Pretparačke priče u vokalnoj izvedbi mladih prašinara i ostale vojničke družine. Besednici mogu biti svi, od mladih gugija, pa sve do mlađih vodnika ili podoficira godišta sličnog godištu ostalih vojnika.

U svojoj besedi, svaki storiteler (ovaj izraz je sada in, tako kažu) postaje ili neka vrsta hibrida Toma Kruza i Breda Pita, koja kroz doživljaje koji se mogu nazvati kao neverovatan spoj avantura Indijana Džonsa ispretpletanih sa brejkovima iz Sneča, na kraju završava kao najdivnija erotska bajka sa čednom nimfomankom koja za pet klasa nadmašuje palačinku sa kremom u kojoj se nalaze Saša Grej i Stoja Dol.

Price koje imaju za cilj da predstave neciji sexualni zivot na veoma mastovit i perverzan nacin uz obilje bujnih,mastovitih,dovitljivih i perverznih opisnih recenica.
Glavne teme ovih prica su:
Sisata komsinica u zrelim godinama
Incest(mislim bolestina)
Silovanje(prinudno i voljno)
Grupnjak
Prvi put u dupe
Gay
Najjaca recenica je ona uvodna kada autor kaze "ovo je istinita prica".
Ma jeste kako da nije.
Likovi jebaci,pogotovu ako su autori,uvek imaju dugacak kurac,preko 20cm a ako nema 20cm onda je izuzetno debeo.
Sve ribe su uglavnom nevine u cmar dok ne sretnu mainstream lika koji je razdevici.
Sve u svemu zanimljivo shtivo.............

Tvoj život je priča. Dani se obrću brzo, tako brzo da ih ne možemo upiti. Nered naizgled slučajnih događaja. Pogledaš u prošlost i podvučeš neke određene trenutke kao važne, kao vitalne u glavnom zapletu tvoje priče. Uzmeš da pratiš svaku nit do njenog porijekla, do mjesta nastanka, usput pronalazeći raspršena znamenja i ironije, sve dok se sve to ne počne da izgleda neizbježno, i tvoj život krene da ima smisla. Ti već znaš kako će tvoja priča da se završi, ali opet imaš neku želju da neke dijelove preskočiš, "umirući" od želje da saznaš šta će sledece da se desi.

No, ponekad kada pogledaš sve i svatiš da zaplet tvog života nema više nekog jasnog smisla. Mislio si da si svo vrijeme pratio tok priče, ali ponekad se pronađeš zadubljen u odlomcima ne razumiješ baš najbolje. Čas ti se učini da je sve bitno i podvučeno, a čas da ništa nije bitno. Samo zbrka spetljanih trenutaka koji izgledaju kao da ni ne pripadaju istom žanru, a značenje im se mijenja u zavisnosti koje dijelove istaknemo i podvučemo.

Kakva je to uopšte priča? Možda samo još jedna životna priča o odrastanju, ista ona koju su i tvoji roditelji ispričali, samo sa drugačijim likovima? Je li tvoj svakodnevni život dio priče o nastanku nečeg zaista epskog? Da li nesvjesno ideš dalje samo preko tuđe milostinje, pogrešno tumačeći vlastitu sreću kao vlastiti uspijeh? Jeste li lik u ljubavnom romanu,...u tragediji,... putopisu, ili samo samo u još jednoj priči koja služi kao opmena? Jesi li na vrhuncu nekog srceparajućeg obrta, i da je ovo sad najbolje što će ti ikad biti?

I dok prelaziš palcem kroz godine koje čitaš, možda zapravo nikad ne saznaš gdje to sve vodi. Jedino što znaš jeste da postoji nešto više u toj priči. I da ćeš uskoro se osvrnuti na ovaj dan u potrazi za tragovima o tome što će se dogoditi, ponovno čitajući sva poglavlja koja si preletio da bi došao do dobrih dijelova. I sve to samo za da bi saznao da sve što je potrebo jeste da sami odaberemo svoju avanturu.

Uzvik očajnika kome je upravo obrisana peta defka zaredom.

Древна српска пословица у виду кратког музичког џингла која траје свега две секунде. Инспирисан њоме, српски естрадни уметник Здравко Чолић је у прошломе веку направио чувену нумеру.

Шаљив начин да некоме у ритму песме Здравка Чолића укажете на основну хигијенску радњу у купатилу након обављања нужде, нарочито велике.

Nenadjebivi argument roditelja koji opravdava sva sranja počinjena od strane mlađeg brata ili sestre. Često nerealni, roditelji im opraštaju stvari koje vama nikako ne bi prošle nekažnjeno.

