- Vidi ovog Mrkelu majke ti što je srećan, moš misliti gotov još jedan kilometar koridora, eto baba Ani večere uz sveće.
- Bože zdravlja dok ga njegov praunuk završi putovaćemo letećim tanjirima.
- Ma vidi ga samo kako ozaren cupka, otprilike ko moj mačak kad se posere i lepo zatrpa pa sav srećan jurca po kući dignutog repa i mjauče na sav glas.
- Što da ne, i zatrpavanje kake mu dođu neki zemljani radovi, suva niskogradnja.
- Jes vala, a kad malo bolje pogledam, da sam ja on slavio bi da mi uspe i projekat ukopavanja deda Krke.
- Nemoj tako, to tek nije nimalo naivna rabota, ne da se taj pod zemlju.
- U pravu si, loš primer.

Deda: ..ja kad sam bio tvojih godina pa ja sam pešačio svaki dan 12 kilometara do škole i nazad,a vidi tebe.škola ti na 5 minuta i opet bežiš iz nje.

Otac: Ee moj sine kad sam ja bio tvojih godina nije bilo tih raćunara ni fejsbuka,nego svaki dan na njivu pa kopar,sadi..

Trener: Koji ste vi kilavci. Pa ja kad sam bio vašig godina niko u razredu me nije mogao stići,bio sam prvak u skoku u dalj,bacanju kugle a i najbolje sam radio zgibove. Vi ni jedan kilometar ne možete da istrčite.

Profesor: Kakvi su bre ovo udžbenici,ja kad sam bio vaših godina knjiga imala po 500 strana,a vidi ovo sad,više liči na slikovnicu.

- Gde si, Đole, stari lafe, pušiš kurac od žirafe, šta ima?
- O, Ćomi, sivi tiću, obližeš me po glaviću. Što si se tako upicanio? Izgledaš k'o da si iz groba ustao, a parfem ti se oseti na kilometar.
- Ma idem da se vidim sa ribom.
- Molim? Brate, tebi je poslednji kontakt sa devojkom bio kad si pre dve nedelje u klubu prišao nekoj likuši da joj kažeš da joj nos izgleda k'o dvogrba kamila. Je l' ta gluva ili ćorava?
- Puši kurac. Zove se Marija i mnogo je lepa devojka.
- To da li je devojka tek treba da se utvrdi. Lažeš čim zineš. Odoh sad do kladže, al' sledeće sedmice da me vodiš da se upoznamo. Želim se uveriti da li hoda na dve noge ili si zakoračio u zoofiliju.

Svim velikim autorima savjet, besplatan, za ponijeti: Ne na fejs, ne tviter, ma ne ni na Vukajliju! Krade to ko stigne. Fino u knjižicu, cijenjenim rukopisom. To ne može da se ukrade. Pa kad se nakupi mudrosti, duhovitosti i duhovnosti, u izdavačku kuću po izboru, otimaće se za vas. Tu stave fino ime, prezime, pseudonim, a bogami zna i po koja para da šušne. Zašto da lešinari kljucaju vašu iskapanu dušu u slovima, pa njome odgovaraju Zuckebergu na ono njegovo "what's on your mind?"

-Dragi, zabavljamo se već mesec dana a ti me još nisi predstavio svojima. Hoćemo li mi da uozbiljimo malo vezu ili da se vučemo i dalje ovako, a?
-Pa ajde, moji su kući pa da dođeš sutra do nas da se upoznate!
-Jao super, a koja ti je adresa?
-Gučevska BB.
-Ćekaj bre, što BB? Pa ja sam imala drugaricu u Gučevskoj i tu ima brojeva. Ona je živela u broju 218.
-E pa vidiš draga, kod broja 218 je tačno trećina puta do mene.Znaš, ja živim u velikoj ulici.
-Pa kako da pronadjem baš tvoju.
-Vid' ovako, kad siđeš sa asfalta ideš još oko kilometar i po i ulaziš pravo u moje dvorište. Dalje se put i ne nastavlja tako da ne možeš promašiti.
-Da, da... ali ipak da ostavimo to za neki drugi put.Mislim, da ne žurimo.Ipak se znamo tek mesec dana. Jel se slažeš?

(Dragstorčić u kraju. Red za kasu ko da će potop.)

