1. pricanje :"Brate duvao je neki vetric..."
2. pricanje:" Brate duvao je neki lud vetar..."
3. pricanje :"Brate tukla je neka oluja..."
4. Pricanje :"Brate, to je taka mecava bila! Nosilo je krovove sa stacionara a ja i onaj Krljo se skupili u strazarnici...mmrrrrtvi pijani...booli nas uvo za sve.."

Pre neki dan u kafani, neko je pričao da će ovih dana da uhapse jednog mladića.
Mi smo se tada smejali i smejali.
Ali danas... neko se smeje, a neko plače.

Ja kad dođem na Vukajliju k'o da gledam Lajanje na zvezde...Tak sad kad krenu maturski...mojoj sreći nema kraja.

-Људи имам нешто да вам причам!
(истог тренутка, око њега се окупља пар ликова и гледају га радознало)
-Причај брате!
-Идем ти ја јуче низ улицу, кад видим како нека три типа шибају неког малог. Приђем ти ја, шутнем једног, другог набодем на колено и трећег испрангијам к'о дебила. Ту ме одједном нападну сва тројица у исто време, баце ме доле ишутају ме окрену се и оду. Ја устанем и питам малог ''како си?'' Мали ми онако уплакан каже да је добро и одвео ме код његовог ћалета, ћале ми брате дао црвену и то је то.
-Ауу, па брате где ти је црвена?!
-Ма синоћ сам се напио к'о буља!
-Брате синоћ смо били код Шомија на Пес-у!
...мук...

(razgovor dve drugarice)

Gde si mila?
Evo me draga! Šta radiš?
Evo pijuckam kafu, ništa, smaram se. Ti?
Evo sada došla kući, pa da pospremim malo...
Kada ćemo se gledati?
E, sada sam u haosu, ajde zovem te za par dana i vidimo se obavezno! Važi?
Ma da naravno!
(posle dve nedelje, pričaju iste dve drugarice)
Gde si mila?
Evo me draga! Šta radiš?
Evo pijuckam kafu, ništa, smaram se. Ti?

A: Ajooj, sećate se kad je Mare otimao mikrofon od pevača, umalo ga ne izbaciše iz lokala, hahaha!
B: Daa, tačno! hahaha... A meni je najjača fora bila kad je Sale popio pesnicu od Mife. Ćuti, dobro si prošao. Gde baš njegovu ribu nađe da muvaš...
A: Hahaha, jeste, a posle onako ljut otišao da mu bušiš gume na kolima!
C: Bušio sam mu gume???
A: Ma nisi... Nisi imao sa čim.. ha ha...
C: Čekaj, je l' to bilo pre ili nakon što smo odneli Maju kući? Haha, al' si se ti nap...
D: A vi ste me doveli kući! A, ja mislim ceo dan ko me je doveo... Rek'o možda je Bole...
B: Ajoj, pa ti si bila sa onim mutavim Bol..
D: Ma nee! Samo mi je držao glavu dok sam povraćala.
A: Peglala si?? Hahaha, sramotoo jedna, haha...
D: Ja sramota?? Reče mi dečko koji je startovao onu ženu što prodaje ruže...idiote...
A: Št... Nisam starovao, samo sam pitao kol...ma ja poznajem onu ženu...šta vam je ljudi...he...he... (u sebi: Au sunce ti... ne pijem više...)

Допија: Ес покосијо шеницу бјелицу? Није ваљда град све убијо, Раде га не убијо?
Френки: Ђе да нисам, покосијо и балирао одмах. Сад ћу за који дан и курузе окопати.
Допија: Ах, какав си ти ратар. Просто из тебе избија ратарски дух.
Френки: Оћемо до мене да пребирамо пасуљ? :намиг:

-Седи сине, да ти тата прича кад је био код Руже у биртији шесетосме. Прича каже следеће: Једне суботе ја отиш'о тамо, попио пар рубина, смуво три пичоке (паз' да не чује Радојка па да нам јебе обојици мајку) и знаш како сам се зајебо! Ова једна била цава од Бакија Марлија, а он тад био опасан. И ми ту изађемо испред, ја леву - он чорба, он десну - ја кизами блок, он пада на под!
- И добро тата, шта је поента?
- Ма ништа, ја га послао у ургентни и отиш'о ћику.

(сви ликови су измишљени!)

