiš pazar Halide, ali imam ja šta da ponudim. Dajem ti dve flaše vinjaka, boks drine i dres Roberta Karlosa.
Halid: To je i Jašar ponudio. Nije dosta.
Enver: Dobro, nudim i 50 kila kartona. To je dve kuće ovde da sagradiš.
Halid: Hmmmm...nećkam se, nećkam sada. Dobra ponuda.
Enver: Na sve to nudim i mog konja Zorana. To je moja poslednja ponuda. Zorana volim k’o sina rođenog.
Halid: Prihvatam. Daj ruku. Mo’š da vodiš Đelferiju. Dođ’ sledeće nedelje sa svatovima po nju.
Enver: Evo ruke. Sledeće nedelje, dolazimo po mladu.---01.04.2012.
20:30 Favela kod pumpe na Bežanijskoj Kosi.Enver: Tatko bio sam kod Halida. Isprosio sam lepu Đelferiju od njega. Morao sam i Zorana da dam za nju.
Randu: Đelferiju. Hmmmm.....jesi li siguran Envere da ona nije oštećena roba? Priča se da se Jašar oko nje vrzmao a i Keba isto. A ‘de se njih dvojica vrzmaju, tu je uvek belaj.
Enver: Čista je tatko kao suza. Pa ne bi se Halid sa time zajebav’o valjda.
Randu: Ne znam, videćemo. Diži šator Envere, zovi celu favelu, Avatar nam se ženi.
Avatar: Neću sa Đelferijom da se ženim. Ja volim Kasandru.
Enver: Prisluškuješ a? More nemoj da te sada odalamim sve zvezde da vidiš. Ženiš se sa Đelferijom i tačka.
Avatar: Neću bre tatko. Đelferija je bušna k’o goblen. Neću. Spav’o je ko je stig’o.
Enver: Ma sa’š ti da vidiš svoga Boga. Tatko, daj kaiš. Zorana sam dao za nju barabo nezahvalna.---08.04.2012.
12:00 Svadba Avatara i Đelferije u faveli kod pumpe na Bežanijskoj Kosi.
Sto za VIP zvanice.Keba: Lepa svadba Jašare. Enver se baš isprsio. Doveo je i Blek Panterse da pevaju. A vidi Džejku kako se razmahao i skače po stolovima. K’o malo majmunče je.
Jašar E Kebo, jeste lepa svadba, ali biće čupavo kada provali Enver da je mlada već probala zabranjeno voće.
Keba: Kako se ti Jašare poetski izražavaš, zato ljudi i vole tvoje pesme, ja to ne znam pa ih ‘vatam na eleganciju. A biće čupavo, i to čupavo k’o ta tvoja “šatorka” od frizure ali mi ćemo da se nakrkamo i bež’mo odmah odavde. Dok ne eskalira sukob.
Jašar A Đejka?
Keba: Ma ako ovde izbije, njega niko neće ni primetiti. On ti je k’o hobit. Protrči ispod stolova i pobegne.
Jašar Trpaj klopu u džepove pa da begamo još malo.---09.04.2012.
Jutro posle prvog dana svadbe, favela pored pumpe na Bežanijskoj Kosi.Enver: Tatko jesu se probudili više, da proverimo čaršafče?
Randu: Jesu Enver čulo se nešto. Neka me zla slutnja obuzela. Gde je Halid i njegovi gosti?
Enver: Odoše kod njih u favelu da se odmore malo pa dolaze opet u podne, da nastavimo.
Randu: To mi je sumnjivo Envere sine. Nisu ostali da prisustvuju starom običaju širenja japanske zastave. Ček’ evo Avatara.
Enver: Avatare sine, daj čaršaf, pa da nastavimo pijanku.
Avatar: Ovaj, tatko nisam je još spav’o, ovaj, bili smo umorni od svadbe i ovaj, kasnije ćemo....di ćeš tatko unutra, pa gola je....
Enver: Sklon’ se bre. Daj čaršaf ovamo. Šta je ovo? Prevareni smo!!!!!! U rat!!! Opremajte se odmah!!! Svi!!! I ti Avatare.
Avatar: Ali tatko, pa nema potrebe....
Enver: More uzimaj kobru i za pet minuta da si ispred.
Randu: Polazite svi. Idemo da im jebemo majku ciganjsku.---U isto vreme, favela kod Delta City-ja.