- Sine, daj, bre, da prođemo sa tim žvakama napred, ko će sve ovo da čeka, jebote, dobićemo ravne tabane!
- Ne vredi, sine, vidiš da ona milfara isto čeka a ima samo paklo cigara. Poješće nas za doručak ako krenemo, vidi kako je besna...
(Pilji uzduž reda, napinje se):
- Koja, bre, milfara?! Ne vidim nijednu takvu na kilometar...
- Ona tamo u crvenom ogrtaču od zenane...
- ONO milfara?!?!? Pa jel tebi, sine, svraka iskljuvala oči?!? Ono je pidžamara, vidi šta joj viri ispod rukava, a divi i dole, gle: nogavice od pidžame... a ima i patofne! Jebote, razgažena je ko ruski tenk, kak'a bre milfara! Aj bar da otvorimo žvake, ne mogu od muke više da stojim ovde... jebote, milfara... stvarno si odlepio. Kupi mi i čokoladicu, da se izvadiš za slepilo!

Dok je veseli stroj u punoj radnoj snazi...
-"O komšija, kako baca, na koljena il' na glavu, il' u jarak?"
-"'Aj gradiraj, pa da vidimo, ti si najpouzdaniji (jebem te prokleta namirs'o bi je na kilometar"
-"Pa ne znam , kren'o sam po kru', 'aj daj, jebi joj ned'lju..."
- (poslije nekoliko trenutaka i scene oblizivanja)" Jeb'o je ti , prva ne govori ništa..."
-"Ma komšo, samo ti polako, ima rakije"
I tako dok mu usta ne pobjele od friške rakije...
Nakon tri frtalja...
"E, ovaj, komso, ja, hm, neđe sam bio, da, kak' se zove, dobra ti je rakija, šta sam, odo' , 'aj..."
-"'Aj komšo sa srećom, čuvaj se bijele linije na putu, i kad izađeš na magistralu, polako bankinu preuzimaj rukama do kuće (jebem te jašta je neg' dobra, nije k'o tvoja šećeruša da baca u jendek, da dršćem jevtu dana..."

Primjer br. 1
Ej, šta je Šomiju bre? Nismo pretrčali ni prvi kilometar on već hropće kao pokojna mi baba Zlatana...
Ma ćuti bre budalo neotesana, čovjek ima ravne tabane. Ne znam ni šta mi bi da ga zovnem na trčanje, prosto mi se stuži kad bacim pogled na njega.

Primjer br. 2
Ee brate kad ćemo više da sjednemo, dobro se čuje mjuza i sa terase...
Daj bre babo jedna kako te nije sramota ! Nismo tu ni desetak minuta ti već zanosiš kao pijani Rus.
Imam ravne tabane !!!
Aaaa...*Pogled pun saosjećanja*

Primjer br. 3
Vidi onog lika preko puta molim te ! Raštelovan totalno, hoda kao Majkl Džej Foks.
To je mali Goksi iz mog komšiluka. Za tvoju informaciju dečko ima ravne tabane, jednom je presisao na pragu od kuće.
Auuu koji bedak.

- Simke Torentu, pazi, spržiće te sunčevi zraci!
- E, des', Šone...
- Pa otkud ti napolju posle sto godina?
- Ma eto, lep dan, a i komp mi je riknjavela.
--------------------------------------------------
- Cope, batice, hoćeš na vspla, cepa Marko Bulat večeras?
- Ne mogu, keve mi, prso sam na poslu, riknjavela sam, matori.
- Aj' kako o'š, Mica me baš pitala da l' ideš i ti.
- Milica? Kad krećemo?
--------------------------------------------------
- Humf, humf, brate, znam da je ovo, humf, trka zadovoljstva, humf, ali...
- Kaži, Slavko, šta ti je?
- Ima li, humf, još mnogo, humf?
- Jebote, čoveče, tek je krenula trka, ima da giljamo dva kilometara do Slavije, a onda okrećemo i još toliko nazad do Meka.
- Ja ne mogu, humf, toliko, već sam, humf, riknjavela!
- Kakav si kilavko, pogledaj se, trčiš k'o da bežiš iz ludnice. Dobro je da si uopšte izašao nap... jebote, GDE ĆEŠ POŠ'O TAMO?!?
- Brate, humf, ja ću da preprečim, humf, kroz Resavsku, ko ga jebe, humf, ima da uštinem, humf, čitav kilometar i da stignem pre, humf, onih žgoljavih drugoprugaša, humf, iz AK Kometa Surčin, humf. A i nizbrdo jeeee!