Младић се спрема за одлазак на факултет, који је у најближем граду, те је приморан да многе дане проведе без своје фамилије. Знајући природу свога сина и његову вољу за учењем, мудри отац прибегава тајни која се вековима преноси са колена на колено. Сину је неопходан новац, а како би од тог ударца по џепу осетио макар мало користи, он ставља двеста марака (евра, франака...зависи од локације и времена) на сам крај књиге, надајући да ће их син наћи никако друкчије до учењем и окретањем страница.
Видевши да је за леп живот новац потребнији од књиге, бруцош се окреће свом једином извору новца. Тако настаје права заврзлама између њихових односа.
- Хало ћале, јављам се са говорнице. Кад ће оних двеста марака што си ми обећао?
- Учи, сине, учи! Биће пара. (циља на проверу синовљевих радних навика)
- Ма учим ја! Али знаш да ми требају паре!
- Знам, верујем ти. Не брини се ти ништа, само учи, биће пара, слушај ти мене.
Епилог догодовштине никада није утврђен. Постоји неколико верзија. Једна каже да је син загрејао столицу и нашао паре (крај је превише нестваран и чини ову причу бајком), друга да је нашао случајно, тачније локални студент који има искуства му је испричао све фазоне (реалан крај), а трећа да је отац, видевши да нема вајде, диг'о руке, посл'о паре и заклео се да их више неће слати, а син или да долази са дипломом или да тамо у граду тражи посао.

Ма када ти то причаш тако то све лепо звучи, али и ti i ja знамо да су то празне приче, да не кажем пусти снови.

- Možeš li da mi objasniš gde je tačno Miletova farbara?
- Mogu. To ti je prosto, on je odmah do Pere sudije, onaj što ima crvenog Golfa, znaš ga, sestra mu je u Nemaškoj već godinama, udala se za Švabu, kupili vikendicu gore pored jezera, pa im prošle godine u proleće pukla cev za vodu, menjali parket po svim sobama, a njen Švaba psuje evro, plače za dojče mark, ma u pravu čovek, sećaš se i ti kol'ko bolje bilo u to vreme, ja sam onda za mesec dana zaradio za onaj moj čamac, juče sam išao na pecanje, radi šaran k'o lud!
- Majke ti, sećaš li se šta sam te uopšte pitao?
- Naravno, za Tozu keramičara.
- Zemljo, otvori se!

- Đe ćeš, tajo?
- Idem malo do pjace, da popijem kafu i čujem šta je po čaršiji priča. Rekoše sad u dnevniku da će bit' nekakvi krediti za poljoprivredu pa reko da vidim 'oću li kidati one loze.
- Dobro, tajo, samo pazi kada budeš kidao te loze, oštra je sjekira, nemoj se povrijediti.

-Тата, а како ти увек имаш нову причу за лаку ноћ?
-Лако сине, то су приче из Непричаве, то је једно село где се непрестано смишљају приче и никада се не могу све испричати...

Мојне...

Неђо: Јеси излазио за викенд?
Момо: Ма јесам, ништа посебно...Отишло нас пешес у кафаницу, попијем пар флаша вина, дам пешес иљада тамбури, изађемо напоље, шта ћемо како ћемо, кае неко ајмо на сплав.. Ја реко ајмо, ал ја нисам возио, лајково страницу на фејсу Кад пијем-не возим, па реко да испоштујем. Зоем такси, правац сплав, тамо зунем флашу вискија - ништа ми..(Неђо га и не слуша више).. Видим неку малу, глеа она мене глеам ја њу, приђем јој и речем јој: Нисам мого да не приметим да си приметила да сам те приметио хехехе... И после тога ме мало уфати пиће.. А уфати ме и она хехех... И ништа, одједном се ујутру будим у њеном кревету....... С њеном сестром.......и мамом!

Ф: Право да ти кажем то је све почело...
М: Маестро, смањи мало сугласнике, разводњаваш причу, кишобран ће ми требати!

- Esi video kako su cene goriva otišle u nebesa?
- Jesam! Ma nije samo problem u ekonomskoj krizi, vec i Vučko traži ogroman deo kolača od toga svega!
- Još nam na kraju daje pare, kao on je neki dobrocinitelj, a ustvari je je lopina, kao i cela njegova bagra!
- Da sam ja predsednik ja bih odmah smanjio akcize za pola i tako bih imao više para da ulozim u našu ekonomiju i da je vratim u stanje u kojem je bila pre raspada Jugoslavije...

-Ајде дете седи,са' ћу да ти причам причу о томе како сам се једном изгубио у планинама.
-Било је то давно и мој се колега изгубио, а ја ост'о сам у планини. И тако сам ја морао да једем живе црве и још штокаквих гована. Једно вече, баш док сам припремао вечеру, око мене се скупио чопор вукова! Било их је дес'т...
-Чекај бре деда,прошле године си ми причао исту ту причу и тад си рек'о да је било само с'еам вукова. Како сад дес'т?
-Тад си био превише мали да би знао истину!