Motivacioni Govor Halida ratnicima iz njegove favele pred neminovni sukob sa Enverovom vojskom.
Halid: Braćo moja. Do sada su verovatno Enver i njegovi psi s’vatili da smo im uvalili raspalu Djelferiju, i krenuće ovamo svom silom na nas.
Mi smo spremni da branimo našu favelu i ako treba položimo živote za nju. Braćo moja, borite se kao da sunce sutra neće svanuti i ovo je poslednji dan vašeg života. Poslednja prilika da učinite neko slavno i odvažno delo koje će čergari prenositi na sve strane sveta. Danas je dan kada ćemo počiniti takva dela o kojima će Džej pevati balade. O kojima će Mel gibson snimiti film. Braćo moja. Danas ćemo pokazati da se naša favela saginjati neće.
Ogromna skupina naoružanih Romulanaca: OOOOOOOOOOOOO
Halid: Sačekaćemo ih kod Kineskog tržnog centra. Odatle će doći. Znam. Vi što trenirate boks i mečkari u prvi red stanite. Na moj znak prvo pustite mečke pa onda se zalećite. Ostali iza njih stojite i pre nego što mečke stignu do prvih Enverovih redova zaspite ih flašama i ciglama pa i vi u zalet. Slomićemo ih za minut.
Ogromna skupina naoružanih Romulanaca: OOOOOOOOOOOOOO
Halid: Krećemo! Živela favela kod Delta Sitija!
Ogromna skupina naoružanih Romulanaca: Živela!---Epilog velikog rata između favele kod Delta City-ja i favele pored pumpe na Bežanijskoj Kosi iz pera Romulanskog istoričara i povremenog dens muzičara Hamita Đogaja poznatijeg pod scenskim imenom Đole Đogani.
Dana 09.04.2012. godine dogodila se velika bitka između dve favele, one kod Delta City-ja i one pored pumpe na Bežanijskoj Kosi, koje su do tada imale istoriju čarki, ali nikada se nije desio ovoliki sukob.
Sukob se odigrao kod kineskog tržnog centra, gde je Halid postavio svoju vojsku jer jer računao da će Enver u besu krenuti najbližim putem ka njegovoj faveli.
Vojsku je postavio savršeno i bio je brojčano nadmoćniji, ali Enver nije upao u zamku direktnog zaletanja u Halidovu vojsku, nego je mudro obišao Delta City i prvo uleteo u Halidovu favelu, potpuno je sravnivši sa zemljom a onda je došao Halidu sa leđa i jednim brzim jurišom, pre nego što se Halid snašao, uništio njegovu vojsku. Iako je Halid možda i tada mogao da se odbrani, ipak nije uspeo jer od iznenađenja dalekometno oružje (flaše i cigle) nije moglo da se iskoristi, a uznemirene mečke su se oslobodile i počele da prave rusvaj u njegovim redovima a ne neprijateljskim. Bitka je kratko trajala a Halid je uspeo jedini da pobegne iz nje jašući na konju Zoranu i dok je bežao, prokleo je Envera i zakleo se na osvetu.
Kasnije se pričalo da je Enver znao za Đelferiju i da se sa Gradonačelnikom Beograda Draganom Đilasom dogovorio da naprave ovaj rat, da bi očitili Halidovu favelu, zbog zgrada koje tu treba da se grade, ali to nikada nije dokazano.
Moto mnogočlanih porodica romulanske nacionalnosti koje žive od prosajčenja i srodnih delatnosti.
-Vinetu, ti stojiš levo od banke, čim se skinu sa bankomata da nalete na tebe. Sandokan će preko puta, ako krenu preko pešačkog, pošto brzo raste jebem ga u usta, neka uzme onu štaku što smo je juče navatali i nek glumi da je bangav. Sabina s bebu neka sedne desno, kod kafanu, ako se okrenu prema centar.
Akila i Ali nek obilaze kafići u centar, a Mirela i Dominik oni pored reku. Đontra i Admir nek uzmu konjče i kola da skupljaju gvožđe od vrata do vrata, kad padne mrak neka vide da l' mož se odšrafi onaj gvozdeni mostić kod malu reku.