Linija 600 i nešto se pokvarila, iz motora kulja crni dim. Putnici na sred autoputa izlaze i kreću ka najbližoj stanici. Pošto je subota veče u pitanju mahom su to maksimalno skockane klinkice u štiklicama, minjacima i otvorenim dekolteima iz Dobaje, Ugraje i ostalih atara u okolini Beograda. Da nesreća bude gora, napolju pljušti neka odvratna kišetina, a na otvorenom drumu briše košava. Klinkice cvokoću, gacaju kroz blato u svojim Šimi Šu oriđinale sa istoka 12-icama uz zaustavnu traku, maskara se razmazuje, a vetrina lomi kišobrane i zadiže ono malo suknje ispod pojasa. Pokisla i smrznuta masa stiže do kilometar i po udaljene stanice na kojoj naravno nema zaštitnih pečurki i čeka novi bus kao gladna godina. Uz stanicu staje jedan oronuli, rđom najeden, svetlo-šerpa-plavi ponos istočnonemačke autoindustrije, a koje bi pa druge boje bio jedan trabant. Mladić unutra otvara prozor, baca pogled ka unesrećenim nalickanim tinejdžerkama sa tračkom nade u očima, smeška se zadovoljno nad postojećim trenutkom kosmičke pravde:
- Šta je ribeee, a sad vam je dobar trabant!!! -
~ Vrrrruuummmmm...ring..din din din ding.... šljaaas! ~

-Zipa cupija, kako bi joj mališa ukrotio bibca, joj.
-Daj čovječe, pa ti bi vreću krompira naguzio, vidi kakva je, sto posto na dijalizu ide dva puta sedmično.
-Šta sereš, ne traže se više debele 'ćerke bestidnice bogatih industrijalaca 19. vijeka. Malokrvnost je jebozovnost.
-Pa vidi kakva je žlipava k'o švargla, jebote sunce.
-Ne kenjaj, odoh joj jedan dvojni C platit'.
----------------------------------------------------------------------------------------------
Kafana "Kod Kumašina", slava Blagočasne Verige.

-Ćao mala, čije li si prase tanano, hehe?
-Je l' ti mene malo zezaš, ha?
-Ma ne, samo ti Seljačku Bunu citiram, obožavam poetične stihove.
-Hehe, takoc znači. Šta se radi?
-Evo, paprike zaliv'o, izvini zbog ove kaljavosti, al' mor'o sam doć' kumu slavu čestitat', inače vlasniku ove divne kafane. Će popiješ nešto?
-Možica, dupli vinjak s kišobrančićom.
-Kelner, podaj gospodi, meni i pivčugu ponesi. Izvini, ako sam nepristojan, al' što si tako žlipava? Da se zna meni si par ekselans.
-Manekenka sam, ali vjeruj ne daj da izgled zavara, mogu vepra ustrijelit' iz jednog hica s kilometar.

1.Na rupu-klasicno igranje klikera,bez ogradjenog prostora,postoji linija sa koje se baca da bi se bilo blize rupi,i ko bude blizi,ima pocetni udarac.Cilj je naravno pogoditi protivnikov kliker,ali tek posle ubacivanja u rupu se stice pravo na to.

2.Na okiš-igra u ogradjenom pravougaoniku,i ko izbaci kliker iz njega mora ponovo da se "upise" ubacivanjem u rupu.

3.Upisati se-ubaciti u rupu.

4.Na Troku-U mali trougao igraci poubacuju svoje klikere,pa onda "nose" onaj koji izbace svojim klikerom za igru.

5.U fulju-igrati u protivnikov kliker,kad ga dobijes onda ti on da kliker i ti si ga "ofuljio".

6.U dulju-isto kao i "fulja".

7.Nemac-skroz providan kliker.

8.Mermerac-kliker od mermera.

9.Troperac-omiljeni kod dece,jer je najlepsi,a skoro uvek oblika pravilne lopte.

10.Naftalinac-kliker koji je unutra boje nafte a boje mu se prelivaju tek na suncu.

11.Dzomba-ogroman kliker,koristio se najvise za "Troku",jer najbolje izbacuje sve ostale iz trougla.

12.Poludzomba-mozda najbolji za one sa dugim prstima,em izbacuju sve iz "troke",em kad se naviknes mozes komotno da igras normalno sa njim.