Priče o strašilima, grobljem, žiletom, bradatim komšijom, mačkama, pripadnicima romske populacije i tome slično. Pripovjedač je obično baba, ali u dosta slučajeva najstariji ortak iz društva može isto da pripovjeda. Nepisano pravilo je da se takve priče ne kazuju po danu, osim kad baba prolupa pa ne zna koji je period dana u toku, nego po noći. Dok okupljeni klinci bez daha slušaju pripovjedača, poredani u krugu oko vatre, na vrhu najbližeg brda, on se trudi maksimalno da prenese i najmanju dozu straha u okupljene.
Neizbježno je da se baterijom osvjetljava lice onog ko priča, dok neki gutaju pljuvačku, a oni najslabiji farbaju gaće u žuto a bogami i u smeđe.
Te epove iz djetinjstva vučemo do kasne starosti, pa je vrlo teško objasniti ženi, ili čak djetetu zašto gasite televizor kad se Groka pojavi pred kućom Mumijeva, zašto ne želite mačku za kućnog ljubimca, ili zašto izbjegavate brijanje. Neobjašnjivo je to zašto vam se priviđaju drakuline duge gaće kako trče preko groblja, kao i to što nosite bijeli luk oko vrata, mjesto lančića.

Ubedljivo najbolesnija i najbesmislenija pesma koju pevaju klinci dotičnim živuljkama (a pritom oni ni ne kapiraju baš najbolje šta pevaju, to je više iz fazona jebiga klinci su i nisu ubilački nastrojeni, bar se nadam :D). I ja sam to pevao kao klinac sa društvom u vrtiću.

Ovu rečenicu kažemo onima koji malo pričaju ili onima kojima moramo da vadimo riječi iz usta da bismo nešto saznali od njih. Upotrijebimo je kad nam ta osoba baš dosadi da bismo se makli od nje ili da bismo joj dali doznanja da je dosadna.

Recenica koju ces obavezno cuti kada u neverici nadrkavas stvar koja se upravo pokvarila.

Priče koje se prenose usmenim putem, jer niko nije spreman i svestan da ih zapiše. Svakodnevno pojavljuje se neka nova sa debelim talogom iskustva i to od nekog prolaznika koji je samo trenutno svratio na jednu dok čeka nekog, i tako seo uklopio se u već provereno društvo ispričao i otišao dalje. Niko ne zna njega samo eto bude neka usmerenica ko mu je brat, sestra ili žena pa se tako nađu na pola puta. Priču je neko zapamtio i preneće je sutra u novom društvu ili nekoj novoj kafani gde će čuti novu priču.

I tako ide u krug i niko da se seti da ih zapiše, bar desetak da napravi zbirku, i sve vremenom ode u zaborav... Koliko je samo priča ispričano po kafanama i to kvalitetnih, a niko da se seti da su one izašle iz čistog dima i alkohola, kao jedno pravo iskustvo.

Elem, to su monolozi ili, kako bi pripovedač rekao, anegdote o određenim događajima i situacijama čija je poenta od krucijalnog značaja za opis te situacije ili o nivou važnosti osobe o kojoj se govori. Uglavnom je to upravo osoba koja kazuje priču.

Problem je u tome što samo kazivanje ubija u pojam koliko je dosadno i neverovatno smarajuće već posle 3 - 4 rečeice. Veoma opsežno objašnjavanje, suviše čudnih zapleta, koji su trebali da prvenstveno posluže za lakše razumevanje onoga o čemu se priča, još više komplikuju samu radnju i poentu priče i time je vode u beskonačnost za koje vi nemate živaca.

Trenutak kada treba da platite za neku uslugu koja vam je donela zadovoljstvo: račun u kafani, društvo izvesne dame ili pak da se "finansijski zahvalite" ortaku koji je organizovao roštiljanje u prirodi i date svoj deo za meso, vops, rizlu...

Glasine koje kolaju kuloarima, svim putevima, dopiru do načuljenih ušiju svih onih koji se osećaju važnim da čuju neki novi trač ne bili li se ta priča iz njihovih usta širila dalje, a oni ostali upamćeni, kao vesnici besmisla.

Kaže se za nekoga ko je mnogo pričljiv. Izraz sam čuo od moje bake.

Mani se prošlosti, zlih ljudi, loših misli i svega što ti ne odgovara.

U današnje vreme povećane lenjosti, prevelika je jebada pritisnuti Caps Lock, otkucati nekome ono što u stvarnosti ne biste smeli da mu se izderete u facu, i opet pritisnuti Caps Lock. Danas se jednostavno drži Shift dok se tasteri ubadaju neviđenom silinom. Caps Lock danas praktikuju samo one lenštine koje mrzi i da se prebace na jednostavniju varijantu.

Izraz koji koristite, kad hoćete sagovorniku da saopštite da ne verujete u njegovu priču, odnosno da vas farba.

Vrhunac samopouzdanja stopljen sa neopsivom željom visoko iskompleksirane osobe da ostavi utisak na okolinu. Potreba da pokaže svima da su patuljci, a da je on princ i da će on jebati. Na kraju od princa ostane samo žaba. I dugmići.

Te dve kratke, ali ubitačne reči izgovara sa tolikom verom u sebe da te podilazi jeza kao da ti na uvce svira ruski vojni orkestar. Jeza kao kada Stiven Sigal popizdi, i odlučno reši da, zbog krađe ruzmarina iz lokalnog čajna taun šopa, sina njegovog prijatelja sa kojim je branio pande od opasne bande jednorukih nindži, polomi vratove i kičme svima koji prave pizdarije.