Tarzane ti ko najstariji i najači si zadužen da pružaš zaštitu i skupljaš pazar, javljaj mi na mobilni svakih pola sata kod Zokija kako je stanje. 'El jasno?
-A tato, ako nam opet nude da nas vode u pekaru umesto pare?
-Nek si nabiju kurve kiflu u mindžu! Na izvršenje! Murš!Nešto kasnije u lokalnom ugostiteljskom objektu:
-O gos'n Tajsone, kako ste? Izvolte, izvolte!
-Ma ne valja gazda Zoki, loše, loše...gadno vreme došlo...
-Eh da, vala baš, al' šta ćete...Uobičajeno mesto?
-A-ha. Imaš upaljač?
-Da, naravno. A vaši su svi dobro? Devet komada, jedno drugom do ušiju, tako?
-Jes', jes' dobri su svi...Daj mi duplu ljutu i stavi crevca na žar.
-Važno je da su živi i zdravi. Deca su najveće bogatstvo. Srećan ste vi čovek. Odma stiže!
-E to si dobro reko! I pojačaj deder malo Ljubu, života ti. Ako on smeta njenom ocu, meni ne smeta malo glasnije.
Plemenita životinja kojoj je bila namenjena sasvim druga sudbina od one koju je doživeo.
Zoran je kratko i jednostavno konj.
Ali ne bilo kakav konj, nego rasna životinja od oca trostrukog šampiona Londonskog derbija i majke kobile koja je pobednica na pet konkursa lepote u Parizu. Po rođenju je nazvan Viktori. Pobeda. Ali ipak je na kraju postao Zoran. Od Viktori do Zoran dug je put i neobična priča.
Od početka se znalo da će završiti u Srbiji jer je Viktori još kao ždrebe bio deo jedne opklade između bogatog Arapina koji je bio njegov vlasnik i jednog kontraverznog biznismena iz Novog Pazara. Pazarac je pobedio i Zoran, koji se i dalje zvao Viktori, stigao je u Rašku, kao najveći trofej ovog čoveka, sa kojim je on imao velike planove. Postao je njegov statusni simbol, kao što je njegovom prijatelju Palmi to bila već nadaleko čuvena žirafa, jer svi su znali poreklo Viktorija. Svi su imali velika očekivanja od njega. Posebno gazda. Bio je mažen, pažen i negovan. Izrastao je u jednu veličanstvenu životinju spremnu da pokori svet.
Ali tu se opet umešala zla sudbina koja ga je i dovela još na početku života u Srbiju. Njegov gazda ga je izveo napolje da projaše malo na njemu po poljima, šumama i dolinama, jer je to jako voleo da radi. Međutim tu je njegovog gazdu dočekala njegova mutna prošlost, a Viktoriju je taj momenat početak jedne neočekivane budućnosti. Gazda mu je ubijen u sačekuši.
Viktori se jako uplašio.
Galopom je bežao što dalje od tog mesta, dok mu se činilo da non-stop čuje povike Gazdinih ubica iza sebe, pa je sebe nagonio da trči što brže, dok najzad nije mrtav umoran jednostavno pao i ostao tako u nesvesti da leži, daleko od kuće.
Kada je otvorio svoje velike i lepe oči video je oko njega neke ljude, odrpane i tamne puti kako pričaju nešto na nekom jeziku koji nikada nije čuo. To su bili Romulanci koji su ga tu pronašli skitajući od grada do grada i smatrali su pronalazak Viktorija kao puku sreću jer su dugovali pare jednom opasnom čoveku iz Beograda koji se zvao Đango i važio je za veoma prekog čoveka koji je mnogo lak na nožu. Sa Viktorijem su regulisali dug.
Porodicu njegovog gazde koja se gložila međusobno oko podele bogatstva Zoran nije interesovao pa ga nisu ni tražili.
Đango je jednostavno bio đubre od čoveka i Viktori je kod njega proživeo najgore trenutke svog života. Bio je tučen, izgladnjivan, sečen, stalno ostavljan na hladnoći ispred kartonjare u Đangovoj prljavoj faveli. Tu je i dobio ime Zoran po pevaču Zoranu Kaleziću, kog je Đango, mnogo voleo. Bio je često mučen, radio je najteže poslove i vrlo brzo je od one veličanstvene životinje Zoran postao kost i koža. Bio je ofucan, prljav, sav u ranama od mučenja, a rebra su mu tužno štrčala sa strane. Već je počeo jedva i sebe da nosi na nogama, a kamoli neki teret i delovalo je kao da je to njegov kraj.