13.Teramo se-u igri na rupu kad neko ovo kaze mora se naizmenicno juriti protivnik,bez taktickih poteza sa bacanjem blize rupi.

14.Triput' seljacki-to kad kazes prilikom ubacivanja u rupu smes da gadjas ispred nje,iako je osnovno pravilo da gadjas iza rupe.

15.Jedanka na pedalj- koristi igrac koji ubaci u rupu da izazove protivnika da ga jednim potezom iz dogovorene daljine izbaci iz rupe,a ako promasi,postavlja mu se na pedalj od rupe.

16.Ne dam se-izgovara se pre partije,i ko to ne kaze mogu da ga zovu ni na "jedanku",ni na "teranje".

17.Ostala u Pecu-to je kad iz "troke" izbacis kliker,ali onaj kojim si to uradio ostane unutar trougla.Time automatski gubis sve klikere.

/Šetaš se ulicom, razmišljaš o toliko nebitnim stvarima, baš te bole za sve. U daljini ocrtava se silueta nekakve utvare, zlo neko pogrbljeno, dolazi iz pravca pijace. Kako se približavaš fenomenu, shvataš da je to metuzalem naoružan cegerom i oštrim pogledom poput britve. Kako joj prilaziš, možeš sa lakoćom da primetiš da se njen ceger već automatski penje uz ruku i lagano se prijanja uz rame. Dok njena ruka, o kojoj visi ceger, grčevito drži gajtan svoje neprocenjive torbe, drugom rukom vadi okvire za poluautomatski pištolj. Ona te prekorno gleda već zadnjih 15 minuta, snimila te sa kilometar. Ona naprosto zna da si ti neki drogoš/ubica/silovatelj koji će da je opelješi dok si rekao piksla. Od njenog pogleda peku te oči. Uliva ti strah i samom mimikrijom i gestovima stavlja tačku na bilo koji tvoj dalji poduhvat. To nije žena zmaj, to je leglo zmajeva u njoj. Dok se mimoilazite jeza i strah te oblivaju sa svih strana, a ona... Ona samo prolazi i gleda, čita, zna. Ta baba poslepodnevne časove provodi ljuljajući se u onoj stolici sa kratežom u ruci. Vrlo interesantno je što su oni majstori prevare! Kući rokaju psihoaktive, plaču, posećuju groblje više nego WC, bolesni su večito, a kada krene u pohod po tezgama i šetanje po korzi, samo se aktivira, kao spavač, BAM. Super madafakin baba. Leti. Seva. Ne zaklapa./

Pun mi kofer ovih ludaka više.

A: Mile, halo?!
B: Halo?
A: Mile, grom te ubio, gde si?! Znaš li koliko je sati?!
B: Nije Mile, Rale na direktnoj vezi. Mile je trenutno zauzet, povraća. Ali ja sam sa njim, ja ću ga vratiti kući.
A: Rekao mi je da idete na sajam knjiga, gde ste vi to bili?
B: Znate da je Mile obožavalac kako naše tako i strane književnosti, pored svih knjiga nije znao koju prvo da prelista, trčkarao je od štanda do štanda kao malo dete. Srećan kao lisica u kokošinjcu, malo je preterao sa čitanjem i mešanje gradiva mu je pomutilo razum.
A: Ništa te ne razumem, reci ti njemu da ja zaključavam kuću za dva sata, a on neka se snalazi, zdravo.
C: Rale, jel to žena moja? Šta 'oće?
B: Brine se, kaže da imaš dva sata fore da joj se pojaviš na oči, posle zaključava. Jebao si ježa u leđa kad te vidi, bazdiš na kilometar.
C: Mhm...
B: Vidim da si se jako zabrinuo.
C: Nego 'ajmo časkom do biblioteke na po jednu pa kući, a?!
B: E to ćeš da zajebeš, sedaj u kola!

Sedim tako kući, lepim sličice, Sverir Ignason izvučen po petnaesti put, no big deal, gledam svoja posla, planiram da stavim onaj čaj sa osamnaest biljaka, puštena kompilacija white noise od osam sati, tražim neki svoj zen posle dugog dana, i evo je:

Kao strela, prođe kroz glavu ta užasna misao. I dobar deo nje ostane u lobanji zariven, na duži period.