Na sreću, tada je Đango otišao za Italiju, a Zorana je poklonio njegovom paši Enveru.
Zorana je to spaslo sigurne smrti jer iako nije bio bogat, niti je mogao da pazi, mazi i neguje Zorana, Enver je bio bolji čovek. Koliko god je mogao pazio je na njega i brzo ga je opet podigao makar na noge. Iako je i kod Envera morao da radi, nije imao puno da jede, često je bio jako prljav, opet nije tučen a Enver ga je dosta i zavoleo, tako da je tada makar malo počeo da leči rane koje mu je život zadao.
Ali došao je dan kada je Enverov sin Avatar najzad stasao za ženidbu i mladin otac je tražio Zorana kao miraz. Enver se teško odvojio od njega a i Zoranu je bilo žao, jer iako život nije bio lak ni tada, opet je on pamtio kako ga je Enver podigao na noge i pazio na njega.
Tada je zapao kod Halida.
Čoveka koji se nije puno razlikovao od Đanga.
Opet je jadni Zoran odmah pretučen čim je stigao kod Halida. Da zna ko je gazda. Pomislio je tada da neće opet moći sve to da preživi i pomirio se sa sudbinom, ali najzad je Zorana sreća jednom u životu pogledala i ubrzo je izbio Rat Favela u kom je Enver potukao Halida do nogu ali Halid je pobegao iz bitke neozleđen na Zoranovim leđima.
Shvatio je da je možda i poslednji momenat da proba da izbegne sigurnu smrt koja mu ne gine ako ostane sa Halidom koji ga je kada su izašli iz bitke opet mučno pretukao i kada se popeo na njega, Zoran je zbacio Halida sa sebe i počeo da galopira u nepoznatom pravcu, kao i pre nekoliko godina kada mu je gazda ubijen.
I galopirao je ponovo. Sve brže i brže. Sve dalje i dalje. A svi ljudi iz njegove prošlosti kao da su trčali za njim želeći da ga tuku i muče. Trčao je dok mu se opet isto nije desilo. Dok opet nije ostao bez snage i jednostavno pao u nesvest.
Kada je otvorio oči nadao se da je sve to bio samo ružan san. Da je opet kod gazde i da je i dalje mlad i jak. Ali shvatio je da nije bio san. Shvatio je da opet ne zna gde je i tada je odjednom ugledao jednu malu devojčicu pored njega. Devojčicu koja ga je gledala velikim, lepim, crnim, bečatim očima. Nije mogao ni da se pomeri dok mu je devojčica prilazila, stala ispred njega i pomazila ga po nosu polako i nežno, kako ga dugo niko nije pomazio. Tada je video kako preko livade trče još troje ljudi. Čovek, žena i njihov sin, koji je bio jedva nešto stariji od devojčice koja ga je mazila. Opet je pao u nesvest.
Probudio se posle nekoliko sati u toploj staji i jedva se pridigao na noge. Pogledao je oko sebe i video seno. Iscrpljen i gladan nije vido ništa drugo oko sebe, već je odmah krenuo da jede i jede i jede, kao da nikada u životu nije jeo. Kada se baš najeo i napio vode iz malog korita koje je tu stajalo, primetio je i druge konje. Video je lepe i divne životinje, kakva je on nekada bio i tog trenutka je čuo glasove. Okrenuo se i video onu malu devojčicu sa mamom, tatom i bratom kako mu se smeškaju i gledaju ga. I znao je da je nevoljama došao kraj. Znao je da je najzad našao topli dom.
Doživeo je duboku starost, mažen i negovan i možda nikada nije ispunio svoju sudbinu da pokori svetske derbije, ali ipak ispada da mu to i nije bila sudbina. Sudbina mu je bila da prođe sito i rešeto u životu i da ga jedna devojčica zavoli najviše na svetu. Ipak je na kraju ponovo postao Viktori.
Predgovor :
Bio jednom jedan vitez koji je bio najmoćniji u celom kraljevstvu i onda je jednog dana posle bitke sa zlim čarobanjakom shvatio da život nema smisao, postao je veliki mangup, počeo da čita Ničea i lepo odlučio da svakom živom biću tera strah u kosti tako što će ime Vitez promeniti u ime Crni Vitez. I onda naravno uništi jedno lepo mirno kraljevstvo, zavede tiraniju, proglasi grindcore i death metal jedinom važećom kulturom i počne da vlada sa gvozdenom pesnicom i pomoću svoje zle legije Crnih Vojnika - koju čine uglavnom pijani gorštaci čija je jedina krivca ta što ih niko nije učio ko su dobri, a ko loši momci. Ali tokom zle bitke u kojoj je Crni Vitez pomoću svog Crnog Zmaja, spaljivao plamenom mirno kraljevstvo, kralj šalje svoju trudnu ženu daleko u bestragiju sa nešto novca i odanim slugom crncem koji niko ne zna otkud on usred kraljevstva koju čine nordijci al' pošto ga glumi Semjuel L. Džekson niko se ništa ne pita. I tu počinje glavna radnja filma...
Radnja Filma :
1) Posle 17 godina od tog događaja, neki klinac seljak koji još ni žensko dupe nije video, živi mirnim životom u selu punom patuljaka, sve dok jednog dana ne otkrije da on nije patuljak kad shvati da mu je ćale jedva do pupka po visini. Tu se onda otkriva da je on misteriozni sin neke žene koja je došla sa nekim crncem i da se ona porodila u tom selu, jer nije mogla više dalje i ionako je doslovno pucala od zdravlja, ona je umrla i ostavila mu neku magičnu amajliju na kojoj piče neki drevni moto koji uključuje čast, borbu, slavu i besplatno haranje selom subotom.
2) Onda klinac pošto je vrlo ljubopitljiv i radoznao, odlazi iz sela da traži svoje korene i tako u neku noć on naiđe na neku krčmu vrlo sumnjivog kvaliteta u koju ipak ulazi, i čak ionako ulazi na sav glas u krčmu i počne da govori o časti i slavi njega niko ne napada. Al' cvrc posle oko pet minuta, kad kaže krčmaru da mu je grozno pivo svi potežu najrazličitije oružije i sprave za mučenje u cilju da malog nauče pameti, a pošto je još i lepotan da ga sodomizuju u procesu.
3) Ali odjedanput, kada je mali uspeo da nokautira trojicu pre nego što ga je gomila zarobila, a neki manijaci u njoj već razvili određene bolesne mentalne slike o njemu, iz ugla pojavi onaj sluga crnac, sa dugom belom bradom i vrlo velikom motkom. A pošto crnca glumi Samjuel L. Džekson on bez problema u dve sekunde razbije celu krčmu, svakoga iz gomile umlati od batina, a one manijake ubedi da se okrenu normalnom životu i da se lepo ožene.
4) I pošto on lepo spase mladog junaka, on ga odvede u neku pećinu gde mu zaleči rane, psihološki ga proceni i otkrije mu ko je on zaista. I tada u epskoj pesmi on mu preda jedan srebrno-zlatni mač sa draguljima izrecituje drevnu davno zaboravljenu zakletvu kraljeva i proglasi ga počasnim Svemoćno Poslednjim Vitezom Od Reda Hrabrih I Časnih Ljudi Koji Će Ubiti Crnog Viteza.
5) I onda mic po mic, ova dvojica odlaze na neko daleko putovanje bogu iza nogu.
6) A za to vreme Crni Vitez, koji je postao Crni Imperator, sazna za događaje u krčmi pomoću magične Crne Kugle, i on u svojoj Crnoj Kuli sa svojim Crnim Vojnicama odluči da započne još jedan ogroman rat da uništi sve normalno u svetu, jer mu je prokleto smorno da gleda sve one ljude kako nose belo i druge boje, jer je Crno jedini pravi put boje. I tako on pošalje svoju hordu Crnih Jahača da nađu tog klinca jer da bi pokrenuo rat, ionako ima ogromnu milionsku armiju Crnih Vojnika, Crnih Jahača i Crnih Zmajeva njemu fali onaj srebrno-zlatni mač koji ne shvata kako će mu pomoći u osvajanju sveta, al' pošto je magičan mora nečemu da služi.