Neko se bre sada jebenda. Ne, precrtaj to. Svi se u ovom trenutku jebendaju. Precrtaj. Ne mogu svi, ovi ljudi na ulici koju gledam kroz prozor (a moraš panično da pogledaš kroz prozor kada dođu ovi momenti da vidiš da li je svet još uvek tu) se očito ne jebu. Ali su na putu kući, gde će to da rade. Komšija zaštitar iznad mene sada prca. Upravo sada prca onu njegovu dupatu. Skinuo je neku retardiranu seriju sa njom, tipa neki Kvantiko jebeni i na pola epizode je rešio: ''Hej, zašto ne bih ovu guzičaru malo trpao''. Likuša sa trafike gde kupujem papirne klonove Sverira Ignasona je upravo zatvorila i otišla kući, ne da kuva ručak za sutra, ne da briše prašinu, nego da se neotesano, napatvoreno, neobuzdano kara, da joj neki sasvim prosečni kurac glupavo ulazi u pičku, kilometar kurca po odnosu, dobro, ne kilometar, ali svakako daljina koju sam pešačio od škole do kuće kao klinac, a nisam blizu živeo.

Kako pada noć, misao je sve intenzivnija. Jer noć je, tradicionalno, doba za kresanje. Apsolutno sve ribe sa kojima sam bio, koje sam muvao neuspešno, koje sam želeo, upravo u sebi imaju meso, solidni komadi mesa u svim njihovim šupljinama, a to nije moje meso. Pre samo par godina sam im slao sms-ove gde ih zovem na piće, epilog: Ovog trenutka stenju pod težinom nekog drugog čoveka, šta to radiš čoveče, pa dosta si ti to radio, daj sad malo ja. Ne daje. Ni ne obraća pažnju na mene dok ne svrši. Posle me samo onako pogleda podrugljivo, kao što pogledaš nekog kada mu zalepiš najbrutalniju bandžu na basketu, a previše si velika faca da bi vikao ''BANANAAAAA, OBRIŠI SEEE'' kao orangutan.

I ne samo one, žene. Svi moji drugari sa posla, iz škole, likovi sa vukajlije upravo imaju žestoke seksove. Autor Debilko i Moronko ima seks sada. Sverir Ignason, taj vikinški nadčovek razbija svoja čelična muda o neko dupe.

Krene mi krv u glavu, vrućica neka, lice mi ima milion stepeni, odem da se umijem. Skucam par bromazepama. Jedan sažvaćem i progutam. Drugi se otopi pod jezikom. Pustim osmočasovno zujanje fena na jućubari. Ošamarim se konsekutivno jedanaest puta, jer to je moj srećan broj.

Pogledam kroz prozor. Svet je i dalje tu. I ljudi su tu. Sada izgledaju malo manje pohotno. Kriza je prošla.

Do sledećeg puta.

X: Maco, evo napravila sam prženice za doručak!
Z: Ovaaj, a što su crne ovako?
X: Pa zaboravila sam da stavim ulje na tiganj...ali probaj, sigurno su ukusne.
Z: Pa malo su bljutave, baš nemaju nikakav ukus, a unutra curi ovo jaje...
X: Jaoj, pa zaboravila sam so da stavim!
Z:Nema veze, gladan sam k'o pas, preživeću nekako, daj mi još ako ima.
X: Pa nema više, imala sam samo jedno jaje u frižideru.
Z: Znači, zelen' bor da dodirneš, on bi se osušio. Inače, dimi se nešto iz kuhinje...
X: Zapalio se mamin omiljeni tiganj...(baca tiganj pod vodu) Aaaaa, pomozi mi, ispekla sam oči i ruke i ringla gori!!!
______________________________________________________________________
Y: Kako bilo sinoć?
W: Ma ništa me ne pitaj, krenem da spopadam neku malu, ono krajnje seljački, znaš k'o nekad što smo cimali ribe...i mi tamo 'vamo, kad to Maretova mlađa sestra! Ja u zemlju da propadnem, malo da zataškam stvar, pričamo kao opušteno, ispadne mi čaša crnog vina, uflekam je celu, neće joj pomoći ni Marija sa Bonuksom. 'Ajde šta ću, da se izvučem, reko' vozim te kući da se presvučeš, krenemo, zaustave me panduri...odrali me i za far što mi ne radi i za pojas i vide da sam malo popio, dam im tu neku kintu, da ne ispadnem sisa pred malom, kad mi ispred kuće, Mare nas ugleda, a znaš da od onda kad mu je starija šveca zakevila sa Đoletom Pajserom, nije baš normalan...izvuče neku štanglu i izlupa mi haubu, posle kad je video da sam ja, malo se iskulirao! Jedva ti ja živu glavu izvučem, dođem kući, nema mi novčanika, mala me pokrala 'ladno! Rekla mi Jeja da ona tako stalno...E, a jednom sam prošao još gore...
Y: Au brate, pa ti zelen' bor da dodirneš, on bi se osušio!