7) A za to vreme crnac i klinac, dolaze do neke daleke vukojebine, gde se sasvim slučajno ispostavi da je glavni centar Oslobodilačke Armije Sveta Koju Čine Nacije Raznih Duginih Boja, i gde se otkrije da je sluga crnac njihov glavni zen majstor i učitelj filozof koji uči nihove mlade kako da mlate motkom i ostalim hladnim oružjem.
8) I u tom trenutku se pojavi vođa te armije, za koju se ispostavi da je princeza Alamala Ribasija, koja je prelepi riđi ženski vilenjak star 400 godina, al' koja se nikada nije oprobala u ljubavnim veštinama jer čeka onog pravog već vekovima, ionako je gomila prelepih kraljeva i vilenjaka nudilo na svoje živote samo da je vide golu. I ona se na prvi pogled zaljubi u klinca, al' pošto je ipak princeza nekog tamo nestalog vilin-kraljevstva ona ipak drži do sebe pa počinje da tvrdi pazar.
9) Al' cvrc dok se svi tako lepo upoznaju redom, otkriju se neke tamo daleke rođačke veze i ko zna šta još odjedanput se sto hiljada Crnih Jahača pojavi iz vedra neba baš ispred kapije tvrđave gde su svi odseli.
10) I tako počne ogromna epska bitka, svi redom ginu, Crni Jahači napreduju bez problema i seku sve redom jer se bore protiv male gomile
patuljaka i vilenjaka. A onda iz vedra neba, glavni junak izlazi na neki kamen, sunce ga obasija savršeno k'o da je u pozorištu, i čak iako vrlo često muca i nema pojma kako da sklopi prosto proširenu rečenicu, on ispriča tako vatren govor u kojem se pominju čast, spasenje, žene, deca i male mace da bi se čak Čerčil, Lenjin i Hitler zajedno posramili i otišli nazad u osnovnu školu da uče ponovo gramatiku.
11) I onda počne da pršti epska muzika, čuje se ceo filharmonijski orketar kako svira k'o da je sudnji dan i vilejnjaci i patuljci iz vedra neba izvade svoje mačeve i sekire, urlaju k'o neviđeni manijaci i navale na Crne Jahače k'o Etopljanin na roštilj.
12) I tu nekako usred epske bitke bori se onaj crnac sa šestoricom Crnih Jahača, a onda se iza njega pojavi Crni Čarobnjak koji je neviđena pička, uvlakuša i dentroid jer je uspeo da ubije crnca tj. Semjuela L. Džeksona. I dok krene užasno tužna melodija, i dok u slow-motionu crnac pada na zemlju i gleda bitku, dolazi klinac, malo se rasplače i malo govori u negaciji, pa podigne svoj zlatno-srebrni mač i dok se Crni Čarobnjak smeje onim zlim demoskim smehom, klinac navali na njega i isecka ga k'o da je krenuo mašinom za seckanje mesa. I naravno Crni Čarobnjak uspe da padne sa trideset metara visine, ionako se borba odigravala usred nekog ravnog poljančeta.
13) I onda počne polako završna špica, bitka je gotova, patuljci i vilenjaci su samleli Crne Jahače i već prave pobedonosnu povorku, kad se pojavi klinac sa telom crnca i počne još jedna ovog puta nostalgično-melanhonična pesma. I onda se čuje ženski sopran kako peva na latinskom, organizuje se ogroman pogreb na koji dođe pola miliona ljudi, klinac održi još jedan srcecepajući govor o časti, smrti, večnoj slavi i onda sa pogreba odjaha na svom vernom Belom Pastuvu u zalazak sunca. A ona vilin-princeza koja se odjedanput ponovo pojavila ionako je nije bilo u pola filma, gleda u zalazak nešto zapeva na drevno-vilinskom i odlazi kući da sanjari junaka na klasičan devojački način.
I onda se pojavi drugi deo filma, koji traje duplo duže sa još krvavijom epskom bitkom u kojoj se vilin-princeza i klinac konačno zavole, usput se otkrije da je Crni Imperator zapravo davno izgubljeni ujka, a u trećem delu konačno dolazi do sudara svih svetih armija na nekom poljančetu ispred Belog Grada, uz epsku muziku, a klinac pomoću davno izgubljene mape nađe ulaz u Crnu Kulu gde Crnom Imperatoru iseče glavu i nabije ga na kolac. I na kraju se oženi vilin-pricezom i odlazi u zalazak sunca sa njom po treći put...