- Bio je povučen, nije imao svoje Ja. Niko ga nije respektovao, slušao, mada nije ni on hteo da spika mnogo o sebi, dolazio je ponekad na fudbal, može se reći da smo se družili, čovek je nesto trpeo, nismo znali šta, ali kasnije nam je bilo jasno. Po završetku osnovne odlučio se da upiše srednju policijsku školu u Sremskoj Kamenici. Probali smo da ga ubedimo da to ne radi, nije hteo da nas sluša, nismo znali što. To je i upisao. Retko kad je dolazio kuci, samo kada mora, u internatu u Kamenici provodio je svoje školske dane. Međutim, svaki raspust, dolazio je sa većim samopouzdanjem koje je nekako bilo negativnog karaktera, počeo je da se svađa, da se onako seljački gura sa pitanjem: ''Šta je''!, pa ponekad i pošiba, radi svog mišljenja. Ljudi su počeli da ga se plaše, da izbegavaju raspravke sa njim, a on, k'o da je baš to hteo. Završivši školu, odmah je dobio posao kao običan pandur, činilo mi se da se on osećao, kao komandir stanice, u stvari je bio jadna šljakara koja se znoji i peče na putevima, po najvećem suncu. Ponekad kad krene u noćnu, zaustavi se ispred klupica gde smo se okupljali i opomene nas da budemo tiši, ako bi se neko pobunio odmah bi ga 'uza zid' i pljuvajući po faci, pokušavao da mu dokaže da je on u pravu, ponekad bi i neki šamar sevnuo. Jednostavno, to je čučalo duboko u njemu, samo su ta jebena značka i taj smrdljivi pendrek, to probudili. Ponekad ga sretnem, odavno ne pričam sa njim, vidim u njemu neki gnev, bes, kao da još uvek nije dokazao, to sto hoće.

Samo ne znam šta.

- Ćao, Goran.
- Ćao, Ivana.
- Drago mi je, Jovana.
- Takođe, Dragane.
- Da pređemo na posao?
- Slažem se.
...nakon posla...
- Bilo mi je zadovoljstvo, Slavice.
- I meni, Đuro. Da pređemo na isplatu?
- Naravno, deset beše?
- Dvadeset.
- Pre posla ti reče des'!
- Ja rekoh, citiram "dvaDES'".
- Koristiš konfuzonime, prefrigana si ti Majo. (daje dvadeset)
- Kad sam kurva Mićo. (uzima i odlazi)

________________________________________

- Imate vodu, struju, krevet, samo kilometar i po do plaže, subotom pravimo palačinke.
- A cena?
- Prava sitnica, 35 evra nul-pansion.
- Može. A tople vode je l' ima?
- Da topla, vrlo hladna.
- Dogovoreno.

________________________________________

- Kako ne kontaš Ivice? Vi njih priznate, mi vama damo datum...
- Ma Ketrin, priznam kurac, ovi moji seljaci će da viču da sam izdajnik.
- Pa jebemu lebac Daki, koristi konfuzonim neki.
- I to što ka'eš.

Konferencija za novine:
"Posle vrlo plodnih razgovora u Briselu imam tu čast da vas obavestim da smo dobili datum."
Novinar: "A je l' ste priznali Kosovo?"
"Ne naravno, postigli smo znatan pomak u dijalogu sa prištinskim vlastima ali nikako nismo priznali državu Kosobo."

Nazad u Brisel:
- 'Ajde Ketrin, sređuj taj ulazak u EU!
- E moj Ivice, mnogo si ti naivan. Dobio si DATUM. Imaš sad datum, moš obrišeš dupe s njim. Asam ti ga šuknulaaa!
- Mrš, pacove ružni...
- Ružna ružna, al tvoja faca tužna Opaaa! Još jednom!